Бурмази

[НиколаВук]

Цела ова расправа о пореклу родоначелника заједнице Бурмаза, се заснива на запажању корисника Zor, а везано за налаз из Дубровачког архива, који наводи Bogdan filius Ghini de Brumas из 1321. године и Ghin filius de Brumas из 1322. године.

Шира слика која се може извући из ових података односи се на наследство Римског царства у региону Балкана у раном средњем веку. Овде имамо трагове латинског језика, који долазе до изражаја нарочито у изолованим сточарским заједницама. Латински изрази су се, као остатак римске цивилизације, могли задржати у овим групама јер су биле удаљене од већих урбаних средина и нису биле укључене у аграрне друштвене структуре. Због тога је логично да латински изрази, као што су Ghin и Brumas, могу бити присутни у овим заједницама.

Термин Brumas (Брумас у документу, не Бурмас) је расправљан, и по мом мишљењу може се повезати са латинским кореном лат. brinus, најпре са Bruma (што значи "мраз" на румунском, данас постоји презиме Брума), али и са италијанским Brina и албанским Bryma. Ова заједничка етимологија указује на могућност да су латински изрази наставили да живе у региону кроз све језике, не само кроз албански језик. У овом контексту, израз Brumas може се тумачити као назив који је остао као заоставштина латинског језика и проширио се у балканским сточарским заједницама. Слично, Ghin као име, чини ми се да се чешће јавља у румунском језику него у албанском, такође носи потенцијалне везе са латинским коренима. У румунском језику, Ghin је повезан са врстама цвећа (као што су Ghințură и Ghindă), што може указивати на традицију давање имена природним елементима у сточарским заједницама. Ова врста именовања, базирана на локалној флори и фауни, може бити део дубље културне праксе, која је била присутна у балканским сточарским заједницама. Сточарске заједнице често су користиле имена која су била блиска природи (најбољи пример је име Вук). У овом контексту, треба поставити питање: да ли ова имена и термини долазе кроз миграције појединца или родоначелника који је носио латинску заоставштину, или су она могуће везана за многе постојеће топониме који су сами по себи имали латинске корене? Пример таквог топонима је планина Романија, која се налази недалеко од подручја о којем се расправља. Даље, име потомка, Богдан (присутно код Срба и Румуна али не код Албанаца) у овој расправи је потпуно занемарено.

С обзиром на то да је фокус расправе на овим изразима, мислим да расправа мора укључити оригинални документ из архива, који би омогућио бољу анализу, тачна значења и контексте. Без дубље и специфичније анализе ових извора, не можемо са сигурношћу тврдити да ли је име Ghin или Brumas повезано са миграцијама одређених породица или са већ постојећим латинским топонимима и традицијама на Балкану.

Име Ghin, односно Гин или Гон се јавља и у српским средњовековним хрисовуљама. У питању је албанско име, тј. албанска варијанта хришћанског имена Јован (Gjin/Gjon).

[sinobadm]

У документу не пише Gjin или Gjon, већ Ghini (Bogdan filius Ghini de Brumas из 1321. године и Ghin filius de Brumas из 1322. године), што више слаже са мојом претпоставком, нарочито у контексту сточарских заједница. Име Ghin (или Gjon) може такође бити ранија румунска варијанта хришћанског имена Јован, јер у румунском језику Gjon представља често коришћену форму имена Јован (у стандардном румунском то је данас Ioan). Ова форма имена је присутна не само у Румунији, већ и у Албанији и другим деловима Балкана, а име Богдан, које се такође помиње, појашњава идентитет родоначелника заједнице. Међутим, као што сам напоменуо у претходном посту, расправа о пореклу и значењу имена Ghin и Brumas не може бити окончана без детаљне анализе оригиналног документа. Разумевање контекста и начина на који је документ написан кључно је за тумачење имена и њиховог значења у историјском тренутку. Само када будемо имали увид у сам документ, моћи ћемо да изведемо прецизне закључке који ће потврдити или оповргнути претпоставке.

[НиколаВук]

У документу не пише Gjin или Gjon, већ Ghini (Bogdan filius Ghini de Brumas из 1321. године и Ghin filius de Brumas из 1322. године), што више слаже са мојом претпоставком, нарочито у контексту сточарских заједница. Име Ghin (или Gjon) може такође бити ранија румунска варијанта хришћанског имена Јован, јер у румунском језику Gjon представља често коришћену форму имена Јован (у стандардном румунском то је данас Ioan). Ова форма имена је присутна не само у Румунији, већ и у Албанији и другим деловима Балкана, а име Богдан, које се такође помиње, појашњава идентитет родоначелника заједнице. Међутим, као што сам напоменуо у претходном посту, расправа о пореклу и значењу имена Ghin и Brumas не може бити окончана без детаљне анализе оригиналног документа. Разумевање контекста и начина на који је документ написан кључно је за тумачење имена и њиховог значења у историјском тренутку. Само када будемо имали увид у сам документ, моћи ћемо да изведемо прецизне закључке који ће потврдити или оповргнути претпоставке.

