Аутор Тема: Бурмази  (Прочитано 155820 пута)

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Бурмази
« Одговор #200 послато: Август 12, 2018, 03:41:36 поподне »
Даље постојао је мали катун Ивана сина Клакора са само 9 кућа који је љетовао у Лукавици код Сарајева, близу Трескавице, зимовали су у Островици (Острово-Столац). Лукавица није далеко од Трескавице, а код Ненковића Бурмаза се помиње 1447. и Вукота син Клакора, па могуће/вјероватно да се ради о његовом брату иако је 30 година прошло, обзиром на специфично име.

 Да се исправим, није тада могао никакав катун љетовати у Лукавици код Сарајева. Ради се о катуну Лукавац на Трескавици гдје су уз катун Нинковци на Трескавици становници села Банчићи гонили стоку. (Љ.Михић Банчићи - село стогодишњака).

 Ово мислим дефинитивно опредјељује мали катун Ивана Клакора као бурмашки 1477. Његова локација у Херцеговини је дакле била код Бјелојевића (Острво), пар километара југозападно од Стоца.

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Бурмази
« Одговор #201 послато: Новембар 03, 2018, 11:42:05 пре подне »
 Неки од цитата из Храбаковог рада што га је Паво поставио којег нисам прије читао.:)

Ipak, prva od 1280. godine poznata
grupa katuna u Hercegovini, mada je imala zajedničko ime (Burmazi), samo
je delom bila egzogamna, tj. genetički jedinstvena. Katuni došli sa strane
od 1330. po pravilu nisu bili sa nesumnjivo zajedničkim pretkom, te se kod
njih lakše vršilo grananje.


Veoma je karakterističan
podatak da je Burmaza najpre bilo samo u jednom katwiu (koncem XIII
veka i prvih decenija sledećeg stoleća), dok se u deceniji 1366-1376. javlja
čak šest katuna koje uvršćujemo u burmasku grupu. Nije moguće da je to
uvećanje moglo nastati običnim razgranavanjem.



Burmazi su 1323. godine prebivali na samoj dubrovačkoj međi. Posle
predaje dela Astereje Dubrovniku (1357) Burmazi su bili prinuđeni da se
sele dalje na sever
. Treba ukazati na to da je reč o pridolasku velikog broja
katuna: po odluci dubrovačkog Velikog veća (od 2. jwia 1332.), nekom Vratku
dozvoljeno je da na dubrovačko područje prevede 50 katuna. U godinama 1386 91, pred turskom opasnošću, Dubrovčani su dopustili velikom broju vlaha da pređu u utvrđeni Ston.


 
 Он изгледа није примјетио ово село Злокруси. Нисам знао да је Храбак експлицитно тврдио да Бурмази нису могли бити једнородни, ообзиром на бројност. Ја сам раније у теми дошао до неких сличних резултата без да сам читао Храбака.:)

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1133
Одг: Бурмази
« Одговор #202 послато: Новембар 27, 2018, 03:29:09 поподне »
Да ли је негдје забиљежен прелазак из једног катуна у други, нпр. из катуна Бурмаза у катун Влаховића? Да ли је то била пракса у средњем вијеку?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6282
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Бурмази
« Одговор #203 послато: Новембар 27, 2018, 06:52:02 поподне »
Да ли је негдје забиљежен прелазак из једног катуна у други, нпр. из катуна Бурмаза у катун Влаховића? Да ли је то била пракса у средњем вијеку?

