Бурмази

[НиколаВук]

У случају Бурмаза, ја сам скептик јер нисам убеђен у етимологију коју је предложио Петар Скок. Његова етимологија, која је везана за презиме Бурмад, делује логично, али бих волео да видим шта тачно пише у Гласнику о томе и у ком контексту је презиме помењено. Чини ми се да је у питању латински језик, а не албански, односно мешавина старо германског "Burr" и старо грчког "Madh" како је навео Петар Скок.

Нисте ово добро разумели. Скок је рекао да су те две речи из албанског сродне на прото-индоевропском нивоу ("у прасродству") са немачким Bauer (то значи "сељак", "сељанин") и грчким μέγας ("велики", исто значење као и у албанском), а не да не потичу из албанског језика или да је Бурмад мешавина немачке и грчке речи.

[ⲥуⲛцⲉ]

Било који род из нахије Бурмаз могао је усвојити то презиме. Сама нахија могла је бити назвата по једном роду, а род по личном имену. То лично име и сав род могли су бити родом арбанашки власи.


[size=78%]https://balkanacademia.com/2024/07/24/slavization-of-the-names-of-the-albanian-ethnos-during-the-13th-and-14th-centuries-in-present-day-kosovo-and-other-regions-of-yugoslavia-where-they-live-today/[/size] 


С друге стране сам назив није тако беззначајан, јер се једна велика равница у Влашкој назива Равница Бурназа (Câmpia Burnazului). Простире се од ријеке Олт и Turnu Măgurelе на исток дуж Дунава све до ријеке Аргеш. Када је и по кому добила назив и има ли везе с херцеговачким Бурмазима, не имах времена истражити.

[sinobadm]

Требало би проверити када се први пут помиње топоним Равница Бурназа, јер је етимологија речи "бурназ" са словом "н" повезана са турцизмом, што је разматрао Ђура Даничић.

[sinobadm]

Нисте ово добро разумели. Скок је рекао да су те две речи из албанског сродне на прото-индоевропском нивоу ("у прасродству") са немачким Bauer (то значи "сељак", "сељанин") и грчким μέγας ("велики", исто значење као и у албанском), а не да не потичу из албанског језика или да је Бурмад мешавина немачке и грчке речи.

Разумео сам, али сам намерно истакао прасродство са германским и грчким јер стичем утисак да на форуму често постоји тенденција да се свака латинска (или непозната) реч одмах везује за румунски или албански језик или за Цинцаре, што мислим да није увек тачно. Конкретно у овом случају, речи из албанског нису у прасродству са латинским. Такође, занимљив ми је текст "Матаруге као ономастички проблем" од Александра Ломе. Било би корисно видети више напора у истраживању етимологије са старословенским речима, као што је Лома предложио за Матаруге, али и Матагуже које су наведене у арбанашком катуну Љеша Туза. До сада, колико сам приметио, Бранкова је једина која је предложила овај правац, и зато сам похвалио њене постове. Александар Лома је израдио врло добру анализу, и мислим да читањем његовог текста добијамо јасне смернице за потпуну анализу. Не желим да прејудицирам шта би требало да буде коначан закључак, али истичем да нам је потребна дубља анализа попут његове како бисмо могли да прихватимо или одбацимо тезу и коначно решимо овај проблем који траје више од једног и по века (са првим поменом 1880. године).

[НиколаВук]

Разумео сам, али сам намерно истакао прасродство са германским и грчким јер стичем утисак да на форуму често постоји тенденција да се свака латинска (или непозната) реч одмах везује за румунски или албански језик или за Цинцаре, што мислим да није увек тачно. Конкретно у овом случају, речи из албанског нису у прасродству са латинским. Такође, занимљив ми је текст "Матаруге као ономастички проблем" од Александра Ломе. Било би корисно видети више напора у истраживању етимологије са старословенским речима, као што је Лома предложио за Матаруге, али и Матагуже које су наведене у арбанашком катуну Љеша Туза. До сада, колико сам приметио, Бранкова је једина која је предложила овај правац, и зато сам похвалио њене постове. Александар Лома је израдио врло добру анализу, и мислим да читањем његовог текста добијамо јасне смернице за потпуну анализу. Не желим да прејудицирам шта би требало да буде коначан закључак, али истичем да нам је потребна дубља анализа попут његове како бисмо могли да прихватимо или одбацимо тезу и коначно решимо овај проблем који траје више од једног и по века (са првим поменом 1880. године).