Наравно да не пише, јер албански језик у то време није имао ни први писани споменик, а камоли стандардизовано писмо у коме се данас та имена пишу као Gjin и Gjon. Као што рекох, такав облик имају у латинским записима, док у српским ћириличним се пишу као Гин и Гон. У румунском се нигде не користи тај облик имена Јован, већ управо како сте и сами написали, Ioan. Облик о коме је реч је карактеристичан за Арбанасе и то је у науци давно установљено.

[Бранкова]

За  име Ghin  у 13.веку, а нарочито у дубровачком окружењу, не може се са сигурношћу тврдити  да је албанско, јер се ради о једном од, како и струка каже,  "библијских, латинизованих, позадине ср.век.романске " те је као такво присутно нпр. и код Аромуна, Фурлана, Италијана, али врло популарно кроз историју и у самом Дубровнику и залеђу ( Џино и Џоно од Иван/Јован ).

Такође је важно знати да постоји јак утицај овог окружења на имена/надимке, а није било неуобичајено ни да се словенска имена преводе  на лат./ром. верзије или да се оригиналном имену даје лат. облик/наставак.
Нпр. онај што је наводно повикао нешто на "ligua albanesca" очито је имао име Страхиња/Страхо, јер би то био превод тог латинског  имена "Metuetus/Metueto" ( од лат. metus - страх ) под којим је уписан или се ради о имену Медвед ком је дат лат.облик. Отац му се звао Милослав.
Тако и када видимо Клеменсе, Клементе овог времена обично  се ту "крије" неки Драгоје, Драго, Драгослав. Некад их пописују и под обе верзије имена.

Уз име Брумас или тог основа, помињу се код Дубровника, односно изван катуна. следећи :

Радин ( или Радун ), Micho, Братослав, Првослав, Станоје, Ghin, Jane или Jone*, Богун** , Браноје, Новак, Радоје, Прибил. Још се међу њима помиње зет/сестрић или посинак Станојев, имена Прибоје.

* нечитко, може бити баш Јано/Јане, јер се у приближно време бележи патронимик Јановић
** Богун је "filius Ghini" 

Радин се први помиње именом 1306.г. као "nepotem" Брумаса ( углавном синовац, али може и сестрић, па и унук ) . Micho је  познат само као Брумас,  Братослав има патронимик ( ? ) Brumassio, a Првослав има улогу некаквог старешине. Ако је род у питању у ово време, старешинство се ипак у оквиру рода преносило, па онда можемо поменути и Велислава који је старешина катуна.

Имена не указују на албанско порекло, а заиста се не би могло  са сигурношћу тврдити ни да је оригинално име  Бурмаз, јер се као Брумас уписују од 1297.г. па скоро цео наредни век ( уз само један изузетак у катуну 1335.г., али се опет наставља по старом ). Ове уписе ради више различитих нотара, па је мало вероватно да су сви грешили на исти начин. Може бити само у питању да је или ово "оригинално " име или да су они сами прихватили да их у овом окружењу зову Брумас и тако се и сами представљали ( од  Бурмаз ).
 Не треба занемарити да се облик Бурмас устаљује тек од 15.в., када су територијално и временски удаљенији од Дубровника, па се тако и значење имена могло изгубити, односно тако су га у изговору искривили касније или се можда у народу тако  увек и изговарало.

[Бранкова]

Надовезала бих се на претходну поруку.

Bruma, као и само име Brumasius, у овом окружењу има значење, односно значења.

Реч "брума", осим зиме, у ром.језицима има значење белине, мраза, иња, слане, магле, измаглице, а фиг. значи и седу косу/старца/старешину.
Било је и других значења, па се говорило када је неко поуздан, добар, истиче се врлинама, да је "бруман", јер се "брума" спомиње и као начин живота.
Било је у прошлости личних имена  и имена насеља овог основа, нпр. Брума код Градишке у Горици/Фурланија. Спомиње се и један словенски досељеник у Италију ,"Luchas Giorgij de Bruma in Sclavonia" ( он се, што је интересантно, помиње и уз "de Breno" ) или рецимо Марин "de Bruma" у једном тестаменту ( помињу се Дубровник и Котор ).
Од изведених речи још је значења, нпр. разбијено, (с)мрвљено, уситњено, посуто или преплављено нечим... Не треба искључити да је у прошлости имало везе и са сољу јер описи и основа и изведених речи сасвим одговарају.
Брум, брума, абрум , брумање и данас се зна шта је на приморју. То је примама рибе разним методама, углавном прихраном, али нпр. и досољавањем воде и др. по потреби. Брумаш је реч која се углавном користи у жаргону данас, али то би био човек који се бави овим послом.

Дакле, ако је Брумас  "оригинално" име, онда иза  имена Brumasius може бити надимак по некој особини или  послу или месту или лично име основа "бело" ( нпр. Белослав, Белош, Белча и сл. која се помињу у то време у Дубровнику ), али и "први" ( Првослав, Првош, Првоје ), јер су Brumasius и Primasius исто, како се може видети у литератури на више језика.

