Аутор Тема: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066  (Прочитано 116012 пута)

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #280 послато: Март 06, 2025, 12:51:14 пре подне »
Zor, носиоци твог СНП-еа се не шире истим правцем као Кумани, напротив, твоји биолошки преци су се задња два миленија ширили потпуно супротним правцем, од сјеверо-запада према југо-истоку. Према томе, твоји преци су могли доћи са Србима у раном Сребњем Вијеку али то није једина могућност.
Село Ракоње има врло специфичан положај, то је локација гдје се Лим, како тако, могао премостити. Друге двије локације погодне за премоштавање су Шудикова и Мурино, и ниђе више. Скоро су ту пронађени остаци моста из 15. вијека:
"Prvi pomeni mosta na Limu datiraju iz 15. vijeka. Na mjestu koje se zove Vidojevina, u blizini današnjeg naselja Rakonje, pronađeni su ostaci mosta preko kojega se odvijao karavanski put ka Nikolj–pazaru. Na tom mostu postojala je carina, koju su držali Pripčinovići, po kojima je najvjerovatnije i obližnje naselje dobilo naziv Pripčići. U jednom zapisu iz 1570. godine govori se da je velika voda odnijela most na Limu. Most na Limu imao je i vojni značaj, jer se na kraju mosta nalazila kapija za ulaz u Bijelo Polje iz pravca Sjenice i Novog Pazara. Stražara na mostu postojala je sve do novembra 1896. godine, kada je posle velikih poplava Lim odnio i most i stražaru. O ovoj poplavi list Carigradski glasnik (broj 44 iz 1896. g.) donosi vijest da je most na Limu u Bijelom Polju 11. novembra 1896. godine odnijela velika voda. Uzrok ovakvoj poplavi bila je kiša koja je padala 11 dana, pa su poplave ugrozile čitavo Polimlje. Nivo vode Lima, na ušću u Drinu, preko 15 km je bio iznad normalnog vodostaja. Nikoljac je tada bio odsječen od grada 40 dana sve dok se Lim nije povukao u svoje korito."
Да све буде јасније погледај сателитски снимак Ракоња и обрати пажњу на огромну стијену по сред Лима, између Ракоња и Припчића. С обзиром да су Ракоње на лијевој страни Лима, гдје и капија за улазак у град, вјероватно су Ракоњци имали неке везе са царином и мостарином, ето откуд им паре да буду ктитори ;) .
Ко може заузети тако важну локацију? Највероватније они који су умјели направити и одржават тај мост! У том правцу иди друг.
Наставит ћемо уз пиву. Назови!

 Свака част Кочан! Ипак битно је бити рођен у Бијелом Пољу па да се виде неке ствари.. Драго ми је да је Бјелопољац ипак дао битан боље рећи кључан допринос.

 Да ту је био никољски мост. Који се помиње ипак не 1570. већ 1580. Запис на прологу 92. из 1580. записан у манастиру Куманици помиње да је велико наводненије Лима однијело бродаревски, никољски и друге мостове..

 Логично, гдје би био никољски мост осим у Ракоњама које су и географски близу, административно су припадале самом Никољцу по коме се и назвао мост, и то је заиста мјесто за премошћавање Лима. Логично да су ту пронађени остаци моста из 15 в.

 Дакле у Ракоњама налазио се кључни стратешки мост, на којем се и налазила врло важна царина, коју је држао Пашајит и након њега други.

 Дакле зато је Караман Ахмед-бег капиџибаша Карамана и од Касторије запосјео то мјесто. Због моста.

 Дефтер из 1485. открива и да је ова мезра Споче друго име Ракон, уништена - ë shkatërruar како код Пуљахе стоји.

 Ако је ту било моста раније, а царина је по свему судећи била баш ту па је морао и бити неки мост ту, онда је тај никољски мост био уништен или оштећен.

 Подаци из Дубровачког архива откривају управо да је након индивидуалног поечтног спомена трговине робљем 1457. у Никољ Пазару, почев од 1470. па до 1480. и даље дошло до процвата трговине. 1470. је управо Ахмед-бег дошао ту. Да ли је обнова (или изградња) моста кумовала том наглом развоју, врло могуће.