Конкретно ово име нема другу ваљану етимологију сем албанске, што је потврђено и са подацима које је Зор изнео. Искрено сам заборавио да је то име забележено у средњовековним изворима, али када се види да је оно постојало као лично име код арбанашких катунара и да има конкретну и лако доказиву етимологију из албанског језика, онда је ситуација прилично јасна. Негирати то би било као негирати да неко типично словенско име, нпр. Мирослав, није словенско, већ се неким вратоломијама покушава доказати да је нпр. германског порекла.  Ја искрено нисам стекао такав утисак, да се свака реч повезује са албанским или цинцарским, једноставно се гледа која етимологија има смисла а која нема. Опет ме нисте разумели у вези Бурмада, то име буквално никакве везе нема ни са германским језицима ни са грчким, него његови саставни делови имају прасродство са тим језицима, и то не због неке скорије позајмице већ услед заједничког индоевропског порекла (отуд и термин прасродство, а не позајмица или скорије сродство).

[sinobadm]

Скок је утврдио да је Бурмад старији од Бурмаза на основу анализе треће Дечанске хрисовуље, чиме је етимологија повезана са речју Бурмад. Међутим, такође је показано да је Брумас старији облик од Бурмада и да се та форма користи у документима дубровачких архива током читавог века. Нису у питању "вратоломије", већ је потребна даља анализа. Концепт прасродства је јасан. Међутим, како објашњаваш прасродство речи бур у албанском са германским, и где тачно и у ком временском периоду би могла бити формирана та заједничка прареч?

[ⲥуⲛцⲉ]

Скок је утврдио да је Бурмад старији од Бурмаза на основу анализе треће Дечанске хрисовуље, чиме је етимологија повезана са речју Бурмад. Међутим, такође је показано да је Брумас старији облик од Бурмада и да се та форма користи у документима дубровачких архива током читавог века. Нису у питању "вратоломије", већ је потребна даља анализа. Концепт прасродства је јасан. Међутим, како објашњаваш прасродство речи бур у албанском са германским, и где тачно и у ком временском периоду би могла бити формирана та заједничка прареч?

Нема ту старијега или млађега облика. Ради се о том, да србски језик нема тај звук који има албански језик, а који они биљеже с помоћу dh. Врхом језика дотакнеш горње предње зубе и у таквом положају језика изговараш [з]. Немајући тај звук Срби су га записивали апроксимантом, некада з, некада д, како се кому писачу учинило најпогоднијим.
Исти звук има и енглесски језик у ријечи That и данас Срби обичавају изговарати то као [дет], но Руси и Французи кажу [зет], а оно није ни једно ни друго. Е исто тако burrmadh можеш записати и бурмад и бурмаз.

[sinobadm]

Хтео бих да покушам да формулишем хипотезу онако како сам је разумео. Дакле према овој хипотезу најстарији облик је име Бурмад (мислим да немамо доказ за ову тврдњу), који вероватно постоји још крајем 12. века, а затим током 13. века долази до насилне или организоване колонизације Арбанаса у Дубровачко залеђе. При томе један део заједнице остаје у околини Скадра, што потврђује њихово помињање у Дечанској хрисовуљи (1330) и Скадарском санџаку (1485), у Дубровнику се за њих заводи новији облик Брумас, који је настао променом Бур у Бру и мад у мас. Према Пијовићу, Арбанаси који су дошли у Дубровачко залеђе у почетку нису имали влашки статус, већ су га стекли касније (ова тврдња је такође упитна ако су ти Брумаси потекли из катуна Љеша Туза, где је влашки статус био присутан вероватно и раније). У 14. веку, Брумас је био доминантан род у влашкој заједници, која ће касније бити позната као Бурмаз. Према овој претпоставци, онда Бурмаз није настао директно од Бурмада, већ од Брумаса, што значи да није дошло до предложене промене дх у з него раније од дх у с. Даље је временом овај доминантан род у влашкој заједници нестао (што је мало вероватно јер је у питању доминантан род), те су доминантну улогу унутар заједнице преузели бројнији други присутни родови који не деле исту генетику са родом који је потекао од Бурмада у околини Скадра, што указује на касније генетске разлике између ових група. Исправите ме ако сам погрешно разумео предложену хипотезу.