Зато се поставља питање да ли је нпр. случајност што би месту Белен тј. неком Беленићу или нпр. имену Белча (  а породица  "de Belçe" је ту имала поседе и куће 1282/1283.г. ) одговарало име основа "брума" или да ли је случајност што је Брумасима некакав старешина један Првослав 1321.г., јер је он јемац да ће остали извршити уговорене послове. Уз то, он се уписује и сaмо као "de bergo" и као "de bergo de brumas" па ту онда има даље за разматрање, јер неки аутори сматрају да се уписи "de bergo" и "de Berco" односе на исто, а под овим другим су трговци сољу (нпр. Dragomil de Berco cum sociis 1304.г  ). Постаје занимљив и помен имена Peruossius 1284.г, који се појављује као сведок у једном случају у вези преноса робе. Има и још занимљивости. Један Првоња "delli Salmeri" ( трговац сољу ? ) пописан је пре једног Бурчете ( Disina Burçeta ) у периоду 1286.-1291.г., на жалост не знамо тачно где су живели. Нешто касније помињу се сестре Петра и Добра под истим именом.

У изјавама о границама поседа 1363.г., на питање ко је имао поседе у Белену, каже сведок "они Sclavorum" су и тамо имали земљу и винограде. Иако се прича о границама, Брумасе, нити "земље Брумас" нико ни не помиње тим именом, а били су граница. Земљу су имали то знамо због "земље Брумас". Имали су Брумаси и винограде, знамо да су бар неке  добили од Милгостове жене 1312.г. ( и од још једне жене ).  Овај Милгост је купио 1283.г. неке поседе од једног из поменуте породице "de Belçe", а Милгост је Црноглав. То је и име насељу 16км од Бурмаза. Под  Sclavorum овде се очигледно мислило на "људе краља Милутина" који се тим именом помињу у околини 1284г., односно на оне који су морали да оду када је земља предата ( али сигурно и много раније ), али овде наилазимо и на случај да исте људе називају власима и Склавинима 1312.г.

Има ту  много тога да се разматра и анализира, од алб. Bur+Madh "најмање боли глава" , па донекле "разумем" што се тако чврсто држе само тога.

[sinobadm]

Бранкова, хвала на корисним информацијама. Моја примедба се није односила на албански или румунски језик, већ сам желео да укажем на ширу слику тражења латинских израза и покушаја прављења веза са албанским и румунским језиком (те касније и са самим пореклом), јер су управо ови језици највише задржали латинске елементе. Међутим, није нужно да је то увек случај када говоримо о периоду 13. и 14. века, јер је у то време и српски језик могао имати много већу заступљеност латинских израза него што је то данас. С временом и развојем државе, тај утицај се значајно смањио, али то није био случај са изолованим заједницама, попут сточарских заједница у планинама. Како се враћамо у историју, ка римском царству, логично је да ћемо све више наилазити на латинске изразе. Драго ми је да могу да прочитам коментар попут твог који износи важне увиде. Моје похвале на коментарима.

[НиколаВук]

За  име Ghin  у 13.веку, а нарочито у дубровачком окружењу, не може се са сигурношћу тврдити  да је албанско, јер се ради о једном од, како и струка каже,  "библијских, латинизованих, позадине ср.век.романске " те је као такво присутно нпр. и код Аромуна, Фурлана, Италијана, али врло популарно кроз историју и у самом Дубровнику и залеђу ( Џино и Џоно од Иван/Јован ).

Такође је важно знати да постоји јак утицај овог окружења на имена/надимке, а није било неуобичајено ни да се словенска имена преводе  на лат./ром. верзије или да се оригиналном имену даје лат. облик/наставак.
Нпр. онај што је наводно повикао нешто на "ligua albanesca" очито је имао име Страхиња/Страхо, јер би то био превод тог латинског  имена "Metuetus/Metueto" ( од лат. metus - страх ) под којим је уписан или се ради о имену Медвед ком је дат лат.облик. Отац му се звао Милослав.
Тако и када видимо Клеменсе, Клементе овог времена обично  се ту "крије" неки Драгоје, Драго, Драгослав. Некад их пописују и под обе верзије имена.

Уз име Брумас или тог основа, помињу се код Дубровника, односно изван катуна. следећи :

Радин ( или Радун ), Micho, Братослав, Првослав, Станоје, Ghin, Jane или Jone*, Богун** , Браноје, Новак, Радоје, Прибил. Још се међу њима помиње зет/сестрић или посинак Станојев, имена Прибоје.

* нечитко, може бити баш Јано/Јане, јер се у приближно време бележи патронимик Јановић
** Богун је "filius Ghini" 

Радин се први помиње именом 1306.г. као "nepotem" Брумаса ( углавном синовац, али може и сестрић, па и унук ) . Micho је  познат само као Брумас,  Братослав има патронимик ( ? ) Brumassio, a Првослав има улогу некаквог старешине. Ако је род у питању у ово време, старешинство се ипак у оквиру рода преносило, па онда можемо поменути и Велислава који је старешина катуна.

