| Село оу ζетъ коушево и сь ζасел‘ки и с мегѩми. а оу нѥмь павьль и боушать и сь дѣтню. гюр'гь данγь. гниь кѥрасовикь гωнь михиль. дмни'ко и ан'дрѣѩ ѥгрьшь. бар'да сь дѣтню. петрь гроубша и пав'ль гωнь ѥгрьшь. голѣмь сь дѣтн'о и брат' моу таноушь и никола. павьль мьтраса сь братомь и сь дѣтню. мар'ко .......... моу мaр'ко сь ........ ль боур'мадь с братомь ..... шоромь. дмин'ко барда и синови. никола кал'таникь сь братиωмь. пав'ль боусадоса. лаζорь. дмни'ко данγь и сь дѣтню. николa леть. павьль нераγь. ан'дрѣѩ нераγь. дмни'ко. прогонь | Село у жупи Кошево са заселцима и границама. У њему живе Павле и Бошат са децом. Ђурађ Данић, Гњес Керасовик, Гон Михиљ. Дмњико и Андрија Егриш. Барда са децом. Петар Грубша и Павле Гон Егриш. Голем са децом и брат му Тануш и Никола. Павле Митраса са братом и са децом. Марко .......... му Марко са ........ Бурмад са братом ..... Шором. Дмњико Барда и синови. Никола Калтаник са братом. Павле Боуcадоса. Лазор. Дмњико Данић и са децом. Никола Лет. Павле Нераћ. Андрија Нераћ. Дмњико Прогоњ. |
Овде сам покушао да урадим транслитерацију и превод одломка Дечанске хрисовуље који показује да се ради о попису становника села у жупи Кошево, при чему се "Бурмад" појављује као једно од презимена. Сигуран сам да већ постоје званични преводи овог текста, па би било корисно да неко упореди мој превод са њима ради провере тачности. Такође, било би корисно да неко са више знања о средњовековним топонимима покуша да идентификује о ком селу је овде реч.
Мислим да пише да је то село "у Зети", а не "у жупи". "Коушево" су аутори који су се бавили Дечанском хрисовуљом читали као "Кушевo". Исто тако се "Боуcадоса" чита као "Бусадоса" (у номинативу Бусадос).
Бранислав Ђурђев је приметио да се у овом селу јављају иста презимена као у катуну Арбанаса на чијем је челу био Љеш Туз (а где се помињу и Кучи, Бусадоси, Бушати и Суме), на основу чега се може закључити да је поменуто село Арабанасима било главна насеобина зими.
Милица Грковић наводи да се за Кушево претпоставља да је било до Хотског блата. На југословенској топографској карти у размери 1:25000 означено је село Кушај у источном делу Хота, који припада Албанији:

Андрија Јовићевић у свом раду о Малесији не помиње село тог назива, већ за село на горе означеном месту користи назив Грика, који је судећи по Гугл картама и сада у употреби код Абанаца. Међутим, Андрија Јовићевић у свом раду о Малесији наводи да се цело то поље које почиње од Грике па иде до Скадарског језера назива Куше, а да се сва села у овом пољу заједно називају Куша.
С обзиром да нема другог Кушева у Малесији, а да се ово поље налази у релативној близини свих родова који су потекли из катуна Љеша Туза, мислим да је препоставка да се Кушево налазило у садашњим Хотима исправна.
Из Кушева и катуна Љеша Туза, који су очито били једна целина 1330. године, вероватно потичу следећи родови:
- Кучи: E-BY165837У катуну Арбанаса се помиње Петар Куч са браћом. Овом генетичком роду припада преко 90% становништва Куча.
- Груде: J2b-FT133538У катуну Арбанаса се помиње Петар Сума. Груде и Суме се помињу више села 1416. године у Скадарском земљишнику. По једном предању, родоначелник Груда је био Груд Сума, а већина братстава из Груда (од којих су Вуксангељићи највеће) има предање о пореклу из Суме.
- Бусадоси / Бутидоси / Битидоси (Цијевњани): R1b-Y100058Село Битидоси се налазило у нахији Кучи 1485. године, а постоје мишљења да се налазило на месту садањих Дељана (Делај) или Бањкана (Бенкај) у Затријепчу. Од Битидоса по свој прилици потиче генетички род који сам условно назвао Цијевњанима пошто му припада већи број братстава која живе близу ове реке. То су Бањкани, Дељани и Гашовићи из Затријепча, Љуљђуровићи и Вулевићи из Груда и Мараши из Зете.
- Тузи: непозната хаплогрупаВарошица Тузи свакако носи име по њима, а ком су генетичком роду припадали Тузи вероватно никада нећемо сазнати. Бегановићи из Доњег Бихора и Тузе из околине Рожаја (припадају грани E-PH2180) би могли бити потомци Туза, али то је само нагађање. Међу староседеоцима Туза би такође могло бити потомака изворних Туза, али мало је тестираних међу њима.
- Лазорци: непозната хаплогрупаУ нахији Кучи се 1485. године помиње село Лазорце. И данас постоји заселак Орахова који се тако зове. Сва до сада тестирана братства из овог села, укључујући и оне који важе за староседеоце, припадају роду Куча, тако да постоји могућност да су Лазорци били Кучи.
- Бушати: непозната хаплогрупаПомињу се у више села 1416. године, а у нахији Пипери је 1485. године постојало село Бушат(и). У дефтеру из 1497. године Бушат(и) се помиње као катун у истој нахији. Катун Бушат и данас постоји и налази се код извора Веруше на племенској територији Куча, која је некада очито припадала Братоножићима чим је Бушат припадао нахији Пипери. Нема никаквих назнака шта је било са Бушатима и да ли ико од њих потиче. Свакако је занимљиво да се са нестанком Бушата појављују Братоножићи (Q2-Y172657), али нема основа да се тврди да су Братоножићи од Бушата.
Занимљиво је да међу онима који се помињу у Кушеву и катуну Арбанаса нема
Хота (J2b-FT124757) иако се Кушево налази на простору који припада овом племену већ вековима. Или су се нешто касније доселили или потичу од некога ко је поменут 1330. године, али не као Хот.
Што се тиче Бурмада који се помињу у Кушеву 1330. године, чисто сумњам да икакве везе имају са Бурмазима из Херцеговине. Као што смо утврдили са акцијом тестирања Херцеговаца, ниједан генетички род који би се могао повезати са Бурмазима (а сви су или I2 или R1a) нема везе са Малесијом и Брдима.