Знам да је било спајања и издвајања катуна. У том смислу теоријски је могуће да се нека групација прво издвојила у засебан катун па затим спојила са другим, ако се на то може гледати као на прелазак из једног катуна у други.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1133
Одг: Бурмази
« Одговор #204 послато: Новембар 27, 2018, 08:10:17 поподне »
Хвала на одговору. Нађох неке податке о томе.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Бурмази
« Одговор #205 послато: Фебруар 12, 2021, 06:09:42 поподне »
Ne znam da li je greška, no kad sam kucao ime Burmazi izašao mi je deo jednog nemačkog putopisa iz 1821 koji se bavi i opisom iranskog Azerbejdžana, tačnije, okruga grada Maragha u kom se nalazi i selo Burmazi. Ne znam da li je to do guglvog pretraživača ili se negde oko tog mesta zaista nalazi selo Burmazi. Ime se nalazi nešto niže na stranici 617:

https://books.google.rs/books?id=j6dVjSZlpfoC&pg=PA617&lpg=PA617&dq=burmazi+und+schudar&source=bl&ots=Kt7orUgfZ3&sig=ACfU3U0wtC_uDIDc0eIDCCwzlqfhQ1fWGw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjVtMm86OTuAhVUEncKHRGhDnMQ6AEwAHoECAEQAg#v=onepage&q=burmazi%20und%20schudar&f=false

Ovde je lokacija grada Maraga. Tražio sam na gugl mapi lokaciju Burmaza ali ju nisam našao pa ne znam da li je selo promenilo ime, nestalo ili jednostavno ime u putopisu predstavlja grešku.

https://en.wikipedia.org/wiki/Maragheh


Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1330
Одг: Бурмази
« Одговор #206 послато: Септембар 13, 2021, 09:38:09 поподне »
Међу албанским именима постоји слично име Бурим- Burim, али мислим да му корен речи није "burr" већ представља реч за "извор". Слична имена овом су и Башким, Куштрим, имена која су изворно албанска, односно нису ни муслиманска ни хришћанска.

Занимљиво. Није за искључити, да Бурмаз(с) има везе са старогаллским теонимом бога "топлих извора/ врела " - Boruō, Bormō. Топоними као Бурбон, Бормес, Вормс, па и ентноними као лигурски Бормани си изведене управо из -Borvo/Bormo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Borvo
https://fr.wikipedia.org/wiki/Bormes-les-Mimosas
https://en.wikipedia.org/wiki/Bormana

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Бурмази
« Одговор #207 послато: Децембар 28, 2021, 12:27:02 пре подне »
 Неки дан сам банован на антрогеници јер сам "напао" једног Албанца (Bruzmi) који шири глупости о хаплогрупи E-V13. Много нервозних Албанаца због одсуства ове трачке хаплогрупе код Илира.. 150 страница, од посљедњих 50 пола су његови небулозни постови. Нијемац, Холанђанин админ E-M35 пројекта покушавају да га уразуме. Докле је дошло да на сајтовима "либералне и неоконзервативне" провинијенције бесмислена ријеч Албанца вриједи више од смислене ријечи Нијемца и Холанђанина..

 Но морам да упозорим на активности ове особе на википедији, ево управо на тему Бурмаза јер је он креатор чланка о Бурмазима.

 https://en.wikipedia.org/wiki/User:Maleschreiber
 Како је био на антрогеници изворно регистрован. Давно је промијенио име налога да неко не би сконтао да је едитор википедије, али није рачунао на то да када су га други цитирали у постовима да је остало његово старо име налога (Maleschreiber).

 По неким његовим постовима да се закључити да је од Климената, можда и да је из Црне Горе, као да зна овај језик.

https://en.wikipedia.org/wiki/Burmazi

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Burmazi&action=history

 Уписани су Бурмази као "албански фис".

 Изворни Бурмази вјероватно јесу ти арбанаси код Дубровника, но они се у то доба никад не помињу као катун, тек кад се помињу као власи тек тад и долази до помињања катуна. Као да се радило о малој групи Арбанаса, која је утопљена већ почетком 14 в. у влахе.
 У овом чланку су власи Бурмази 15 в. етнички Албанци, доминантно I-PH908.

