Аутор Тема: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*  (Прочитано 3787 пута)

Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2524
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #20 послато: јул 18, 2018, 10:52:53 пре подне »
Не знам да ли је неко од Ракоњаца тестирао тај СНП, али на основу анализе коју је Zor поставио на овој теми не би требало да буде изненађења.

BY4467 није присутан на стаблу YFulla,а ни на Е пројекту ФТДНА. На Yseq има један позитивно тестиран, претпостављам да је то Зор или неко од Ракоњаца. У сваком случају добро би било да се зна сигурно да ли се ради о СНП потврди.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #21 послато: јул 18, 2018, 08:33:52 поподне »
Не знам да ли је неко од Ракоњаца тестирао тај СНП, али на основу анализе коју је Zor поставио на овој теми не би требало да буде изненађења.

  Споменуо сам да сам био негативан на два СНП-а од те гране а ти су BY4467 и BY4468. :)  Но то су само два. Међутим због неких STR вриједности које не дијеле са већином Z17107* као dys439, dys449, dys712 Ракоњци би ипак требали имати неку везу са групом BY4467-BY4477 (Щепак), Щепак је сигурно повезан са Пономаревим, а они дијеле између осталог и комбинацију dys385=15-18, dys439=13, dys635=23 само од Yfiler STR-ова, што чини те вриједности старијим јер они нису тако блиски међусобно. Такођер вјероватни припадник гране Ракоњаца који нема dys438=11 из Гревене нема dys635 али његов рођак из Калараша из Румуније (15/16 само 458 разлика, његова вриједност је немодална) има dys635=23, што може указати да је то била код Ракоњаца стара вриједност на dys635, те да би у том случају могло и ту бити везе са BY4467-BY4477, код dys635 постоји нека нестабилност код ове гране 389=13-29.

 https://www.yfull.com/tree/E-Y81971/

 Ова грана је ипак мислим паралелна са BY4467-BY4477, јер Щепак је изгледа давно радио Big-Y и то је тих 11 СНП-ова које је тад имао, од којих ниједан не дијели са E-Y81971. Такођер није било очитања на BY4425 (на који су мислим сви остали Z17107 позитивни), можда тад није ни било BY4425. С друге стране Швеђанин из гране Z17107>Z38456>BY4435 (-BY4454) је имао 20 СНП-ова.. 

 Др. Имре Башки (један од главних турколога из Мађарске) који је писао за презиме Küzmös да потиче од презимена Köszömös које је постојало у Карцагу, недавно је рекао на упит о томе да не мисли да је то тренутно добра идеја јер се не помиње ниједном у Великој и Малој Куманији у 18.-21. вијеку али се јавља 200 пута у осталим дијеловима Мађарске. Тако да овај коријен могуће је повезан са именом Кузма/Козма. 

 Такођер Küzmös-и су грко-католици. Као што је и један други Küzmös са сјевера Мађарске који је друга хаплогрупа. Могуће везе са Русинима постоје. 

 И у случају да Küzmös нема везе с Куманима, ја свеједно настављам својим путем јер сматрам да за то постоје довољни докази. 

 Постоји један мали узорак на YHRD на 9 маркера из Мале Куманије и то од групе која се данас сматра етничким "Куманима", и од 23 се нашао један R-Y14051, такођер и вјероватно један C2b1
https://www.yfull.com/tree/R-Y14051/

 R-M73 је пронађен у високом проценту код Кумандина са Алтаја (38 %, Сви осим једног R-Y14051), тако да нема сумње да се овдје ради о прото-Куманима. Код осталих Мађара  ја знам за само један R-Y14051 из Бодродкоза на узорку од 1000+, а овдје се јавља на узорку од само 23. Што се тиче V13 ту је био један V13, тешко је рећи која грана на 9 маркера. 

 Дакле на малом узорку из Мале Куманије постоје хаплотипови који се могу доводити у везу с Куманима, наших специфичних нема међутим за популације Нагикуншага и Кишкуншага се углавном говорило да имају различито поријекло, и ту су се досељавали различити кланови. У Малој Куманији је био доминантан Чертан/Чортан клан. Генерално се тврди за популацију Велике Куманије да јеј у већем проценту куманског поријекла. Гјорфији су засад једина породица с тог прстора која је тестирана, па на томе има да се ради.

 Да се вратим на Z17107 код 99 Калмика из Елисте осим овог V13 халотипа који изгледа слично нашим Z17107 dys389=13-29, 439=13 (повећана вриједност иако бржи маркер али је већином држе и ови наши хаплотипови као и BY4467-BY4477), 458=16 (CTS9320 имају 16+) он има и dys635=23, као и Румун из Калараша те вјероватно Стилос из Гревене (који нема dys635).

 Но, није само то необично код Калмика из ове студије, кад се одузму доминатни монголски хаплотипови добије се нешто интересантно:
 Уз кумански R-Y14051 (dys390=19) нађен је и један други удаљен M73, али који такођер постоји код Кумандина. Такођер ту су двије гране R1a Z93 које се обје могу доводити у везу са Куманима (што није једноставно ни за Z93), и обје постоје код етничких Бугара из Бугарске као што постоји и ова наша грана. Не ради се дакле само о том V13 хаплотипу већ и о неким другим хаплотиповима који се ту налазе а који упућују да су Калмики изгледа асимилирали неку куманску популацију ту, могуће заосталу од Астраханског каганата или нешто друго. Јавља се и један осетински „Ос-Багатар“ G-FGC719 хаплотип, која чини велики дио њихове генетике. 

 Тако да може да стоји за Ракоњце Z17107*, шта тачније сазнаћемо. Мене јако занима и 5 Грузина. Један Аџарин и један други (не знам одакле) изгледају у могућој вези са Щепаком иако имају само 12 маркера (имају спефифичне Щепак-Пономарев вриједности dys385a=15, dys439=13). Затим Гогуа и овај неименовани повезан с њим који чини се има афинитете са Минеевом и/или E-Y81971 граном, те још један Грузин који изгледа слично Елмору Z17107*, а има сигурно везе са V13 код Азера из Ирана. Дакле код Грузина би могле бити 3 гране Z17107*. Познато је да је било миграције Кумана у Грузију, и то специфично Тертера (за које се тврди обично да носе име по Тартар ријеци). Од генерално хаплотипова Грузина ја нисам видио неких добрих трагова тога, осим можда ових, посебно ови који личе Щепаку. Али не бих све ове доводио у везу с њима, посебно посљедње хаплотипове. 

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #22 послато: јул 18, 2018, 08:49:48 поподне »
  Нашао сам још један хаплотип који је изгледа на 111 маркера дефинитивно Z17107*.
B246679  Чобану, село Nicoreni, Молдавија.
 Предак му је рођен 1748, видио сам пописе Молдавије из тог периода, можда се може пронаћи.