Имена не указују на албанско порекло, а заиста се не би могло  са сигурношћу тврдити ни да је оригинално име  Бурмаз, јер се као Брумас уписују од 1297.г. па скоро цео наредни век ( уз само један изузетак у катуну 1335.г., али се опет наставља по старом ). Ове уписе ради више различитих нотара, па је мало вероватно да су сви грешили на исти начин. Може бити само у питању да је или ово "оригинално " име или да су они сами прихватили да их у овом окружењу зову Брумас и тако се и сами представљали ( од  Бурмаз ).
 Не треба занемарити да се облик Бурмас устаљује тек од 15.в., када су територијално и временски удаљенији од Дубровника, па се тако и значење имена могло изгубити, односно тако су га у изговору искривили касније или се можда у народу тако  увек и изговарало.

Слажем се да увек треба гледати контекст. Могуће је да је у питању "превод" имена на латински (мада нисам сигуран да се на латинском на тај начин пише име Јован), с тим да се овакав облик појављује и у областима са несумњивим присуством албанског становништва у средњем веку, тј. на простору данашње Албаније. Као што поменух, име је присутно и у српским хрисовуљама, у облику Гин или Гон, где се појављује поред осталих типичних арбанашких имена у њиховим катунима који су били део манастирских властелинстава. Услед тога, не можемо унапред одбацивати да је име макар арбанашког порекла (тј. арбанашка транскрипција хришћанског имена Јован/Иван), ако није и сам носилац тог имена био Арбанас (у контекстима манастирских властелинстава и њима подређених арбанашких катуна, то је несумњиво). Исто тако, у самој Херцеговини постоји макар један род са називом који несумњиво потиче од албанске речи за господара, zot (Зотовићи). О називу Бурмаз је на овој теми већ распредано, мора се рећи да је етимологија која назив доводи у везу са албанским burrë i madh ("велики човек"), и поред свих спорења (а та спорења су највећим делом ту јер као да "смета" што се тај назив доводи у везу са Арбанасима), и даље прилично убедљива. Проблем је што, колико је мени познато, Бурмаз, за разлику од Гина (Ђина) и Гона (Ђона) мислим да нигде није забележен као антропоним који је присутан код Арбанаса, тако да поменута етимологија остаје, без тог конкретног доказа, као само једно домишљање, додуше добро засновано.

[sinobadm]

Није јасно да ли је Петар Скок имао директан увид у дубровачке архивске документе који се односе на име Brumas из 14. века. Било би корисно ако неко може појаснити да ли су ова документа коришћена у његовим истраживањима, посебно јер је Скок умро 1956. године, што је значајно пре него што је текст Ђурђице Петровић објављен у Историјском часопису 32 (1985). Чини ми се да је предложена етимологија која повезује презиме Бурмаз са албанским "burrë i madh" (велики човек) везана за данашњи облик Бурмаз, док се у документу наводи облик "Brumas". Како је корисник Бранкова напоменуо да се облик Бурмас устаљује тек од 15. века, ако је оригинални облик "Brumas", онда би било потребно даље анализирати етимологију у том правцу. Са друге стране, текст Ђурђице Петровић се није бавио етимологијом, већ документима који се односе на влашке заједнице у Дубровнику и околини, као и положајем жена у тим заједницама.

[sinobadm]

Покушао сам да пронађем изворни документ у којем је Петар Скок анализирао етимологију речи Бурмаз како бих утврдио да ли је имао увид у податке из дубровачког архива. Погледао сам текст у његовом делу „Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика“, први том, страна 242, који је објављен постхумно 1971. године. У том тексту је наведена само референца ARj I, 742, која се односи на „Рјечник хрватскога или српскога језика“ из 1880. године, први том, страна 742, који је уређивао Ђура Даничић. У етимолошком рјечнику су сви облици наведени под одредницом Бурмад (види десно), док се у такозваном академијином рјечнику помињу Бурмад, Бурмаси и Бурмаз у више одредница (види лево). Такође, у етимолошком рјечнику Скока налази се напомена у загради да се ради о презимену из 14. века, али не можемо са сигурношћу закључити да је Петар Скок имао увид у архивска документа у којима се помиње ово име, јер се и у рјечнику из 1880. године налази Бурмад, као презиме из 14. века (Гласник 2, 12, 120). Врло је вероватно да се Петар Скок бавио етимологијом речи Бурмад = Бурмаз, односно да није имао увид у облик Брумас (Brumas).

[sinobadm]

Покушао сам да пронађем први извор где се појављује презиме Бурмад (Glasnik II. 12, 120), које је анализирао Петар Скок, како бисмо видели у ком контексту је презиме коришћено. Проверио сам Гласник Друштва србске словесности, свеску II из 1849. године и каснији Гласник српског ученог друштва, књигу II из 1866. године (што одговара свесци 19, а не 12), али нисам наишао на податак о презимену Бурмад у овим гласницима. Да ли неко зна о којем гласнику се ради?

линк: https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9C771A42C3B25D3776C7753A78296978-1847-B001

Чини се да је допринос Петра Скока у томе што је одбацио теорију о труцизму, што је логично јер је презиме Бурмад помињано у 14. веку. Скок је такође изједначио Бурмад и Бурмаз и пружио логичну етимологију речи Бурмад, која се објашњава као одбацивање сугласника "h" на крају. Међутим, овај приступ није исправан ако се узме у обзир да је оригинална реч била Брумас. Зато мислим да је важно да проверимо у ком контексту се појављује презиме Бурмад у гласнику из 19. века.