 Васојевићи "Vasaj".
https://en.wikipedia.org/wiki/Vasojevi%C4%87i
https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Vasojevi%C4%87i&action=history

 Пипери, опет иста особа едитује.
https://en.wikipedia.org/wiki/Piperi_(tribe)
https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Piperi_(tribe)&action=history

 Кучи
https://en.wikipedia.org/wiki/Ku%C4%8Di_(tribe)
https://en.wikipedia.org/wiki/Talk:Ku%C4%8Di_(tribe)

 Братоножићи су албанско племе што је опет небулоза, "Bratonishi" на алб.
https://en.wikipedia.org/wiki/Bratono%C5%BEi%C4%87i

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Bratono%C5%BEi%C4%87i&action=history

 Ту је наравно и на теми о Србима с Косова.
https://en.wikipedia.org/wiki/Talk:Kosovo_Serbs

 Његов цитат, "Под утицајем Пећке патријаршије Словени са југа Косова који су "бугарског поријекла" су се почели у турско доба звати Србима. "
« Последња измена: Децембар 28, 2021, 12:36:00 пре подне Zor »

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1394
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Бурмази
« Одговор #208 послато: Децембар 28, 2021, 09:30:37 пре подне »
То је на жалост мана Википедије, чланци се користе за романсирање историје, националну индоктринацију и политичку пропаганду.

Треба знати да Википедија има механизме којима се могу пријавити инциденти као што је вандализовање чланака (међутим ова ситуација у то не потпада). Генерално, у оваквим ситуацијама потребно је да неки други аутор те спорне чланке едитује и уклони/преправи наведене будалаштине које представљају произвољне ставове тог албанског аутора.

Међутим, онда ће вероватно он промптно вратити стари садржај и тада долази до чувеног феномена "уређивачког рата" (edit wars) где на крају обично победи онај ко је упорнији (да не кажем луђи).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4299
  • Васојевић
Одг: Бурмази
« Одговор #209 послато: Децембар 28, 2021, 01:23:54 поподне »
Но морам да упозорим на активности ове особе на википедији, ево управо на тему Бурмаза јер је он креатор чланка о Бурмазима.

 https://en.wikipedia.org/wiki/User:Maleschreiber
 Како је био на антрогеници изворно регистрован. Давно је промијенио име налога да неко не би сконтао да је едитор википедије, али није рачунао на то да када су га други цитирали у постовима да је остало његово старо име налога (Maleschreiber).

 По неким његовим постовима да се закључити да је од Климената, можда и да је из Црне Горе, као да зна овај језик.

Не знам ко је, али је видно уложио озбиљно време за ширење великоалбанске пропаганде. Мислим да се код нас доста потцењује утицај енглеске Википедије на ширење пропаганде и утицаја на јавно мњење. Верујем да све озбиљније државе имају информационе тимове који се баве тиме. Наравно, Србија није једна од њих, па чак и о чланцима који се само нас тичу можемо видети све и свашта, а камо ли о другим темама попут минулих ратова.

Треба знати да Википедија има механизме којима се могу пријавити инциденти као што је вандализовање чланака (међутим ова ситуација у то не потпада).

Да, за сваку нетачну тврдњу је навео неки извор. Неке од тих радова немам, па не могу да проверим да ли то што он пише заиста постоји у изворима.

Генерално, у оваквим ситуацијама потребно је да неки други аутор те спорне чланке едитује и уклони/преправи наведене будалаштине које представљају произвољне ставове тог албанског аутора.

Изменио сам у одређеној мери чланак о Васојевићима јер сам имао спремне изворе, па ћемо видети реакције.


Међутим, онда ће вероватно он промптно вратити стари садржај и тада долази до чувеног феномена "уређивачког рата" (edit wars) где на крају обично победи онај ко је упорнији (да не кажем луђи).

Управо због тога сам своје активности на Википедији одавно свео на минимум. Са доконим људима, који су често и психички оболели, углавном је немогуће изаћи на крај уколико уредништво не реагује адекватно (а на Википедији је то реткост).

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Бурмази
« Одговор #210 послато: Децембар 28, 2021, 09:27:41 поподне »
Не знам ко је, али је видно уложио озбиљно време за ширење великоалбанске пропаганде. Мислим да се код нас доста потцењује утицај енглеске Википедије на ширење пропаганде и утицаја на јавно мњење. Верујем да све озбиљније државе имају информационе тимове који се баве тиме. Наравно, Србија није једна од њих, па чак и о чланцима који се само нас тичу можемо видети све и свашта, а камо ли о другим темама попут минулих ратова.