 И важно Чобану има дефинитивно најбоље поклапање са узорком Древне ДНК принца Галичке кнежевине Јарослава Осмомисла!! ;)

 Од 19 маркера поклапање на 16, два бржа (458, мање честих 17 те 576), један спорији, тај један је трострука истина, али је на маркеру dys635 код којег постоји очито нестабилност код Z17107* хаплотипова. Наравно важно он има GATAH4=12, што је јако честа вриједност код Z17107, мислим да је за многе гране модална, само због нестабилности често код многих хаплотипова Z17107* је вриједност стандардних 11.

 Наравно, и логички Чобану је из сјеверне Молдавије, што је и потпадало под јурисдикцију Галичке кнежевине. Што се мене тиче на основу СТР-а Яросла́в Осмомы́сл је вјероватни E-Z17107*. :)



 Породица Györffy (сигурно сродни Ракоњцима) су стара породица из Карцага, који су у 18. вијеку у Карцагу били међу најпроминентнијим калвинистима (за Кумане у Мађарској се рачуна да су Калвинсти), заједно са нпр. породицом Csőreg која би морала бити куманског поријекла (кум. "војник"). Ја сам нашао у турском дефтеру 1592. да се у Карцагу помиње 5 чланова породице Györffy и 4 Csőreg-а. Још неких „куманских“ презимена попут Борч (Borcs, и овај клан се населио у Мађарску), Алач.
 Такођер помиње се пар у Бихару, први спомен ове породице је из 1632. кад су добили титулу од Ракоција мислим око Бихара, тако да су били активни у то доба на том подручју у сукобима са Османлијама. Постоји више Györffy-ја у Мађарској (постоје и тестирани R1a са другог подручја) али само знам за једне у Карцагу. Сам Карцаг се први пут помиње 1506. Такођер је Györffy János био посједник Кунмадараша 1702. и био је један од четворице племића (заједно са посједницима Карцага (Tóth András), Туркевеа (Bodor Péter) и Кунхегјеша (Vad Mihály)) који су 1702. протестовали због одузимања куманских привилегија, које су враћене 1745. у познатом „искупљењу“ Јаса и Кумана. Како сам разумио једног од њих, они имају куманско поријекло. И наравно ако се може засвједочити нека породица у Карцагу у 16. вијеку то само по себи има вјероватне импликације.


 За овог Котича којег сам спомињао, ипак он није Z17107*, превидио сам његове очите везе са граном CTS9320>S19928>BY4518 која се јавља код Русина. Тако да су ови ономастички трагови попут тог села Команица вјероватно од неког другог.

 У сваком случају ови Z17107* су може се рећи разноврсни сјеверно од Дунава. Чак се проналазе код Секеља и припадници гране BY4461 веома раширене код Албанаца. Специфично код Секеља се јавља 111672  dys454=12 који су рјеђи хаплотипови код BY4461, уз један чудан хаплотип који је повезан са више Бугара којег предвиђају да је BY4461 на фтдна, иако још нема ту СНП потврде. Његова карактеристича вриједност је dys390=25.

 Размишљао сам да би могли Чортани бити R-Y14051 (по јављању у Малој Куманији и Чортан клану тамо), но презимена Чортан се јављају и овдје, мислим постоје неки Чортани из Крајине. А такођер се јављају таква презимена и у Македонији, и то мислим код Прилепа. Ја сам нашао у турском дефтеру из 16. вијека баш код Прилепа један једини спомен Чортана јужно од Дунава, тако да ту постоји нека веза изгледа. Но R-Y14051 могуће не постоји на Балкану (јужно од Дунава). Постоји у Румунској Молдавији, код Украјинаца из Молдавије. Из студије 808 Бугара, постоје 2 M73, али у другој студији о Ромима се јавио један бугарски M73, који изгледа повезан са западноевропским/италијанским хаплотиповима и нема везе с Куманима. Веома је упитно да ли постоје R-Y14051 код Бугара, с тим да локације M73 у студији 808 (Ловеч и Пловдив) ипак упућују да би се ту могао наћи R-Y14051.

 Но ипак мислим да постоји веза R-Y14051 - Чортан. Ја нисам у Бугарској нашао ономастичке трагове Чортана, осим презимена Чортанов.
« Последња измена: јул 18, 2018, 08:53:17 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #23 послато: јул 18, 2018, 09:02:19 поподне »
BY4467 није присутан на стаблу YFulla,а ни на Е пројекту ФТДНА. На Yseq има један позитивно тестиран, претпостављам да је то Зор или неко од Ракоњаца. У сваком случају добро би било да се зна сигурно да ли се ради о СНП потврди.

 Занимљиво, ја сам добио BY4467-. С друге стране, BY4467 постоји од не тако давно на YSeq-у јер је додат на моје тражење. :) Тако да ако је тај BY4467+, то је неко морао недавно радити тест на тај СНП. Једино да ми нису погрешно јавили (није ми се такво што дешавало). Тако да могуће да је то неко други, можда неки од ових које сам спомињао у овој теми. Можда овај Пономарев, или од ових Грузина, трећи.. Или можда неки Ракоњац који је испао + а да сам ја - ( мало вјероватно, мада се то дешава, ево недавно изгледа код R-Y33200).
« Последња измена: јул 18, 2018, 09:04:55 поподне Zor »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1171
  • Васојевић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #24 послато: јул 18, 2018, 09:55:53 поподне »
Занимљиво, ја сам добио BY4467-.

У том случају ћемо ипак за сада Ракоњце наводити као Z17107*.

Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2524
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #25 послато: јул 18, 2018, 11:10:34 поподне »
Занимљиво, ја сам добио BY4467-. С друге стране, BY4467 постоји од не тако давно на YSeq-у јер је додат на моје тражење. :) Тако да ако је тај BY4467+, то је неко морао недавно радити тест на тај СНП. Једино да ми нису погрешно јавили (није ми се такво што дешавало). Тако да могуће да је то неко други, можда неки од ових које сам спомињао у овој теми. Можда овај Пономарев, или од ових Грузина, трећи.. Или можда неки Ракоњац који је испао + а да сам ја - ( мало вјероватно, мада се то дешава, ево недавно изгледа код R-Y33200).

Не знам онда ко је тај један тестирани BY4467+ код YSeq, али је добро да смо ово разјаснили тј. да су Ракоњци ипак Z17107*, бар засад.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #26 послато: новембар 03, 2018, 12:48:56 поподне »
 Овај Чобану из Молдавије је ипак испао као Z16988+, иако има неке типичне Z17107 вриједности као GATAH4=12, dys464cd=17-18, но није ионако изгледао блиско неким другим Z17107.