[Zor]

Кад већ признаш да си ме разумио, сматрам да си само у том правцу требао повести дискусију, а не да нападаш и омаловажаваш саговорнике и сматраш их за високо самувјерене, њихове ставове за бизарне и да те поштеде нечега (вјероватно мислиш да те поштеде глупости). Али добро, теби на образ.

 Рекао си да се куцовлашки Гугуљан изводи од Голуб..

 За такво што треба доказати да је дошло код животињких имена то ретенције прво слога уз суфикс -гуљан

- Медвјед  -> Мегуљан
- Зец   ->  Зегуљан
- Вук -> Вугуљан

 Не постоје такви називи за животиње.. Да ово неко у лингвистичким круговима изјави био би острацизиран..

 Не нисам те разумио. Ја сам разумио да ти кажеш Бијоска је данашње Убоско. Што значи обзиром да је Бијоска Влаховићи да су становници Убоског евентуалн потомци влаха Влаховића, а да становници Влаховића немају везе са њима. Тако испада..

Покушавам да се изразим што тачније, те у том смислу и наводим рјечце попоут можда, могуће, углавном, вјероватно, нјвјероватније, наводно итд. То је због тога што нисам лично учествовао у феудалној организацији током средњег вијека, нити био становник катуна, па не могу ни 100% тврдити.

Дакле, уколико неко то није учинио прије,  у попису из 1475/77. године,  највјероватније сам убицирао село Убоско - Оpaska?(стр. 138), у којем зимују људи из џемата Милобрадова сина Обрада. Он је и раније наведен као челник катуна из мјеста Vubavscho.  На основу тог  сазнања, и осталих раније изнесених података, тек сад се може сигурније сматрати да је сусједно село Biyoska, у ствари данашње насељено мјесто Влаховићи. Томе у прилог иде и приказ на карти из пописа 1533. године (ако јој је вјеровати) на којој се уочава да се Biyoska у односу на Ранковце (Ranokovac) налази сјевероисточно, док је Убоско сјеверозападно. 

За мјесто Убависка  (Ubaviska) из пописа 1533. године можемо само претпоставити да је Убоско. Тој претпоставци не иде у прилог карта (ако јој је вјеровати) на којој је то мјесто убицирано на планини Хргуд. Упоређујући данашње и старије карте са том, уочава се да је Убависка могла бити на мјесту гдје су данашњи топоними Слатки До, или Дрпин До.

 Јесте већ било овдје спомена на тему, 2. страница, око тог катуна Милобрада сина Обрада којег као Бурмазе помиње и Припчиновић.

 Требао си мало боље погледати те мапе, све те убикације су "приближне". Нпр. на мапи дефтера Херцеговине (жупе) из 1520. г. многа села су пар километара па и пуно више удаљена од њихових локација у влашком дефтеру из 1533. Тврђава Почитељ је у једном на правом мјесту, а у другом на локацији Опличића 6-7 км источно.. Кад се такве грешке праве код Почитеља који је пуно познатији од неког обичног села..

 И овдје је направљена велика грешка. Логички Убоско је у нахији Бурмаз, обзиром да то јест локалитет Бурмаза и једини такав локалитет, нећемо вјеровати више него погрешној убикацији много сјеверније..

[Zor]

Проблем је што, колико је мени познато, Бурмаз, за разлику од Гина (Ђина) и Гона (Ђона) мислим да нигде није забележен као антропоним који је присутан код Арбанаса, тако да поменута етимологија остаје, без тог конкретног доказа, као само једно домишљање, додуше добро засновано.

 Бурмад јесте забиљежен као антропоним код Арбанаса.

 У Дечанским хрисовуљама осим катуна Љеша Туза, помиње се и арбанашко село у Зети Кушево гдје се помиње Бурмад с браћом + Бард, Бусадоса итд..

 У дефтеру Скадарског санџака из 1485. се јавља само једном Бурмад
у селу Лок код Скадра  Ђон син Бурмада
 То је у ствари данашње село Лохја одакле су они албански рођаци Крича.

 Међутим јавља се још пар имена Бурмар. У османском писму разлика између р и з је само тачка код з. Ако их није било, овај Бурмар може бити и Бурмаз. И вјероватно је то овдје случај..

 нахија Бјелопавлићи - село Вражегрмци - Радоња Бурмари/Бурмази

 нахија Пећ - село Рјеница - Ђура син Бурмара/Бурмаза ? , затим Младен Бурмари/Бурмази ?

 нахија Алтун - село Шошани - Богдан син Бурмара/Бурмаза ?

 Ако су ово Бурмази, онда као да је потпуни прелаз у "з" карактеристичан за словенизирано окружење.

 
 Међутим што се тиче Бурмаза у Дубровачком залеђу.