 Дакле требају нам људи који знају поправљати мостове..

 А занимљив је податак исто из књиге о Ракоњцима,


 Браћа која су стигли у новопазарски крај су били добри мајстори, Нови Пазар је био спаљен, турске аге и бегови су обнављали поорушени Нови Пазар, чули су за мајсторе Ракоњце. Доњли су код њих и захтјевали да раде на изградњи највећег хана у Новом Пазару - Амирагиног хана. Мирко Ракоњац са браћом и синовима је прихватио да гради њихов хан уз један услов: да новопазарске аге и бегови штите њега и његову породицу од турских осветника. Они су услов прихватили и одржали ријеч, па су ови хан изградили.
 Новопазарске аге су им понудили да се населе у село Вишњице.


 Мирко (рођен 1760), Милош (1763) и Величко (1765) су по овоме градили Амирагин хан. Или обнављали јер као да тај хан датира у 17. или 18 в. Углавном по овоме Ракоњци су и прије 200-250 г. били вични градитељству..

Ван мреже kocovic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 477
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #281 послато: Март 06, 2025, 01:05:13 пре подне »


Deluje da se nešto ne slaže, jer je ovo je mapa mostova izgrađenih tokom Turskog perioda.

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #282 послато: Март 06, 2025, 01:36:12 пре подне »


Deluje da se nešto ne slaže, jer je ovo je mapa mostova izgrađenih tokom Turskog perioda.

 Нема шансе да је то цијела мапа. Јер било је и неких малих мостова. Осим тога мостови су често елузивни у турским изворима, и није их лако пронаћи.

 Никољски мост је постојао 1580. како кажу историјски извори првог реда, а по археолошким налазима ту је био мост и у 15 в. Могуће мост датира од раније.

 Како пронаћи мост у турским документима је сложено питање. У Сарајеву је било гомила мостова, па се многи не помињу. Осим нпр. ако су били дио неког вакуфа. Код кадијских сиџила има корисних информација него код тапу дефтера колико сам могао видјети.

 Но мост у Ракоњама јесте постојао у сваком случају.. Постојао је и бродаревски мост, а и њега такођер нема на тој мапи. Мислим да бих могао још наћи мостова којих има у турским изворима а да их нема на тој мапи.

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #283 послато: Март 06, 2025, 02:38:27 пре подне »
 Већ сам помињао на теми овдје да је сасвим лочично повезивати Чаровиће са кнезом Димитријем чији је тимар било село Баљен, коме је припадала мезра Чаровина.

 Дотични је као и друга два кнеза предводника бројног војнучког корпуса тог подручја ван икакве сумње био уско повезан са синовима Ахмед-бега Хавале-заде Силахдара (по коме је носила назив Лејлек џамија у Новом Пазару) који се помиње почев од 1489. у селима Јанча и Корутане. Његови стари посједи су биле и земље у селу Раждагиња, а и у селу Баљен баштина монаха Сопоћана је носила име Ахмед.
 Уз то на чифлуку Ахмед-бега у Корутану који би требало да је овај из 1489. помиње се муселем Никифор који је уживао пола тог чифлука. Он је ту био крајем 15 в. или на самом почетку 16 в. јер је био ранији посједник од синова Ахмед-бега који су већ били активни у дефтерима 1526., 1530. итд а који су након њега имали тај чифлук.

 Нема икакве назнаке да је ово калуђер или монах, као што је увијек има у тим случајевима. Дакле ово је особа са именом које је потпуноо страно овом подручју као лично име, а тек кад се уђе на територију данашње Грчке, Лерин, Касторија постаје типично име.

 Такођер ту стоји његов статус муселема. Муселем је вишезначан појам који у суштини значи ослобођен од свих или разних намета као замјена за вршење неке службе. Њих је било више врста
I. Муселеми као припадници старог војничког реда коњице који је успоставио султан Орхан. Дотадашња племенска турска коњица је тада суплементирана са сељаштвом које је у замјену за обављање војне службе добило баштине. Постојали су посебни дефтери муселема, њих је било на Балкану, скоро искључиво су били муслимани. Чак и ешкинџије Бихора које се помињу у 16 в., што су били и Беговићи из расова су били ешкинџије-муселеми. Од хришћана само један род у селу Плањани на Косову који су били братанци Капу-аге па су изгледа по том основу добии тај статус.
II. Муселеми као људи у служби тврђава. Овај сталеж је на Балкану био састављен углавном од немуслимана. Дакле људи, углавном насељени близу тврђава су добијали у задатак да поправљају тврђаве. Срећу се у најранијим дефтерима, и санџака Босна нпр.