 Ја сам "на нож" отишао да тестирам све снипове ове двије гране и засад након половине немам +.:) Надао сам се једном позитивном, онда би то био најстарији СНП и покушао бих одмах тестирати на њега разне друге хаплотипове који нису СНП потврђени.. Но сасвим могуће или вјероватно да сам још једна грана испод Z17107 паралелна са осталим. Што чини изоловање СНП-а много тежим, наручићу Big-Y или WGS, надам се да ћу моћи доћи до неког Гјорфија за исто, овај који се подавно (по броју) тестирао не одговара, али могуће да неко други буде замјена. Биће сигурно са овим родом доста снипова које дијелимо и које не дијелимо.

 Ако смо ми четврта грана Z17107, како то утиче на куманску хипотезу, мислим опет не много, док год овај хаплотип из Калмикије није разјашњен даље источно поријекло је на столу, чак и ако није ја бих рекао да смо ми онда вјероватно неки род старински на сјеверу Дакије који је асимилиран од стране степске популације још прије Кумана, зашто то мислим би захтјевало подужи елаборат.. Не ради се ту само о Куманима..  ;) И нпр. код Карачаја постоји кластер I-Y31024 који је вјероватно ту доспио управо са Куманима, а имао сам проблема да разлучим који су то њихови кумански хаплотипови, нпр. њихов најбројнији R-Z93 кластер тешко да је кумански..

 Са генетске стране сви ови балкански, тј. боље речено шопски хаплотипови сродни са Ракоњцима имају немодалну повратну мутацију на 385b, што значи да постоји СНП који предтавља ту повратну мутацију којег сви дијеле а који не дијеле са овим Гјорфијем или анонимним рођаком из Клуж-Напоке. То може бити индикатор сеобе преко Дунава али са сјевера на југ.

 Занимљиво имамо новог рођака и из Печењевице, код тог села има село Чекмин, помиње се неки Куман са именом Чекман крајем 12 вијека.. ;)

 Треба рећи и да се јавља грана Z17107* 438=9 (за који знам поређењем са другим сродним хаплотипом на више маркера да је то старија вриједност код њих) код Украјинаца у Лавову (Федушка са фтдна и један из анонимне), можда је то још једна грана а можда преко ове потенцијалне нестабилности на иначе јако спором маркеру 438 (јер и код нас се ту десила мутација) постоји са њом нека веза.. Има још доста посла што се тиче Z17107 али обзиром на разноврсност на карпатском подручју (јер се у анонимној студији Лавова јавља и један BY4467-BY4477) мислим и да врло раширена код Албанаца грана E-Y92017 врло вјероватно има далеко поријекло са Карпата (можда још у жељезном добу).. Занимљиво код Секеља се јавља један 454=12 дакле BY4459/BY4461+ Y92017-.



 Ево натиписа о ктитору Никољца који је умро 1645. занимљиво на задњој страни сребром окованог Еванђеља, не знам је ли он предак свих Ракоњаца али је наравно сигурно био генетски припадник рода.


 Као што сам спомињао мезра Споча друго име Ракон која је 1485. припада Никољцу јасно индицира и старију везу нашег рода са Никољцем.
« Последња измена: новембар 03, 2018, 12:56:07 поподне Zor »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1000
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #27 послато: новембар 03, 2018, 01:16:17 поподне »
Распитај се Zor-e, дал су Гјорффи у сродсву са племићким родом Rakonczay (1279. год. власници села Rakonca - јужна Словачка)

https://de.wikipedia.org/wiki/Rykynčice
« Последња измена: новембар 03, 2018, 01:17:49 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #28 послато: новембар 03, 2018, 02:37:49 поподне »
 Открићу нешто што сам запазио прије више од годину и седам мјесеци! :) Тек касније са проналаском рођака из Карцага, и разним другим паралелама сам развио куманску хипотезу.

1) Дефтер Скадарског санџака 1485. у тада нахији Бихор једно од четири војнучка села преведено као "Гуснова", "Гусно" се одмах може преведоти као "Госту", у препису изворника видим уписана је једна тачка код "н" али врло често су тако уписиване и двије тачке са једном мало дужом. Ово на крају је вјероватно "мим"-м јер се ово село спомиње у дефтерима са почетка 16. вијека и као Гостум, дакле овдје се ради сигурно о данашњем селу Гостун између Бијелог Поља и Бродарева.

2) У дефтеру призренског санџака из 1571. г. у село Крокочева помиње се извјесни Данчул Јован из села Јармен. Ова формулација "из села" значи углавном из оближњег села, 2,3 до 10 так километара што се види из сличних примјера. Татјана Катић је написала да је убикација непозната. Но обзиром да је Бихор обухватала подручје јужно, источно ово село није било у Бухору, није ни даље западно што је била јурисдикција Херцеговачког санџака, ово село је могло бити само у нахији Комаран која је припадала Скадарском санџаку још од 15. вијека. И заиста у поређењу са дефтером из 1485. у дефтеру Скадарског санџака из 1582. дошло је до великог пораста броја становника, а јавља се већи број нових села. Многа од јужних села удвостручују/утростручују број становника. Нисам лично видио странице овог дефтера још увијек, али морам дознати више о овом селу.

2.1) Лично име Јармен се јавља и једном у селу Горњи Страњани. Ово лично име је страно у овој форми (Јармен, нећу рачунати Еремије и сл. које се пише друкчије) на овом а и ширем подручју. У Београду један спомен, ван тога постоји велика концентрација личног имена Јармен на подручју око ријеке Ерме, данашња граница између Србије и Бугарске. У сусједном селу Доњи Страњани постојала је баштина под именом Андрија Поповић. По предању Ракоњаца из Горњег Милановца које сам спомињао носили су презиме Поповић, дакле овдје постоје два спомена овог презимена, код војнука Чајковине (из Рајкун као друго име) и у Д.Страњанима.
2.2. Ја сам рачунао само форму „Јармен“ или „Јармил“, јер постоји легитимни спор око етимологије свих сличних форми (Ерменин итд.)

3) У селу Гошева на ободу Пештера помиње се Тохољ син Вука. Има још разних Тохоља и ово име чини се има асоцијацију са неким подручјима (нпр. Код Крича, Дробњака) али ево јавља се и овдје.

4) У војнучком селу Гостун 1485. као један од јамака помиње се и Радул син Дулка. Мало сам био скептичан да ли је "лам" али не би Пуљаха више пута замјенио нижу форму "ј". Такођер у Тузини на Пештеру, такошер војнучјко село војнук Групко син Дулка и јамак Вуксан Дулко (могуће браћа иако Вуксан није јамак код овог војнука. Ту је и неки јамак Дулко син Вукше.