 цитат Пијовића
Tamo gdje se javljaju
Burmazi (Belen/Plat), javljaju se i prije Burmaza Arbanasi, 1284., što potvrđuje da je kolonizacija Arbanasa,
doduše s vlaškim statusom koji će primiti u narednim desetljećima bila planska (u dubrovačkom zaleđu u
ispravama se u 13. i kroz 14. st. ne nailazi na skupine arbanaškog statusa, tj. s tom etiketom, izuzev tog spomena
iz 1284.). Najraniji spomen Arbanasa oko dubrovačko-srpske granice je od 14. 7. 1284., kad su zapisana
svjedočanstva o slučaju koji se zbio u vinogradu u elen(u), tj. Platu. Među ostalima, akteri su Miloslav, sin mu
zvani Metuetus, i Miloslavov drugi sin Jon, te treći Nikola.


 Значи јављају се на истом мјесту гдје се први пут у историји спомиње албански језик.. 

Isto tako, očito su neki lokalci poput Dubrovčanina Mateja razumjeli i nešto albanskog (osim ako to svjedočanstvo nije dano s “naknadnom pameću”, gdje svjedok tek nakon što je doznao da su akteri Arbanasi, kaže kako ih je čuo da pričaju “in lingua albanesca”).

 Очито да је превише да и ови Brumasi нису говорили албански..

 Што се тиче разлике Brumas/Burmas. Код ових раних Бурмаза јесте заиста Brumas. Међутим јесте и 1343. код катуна Дермана који је несумњиво предачки оним класичним Бурмазима..

 1343.: Derman delli Brumas
capud catonis, Visulle delli Brumas, Pomochian delli brumas, Radoslauus fill. danili/danilu delli brumas facint
manifestum quod promitut et se obligat pale de getaldo et pasque pet(re)

 А од Глеђа Висуловића (влашко име) који се помиње као катунар 1382-1419. је настала велика подгрупа Бурмаза - власи Глеђевци..

 То да су Бурмази раније Brumas а Brumas као није албанско пролази само на форумима (drajver, sinobadm итд. овдје), нико од аутора то не прихвата..

 Ако су ови кандидати за Бурмазе I-FT14506, ја сам се мало позабавио потомцима жупског становништва Травуније, и засад не видим никакве родове I-FT14506 у том контексту. Што значи да је ова грана могуће дошла у Херцеговину влашким сеобама. И Хрвати западније показују морлачке везе. I-FT14506 има и и више албанских узорака.

[sinobadm]

То да су Бурмази раније Brumas а Brumas као није албанско пролази само на форумима (drajver, sinobadm итд. овдје), нико од аутора то не прихвата..

У случају Бурмаза, ја сам скептик јер нисам убеђен у етимологију коју је предложио Петар Скок. Његова етимологија, која је везана за презиме Бурмад, делује логично, али бих волео да видим шта тачно пише у Гласнику о томе и у ком контексту је презиме помењено. Чини ми се да је у питању латински језик, а не албански, односно мешавина старо германског "Burr" и старо грчког "Madh" како је навео Петар Скок.

[Зрно]

Мени је Бурмаз, етимолошки гледано, нераздвојив од Шормаза и Бакмаза, за које се објашњава да су турцизми.

[sinobadm]

Хипотеза о турцизму потиче од Ђуре Даничића, али је Петар Скок одбацио ову хипотезу вероватно јер се презиме Бурмаз помиње пре доласка Османлија. У том контексту, може се размотрити и друго објашњење у односу на Даничићево „носат“, где основа може бити реч бурма (што значи „уврнут“). Занимљиво је да је Зор поменио Дермане као старије, а Дерман је заправо турцизам. У том смислу, чини се вероватнијим да је Бурмаз старије презиме од Дермана, те да се катун Дермана можда издвојио из катуна Бурмаза (види линк).

link: https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-b/page/burmazi/revisions/3888

[sinobadm]

Нисам знао ко је поменути Пијовић, па сам претражио интернет и пронашао његов чланак „Неколико мисли о могућем подријетлу назива Влах“. Прочитао сам га и сматрам да је веома занимљив и вредан пажње. Заиста заслужује похвале. Занимљиво је да у овом чланку Пијовић оспорава етимолошко порекло термина Влах, које је раније изнео угледни лингвиста Петар Скок. Ово је интеренсантно јер је једна од тема ове расправе управо критика и преиспитивање Скокове етимолошке интерпретације презимена Бурмаз.

[sinobadm]

Успео сам да утврдим на шта се односи референца Glasnik II. 12, 120 у Рјечнику хрватскога или српскога језика из 1880. Референца заправо означава Гласник Српског ученог друштва, Одељење 2, Грађа за новију српску историју, књига 12, 1880, страна 120. Означавање II се односи на друго одељење, што је изазвало забуну јер је у другим референцама у Рјечнику коришћена стандардна нумерација свеске без додатних ознака. Након прегледа оригиналног издања, потврђујем да се термин „Бурмад“ заиста појављује на страници 120 (види слику и текст у линку).