 Погодио сам нерв, он је већ урадио двије измјене данас, само 37 минута након твоје. Иако није био један од посљедњих едитора, он је тај који "по службеној дужности" реагује.
https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Vasojevi%C4%87i&action=history

 Још бисера.
 https://en.wikipedia.org/wiki/Macure

 Ту су и Рогами.
 https://en.wikipedia.org/wiki/Rogami

 Ово је та "рубрика албанских племена Зете"
Bukumiri Bratonishi Bytadosi Kuçi Macure Malonšići Mataguzi Ndrekalorë
Pipri Palabardhi Rogami Vasaj

 Да, свакако да је енглеска википедија најчитанија па има већи утицај.

 По начину слагања реченица и употреби вокабулара закључио бих да је ово неко ко је провео вријеме и у Британији. Такођер видио сам проминентног "Британца" са антрогенике да му захваљује на неким просјечним постовима. Вјероватно ту има његових пријатеља са википедије који му омогућавају и ово на википедији и његове активности на том форуму. Шта су Албанци без својих спонзора...

На чланку о Васојевићима овај текст је извор
7. Arifi, Arben; Tetaj, Luan (2020). "The Monastery of Deçan and the Attempts to Appropriate It". Richtmann Publishing: 67.
 https://www.richtmann.org/journal/index.php/jicd/article/view/12318

The names of Albanian villagers are mentioned in the year 1335 in the act of gift
giving of Stefan Dushan for the Monastery of Deçan. Although the names have been
modified, it is clear that they represent pure Albanian names. However, from that time
onwards, the Albanian names have been changed and altered in order to adapt to the
Slavic form, thus continually manipulating the historical tradition. From here we can
deduce another conclusion on the structure of the majority of the population, which were
the Albanians, and also deduce that the Monastery of Deçan cannot be appropriated
because not only were the Albanians the majority, but they also helped and contributed
in various ways in maintaining the monastery.


 По основу оног катуна Љеша Туза и једног малог арбанашког села, Албанци су "већина на Косову" 1335., а шта је са осталим селима која су припадала властелинству и са влашким групама. И овакво нешто је "извор". Само по овом основу ово је смеће од публикације.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1133
Одг: Бурмази
« Одговор #211 послато: Фебруар 18, 2025, 03:06:28 поподне »
Везано за убицирање Бијоске, Убоска и Убависке.

Наравно да сам искључив кад сам овдје сасвим у праву.

 Назив Бијоска може бити сличан и близу Убоског али не може бити Убоско, прво што се јасно каже да су данашњи Влаховићи Бијоска, што је и логично да локалитет Влаховића има везу са њима (1462. су Влаховићи везани за Бијоско) а не локалитет Бурмаза.

 Ти ниси читао шта сам написао. Рекох Убоско је локалитет Бурмаза и јавља се 1477. а касније као село.

 1533. се помињу као и касније.
Ubaviska k., Burmaz n.: 8
Biyoska k., Burmaz n.: 9


 Како могу и бити исто кад су два сасвим различита локалитета 1477. и 1533. иако су један до другог..

Пошто је ријеч о локалитетима (Влаховићи и Убоско) који су међусобно удаљени највише 4 км ваздушне линије, тачно је да се може чинити да је ријеч о истом мјесту (Бијоска - Убоско). У попису 1475/77. г. је изгледа Убоско преведено као Opaska? Управо због Милобрада сина Обрада, који је вјероватно из катуна Бурмаза.

Што се тиче правилног тумачења села Ubaviska, прво што се примјети да у попису имена особа и џемата, преводилац или пописивач није сигуран да ли је село Владиска, или Убависка: Ivladiska [Ubaviska] k.. Burmaz n.: 8. У наставку под словом U рекао бих да већ прихваћено да је прави назив Убависка. Да ли с разлогом или не, не знам. Међутим на карти (Rumeli Eyaleti (1514-1550)) која поприлично прецизно убицира мјеста, село Убависка у нахији Бурмази је смјештено на планини Хргуд. Мени није познат ни један локалитет који данас носи тај назив.
Кад је у питању Biyoska“ k., Burmaz n.: 9. године 1533. јесте у нахији Бурмази, али због тога што је Убависка убицирана даље на сјевер, подсјећа да је у питању Бијоска Убоско.