5) Занимљиво и уникатно име јавља се и у селу Црвско на ободу Пештера Селак Окур, може се читати и Окор. Једину сличну форму нашао сам у селу Курвин Град (код тврђаве) јужно од Ниша опет, Корсин.:) Ми у том неком ширем подручју имамо рођаке.


 Шта би ово могло да значи? 8)
Дакле: Гостун, Јармен, Тохољ, Дулко

https://en.wikipedia.org/wiki/Nominalia_of_the_Bulgarian_khans

Avitohol lived 300 years. His clan was Dulo and his year (of ascending to the throne) dilom tvirem.
Irnik lived 150 years. His clan Dulo and his year dilom tverim.
Gostun, the regent, 2 years. His clan Ermi and his year dokhs tvirem.
Kurt ruled 60 years. His clan Dulo and his year shegor vechem.


 Дакле Ави-тохол из клана Дуло и Гостун из клана Ерми. Ово неко познаје у 15./16. вијеку у бродаревско-бјелопољском крају елементе Номиналије Булгарских ханова? Документ из 9./10. вијека који је откривен 1861.:)

 Кратко да се вратим на Окора и Корсина - копан Окорсис/Корсис.:)
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%81

 Ако овдје постоји каузалитет а мислим да постоји барем неки, ово није неко сјео да измишља приче о поријеклу, нико у то доба не зна за ово.

 Од посебне су занимљивости села Јармен и Гостун, дакле вјероватно сукцесивни настанак ових села, као да су некоме ови термини били важни. Гдје се они још јављају, дакле ријека Ерма, велики број личних имена Јармен, а не тако далеко у Благоевградској области постоји и село Гостун, које је засвједочено такођер барем у 16. вијеку. Старински род из Комарана су Ракоњци, а на подручју концентрације имена Јармен и недалеко од Гостуна ми већ имамо генетске рођаке.

 Такођер постоји (тј. старо име) још једно село Гостун пар километара од Гревене, одакле је овај Стилос који изгледа као припадник наше гране иако нема 438=11, то ми је уједно и јасна индикација да је та вриједност новија.

 Да споменем да се у селу Гостун 1485. спомињу и војнуци не јамаци Гроња син Кодина/Кудина и Михаил син Дрмана. Дрман/Дарман је куманско име а Кудин, мислио сам да би могао бити Куделин но и ако је Кудин то је опет име које је такођер дошло са источнословенског простора.
 Ракон је постојало 1485. тада али је била мезра, наш род је морао живјети негдје друго а не видим бољег кандидата од Гостуна као војнучког села, Ракоњци као проминентнији род у то доба и логично да има везе са војнуцима.


Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #29 послато: новембар 03, 2018, 02:40:21 поподне »
 Тохоља као личних имена има још, но видио сам бугарске ауторе који Тохољ/Тохол форму доводе у везу са Авитохолом из Номиналије, као и за Гостун:
От старинен произход са няколко СИ. от типа Гостун: ГОСТУН, Благоевградско;ГОСТУН/ГОСТОМ, КожансКо, Гърция; ГОСТУН, оКр. Плевлье, Югославия. Иван Дуйчев е склонен да свърЖе СИ Гостун с прабългарски произход, имайки предвид ЛИ Гостун от рода Ерми, посочен в Именника на прабългарските ханове в Кубратова България през средата на VII в. 
 Чињеница је да се географски три села Гостун на Балкану налазе у релативној близини или непосредној близини  E-Z17107 389=13-29. Тј. Код два то је дословно на пар километара.. За Благоевградски Гостун то баш није засад непосредна блискост али није ни далеко.

У Руднику постоји село Јарменовци. Оно се помиње прво као Јарамази у дефтеру 1476. г. Затим почетком 16. вијека добија друго име Јарменовци, ово име превладава и стоји до дана данашњег. Мислим да се очигледно ради о присуству неке племенске групе која се звала Јарменовци, као што је и правило код ових „других имена“. Познато је да је властелин деспота Стефана Лазаревића Новак Куманичић био закупац царине Рудника почетком 15. вијека. Црква Светог Николе код села Јарменовци према Олги Зиројевић можда може да се инентификује са манастиром Рамаћа, односно Куманица. Дакле у том случају би била веза Јарменовци – Рамаћа/Куманица и Гостун/Јармен – Куманица код Бијелог Поља (Гостун је у непосредној близини Куманице), индицирајући као што је више историчара спомињало поријекло Куманичића од бродаресвског краја.

 Мислио сам да би можда ови Ракоњци који кажу да су дошли на подручје Г.Милановца 6 пасова прије Карађорђа такођер могли имати ту неке везе, јер они су били у праву за ово презиме Поповић, објашњење је ако су отишли са југа прије Бечког рата као што су морали по том предању онда се то предање боље очувало што очито није био случај за Ракоњце који су остали на матичном подручју.
 
 Да ли је можда породица Куманичић одговорна за име села Котража? (Котраг син Кубрата, или Кутригури).

А сад неки анонимни хаплотипови за које мислим да припадају нашој грани, ови са 438=11 су сигурни, ови са 438=10 по СТР изгледају као могући/вјероватни. А 11 је нека мутација која јесте новија од 389 мутације.
13 24 13 10 17-18 13 13 11 29 16 14 20 11 17 10 23  Elista, Russian Federation [Kalmykian]
13 23 17 11 11-14 10 14 11 32 16 14 20 11 16 11 23  Elista, Russian Federation [Kalmykian]


13 24 13 10 16-17 12 13 11 29 16 14 20 11 16 10 21 Ravenna, Italy [Italian]
481=22, 576=18, 549=13, 533=12, 570=20, 643=12
13 24 13 10 16-18 13 13 11 29 16 14 20 11 16 10 22 Modena, Italy [Italian]
13 23 17 11 11-14 ?? 14 11 32 ?? ?? ?? ?? ?? ?? ?? Rimini, Italy [Italian] 1/98


13 24 13 10 16-18 12 13 11 29 17 14 20 11 18 10 21 Stuttgart, Germany [German] 1 match of 2069
481=22, 576=17, 549=13, 533=12, 570=19, 643=12
13 23 17 11 11-14 10 14 11 32 16 14 20 11 16 11 23 Stuttgart, Germany [German] 1 match of 2069
481=24, 576=19, 549=12, 533=11, 570=20, 643=10


13 24 13 10 16-17 13 14 11 30 16 14 20 11 17 11 22 Macedonia [Macedonian]
13 23 17 11 11-14 10 13 11 31 16 14 20 11 16 11 24 Macedonia [Macedonian] YFiler Plus
449=31, 576=18, 570=21, 460=11, 481=23, 533=12

13 24 13 10 16-17 13 13 11 29 16 14 20 12 17 11 22 Sofiya city [Bulgarian]
13 23 17 11 11-14 10 13 11 31 16 14 20 11 15 11 23 Plovdiv [Bulgarian]


 Мађарска, имају комерцијално тестирани Гјорфи и кластер Секеља R-S10438.