У овом броју Гласника је објављен препис Дечанских хрисовуља, које је прикупио и обрадио Милош Милојевић. Ђура Даничић је управо овај извор користио у највећој мери приликом састављања Рјечника, више него остале текстове из ранијих издања Гласника. Оригиналне хрисовуље су написане на српској редакцији страсловенског језика тј. на српскословенском језику, а препис у овом Гласнику је садржао реч „Бурмад“ (Боур'мадь), која је ушла у Рјечник из 1880.

линк: https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11543631?page=134,135

[sinobadm]

Село оу ζетъ коушево и сь ζасел‘ки и с мегѩми. а оу нѥмь павьль и боушать и сь дѣтню. гюр'гь данγь. гниь кѥрасовикь гωнь михиль. дмни'ко и ан'дрѣѩ ѥгрьшь. бар'да сь дѣтню. петрь гроубша и пав'ль гωнь ѥгрьшь. голѣмь сь дѣтн'о и брат' моу таноушь и никола. павьль мьтраса сь братомь и сь дѣтню. мар'ко .......... моу мaр'ко сь ........ ль боур'мадь с братомь ..... шоромь. дмин'ко барда и синови. никола кал'таникь сь братиωмь. пав'ль боусадоса. лаζорь. дмни'ко данγь и сь дѣтню. николa леть. павьль нераγь. ан'дрѣѩ нераγь. дмни'ко. прогонь

Село у жупи Кошево са заселцима и границама. У њему живе Павле и Бошат са децом. Ђурађ Данић, Гњес Керасовик, Гон Михиљ. Дмњико и Андрија Егриш. Барда са децом. Петар Грубша и Павле Гон Егриш. Голем са децом и брат му Тануш и Никола. Павле Митраса са братом и са децом. Марко .......... му Марко са ........ Бурмад са братом ..... Шором. Дмњико Барда и синови. Никола Калтаник са братом. Павле Боуcадоса. Лазор. Дмњико Данић и са децом. Никола Лет. Павле Нераћ. Андрија Нераћ. Дмњико Прогоњ.

Овде сам покушао да урадим транслитерацију и превод одломка Дечанске хрисовуље који показује да се ради о попису становника села у жупи Кошево, при чему се "Бурмад" појављује као једно од презимена. Сигуран сам да већ постоје званични преводи овог текста, па би било корисно да неко упореди мој превод са њима ради провере тачности. Такође, било би корисно да неко са више знања о средњовековним топонимима покуша да идентификује о ком селу је овде реч.

[Иван Вукићевић]

Село оу ζетъ коушево и сь ζасел‘ки и с мегѩми. а оу нѥмь павьль и боушать и сь дѣтню. гюр'гь данγь. гниь кѥрасовикь гωнь михиль. дмни'ко и ан'дрѣѩ ѥгрьшь. бар'да сь дѣтню. петрь гроубша и пав'ль гωнь ѥгрьшь. голѣмь сь дѣтн'о и брат' моу таноушь и никола. павьль мьтраса сь братомь и сь дѣтню. мар'ко .......... моу мaр'ко сь ........ ль боур'мадь с братомь ..... шоромь. дмин'ко барда и синови. никола кал'таникь сь братиωмь. пав'ль боусадоса. лаζорь. дмни'ко данγь и сь дѣтню. николa леть. павьль нераγь. ан'дрѣѩ нераγь. дмни'ко. прогонь

Село у жупи Кошево са заселцима и границама. У њему живе Павле и Бошат са децом. Ђурађ Данић, Гњес Керасовик, Гон Михиљ. Дмњико и Андрија Егриш. Барда са децом. Петар Грубша и Павле Гон Егриш. Голем са децом и брат му Тануш и Никола. Павле Митраса са братом и са децом. Марко .......... му Марко са ........ Бурмад са братом ..... Шором. Дмњико Барда и синови. Никола Калтаник са братом. Павле Боуcадоса. Лазор. Дмњико Данић и са децом. Никола Лет. Павле Нераћ. Андрија Нераћ. Дмњико Прогоњ.

Овде сам покушао да урадим транслитерацију и превод одломка Дечанске хрисовуље који показује да се ради о попису становника села у жупи Кошево, при чему се "Бурмад" појављује као једно од презимена. Сигуран сам да већ постоје званични преводи овог текста, па би било корисно да неко упореди мој превод са њима ради провере тачности. Такође, било би корисно да неко са више знања о средњовековним топонимима покуша да идентификује о ком селу је овде реч.

Мислим да пише да је то село "у Зети", а не "у жупи". "Коушево" су аутори који су се бавили Дечанском хрисовуљом читали као "Кушевo". Исто тако се "Боуcадоса" чита као "Бусадоса" (у номинативу Бусадос).

Бранислав Ђурђев је приметио да се у овом селу јављају иста презимена као у катуну Арбанаса на чијем је челу био Љеш Туз (а где се помињу и Кучи, Бусадоси, Бушати и Суме), на основу чега се може закључити да је поменуто село Арабанасима било главна насеобина зими.