III. У неку "осталу" категорију би се могли ставити муселеми као племенске старјешине који помажу у плаћању харача (по ЦГ нпр.), затим и неки индивидуални случајеви људи који донесу жито у тврђаву на годишњем нивоу па буду оослобођени. Становници неког села који добију задатак да преко потока израде мост итд.
 
 Овај муселем Никифор мора бити поријеклом из грчких крајева гдје је било њих доста. Посебно по неким твршавама на Пелопонезу.

 Ја сам помињао да се ово лично име Андин које се јавља 2 пута код племена Ракон у Касторији јавља и код муселема тврђаве Касторија 1440. г. Међу тим муселемима Касторије јавља се и јако чудан антропоним Дашилмас који изгледа да је монголског поријекла, са јединим паралелама код Даура и Татара што значи да је међу муселемима Касторије било припадника истог ареала и популације од које је био тамошњи род Ракон. Племе Ракон има директне поријекловне везе са популацијом у којој се срећу и монголски антропоними.

 Муселем Никифор је права аномалија, јер на цијелом подручју долази до потпуног нестанка сталежа тврђавских муселема. Овај сталеж нема континуитет између 1470-тих и нпр. краја 15 в.

 Не рачунајући неке сељане који су правили мостове преко потока, на цијелом Балкану сам досад нашао  само на муселеме двије тврђаве којима је експлицитно било наведено у да им је примарни посао поправљање моста. Очекујем да их је било још по неким грчким тврђавама за које нисам још нашао податке.
Дакле то ове муселеме припаднике наведене II. категорије муселема ставља јасно у ред људи који су на цијелом Балкану најоспособљенији и највичнији поправци и одржавању мостова.


 То су били муселеми тврђаве Кроја и муселеми тврђаве Касторија.

 Шах-мат. Са овим сматрам да завршава икаква дискусија о поријеклу рода Ракоњац. Није неопходно са овим да је род и живио непосредно икад у Ракоњама. И тренутно не постоје икакви докази насељења тог мјеста осим у врло позно доба. Имамо дефтер џизје из 1645. нахије Бихор а ту нема Ракоња такођер иако тад има презимена Ракоњац.. Могао је бити род насељен негдје друго са повременом обавезом посјете тог подручја.

 1464. г. умире Ибрагим-бег, бег бејлика Караман,а насљеђује га син Исхак-беј уз помоћ Аккојунлу Туркомана. Ипак његов полубрат Пир Ахмед није одустајао од трона и затражио је помоћ османског султана Мехмеда II. Фатиха, у замјену нудећи да Мехмеду преда дио територије. Добио је помоћ и засјео на чело Карамана, ипак кад је Мехмед отишао да ратује на запад, Пир Ахмед је повратио то што му је дао. 1466. Мехмед II. се враћа и осваја два главна града бејлика Леренде и Коњу и на тај начин задаје одлучујући ударац бејлику Караман. Ранији капуџибаша Пир Ахмеда Ахмед-бег Караман ступа заједно са другом елитом Карамана у службу Османлија. Долазе на Балкан, подручје Касторије, Никопоља на Дунаву, а Ахмед-бег Караман завршава и у Полимљу са још неким Караманлијама. Ахмед-бег запосједа Споче гдје се налазио/ће се налазити стратешки никољски мост на којем је била царина. Мјесто је било разорено те је и било који мост ту био оштећен или уништен. Ахмед-бег довлачи из тврђаве Касторија муселеме тврђаве Касторија, припаднике тамошњег рода Ракон, експерте за поправку мостова ради изградње/поправке никољског моста. По том роду локалитет Споче ће понијети други назив Ракон (данашње Ракоње). Баш као и Ахмед-бег елементи овог рода се насељавају на Пештер, гдје као особе од високог повјерења османских власти добијају и чифлуке, неки касније и тимаре као предводници војнука, а елементи овог рода долазе до еминентног утицаја на манастир Никољац те су и ктитори Никољца.
« Последња измена: Март 06, 2025, 02:47:29 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #284 послато: Март 06, 2025, 02:59:18 пре подне »
 Иако по етимологији Раждагиње би се могло говорити и о ранијем присуству. Ипак тешко је заобићи просту чињеницу најдиректније могуће везе Караман Ахмед-бега са Ракоњама.