[sinobadm]

Хипотеза заснована на анализи етимологије Брумаса корисника Бранкова, али и према расправама још неколицине корисника, указује на другу могућност односно на постојање две одвојене групе, једне у околини Скадра, која носи име Бурмад, и друге у Дубровачком залеђу, која носи име Брумас, али са различитом генетиком. Док етимологија имена Бурмад није спорна, порекло и значење имена Брумас захтевају даљу анализу, а Бранкова је већ предложила добре смернице у том правцу. Чињеница да је род Брумаса постао доминантан унутар заједнице Бурмаза није занемарива и може помоћи у идентификацији хаплогрупе која је у питању према данашњим популацијама пореклом из те заједнице. Такође, имена која се јављају у овим заједницама имају "календарски" карактер, што је раније анализирао Александар Лома, и зато их треба посматрати у том контексту. Ђурђица Петровић је детаљно пописала сва имена унутар заједнице кроз различите историјске периоде за Матаруге. Стога би било корисно пописати сва имена везаним за Бурмазе у различитим тренуцима и анализирати однос словенских, арбанашких, календарских и других имена, што би могло дати бољи увид у структуру ових група и њихове могуће миграције.

[НиколаВук]

Скок је утврдио да је Бурмад старији од Бурмаза на основу анализе треће Дечанске хрисовуље, чиме је етимологија повезана са речју Бурмад. Међутим, такође је показано да је Брумас старији облик од Бурмада и да се та форма користи у документима дубровачких архива током читавог века. Нису у питању "вратоломије", већ је потребна даља анализа. Концепт прасродства је јасан. Међутим, како објашњаваш прасродство речи бур у албанском са германским, и где тачно и у ком временском периоду би могла бити формирана та заједничка прареч?

Што се тиче Бурмада, већ је лепо објаснио Сунце. Не зна се где тачно и у ком временском периоду, али је вероватно у питању нека дубља праисторија, јер су германска и албанска грана унутар индоевропских језика давно раздвојене.

Etymology
Ultimately from Proto-Indo-European *bʰh₂u-ro-, from *bʰuh₂- (“to be, become”). Close to Proto-Germanic *būraz (“inhabitant, dweller”). Possibly through Germanic.[2] Possibly related to Thracian [script needed] (bur).[3]

https://en.wiktionary.org/wiki/burr%C3%AB

[НиколаВук]

Хтео бих да покушам да формулишем хипотезу онако како сам је разумео. Дакле према овој хипотезу најстарији облик је име Бурмад (мислим да немамо доказ за ову тврдњу), који вероватно постоји још крајем 12. века, а затим током 13. века долази до насилне или организоване колонизације Арбанаса у Дубровачко залеђе. При томе један део заједнице остаје у околини Скадра, што потврђује њихово помињање у Дечанској хрисовуљи (1330) и Скадарском санџаку (1485), у Дубровнику се за њих заводи новији облик Брумас, који је настао променом Бур у Бру и мад у мас. Према Пијовићу, Арбанаси који су дошли у Дубровачко залеђе у почетку нису имали влашки статус, већ су га стекли касније (ова тврдња је такође упитна ако су ти Брумаси потекли из катуна Љеша Туза, где је влашки статус био присутан вероватно и раније). У 14. веку, Брумас је био доминантан род у влашкој заједници, која ће касније бити позната као Бурмаз. Према овој претпоставци, онда Бурмаз није настао директно од Бурмада, већ од Брумаса, што значи да није дошло до предложене промене дх у з него раније од дх у с. Даље је временом овај доминантан род у влашкој заједници нестао (што је мало вероватно јер је у питању доминантан род), те су доминантну улогу унутар заједнице преузели бројнији други присутни родови који не деле исту генетику са родом који је потекао од Бурмада у околини Скадра, што указује на касније генетске разлике између ових група. Исправите ме ако сам погрешно разумео предложену хипотезу.

Не разумете и даље језичке промене које вам је Сунце лепо објаснио, а ни ја више немам енергије да вам поново исту ствар објашњавам. Што се тиче родоначелника, догађала се и та могућност коју сте прогласили мало вероватном. Нпр. баш код Срба и Лужичких Срба, где ови други, иако носе исти етноним као и ми, имају прилично различит састав подграна Y-ДНК хаплогрупа у односу на нас, што се тумачи тиме да су у питању потомци словенских племена другачијих од Срба која су ушла у састав српског племенског савеза на подручју данашње Немачке и прихватила "кровни" етноним, притом имајући врло мало или нимало мешања са првобитним Србима, чији се генетски траг сачувао само код данашњих балканских Срба и код оних који су потомци асимиловане популације и данас најчешће припадају немачком корпусу.