Ово нису нешто чести хаплотипови, а ово је сигурно око четвртине свих S10438 из анонимних. Ради се о грани R-Z93>R-Z2124>R-Z2125>R-S23592>R-YP1558>R-S23201>R-S21872>R-YP5505>R-S10438

 Ако смо ми Јарменовци, шта је овај хаплотип? :) Код Башкира се очувало старо племенско име ове гране, ради се о клану Јурмати.
 Повезивање имена као Јармен/Ермо као и Јурматија са кланом Ерми је нешто уобичајено код више аутора. Но нпр. Имена Ерменчо, се доводе у везу са грчким коријеном. Зато сам се ограничио на јатизовану форму Јармен, она заиста се среће на подручју око ријеке Ерме. Неки бугарски аутори кажу да је логички Ермо западна верзија (по граници јата код њих) а Јармо источна но овдје се на западу, у Шоплуку јављају углавном Јармени. Присуство клана Ерми у Бугарској и Македонији јесте већ засвједочено кроз ове хаплотипове R-S10438, најближи њима изгледа један Молдавац.


 Са ким би клан Ерми имао везе и како се ту уклапа неки E-Z17107?
1) Једна специфична пракса је засвједочена код три степска народа/племена.
1.1 Булгари пију мјешавину коњске крви и млијека кобиле (Енодије рани 6. вијек)
1.2 Масагети пију мјешавину коњске крви и млијека кобиле  (Дионизије 2. вијек н.е. They drink (mares') milk coagulated with horses'blood )

Који Булгарски клан бу имао везу са Масагетима (Маскутима)

6. вијек: Аскил краљ Кармирхиона који су се звали Масагети, по Кузњецову и Лебединском ово су кавкаски Маскути (археолошки комплекс Паласа-Сирт) у процесу туркизације. И овдје се чини веза изгледном између форме Аскил и булгарског племена Есегел.

1.3. Скити Гелони пију мјешавину коњске крви и млијека (Вергилије 1. вијек п.н.е. Gelonian, when he flies to Rhodope, and to the deserts of the Getae, and drinks milk mixed with horse's blood), дакле баш Гелони (највјероватније археолошки трако-кимерског поријекла), од свих популација, не нека нпр. сарматска племена, и не изворно Масагети из Азије), ово није слијед који логички изгледа случајно..

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #30 послато: новембар 03, 2018, 02:46:19 поподне »
  Успут одакле веза Ермија са Куманима? Један од првих поменутих куманских ханова је Сокал или Искал 1061., а његово име сам видио да се повезује са Есегелима (који су вјероватно у вези са Ерми), дакле то би могло значиити асимилацију дијела Есегел племена од придошлих Кумана, како изгледа да је Тертероба род у везу са том линијом, тј. за ту прву линију укључујући Искала сам видио да стоји често да су Тертероба.

 Ако овај хаплотип из Калмикије јесте  E-Z17107 онда Ракоњци заиста потичу од клана Ерми (па и онда Гостуна који се само спомиње у Номиналији, неки га доводе у везу са Бат-Органом), и ових популација. Проблем је што се на 17 маркера то не може гарантовати. Ово је засада једини хаплотип из анонимних студија на истоку који изгледа као могући или вјероватни припадник наше гране, но  R-S10438 Калмик је такођер једини  R-S10438 из анонимних студија на подручју Русије, па би и то могло посредно индицирати на неку везу. Комерцијално има Башкира, Татара и мислим један Чечен R-S10438.
 Код Башкира постоје кланови Јурмати и Јурми, које везују за Ерми, ту код њих нисам видио неке реликте Гостуна. Код Јурматија дакле осим овог R-S10438, још мислим 7 хаплотипова је нађено, један и E-V13 с тим да изгледа као припадник вјероватно гране FGC11450, Код Јурмија је само један тестиран род, и испао је уникатни G-FGC1160 дакле даља веза са Кавказом. Јурмати клан је већи од Јурмија, но дефинитивно мислим да је то нешто чиме ћу се позабавити, тестирање још Јурмија/Јурматија.  :)
« Последња измена: новембар 03, 2018, 02:48:35 поподне Zor »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 709
  • I-Y4460*
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #31 послато: новембар 04, 2018, 04:14:08 пре подне »
Zor, носиоци твог СНП-еа се не шире истим правцем као Кумани, напротив, твоји биолошки преци су се задња два миленија ширили потпуно супротним правцем, од сјеверо-запада према југо-истоку. Према томе, твоји преци су могли доћи са Србима у раном Сребњем Вијеку али то није једина могућност.
Село Ракоње има врло специфичан положај, то је локација гдје се Лим, како тако, могао премостити. Друге двије локације погодне за премоштавање су Шудикова и Мурино, и ниђе више. Скоро су ту пронађени остаци моста из 15. вијека:
"Prvi pomeni mosta na Limu datiraju iz 15. vijeka. Na mjestu koje se zove Vidojevina, u blizini današnjeg naselja Rakonje, pronađeni su ostaci mosta preko kojega se odvijao karavanski put ka Nikolj–pazaru. Na tom mostu postojala je carina, koju su držali Pripčinovići, po kojima je najvjerovatnije i obližnje naselje dobilo naziv Pripčići. U jednom zapisu iz 1570. godine govori se da je velika voda odnijela most na Limu. Most na Limu imao je i vojni značaj, jer se na kraju mosta nalazila kapija za ulaz u Bijelo Polje iz pravca Sjenice i Novog Pazara. Stražara na mostu postojala je sve do novembra 1896. godine, kada je posle velikih poplava Lim odnio i most i stražaru. O ovoj poplavi list Carigradski glasnik (broj 44 iz 1896. g.) donosi vijest da je most na Limu u Bijelom Polju 11. novembra 1896. godine odnijela velika voda. Uzrok ovakvoj poplavi bila je kiša koja je padala 11 dana, pa su poplave ugrozile čitavo Polimlje. Nivo vode Lima, na ušću u Drinu, preko 15 km je bio iznad normalnog vodostaja. Nikoljac je tada bio odsječen od grada 40 dana sve dok se Lim nije povukao u svoje korito."
Да све буде јасније погледај сателитски снимак Ракоња и обрати пажњу на огромну стијену по сред Лима, између Ракоња и Припчића. С обзиром да су Ракоње на лијевој страни Лима, гдје и капија за улазак у град, вјероватно су Ракоњци имали неке везе са царином и мостарином, ето откуд им паре да буду ктитори ;) .
Ко може заузети тако важну локацију? Највероватније они који су умјели направити и одржават тај мост! У том правцу иди друг.
Наставит ћемо уз пиву. Назови!
 