 Муселеми тврђаве Касторија били су "најгркскији" елемент тог цијелог подручја. Већина њихових антропонима су имала грчки наставак -ос. Дакле говорили су грчки језик, иако овај род Ракон са десне обале јесте био словенски са грчким упливом. Према томе тачно је предање о Ракоњцима и као етничким Грцима. И да се то десило у склопу службе морали су говорити грчки језик, а гледајући развој села Зајечиће које би се исто могло везати за овај род, знали су и тамошњи словенски. 
 Такођер 1440. у Касторији има 12 муселема, а 1530. има само 5..

 Везе постоје неке са разним народима у погледу ближег поријекла, а и у погледу даљег поријекла је ситуација разнолика. Баш како и приличи мени ко је прави мултикултуралиста (доста генеолога су монокултуралисти  :) ). А овај род се још тек 1300 г. вјероватно није ни налазио на Балкану, на што јасно и упућује "мултикултурализам" о чему је и писао нпр. Узелац. О томе касније..

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #285 послато: Март 07, 2025, 12:03:35 пре подне »
 Степски антропоними костурског племена Ракон.

I.
- У Ракуништу имамо јављање личног имена Барич/Барч које је куманског коријена, (но могуће и другог степског поријекла. ), Barc се звао вођа Кумана дијацезе Куманије с почетка 13 в..
 
 Да је овакво име сјеверног поријекла говори и недалеко албанско село Барч (Barç ) код Корче.

 Детаљно сам се позабавио овим именом. Јер се и налази пар пута по Албанији углавном код неких Цинцара.
 Ово име је ултра-куманско, а те аромунске групе су имале примјетан кумански утицај па су изгледа оне разнијеле ово име западније.

 Дакле јавља се на Балкану на најкуманскијим мјестима, укључујући и једно село источније у којем се изгледа и говорио кумански језик у 15 в.
 Ово име је варијанта имена Барс - леопард, и среће се у мађарским подручјима и у Молдавији, док у Влашкој је доминирала форма Барс. У том селу нпр. има и Барс и Барч.
 Први помен оваквог имена је хазарски принц Барџик/Барсбек у 8 в. - и опет иста појава..

Дефтери кажу да је алтернативни, можда и стари назив села Барич/Барч било Форкач које је мађарског коријена. Имамо и тестиране на нивоу E-Y327944 испод  Z17107 мађарски род Форгач/Forgacs (куриозитет само). Код Барча су нађени средњевјековни аутозомално микенски узорци у Албанији који су патернално Роми.

 Не то је данашње село Фурка друго име Барич, а 1568. данашњи Барч у Албанији није постојао. Али очито је настанак везан с овом егзотичном популацијом.

 II. Фрче (или Мрче), преводилац даје предност ипак "ф", онда се ради управо о овом мађарском антропониму Фурка/Фуркач. Који се јавља и код јш једне сличне куманоидне популације.

 III. највеће изненађење, уникатно име на Балкану - Мерадич  - паралеле у Молдавији, и наравно ради се о старом познатом мађарском антропониму Maradek, Morodek, Maradyk, Maradyc које се јавља од 1045. па често до 13. в., касније много мање. Ово индицира некакве сигурне везе са Мађарима.

IV. Ставило, 2 пута као што сам помињао. Изгледа као варијанта Ставроса. И аутори помињу и ту опцију али и словенску за овај антропоним. Али, ипак јавља се први пут 1163. г. код Кијева.
 Ово се јавља као презиме по Молдавији од бар 18 в., посебно око Јашија.
 А на Балкану, знам за само 5 Алана, од њих су 3 са југоистока Србије, а 1477. Ставул брат Алана, затим у овом степском костурском ареалу.