[НиколаВук]

Хипотеза заснована на анализи етимологије Брумаса корисника Бранкова, али и према расправама још неколицине корисника, указује на другу могућност односно на постојање две одвојене групе, једне у околини Скадра, која носи име Бурмад, и друге у Дубровачком залеђу, која носи име Брумас, али са различитом генетиком. Док етимологија имена Бурмад није спорна, порекло и значење имена Брумас захтевају даљу анализу, а Бранкова је већ предложила добре смернице у том правцу. Чињеница да је род Брумаса постао доминантан унутар заједнице Бурмаза није занемарива и може помоћи у идентификацији хаплогрупе која је у питању према данашњим популацијама пореклом из те заједнице. Такође, имена која се јављају у овим заједницама имају "календарски" карактер, што је раније анализирао Александар Лома, и зато их треба посматрати у том контексту. Ђурђица Петровић је детаљно пописала сва имена унутар заједнице кроз различите историјске периоде за Матаруге. Стога би било корисно пописати сва имена везаним за Бурмазе у различитим тренуцима и анализирати однос словенских, арбанашких, календарских и других имена, што би могло дати бољи увид у структуру ових група и њихове могуће миграције.

Моје питање за вас је - шта тачно значи "Брумас", ако прихватимо здраво за готово тврдњу да је у питању некакво посебно име које нема никакву везу са именом Бурмад(з), већ се ето пуком случајношћу поклопило да су то два врло слична, али ипак различита имена? 

[Ивица Јовановић]

То је иста заједница. То што их има различитих хаплогрупа не значи да не припадају истом катуну. Једноставно су статистички јако мале шансе да постоји посебан род Брумас у оквиру Бурмаза. Албански се одвојио од праиндоевропског пре 5000 година и нема логике повлачити паралелу између речи бур у албанском и бур у прото-германском. Више логике има повлачити паралелу између buraz (inhabitant, dweller) и бураз (inhabitant of Bosnia). Брумас и Бурмаз су исто, све остало је интелектуална гимнастика.

[sinobadm]

Моје питање за вас је - шта тачно значи "Брумас", ако прихватимо здраво за готово тврдњу да је у питању некакво посебно име које нема никакву везу са именом Бурмад(з), већ се ето пуком случајношћу поклопило да су то два врло слична, али ипак различита имена? 

Корисник Бранкова је у постовима #223 и #224 већ лепо објаснила могућа значења имена Брумас, тако да моја додатна појашњења нису потребна. Што се тиче могућег прасродства албанске речи са прото-германским, тај детаљ није толико релевантан за ову расправу. Мени је био занимљив због географски одвојеног развоја протоалбанског на Балкану и прото-германског на северу Европе и југу Скандинавије, па бих очекивао да се ова реч може наћи и у другим индоевропским језицима.

[sinobadm]

То је иста заједница. То што их има различитих хаплогрупа не значи да не припадају истом катуну. Једноставно су статистички јако мале шансе да постоји посебан род Брумас у оквиру Бурмаза. Албански се одвојио од праиндоевропског пре 5000 година и нема логике повлачити паралелу између речи бур у албанском и бур у прото-германском. Више логике има повлачити паралелу између buraz (inhabitant, dweller) и бураз (inhabitant of Bosnia). Брумас и Бурмаз су исто, све остало је интелектуална гимнастика.

Ја сам разумео да није у питању иста заједница, већ исти род. Примарна заједница би био катун Љеша Туза, који се састојао од више различитих родова, од којих је један био род Бурмада. Треба имати на уму да у катуну Љеша Туза нису сви припадали арбанашком пореклу, већ је било и словенских родова, што значи да није био хомогено арбанашки.

Дакле према основној хипотезу у овој расправи, потомци овог арбанашког рода појављују се 150 километара даље у околини Дубровника, где тај род постаје доминантан унутар влашке заједнице у Херцеговини, толико да је цела заједница добила име по њима. Ако су били довољно бројни да именују читаву влашку заједницу, логично би било очекивати да су генетски доминантни унутар те групе. Међутим, на основу генетских података, испоставља се да је овај род изумро, јер нису утврђене јасне генетске везе између данашњих Бурмаза и ранијих носилаца тог имена. Ово би онда значило да је опстало само име у оквиру влашке заједнице, али да изворна генетска линија није преживела.