    Можеш за себе говорити. Ја итекако имам везе са лингвистиком. А Храбак јесте ауторитет , међутим он ни други ово око јављања имена Гого код Аромуна/Цинцара нису примјетили и повезали то некако са Влаховићима или власима западне Србије гдје се ово име исто јавља, а могли су, јесте да је дигитално претраживање данас пуно лакше. Ови дефтери Херцеговине и Србије су објављени од Аличића 1984 и 1985 г. А за јужна подручја од његових савременика Александра Стојановског и Методије Соколоског 1963, 1971..

     Ауторитет су прије свега тачне информације и њихово правилно тумачење.

Нисам мислио на Храбака да није ауторитет, него на тебе. А тачно је да ни он није "света крава".[/list]

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Бурмази
« Одговор #212 послато: Фебруар 18, 2025, 08:47:32 поподне »
    Везано за убицирање Бијоске, Убоска и Убависке.

    Пошто је ријеч о локалитетима (Влаховићи и Убоско) који су међусобно удаљени највише 4 км ваздушне линије, тачно је да се може чинити да је ријеч о истом мјесту (Бијоска - Убоско). У попису 1475/77. г. је изгледа Убоско преведено као Opaska? Управо због Милобрада сина Обрада, који је вјероватно из катуна Бурмаза.

    Што се тиче правилног тумачења села Ubaviska, прво што се примјети да у попису имена особа и џемата, преводилац или пописивач није сигуран да ли је село Владиска, или Убависка: Ivladiska [Ubaviska] k.. Burmaz n.: 8. У наставку под словом U рекао бих да већ прихваћено да је прави назив Убависка. Да ли с разлогом или не, не знам. Међутим на карти (Rumeli Eyaleti (1514-1550)) која поприлично прецизно убицира мјеста, село Убависка у нахији Бурмази је смјештено на планини Хргуд. Мени није познат ни један локалитет који данас носи тај назив.
    Кад је у питању Biyoska“ k., Burmaz n.: 9. године 1533. јесте у нахији Бурмази, али због тога што је Убависка убицирана даље на сјевер, подсјећа да је у питању Бијоска Убоско.

     Катун Милобрада сина Обрада је сигурно (није вјеровоатно) бурмашки. И Убоско и Бијоска су мјеста асоцирана са Бурмазима и Влаховићима. Бијоска је 1462. у Дубровачком архиву мјесто Влаховића. Па логично да ће касније понијети назив Влаховић..

     Што се тиче дилеме Ivladiska - Ubaviska, највјероватније се ради о ортографији уписа неких слова која је очита за неког ко познаје арапско писмо. Opaska, опет основе познавања арапског писма те се то тешко може назвати разликом.

    Нисам мислио на Храбака да није ауторитет, него на тебе. А тачно је да ни он није "света крава".[/list]

     Наравно да ми је јасно да је твој покушај омаловажавања кроз привидно омаловажавање себе ad Hominem напад на који си прешао кад већ немаш способност да ми аргументовано опонираш.. "Утврдио" си да ти немаш никакав ауторитет као ни ја, но ево дајеш себи за право да кажеш да иако немаш никакав ауторитет да Храбак није света крава..
    « Последња измена: Фебруар 18, 2025, 08:51:01 поподне Zor »

    Ван мреже Zor

    • Памтиша
    • ********
    • Поруке: 1513
    Одг: Бурмази
    « Одговор #213 послато: Фебруар 18, 2025, 10:33:24 поподне »
     У дефтеру 1701. се помињу села Влаховићи (раније Бијоска) и Поље Убоско наравно као засебна села, и наравно Фазилета Хафизовић их убицира као данашња села Влаховићи и Убоско..  ::)