 Номинално ја сам хришћанско-муслиманског свјетоназора предака, али сам ипак више комуницирао са рабинима него са поповима или хоџама..
V. Јакир  יקיר , јавља се само једном код Јевреја Калабрије, и на југу Бугарске са куманским траговима.

+ у другим махалама имена Касур, Кузур/Кузор, Манчор. Неки бугарски аутори везују Манчоров са хазарским вождом Менгчуром. А за прва два. У једном селу доста источније се 1465. г. јавља име "Рако", занимљиво да је већина становника тог села потицала од човјека који се звао Хазарија. А у том селу гдје се јавља Фурка јавља се и Кахани/כהנא‎. Кумани грчке Македоније су носили са собом неке остатке јеврејских Хазара. Кузор је и име хзарског краља из књиге Кузари.

E-A24054* су изгледа Ашкенази из Пољске/Литве/Украјине.. Да су ближе, било би им врло јасно поријекло, но ко зна.. Пуно се овдје код овог живља јавља потенцијално хазарских трагова.


 Ко још мисли да бјелопољски Ракон и костурски Ракон нису исто, и поред ових необоривих доказа, како објаснити јављање овог врло ријетког антропонима на Балкану код костурског Ракон-а, и чињеницу да је род Дугејинаца из села Печењевце, по литератури непознатог поријекла, припада 100 % A24066 а очекује се и формирање ниже гране са Ракоњцима??

Берендеји се спомињу тек 1097. г. неки их повезују са Бајандурима но историјски подаци говоре о томе да се ради о једном роду унутар групе Црних Клобука који је постао јак, по археолошким доказима Берендеји су практично истовјетни са Печенезима, а разликују се од Уза. Печенези се много мање спомињу од Берендеја у 12. в. и најновија теза јесте да су Берендеи једноставно Печенези. Занимљиво управо у прилог томе изгледа иде ова ономастика код Лесковца: Печењевце, Чекмин, Чагровац. Чекман Чагрович као кан Берендеја, а села Чекмин и Печењевце због заједничког статуса још 1498. значе врло вјероватно и неку генетску везу. И сам Чагровац је помиње још 1498. Узи (сјеверни огранак Селџука) и Печенези изворно непријатељи су заједно живјели у тој групи, приписује се јачи монголоидни утицај Узима, а доста слабији Печенезима.

VI. Брандин , а у селу одакле дио овог племена Ракон долази јавља се и нпр. Брандин син Јорга, а његов отац Кун.

 Ради се о етнониму Берендеи који потичу од Печенега.. Дакле био сам давно у праву..

  Род Дугејинаца (Здравковићи, Живковићи) из села Печењевце потиче од Печенега.



  Печењешког поријекла је и костурски Ракон, као и презиме Ракоњац.. (мање вјероватно куманског или аварског). И ту сам давно био у праву..

 А популација као ова код које се у 16 в. на Балкану јавља 10 % степских имена може само бити степског поријекла, о томе се не може ни разговарати.
« Последња измена: Март 07, 2025, 12:10:03 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #286 послато: Март 07, 2025, 01:23:10 пре подне »
Не мора бити метатеза, ова имена се јављају и у форми Wrkun, Wrkund, Örkény, Eurken... може само бити и губитак предњег самогласника/полусамогласника.

 1324. у једној мађарској исправи се помиње заједница Печенега гдје се помиње и Миклош Бешењи и његов син "Вркунд", а у истој заједници се помиње и "Тиван" којег изводе од печењешке промјене ğ>w,  towan<toğan. ğ је између "х" и "г" и углавном је њиме било биљежено "г" у дефтерима. Могло се изговарати и као ğ. Ово име се јавља и код Бугара у пописима, у Македонији.

 Уркунд се помиње код Печенега у 10 в. Ова имена долазе са и без "д" на крају. Такођер се јављају више пута на подручју гдје су засвједочени позни Авари.


У Мађарској се јавља више топонима Варкоњ, и врло је заступљено њихово довођење у везу са Аварима. Један од њих словачки Vrakúň је наравно имао метатезу ликвида са мађарског várkony.
 Комбинација Вар/Уар + Хун. При метатези ликвида ће наравно várkony прећи у Vrakúň са задржавањем „v", но ако је ово „w" гласни веларни апроксимант (we, way у енглеском нпр.) „w" ће се изгубити при метатези ликвида.. Вјероватно „w" има више основа код изворне форме обзиром да се народ с којим се ова сложеница доводи у везу зове „Уари“ (war).
 