[ⲥуⲛцⲉ]

Уз име Брумас или тог основа, помињу се код Дубровника, односно изван катуна. следећи :

Радин ( или Радун ), Micho, Братослав, Првослав, Станоје, Ghin, Jane или Jone*, Богун** , Браноје, Новак, Радоје, Прибил. Још се међу њима помиње зет/сестрић или посинак Станојев, имена Прибоје.

* нечитко, може бити баш Јано/Јане, јер се у приближно време бележи патронимик Јановић
** Богун је "filius Ghini" 

Радин се први помиње именом 1306.г. као "nepotem" Брумаса ( углавном синовац, али може и сестрић, па и унук ) . Micho је  познат само као Брумас,  Братослав има патронимик ( ? ) Brumassio, a Првослав има улогу некаквог старешине. Ако је род у питању у ово време, старешинство се ипак у оквиру рода преносило, па онда можемо поменути и Велислава који је старешина катуна.

Имена не указују на албанско порекло, а заиста се не би могло  са сигурношћу тврдити ни да је оригинално име  Бурмаз, јер се као Брумас уписују од 1297.г. па скоро цео наредни век ( уз само један изузетак у катуну 1335.г., али се опет наставља по старом ). Ове уписе ради више различитих нотара, па је мало вероватно да су сви грешили на исти начин. Може бити само у питању да је или ово "оригинално " име или да су они сами прихватили да их у овом окружењу зову Брумас и тако се и сами представљали ( од  Бурмаз ).



Не треба занемарити да се облик Бурмас устаљује тек од 15.в., када су територијално и временски удаљенији од Дубровника, па се тако и значење имена могло изгубити, од⁶носно тако су га у изговору искривили касније или се можда у народу тако  увек и изговарало.

Brumas / Brumassio и данашње Бурмаз не морају бити варијатети једнога те истога поријекла. Ријечи брума и брумаш су добро потврђене у Приморју, а Бурмаз је можда, како се и тврди потекло из албанскога имена Бурмад.


Брума је риболовачки мамац; брумати значи маглити, причати небулозе; тако се каже у Далмацији да "он је стари брумаш" када неко лукави. Зато сматрам да није немогуће, да је Брумаш и чисто приморско презиме и да нема везе с албанским језиком.

[sinobadm]

Брумас/Брумаш би могло бити аутохтоно приморско презиме, настало из локалних далматинских речи, без директне везе са албанским. Данашње презиме Бурмаз би могло настати као турцизам, односно као начин на који су Османлије преобликовале и записале постојеће име Брумас/Брумаш у свом административном систему. Да бисмо ово потврдии требало би проверити да ли се Бурмаз први пут појављује у османским дефтерима након доласка Турака у Херцеговину.

Брумас није био само појединачни родоначелник, већ је морао да буде у питању род, што потврђује документовано помињање три генерације почетком 14. века (Ghin filius de Brumas, Bogdan filius Ghini de Brumas). Ако је род Брумас био доминантан унутар заједнице, мало је вероватно да је био малобројан и да је у потпуности изумро

[ⲥуⲛцⲉ]

Брумас/Брумаш би могло бити аутохтоно приморско презиме, настало из локалних далматинских речи, без директне везе са албанским. Данашње презиме Бурмаз би могло настати као турцизам, односно као начин на који су Османлије преобликовале и записале постојеће име Брумас/Брумаш у свом административном систему. Да бисмо ово потврдии требало би проверити да ли се Бурмаз први пут појављује у османским дефтерима након доласка Турака у Херцеговину.

Брумас није био само појединачни родоначелник, већ је морао да буде у питању род, што потврђује документовано помињање три генерације почетком 14. века (Ghin filius de Brumas, Bogdan filius Ghini de Brumas). Ако је род Брумас био доминантан унутар заједнице, мало је вероватно да је био малобројан и да је у потпуности изумро

Шта доказује да су "Brumas" и Бурмаз повезани и варијетети истога презимена / рода?

[sinobadm]

Шта доказује да су "Brumas" и Бурмаз повезани и варијетети истога презимена / рода?