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #32 послато: новембар 04, 2018, 12:35:33 поподне »
Zor, носиоци твог СНП-еа се не шире истим правцем као Кумани, напротив, твоји биолошки преци су се задња два миленија ширили потпуно супротним правцем, од сјеверо-запада према југо-истоку. Према томе, твоји преци су могли доћи са Србима у раном Сребњем Вијеку али то није једина могућност.

Не могу се сложити с овим. Тамо гдје могу да прецизније локализујем рођаке на Балкану:
Ракоњци – Куманица, Куновача, два Дрмана...
Рођаци поријеклом са Пештера са презименима (необјављена студија) која имају основе које су јасно „шопске“, вјероватне њихове везе на Пештеру су Крња Јела, са баштином Куман, Баљен, могућа паралела са куманским градом Балин. Овако нешто не изгледа ни у ком случају као нешто што може бити случајност.
Дугејинци – Печењевица, код Чекмина (у попису ова села су и заједно пописана 1498), Куман Чекман Чагрович.
Софија, подручје града Софије – село Кубратово раније се звали Куманиче.

Дакле свугдје неке везе.


 И археолошки је засвједочено куманско присуство у Пернику, а то се може и ономастички видјети и погледом на дефтере тог подручја.

Сјеверније Гјорфи – Карцаг, сигурно и данас значајан проценат становништва Карцага има „право“ куманско поријекло. Дакле само један засад у Мађарској и то баш у најкуманскијем мјесту.

 Једноставно превише да би могло бити случајност..


Двојица анонимних из студије Србије, зона Југ, овај мора да је са подручја Врања (не вјерујем да ће се појавити на Косову). Из зоне центар мора бити вјероватно са ширег подручја Пирота, јер остали дијелови Србије су добро покривени. И код Пирота постоји село Куманово. Један рођак негдје у Македонији (по гравитацији осталим претпоставио бих источно/сјевероисточно), а наравно није проблем у Македонији наћи таквих трагова. Ту је и најпознатије Куманово на Балкану, али као што сам приказао има још села са том основом.

Са генетске стране, постоји погодна околност што ова грана има више за V13 немодалних вриједности управо на маркерима који се јављају у студијама, па се лако препознају, лоше је што их нема много. Чини се да су се Ракоњци одвојили од ове шопске групе са једном специфичном вриједношћу, који ови не дијеле, осим тога, нпр. са овим „врањским“ Ракоњци су на 21/23, та веза тешко може ићи даље од развијеног средњег вијека, а обзиром да су шопски хаплотипови више разноврсни ту нема дилеме ко је мигрирао одакле: Ракоњци су мигрирали из Шопа.

Да ли је било неке историјске везе Кумана из Шопа са овим подручјем? Видио сам да се овдје спомињу „Бугари“ али и „Бугари и Кумани“:
По-късно българи и кумани навлезли във вътрешнолта на Сърбия, чак до р. Лим, гдето разграбили манастира Св. Петър при Бело поле (1253 год.).
Овај догађај је укључивао савез Дубровчана са Бугарима, којима је приступио и хумски жупан Радослав, који се послије више не спомиње.

Размотрио би и долазак са Србима или нешто друго да нема гомиле индикација које упућују на нешто друго..


Село Ракоње има врло специфичан положај, то је локација гдје се Лим, како тако, могао премостити. Друге двије локације погодне за премоштавање су Шудикова и Мурино, и ниђе више. Скоро су ту пронађени остаци моста из 15. вијека:
"Prvi pomeni mosta na Limu datiraju iz 15. vijeka. Na mjestu koje se zove Vidojevina, u blizini današnjeg naselja Rakonje, pronađeni su ostaci mosta preko kojega se odvijao karavanski put ka Nikolj–pazaru. Na tom mostu postojala je carina, koju su držali Pripčinovići, po kojima je najvjerovatnije i obližnje naselje dobilo naziv Pripčići. U jednom zapisu iz 1570. godine govori se da je velika voda odnijela most na Limu. Most na Limu imao je i vojni značaj, jer se na kraju mosta nalazila kapija za ulaz u Bijelo Polje iz pravca Sjenice i Novog Pazara. Stražara na mostu postojala je sve do novembra 1896. godine, kada je posle velikih poplava Lim odnio i most i stražaru. O ovoj poplavi list Carigradski glasnik (broj 44 iz 1896. g.) donosi vijest da je most na Limu u Bijelom Polju 11. novembra 1896. godine odnijela velika voda. Uzrok ovakvoj poplavi bila je kiša koja je padala 11 dana, pa su poplave ugrozile čitavo Polimlje. Nivo vode Lima, na ušću u Drinu, preko 15 km je bio iznad normalnog vodostaja. Nikoljac je tada bio odsječen od grada 40 dana sve dok se Lim nije povukao u svoje korito."
Да све буде јасније погледај сателитски снимак Ракоња и обрати пажњу на огромну стијену по сред Лима, између Ракоња и Припчића. С обзиром да су Ракоње на лијевој страни Лима, гдје и капија за улазак у град, вјероватно су Ракоњци имали неке везе са царином и мостарином, ето откуд им паре да буду ктитори ;) .
Ко може заузети тако важну локацију? Највероватније они који су умјели направити и одржават тај мост! У том правцу иди друг.
Наставит ћемо уз пиву. Назови!

 Нисам знао за ово о царини! :) Користан податак, генерално ме занимају неке чињенице из 16. вијека, ту добро дођу дефтери, којих има још необјављених.. Нпр. За нахију Бихор, осим дефтера из 1571, постоје и дефтери из 1550. и 1591. Баш се може видјети у дефтеру 1571. да неки дијелови очито потичу из дефтера 1550.
Нпр: Село Горња Трубина, припада Бихору
баштина Радоња држи је Ахмед према старом дефтеру;
баштина Радисав држао је Хаџи а сада Јусуф б. Искендер

 Ово „држао“ мора бити из дефтера 1550.

 Ту за ово подручје постоји једна ситуација која нема паралеле: нахија Бихор у Призренском санџаку, нахија Љубовиђа у Херцеговачком. Нахија Комаран (у кази Бихор) у Скадарском, нахија Сјеница Босанском санџаку.

 Што се царине тиче и ови Куманичићи су били закупци царине.;)

 Занимљива ми је ова Куновача до Уневине (гдје знам да има Ракоњаца), и то је може се рећи Комаран а не Бихор.
 



Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #33 послато: новембар 04, 2018, 01:47:08 поподне »
Распитај се Zor-e, дал су Гјорффи у сродсву са племићким родом Rakonczay (1279. год. власници села Rakonca - јужна Словачка)

https://de.wikipedia.org/wiki/Rykynčice

 Врло занимљиво Сол! :) Дефинитивно вриједи истражити.

 Гјорфији јесу племићки род и добили су титулу од Ђерђа I. Ракоција 7. Октобра 1632. у тада пограничном подручју са Османлијама, то је било повезано вјероватно са пограничним конфликтима. Чини се око Бихара. Има још других Гјорфија по Мађарској, због етимологије (син Гјора), но у Карцагу 1592. се помиње и ово презиме. Гјорфи Јанош као посједник Кунмадараша 1702. и као један од оних који су протестовали због одузимања куманских привилегија је чини се добар знак да Гјорфији из 1632. јесу ови из 1592.

 У 18. вијеку сам нашао њих као калвинистичке кураторе:
1777  Reformata Szent Ekklésia Curatora Nts Györfi Mihály
Az 1780dik Esztendőre Kardszagi Reformata Szent Ekklésia Curatora Nzts Csöreg

 Јесу чини се изразити калвинисти. Ту се јављају и ови Чореги, који морају бити куманског поријекла (Чорег=кум. војник). Занимљиво, у анонимној студији Клужа гдје се јавља један сигурни припадник наше специфичне гране јавља се и презиме Csoregi
https://www.itftennis.com/procircuit/players/player/profile.aspx?playerid=100165835

 А нашао сам их још, па сам помислио да можда ово јесте Чореги.:) Јер дио хаплотипова (мислим четвртина/петина) из анонимне студије Клужа се наслања јасно на Мађаре, тако да и таква могућност постоји..

 У сваком случају направио сам селекцију неких родова који морају бити куманског поријекла, покушавамо једног тестирати.:) Пошто само један има из Карцага (Гјорфи), а и из неких других мјеста нема никога, ту има доста простора..

 Rakonczay је занимљив јер изгледа да ова основа код нас може бити старија. Мислим да барем дио Ракоњаца јесте носио презиме Поповић у 16. вијеку, али мислим да је основа презимена сигурно старија.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 709
  • I-Y4460*
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1000
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #35 послато: новембар 04, 2018, 08:57:47 поподне »
Не могу се сложити с овим. Тамо гдје могу да прецизније локализујем рођаке на Балкану:
Ракоњци – Куманица, Куновача, два Дрмана...
Рођаци поријеклом са Пештера са презименима (необјављена студија) која имају основе које су јасно „шопске“, вјероватне њихове везе на Пештеру су Крња Јела, са баштином Куман, Баљен, могућа паралела са куманским градом Балин. Овако нешто не изгледа ни у ком случају као нешто што може бити случајност.
Дугејинци – Печењевица, код Чекмина (у попису ова села су и заједно пописана 1498), Куман Чекман Чагрович.
Софија, подручје града Софије – село Кубратово раније се звали Куманиче.

Дакле свугдје неке везе.


 И археолошки је засвједочено куманско присуство у Пернику, а то се може и ономастички видјети и погледом на дефтере тог подручја.

Сјеверније Гјорфи – Карцаг, сигурно и данас значајан проценат становништва Карцага има „право“ куманско поријекло. Дакле само један засад у Мађарској и то баш у најкуманскијем мјесту.

 Једноставно превише да би могло бити случајност..


Двојица анонимних из студије Србије, зона Југ, овај мора да је са подручја Врања (не вјерујем да ће се појавити на Косову). Из зоне центар мора бити вјероватно са ширег подручја Пирота, јер остали дијелови Србије су добро покривени. И код Пирота постоји село Куманово. Један рођак негдје у Македонији (по гравитацији осталим претпоставио бих источно/сјевероисточно), а наравно није проблем у Македонији наћи таквих трагова. Ту је и најпознатије Куманово на Балкану, али као што сам приказао има још села са том основом.

Са генетске стране, постоји погодна околност што ова грана има више за V13 немодалних вриједности управо на маркерима који се јављају у студијама, па се лако препознају, лоше је што их нема много. Чини се да су се Ракоњци одвојили од ове шопске групе са једном специфичном вриједношћу, који ови не дијеле, осим тога, нпр. са овим „врањским“ Ракоњци су на 21/23, та веза тешко може ићи даље од развијеног средњег вијека, а обзиром да су шопски хаплотипови више разноврсни ту нема дилеме ко је мигрирао одакле: Ракоњци су мигрирали из Шопа.

Да ли је било неке историјске везе Кумана из Шопа са овим подручјем? Видио сам да се овдје спомињу „Бугари“ али и „Бугари и Кумани“:
По-късно българи и кумани навлезли във вътрешнолта на Сърбия, чак до р. Лим, гдето разграбили манастира Св. Петър при Бело поле (1253 год.).
Овај догађај је укључивао савез Дубровчана са Бугарима, којима је приступио и хумски жупан Радослав, који се послије више не спомиње.

Размотрио би и долазак са Србима или нешто друго да нема гомиле индикација које упућују на нешто друго..


 Нисам знао за ово о царини! :) Користан податак, генерално ме занимају неке чињенице из 16. вијека, ту добро дођу дефтери, којих има још необјављених.. Нпр. За нахију Бихор, осим дефтера из 1571, постоје и дефтери из 1550. и 1591. Баш се може видјети у дефтеру 1571. да неки дијелови очито потичу из дефтера 1550.
Нпр: Село Горња Трубина, припада Бихору
баштина Радоња држи је Ахмед према старом дефтеру;
баштина Радисав држао је Хаџи а сада Јусуф б. Искендер

 Ово „држао“ мора бити из дефтера 1550.

 Ту за ово подручје постоји једна ситуација која нема паралеле: нахија Бихор у Призренском санџаку, нахија Љубовиђа у Херцеговачком. Нахија Комаран (у кази Бихор) у Скадарском, нахија Сјеница Босанском санџаку.

 Што се царине тиче и ови Куманичићи су били закупци царине.;)

 Занимљива ми је ова Куновача до Уневине (гдје знам да има Ракоњаца), и то је може се рећи Комаран а не Бихор.

У вези насеобина прото- Бугара у Србији пре 10. столећа, је било речи на теми "загонетне шарже у грбу Санковића".