  Модерно презиме várkony се обично тумачи да се изводи од самог мјеста, и не повлачи неку аварску везу, јер сигурно има више случајева настајања данашњих презимена Варкоњ по локалитету.
  Но, у мађарским списима из доба Арпада неколико пута код краљевих људи, властеле се срећу имена Arkun, Archun, Urkun, Urchon.. Према мађарској лингвисткињи Анити Рац ова имена јесу у могућој вези са изворним аварским топонимима..


 Ето ме назад, дакле ипак добра паралела, само нисам имао неке доказе.

 Лично име Рако се код Касторије јавља само двапута. У Куманичеву, те у једној махали Касторије гдје се јављају три аланскак антропонима.

 Дакле из неког разлога се јавља у том контексту. А да то није ипак пуно име?

 У Зихни гдје је било доста степског утицаја се јављају антропоними Враки и Вракинд. Која су врло близу овод старог печењешког имена из Мађарске.. А и називања Авара.

 И заиста у Куманичеву одакле и долази популација Ракон, осим имена Рако јавља се и једини пут на том подручју име Врако. Може се читати и као Орако/Урако.

 Ракон <= Вракон , Уракон

 Дакле јасан доказ да је дошло до губитка предњег в/у/о.

 Што алудира на мој спомен од раније имена Оркуман и Ракуман у тврђави Ђурђу у Румунији.

 Постојао је кумански род "Орак" у Мађарској, и таквог имена је било код Кипчака (значи "срп") и то је једна опција, али очито је печењешка опција највјероватнија..

 И ово презиме се изводи од личног имена које мора бити старо којих 800 г..

 Јаки монголски трагови упућују на популацију која је била дио државе Златне Хорде.

 Ова генетика је вјероватно била на рубу мађарске територије, неки остатак Печенега, па су доласком Монгола неки пресељени источније гдје постају дио популације Кумана и Јаса. 1301-02. г. група Туркопула је мигрирала у Византију, нешто касније 1305. покушали су побуну па им се губи траг. Обзиром да је Касторија било мјесто егзила, и обзиром на ове монголске, јаске трагове врло могуће да се ради о управо тој популацији. Ту има и индиција о муслиманској популацији јер има и таквих имена, што такођер указује на Златну Хорду. А и толики број степских трагова указује на недавнију миграцију.. Зато су се одржали добрим дијелом..

 Кумански елемент је најјачи, затим иде јаски (што и није исто што и алански), јер се јављају ту и антропоними Јасин, а онда монголски, печењешки, и чак и хазарски и прабугарски. Та мјешавина управо и указује на популацију Златне Хорде које су мигрирале у Византију.

 Од такве групе Туркопула били су и Кумани или Алано-Татари у служби краља Милутина, које је међутим он посудио Кантакузену, а доцније они су протјерани на грчка острва.

 Ово наравно индицира да Чаровић јесте аланско као што сам помињао, а у грчкој се јавља заједно са именом Алан још у 14 в., а на Еубоји то је и аланско презиме.

 Они се јављају тек у 13 в. но неки повезују неке њихове групе и са Печенезима. Алани су били значајан фактор у држави Хазара, можда ту постоје некакве везе.

 Нисам рекао да E-FT192275 има везе с овим популацијама.. А и такви хаплотипови имају нешто другачији распоред. Но занимљиво да се јавља у селу Чичкова, у Карцагу је постојао род Чичек..

 И бан Кулин је по једином озбиљном покушају реконструкције његовог поријекла "најприје Печенег" јер се то име јавља код Печенега у 11 в..

 Надам се да ћу моћи тестирати што више Берендеи грана, јер њихов антропоним-етноним је ипак 50+ пута мање заступљен од Куман, уз контакте неких мени занимљивих родова из Молдавије. Што се тиче документарних доказа, уз малу помоћ генетике, мислим да сам ипак био у праву сво вријеме, а да сте неки од вас направили велику грешку што се и све више потврђује са генетске стране. А и мислим да генетика која је у нпр. Дакији у 1 в. п.н.е., а међу Печенезима у 10./11. в. има занемарљиве шансе да има везе са уобичајеним контекстом који се среће на Балкану Словени-Ромеји/Власи-Албанци итд.