    Ван мреже Ojler

    • Члан Управног одбора
    • Бели орао
    • *
    • Поруке: 6282
    • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
    Одг: Бурмази
    « Одговор #214 послато: Фебруар 19, 2025, 02:51:55 пре подне »
    У дефтеру 1701. се помињу села Влаховићи (раније Бијоска) и Поље Убоско наравно као засебна села, и наравно Фазилета Хафизовић их убицира као данашња села Влаховићи и Убоско..  ::)

    Ево гледам дефтер и не видим нигде да се помиње Бијоска.
    Kамене рабъ и госодинъ

    Ван мреже Zor

    • Памтиша
    • ********
    • Поруке: 1513
    Одг: Бурмази
    « Одговор #215 послато: Фебруар 19, 2025, 11:54:52 пре подне »
    Ево гледам дефтер и не видим нигде да се помиње Бијоска.

     Помињу се Влаховићи, као што сам споменуо у дефтеру TD 1027 (недатиран, 1540-1590) ново име за село Бијоска (локалитет Влаховића 1462. у Дубровачком архиву). И без тога, самим тим што се 1701. помињу и Влаховићи и Убоско (као што се помињу и 1533. и 1477.) они не могу бити исто.

    Ван мреже Ojler

    • Члан Управног одбора
    • Бели орао
    • *
    • Поруке: 6282
    • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
    Одг: Бурмази
    « Одговор #216 послато: Фебруар 19, 2025, 12:14:16 поподне »
    Помињу се Влаховићи, као што сам споменуо у дефтеру TD 1027 (недатиран, 1540-1590) ново име за село Бијоска (локалитет Влаховића 1462. у Дубровачком архиву). И без тога, самим тим што се 1701. помињу и Влаховићи и Убоско (као што се помињу и 1533. и 1477.) они не могу бити исто.

    Ко би при здравој памети могао и тврдити да су Влаховићи и Убоско били исто насеље почетком 18. века? Та места су била насељена још у средњем веку, о чему сведоче две можда и најрепрезентативније херцеговачке некрополе са стећцима. Нисам разумео да је Грк то доводио у питање, већ да ли се појам Бијоска односио на данашње село Влаховићи или на Убоско.
    Kамене рабъ и госодинъ

    Ван мреже Zor

    • Памтиша
    • ********
    • Поруке: 1513
    Одг: Бурмази
    « Одговор #217 послато: Фебруар 19, 2025, 12:36:25 поподне »
    Нисам разумео да је Грк то доводио у питање, већ да ли се појам Бијоска односио на данашње село Влаховићи или на Убоско.

     Да и ја сам тако разумио, но ако је Бијоска Убоско онда гдје су Влаховићи? Турски преводиоц је намјерно и додао информацију из дефтера 1027 да је друго име села Бијоска Влаховић да би га ту и убицирао..

     Да не помињемо да се 1462. Бијоска јавља као локалитет влаха Влаховића као и у дефтеру 1477. Ствар је јасна да не може бити јаснија. Осим тога није вјероватно са ортографске стране да се могу тек тако замијенити "Бијоска" и "Убавска" убог природе арапског писма.

    Ван мреже Грк

    • Члан Друштва
    • Истраживач
    • *****
    • Поруке: 1133
    Одг: Бурмази
    « Одговор #218 послато: Фебруар 21, 2025, 01:18:00 поподне »
    Кад већ признаш да си ме разумио, сматрам да си само у том правцу требао повести дискусију, а не да нападаш и омаловажаваш саговорнике и сматраш их за високо самувјерене, њихове ставове за бизарне и да те поштеде нечега (вјероватно мислиш да те поштеде глупости). Али добро, теби на образ.

    Покушавам да се изразим што тачније, те у том смислу и наводим рјечце попоут можда, могуће, углавном, вјероватно, нјвјероватније, наводно итд. То је због тога што нисам лично учествовао у феудалној организацији током средњег вијека, нити био становник катуна, па не могу ни 100% тврдити.