Александар Лома, Шудиковски камен

... more imaginable is a relatively small Proto-Bulgarian pagan enclave within the Old Serbian territory, arosen at the end of the 9th century, after the pagan reaction in Bulgaria under the khan Vladimir Rasate had been crushed in 893 A.D. and fifty of his noble followers (boili) killed together with their families, an outcome of events that must have incited many others to flee in the neighbouring countries. The semi-christianized Serbia of that time should have been tolerant enough and also politically interested to recieve some Bulgarian refugies of Turkic stock and give them a place to live in accordance with their native customs, including the possibility of erecting monuments of those pagan cults whose preservation was the very reason of their exile. The existence of such an enclave can hardly have lasted over thirty years and survived the destroying conquest of Serbia by
Bulgarian Christian ruler Symeon in 924. ....

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1309.msg19460#msg19460
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 499
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107*
« Одговор #36 послато: децембар 11, 2018, 04:54:17 поподне »
 Наручен WGS! :) Чини се нема везе са овом граном E-Y81971 мада нису на YSEQ хтјели додати тај СНП као ни Y113390, такођер збуњује SK1322 СНП који постоји код неке J2a гране. Од Щепакових именованих 11, није било плуса, мада он има сигурно још приватних и неименованих СНП-ова, надам се да ћу их открити за поређење и да ћу га наћи да пошаље БАМ филе YFull-у. Очекивано је BY4425+.
 
 Имају још два албанска резултата E-Y97307 из Мирдита и Дибра TMRCA је остао на 1650 г. и ту ће отприлике остати. Такођер још један мислим Лакић. А YF16494 је Синетар. С друге стране што се тиче разноврсности у студији Mielnik-Sikorska M et al. из Лавова као што сам спомињао бр. 6 15/17 са Щепаком уз 4 старије немодалне вриједности које он дијели са Пономаревом што значи 100 % рођак Щепака, с друге стране бр.8 из Лавова је 100 % рођак Федушке другог потврђеног Z17107* хаплотипа који је нешто јужније од Лавова а који сасвим могуће испод Z17107 и BY4425 везе нема са Щепаком. Тако да Лавов има већу разноврсност и за 1000 већу старост Z17107 од цијеле Албаније гдје BY4461 достиже и око 6% популације гледајући на албански пројект и анонимне студије. Штета што још увијек није објављена регионална студија Украјине од преко 1100 хаплотипова, сигуран сам да ту има Z17107.
 
 Што се тиче Гелона, Гелон је по мишљењу већине археолога Биљск, а Гелони су житељи западног утврђења, док су житељи источног утврђења вјероватно Будини, који се археолошки наслањају на исток, док Гелони, нека кимерска популација, се наслањају на запад, археолошки је потврђено да се радило о двије различите популације које су ипак биле у извјесној симбиози

цитирам мишљење Дарагана
"В конце IX — самом начале VIII в. до н. э. жизнь на старых поселениях чернолесской культуры постепенно затухает, и возникают новые, более крупные поселения чернолесской культуры — так называемого жаботинского этапа. Так же в этот период в чернолесскую культуру вливаются мигранты с запада — группа населения культурного комплекса Басарабь из региона Среднего Подунавья и культуры поздняя Сахарна из южной части Среднеднестровского региона. "

 Дакле дошло је до прилива припадника Басараби културе, ако се погледа добро распоред и TMRCA неких CTS9320* грана дође се до идеалног поклапања са Басараби културом, која јесте имала кимерске елементе и која се такођер од многих везује за Трибале.

 
 Још нешто занимљиво што ми је промакло код села Печењевце гдје имамо рођаке.:) Сусједно село Чекмин које је пописано заједно са Печењевицом 1498. алудира на једину особу под именом Чекман, једног од синова Чагровича који се спомиње 1169. но ту постоји спор око њих, док сам видио да су "половци" што онда мало збуњује јер јесу ли Кумани или Печенези, но према другима Чекман је био Черни Клобук који јесу имали Печенеге међу собом, али један од четири њихова четири дијела су и Берендеи уз Торкиле и Ковуи. Видио сам мишљења да су Чагровичи Берендеи. У Бугарској постоје два села под именом Беренде и по мишљењу Ане Чолове у вези са Берендеима, оба та села се налазе између ријеке Ерме и Софије и Перника. Тако да изгледа да се ради о "интелигентној" ономастици која не може бити случајност. Такођер се ту налази и село Каштавар које изгледа има неку туркијску позадину (дословно може се превести са модерног турског "има на обрвама - каш-та-вар"), нисам додуше сигуран кад се помиње први пут. И у селу Чекмин постоји земља "Каштаварке".

 Пита ме Сол за Ђорфија (сад знам да је "гј" у ствари звук као "гј" у албанском), једини којег засад индиректно знам је скулптор Шандор. TMRCA Ракоњаца и Ђорфија је рекао бих прије 1200-1300 година дакле преко било какве везе са основом нашег презимена. Обзиром да је он направио куманске статуе из Карцага и да је имао чин куманског капетана мислим да смо на сличним таласним дужинама.
 Ево га у овом видеу турске телевизије о Куманима у Мађарској :)
<a href="https://www.youtube.com/v/RiJSkL3E5oc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/RiJSkL3E5oc</a>

 На крају Имре Башки спомену ово презиме Косомош као кипчак да је мајка Ђула Немета имала то презиме, раније је био мишљења да је у вези са Küzmös тестираним E-Y81971, но недавно је рекао да му ово презиме "кумански" распоред, с друге стране ја нисам видио да постоје припадници с тим презименом данас. Можда ипак јесте у вези, јер ако је основа стандардно Козма/Кузма, таква презимена постоје већ, овај има предње самогласнике и "ш" на крају па збуњује.
 
 Господин Чертан из Мађарске је прихватио да се тестира.:) Мислио сам да би могли бити R-Y14051 и то ми је и даље највјероватније. Примјетио сам да код Г.Милановца (дакле близу Рудника гдје су били активни ови Куманичићи) постоји брдо Чортан као и неки поток Чортан, негдје сам видио да је Чортан и врста Шарана, углавном нема ова етимологија много опција. Могуће буде и нешто друго..
 У селу Киевка код Новоузенска постоји породица Райкунов, а ту у близини је и мала ријека чертанла.:) Чертан/Чортан је "копље" и данас на татарском. Вриједи пробати тестирати Райкунове или Райкуне, јер мислим да ово јесте изворна основа овог презимена, а и у попису 1604. је тако код Ханџића на Пештеру, уз Райкуна код Пловдива. Плус управо у подручју Перника и Пирота 6 других имена "Райк'н", а само једно име носиоца (поп), видио сам изворни факсимил и стоји "к'н" (код Райкуна из Пловдива стоји јасно "кун"/"кон") што је преведено као "кин"/Райкин, али можда ипак јесте овдје о/у. Обзиром да на том подручју постоје рођаци то повећава шансу да јесу.
 
« Последња измена: децембар 11, 2018, 04:57:30 поподне Zor »