Брумас и Бурмаз су документовано повезани јер се оба термина односе на исту влашку заједницу у Херцеговини током 14. века, при чему назив заједнице у историјским документима еволуира из облика „Брумас“ у каснији „Бурмаз“. Оно што није доказано јесте постојање везе између Бурмада из околине Скадра (поменутих у Дечанској хрисовуљи) и Брумаса у Дубровачком залеђу. С обзиром на то да је промена од Брумас до Бурмаз највероватније већ документована у дубровачким изворима, сматрам да није неопходно објашњавати тај прелаз као засебан феномен. Моја претпоставка да би Бурмаз могао бити турцизам остаје хипотетичка и не мора нужно бити тачна, али би даље истраживање дубровачких архива могло пружити додатне доказе.

[sinobadm]

Хипотеза о пореклу имена Бурмаз (први део).

Име Бурмаз води порекло од првобитног облика Brumas, који се помиње у дубровачким архивама крајем 13. и током 14. века. Овај назив може бити аутохтоно приморско презиме настало из локалних далматинских термина. У приморским крајевима добро су познати изрази брума (риболовачки мамац), брумати (маглити, говорити нејасно), док се брумаш користи за некога ко је лукав те се каже „он је стари брумаш“. Могуће је да је презиме настало као надимак везан за занимање или карактеристику неког претка.

Напомена о етимологији прихваћеној у литератури: Етимологија презимена Бурмаз, како је анализирао Петар Скок, није заснована на подацима из дубровачких архива, већ на облику Бурмад, који је забележен у Дечанским хрисовуљама око 1330. године, а објављен у Гласнику Српског ученог друштва (1880). Скок је у свом Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика (1971) навео ово презиме ослањајући се на раније радове Ђуре Даничића и референцу ARj I, 742, без увида у дубровачке документе где се јавља старији облик Brumas. Његова етимолошка хипотеза повезује презиме са албанским "burrë i madh" (велики човек), али је ова анализа заснована на каснијем облику Бурмаз, а не на старијем облику Брумас. Поред тога, упоредна анализа показује да су Брумаси били присутни у дубровачком залеђу крајем 13. века, док је Бурмад забележен у Кушеву 1330. године, што представља две истовремене појаве на удаљености од око 150 километара, без јасне миграционе везе.

Презиме Брумас први пут се бележи у дубровачким архивама 1297. године, а тај облик се задржава скоро цео наредни век. Само један изузетак налази се у катуну 1335. године, али се убрзо враћа у стандардизовану употребу. С обзиром на то да уписе врши више различитих нотара, мало је вероватно да је дошло до колективне грешке, што сугерише да је Брумас био оригинални облик имена у дубровачком окружењу. Тек од 15. века уочава се постепена транзиција ка облику Бурмас, што се поклапа са њиховим територијалним и временским удаљавањем од Дубровника. То указује да је током времена дошло до фонетске адаптације или губитка првобитног значења имена, било кроз народни изговор, било кроз локалне језичке утицаје.

При првом појављивању у дубровачким документима, род Брумас није везан искључиво за катунску организацију, већ се помињу и појединци изван катуна, међу којима су Радин (Радун), Micho, Братослав, Првослав, Станоје, Ghin, Jane (Јане), Богун, Браноје, Новак, Радоје и Прибил. Радин се први пут бележи 1306. године као "nepotem" Брумаса, што углавном значи синовац, али може означавати и сестрића или унука. Micho се помиње једноставно као Брумас, док Братослав има патронимик Brumassio. Ове чињенице сугеришу да је род Брумас у овом периоду већ имао стабилну структуру са истакнутим појединцима, а њихова имена углавном припадају словенском ономастичком корпусу, што указује на словенско порекло, без очигледног утицаја романских или албанских елемената у именослову.

Напомена о календарском имену Ghin: У дубровачким архивским документима из 1321. и 1322. године помињу се Bogdan filius Ghini de Brumas и Ghin filius de Brumas, што указује на употребу имена Ghin у оквиру рода Брумас. Александар Лома, у свом раду о ономастичким аспектима имена Матаруга, указује на присуство календарских имена у средњовековној ономастици. Име Ghin је повезано са именом Јован (лат. Johannes), што је често име у хришћанској традицији. Ова појава сугерише да је употреба календарских имена била распрострањена у том периоду, што може указивати на одређене културне и религијске утицаје у именовању унутар рода Брумас иако су имена у овом роду углавном словенског порекла. Поред тога, облик Ghin био је популаран у Дубровнику и околини током 13. века, што указује на романско-латинску ономастичку традицију присутну у том подручју (Џино/Џоно од Иван/Јован).