    Дакле, уколико неко то није учинио прије,  у попису из 1475/77. године,  највјероватније сам убицирао село Убоско - Оpaska?(стр. 138), у којем зимују људи из џемата Милобрадова сина Обрада. Он је и раније наведен као челник катуна из мјеста Vubavscho.  На основу тог  сазнања, и осталих раније изнесених података, тек сад се може сигурније сматрати да је сусједно село Biyoska, у ствари данашње насељено мјесто Влаховићи. Томе у прилог иде и приказ на карти из пописа 1533. године (ако јој је вјеровати) на којој се уочава да се Biyoska у односу на Ранковце (Ranokovac) налази сјевероисточно, док је Убоско сјеверозападно. 

    За мјесто Убависка  (Ubaviska) из пописа 1533. године можемо само претпоставити да је Убоско. Тој претпоставци не иде у прилог карта (ако јој је вјеровати) на којој је то мјесто убицирано на планини Хргуд. Упоређујући данашње и старије карте са том, уочава се да је Убависка могла бити на мјесту гдје су данашњи топоними Слатки До, или Дрпин До.

    Ван мреже sinobadm

    • Писар
    • *****
    • Поруке: 238
    Одг: Бурмази
    « Одговор #219 послато: Фебруар 28, 2025, 11:58:35 пре подне »
    Цела ова расправа о пореклу родоначелника заједнице Бурмаза, се заснива на запажању корисника Zor, а везано за налаз из Дубровачког архива, који наводи Bogdan filius Ghini de Brumas из 1321. године и Ghin filius de Brumas из 1322. године.

    Шира слика која се може извући из ових података односи се на наследство Римског царства у региону Балкана у раном средњем веку. Овде имамо трагове латинског језика, који долазе до изражаја нарочито у изолованим сточарским заједницама. Латински изрази су се, као остатак римске цивилизације, могли задржати у овим групама јер су биле удаљене од већих урбаних средина и нису биле укључене у аграрне друштвене структуре. Због тога је логично да латински изрази, као што су Ghin и Brumas, могу бити присутни у овим заједницама.

    Термин Brumas (Брумас у документу, не Бурмас) је расправљан, и по мом мишљењу може се повезати са латинским кореном лат. brinus, најпре са Bruma (што значи "мраз" на румунском, данас постоји презиме Брума), али и са италијанским Brina и албанским Bryma. Ова заједничка етимологија указује на могућност да су латински изрази наставили да живе у региону кроз све језике, не само кроз албански језик. У овом контексту, израз Brumas може се тумачити као назив који је остао као заоставштина латинског језика и проширио се у балканским сточарским заједницама. Слично, Ghin као име, чини ми се да се чешће јавља у румунском језику него у албанском, такође носи потенцијалне везе са латинским коренима. У румунском језику, Ghin је повезан са врстама цвећа (као што су Ghințură и Ghindă), што може указивати на традицију давање имена природним елементима у сточарским заједницама. Ова врста именовања, базирана на локалној флори и фауни, може бити део дубље културне праксе, која је била присутна у балканским сточарским заједницама. Сточарске заједнице често су користиле имена која су била блиска природи (најбољи пример је име Вук). У овом контексту, треба поставити питање: да ли ова имена и термини долазе кроз миграције појединца или родоначелника који је носио латинску заоставштину, или су она могуће везана за многе постојеће топониме који су сами по себи имали латинске корене? Пример таквог топонима је планина Романија, која се налази недалеко од подручја о којем се расправља. Даље, име потомка, Богдан (присутно код Срба и Румуна али не код Албанаца) у овој расправи је потпуно занемарено.

    С обзиром на то да је фокус расправе на овим изразима, мислим да расправа мора укључити оригинални документ из архива, који би омогућио бољу анализу, тачна значења и контексте. Без дубље и специфичније анализе ових извора, не можемо са сигурношћу тврдити да ли је име Ghin или Brumas повезано са миграцијама одређених породица или са већ постојећим латинским топонимима и традицијама на Балкану.