Поздрав. Постоји усмено предање, вековима старо, јер била је велика пометња оне 1690. године... Бурмази око тадашње Косовске Каменице, кренули су у збег, преко Новог Пазара, јер тамо је била привремена слободна територија.... "Сеоба Чарнојевића" продужила је на север, а Бурмази су се, онемоћали, јер глад и зима беху, склонили на планину Гоч. И дан данас може се пронаћи напуштено насеље, мада је тешко видљиво на гугл мапи, али имам скриншот... "Бурманска река" је тада добила име и једна је од две реке које чине извор реке Расине. После неког времена, један од браће остаје на планини, двојица се селе у подјастребачки крај, село Здравиње. Подаци о овоме су из Историјског архива Србије, као и из предања, али и из књиге "Упознајмо Здравиње", извесног Арсића (сетићу се имена). Што се тиче порекла, тај род нема ничег Арбанског, ни имена, ни обичаје. Напротив, користе превише старих речи словенског језика. По предању, они су посао налазили при рудницима Косовске Каменице (у коју су дошли због боље зараде и ослобађанја од пореза). Новобрдски рудници су имали олакшице за запослене јер Турцима су били потребни радници. Бурмази су дуго поседовали умеће прављења прстења од сребрних или златних плочица, примитивним алатом. Мој деда по оцу као и прадеда и чукундеда имали су то умеће, а преносило се од старијих на њих. У Косовску Каменицу су дошли после вишевековне трговине на путу Пријепоље-Дубровник. Пријепоље је имало пијацу недалеко од манастира Милешеве. Ту је стизала роба са Пута свиле, те су Бурмази трговали ангажујући коњеводце, доносећи из Дубровника увек потребну со, а у Дубровник враћајући производе потребне приморцима. За те послове ангажовали би више десетина коња, а товар на коњима био је универзална мера, уместо килограма. Бурмази су били способни да прелазе препреке и барикаде кроз тешле путеве, а имали су вештину заобилажења цариника, то јест стражара који су контролисали проток робе. За њих су радили неки други родови, које су касније прозвали Бурмази, јер су припадали тој трговачкој дружини, понављам, на релацији Дубровник-Пријепоље. За Бурмазе верујем да су далеки рођаци са Бурсаћима, а да су заједно дошли са простора Пољске Мазовије. Гледано по хаплогрупи Р1-а М458, специфичној и за Бурмазе и за Бурсаће, изгледа да је њихов пут у јужнословенске био - преко Источне Немачке, а из правца североисточне Пољске. У следећем тексту доставићу податке о могућем пореклу имена, јер име је свакако донето са севера Западне Русије, на граници са данашњим Скандинавским Земљама. Опростите за словне грешке, пишем у журби и у надахнућу.