Милица Грковић наводи да се за Кушево претпоставља да је било до Хотског блата. На југословенској топографској карти у размери 1:25000 означено је село Кушај у источном делу Хота, који припада Албанији:



Андрија Јовићевић у свом раду о Малесији не помиње село тог назива, већ за село на горе означеном месту користи назив Грика, који је судећи по Гугл картама и сада у употреби код Абанаца. Међутим, Андрија Јовићевић у свом раду о Малесији наводи да се цело то поље које почиње од Грике па иде до Скадарског језера назива Куше, а да се сва села у овом пољу заједно називају Куша.

С обзиром да нема другог Кушева у Малесији, а да се ово поље налази у релативној близини свих родова који су потекли из катуна Љеша Туза, мислим да је препоставка да се Кушево налазило у садашњим Хотима исправна.

Из Кушева и катуна Љеша Туза, који су очито били једна целина 1330. године, вероватно потичу следећи родови:
- Кучи:  E-BY165837
У катуну Арбанаса се помиње Петар Куч са браћом. Овом генетичком роду припада преко 90% становништва Куча.
- Груде: J2b-FT133538
У катуну Арбанаса се помиње Петар Сума. Груде и Суме се помињу више села 1416. године у Скадарском земљишнику. По једном предању, родоначелник Груда је био Груд Сума, а већина братстава из Груда (од којих су Вуксангељићи највеће) има предање о пореклу из Суме.
- Бусадоси / Бутидоси / Битидоси (Цијевњани): R1b-Y100058
Село Битидоси се налазило у нахији Кучи 1485. године, а постоје мишљења да се налазило на месту садањих Дељана (Делај) или Бањкана (Бенкај) у Затријепчу. Од Битидоса по свој прилици потиче генетички род који сам условно назвао Цијевњанима пошто му припада већи број братстава која живе близу ове реке. То су Бањкани, Дељани и Гашовићи из Затријепча, Љуљђуровићи и Вулевићи из Груда и Мараши из Зете.
- Тузи: непозната хаплогрупа
Варошица Тузи свакако носи име по њима, а ком су генетичком роду припадали Тузи вероватно никада нећемо сазнати. Бегановићи из Доњег Бихора и Тузе из околине Рожаја (припадају грани E-PH2180) би могли бити потомци Туза, али то је само нагађање. Међу староседеоцима Туза би такође могло бити потомака изворних Туза, али мало је тестираних међу њима.
- Лазорци: непозната хаплогрупа
У нахији Кучи се 1485. године помиње село Лазорце. И данас постоји заселак Орахова који се тако зове. Сва до сада тестирана братства из овог села, укључујући и оне који важе за староседеоце, припадају роду Куча, тако да постоји могућност да су Лазорци били Кучи.
- Бушати: непозната хаплогрупа
Помињу се у више села 1416. године, а у нахији Пипери је 1485. године постојало село Бушат(и). У дефтеру из 1497. године Бушат(и) се помиње као катун у истој нахији. Катун Бушат и данас постоји и налази се код извора Веруше на племенској територији Куча, која је некада очито припадала Братоножићима чим је Бушат припадао нахији Пипери. Нема никаквих назнака шта је било са Бушатима и да ли ико од њих потиче. Свакако је занимљиво да се са нестанком Бушата појављују Братоножићи (Q2-Y172657), али нема основа да се тврди да су Братоножићи од Бушата.

Занимљиво је да међу онима који се помињу у Кушеву и катуну Арбанаса нема Хота (J2b-FT124757) иако се Кушево налази на простору који припада овом племену већ вековима. Или су се нешто касније доселили или потичу од некога ко је поменут 1330. године, али не као Хот.

Што се тиче Бурмада који се помињу у Кушеву 1330. године, чисто сумњам да икакве везе имају са Бурмазима из Херцеговине. Као што смо утврдили са акцијом тестирања Херцеговаца, ниједан генетички род који би се могао повезати са Бурмазима (а сви су или I2 или R1a) нема везе са Малесијом и Брдима.

[sinobadm]

Циљ овог истраживања примарних извора о етимологији презимена Бурмаз био је да утврдим да ли је Петар Скок имао приступ документима из дубровачког архива када је предложио да име „Бурмад“ потиче од албанских речи burr (човек) и madh (велики), што значи „велики човек“. Очекивао сам да ћу пронаћи потврду за ову теорију, као и могуће објашњење повезивања имена Брумас, Бурмад и Бурмаз, имајући у виду да је Скок, као хрватски научник, несумњиво истраживао дубровачке архивске записе. Међутим, испоставило се да је примарни извор за етимологију Бурмаза уствари Дечанска хрисовуља, коју је обрадио Милош Милојевић 1880. године. Осим тога, упоредна анализа показује да су се Брумаси помињали у Дубровачком залеђу 1320. године, док је Бурмад забележен у Кушеву (у крају Куша) 1330. године, што су два истовремена догађаја на удаљености од око 150 километара, што не указује на миграциону везу. Ипак, занимљиво је да се у оба документа јављају слична имена: у дубровачким записима налазимо Bogdan filius Ghini de Brumas (1321) и Ghin filius de Brumas (1322), док се у хрисовуљи помињу Ђурађ, Гњес и Гон (гюр'гь данγь, гниь кѥрасовикь гωнь михиль, проверити мој превод), иако су ова имена у хрисовуљи повезана са другим презименима.