 А за рушење везе бјелопољски Ракон - костурски Ракон је потребно избрисати мост у Ракоњама, везе Ракон - муселеми Касторије, експертизу њих за поправак мостова, Ахмед-бега који је од популације која се населила у Касторију, његово држање Ракоња, јављање тамошњих имена у вези са овом генетиком у Полимљу, везу муселема грчког имена са Чаровићима, и ко се води предањима и предање о грчком поријеклу итд., а не мислим да је то могуће. Шта више биће тога још на истом колосјеку..
« Последња измена: Март 07, 2025, 01:34:27 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #287 послато: Март 08, 2025, 03:44:57 пре подне »
Дефтер из 1485. открива и да је ова мезра Споче друго име Ракон,

 Додатно појашњење. Уписана је 1485. као Ракон راكون, а не као Ракоње што би било راكونه, као нпр. код села Гусиње. Ракон се не може изводити од Ракоња. Ракоње мора бити познија еволуција.

 Упис презимена 1645. је Раконьць. Што може бити и Ракоњац (нисам сигуран) али и Раконац, Ракон'ц.

Бабоуньць - антропоним Бабунац
Богавьць  - Богавац итд.
Драганьць -  Мирослав Никшановић  - "помињу на дечанском властелинству у првој половини XIV века видећемо одмах колики је обим али и ширина проблема . Тако се тамо помињу : Драган , Драгановић , Драганац" не чита га као Драгањац..

 А први помен Радоње
Радоня - Радоња, па би био и Раконя
Грькиня 
Алтинянин
« Последња измена: Март 08, 2025, 03:50:14 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #288 послато: Март 22, 2025, 01:15:23 пре подне »
Важне новости у грани. Оно што је сада ниво E-A24066 је поцијепан на FTDNA са новим резултатом из Пољске који је позитиван на A24058 и A24048. Покушавам доћи до њега.

 Примјетио сам да Нијемци из Пољске често неће да ставе Пољску као земљу поријекла већ Germany, па сам дао већу шансу да је Пољак.

 Није. Ради се о роду Schmidt из села које се данас зове Radzików у Шлесији, ово име датира из тек 1945. Помиње се још 1335. као villa Rudolphi и  1370. Rudolffdorf и као такво је дуго остало. Дакле Нијемци из Шлезије.

 Ово номинално повећава нешто шансу да је римског поријекла чисто јер је то поријекло већине њемачких V13. Међутим, ја сам још давно на Антрогеници правио анализу њемачких V13, већина је са Римског Лимеса, и јужније за које сам тад назначио да су великом већином римског поријекла, што је тачно и потврђује се у археогенетици.

 Али постоји једна концентрација грана са источно-карпатским везама (какве има и овај резултат, као што има и балканске везе са парцијалним степским конотацијама) у источној Њемачкој која као да је имала друго поријекло или је дио неке друге миграције. То су гране попут E-L540, или нпр. E-S25766 која има источноњемачке резултате заједно са Чесима, чак и Чувашима, а био је и један из Румуније који је нестао. Овај резултат по локацији и претпостављеној ранијој локацији по дијалекту који није са југа, и миграцијама би требало да упада у ту другу источноњемачку групу. Ти Нијемци имају и повећан R1a-M458, мада не бих овдје доводио Словене у везу без неких ближих рођака међу њима. Ако бих дошао до хаплотипа Шмита, можда и има неких рођака који нису радили дубинске тестове.

 Да је овај резултат са Лимеса свакако бих дао велику предност римском поријеклу. Но овај резултат је ипак подаље од римске границе, и могао би бити у миграторној у вези са тим источнијим гранама. Понајвише нпр. код Туринга је био примјетан јак хунски утицај, те је било миграција популација са истока у доба Велике сеобе.

 У сваком случају овај резултат је неки резултат који је вјероватно доспио на то подручје од доба Цезара (процјењени TMRCA са A24066) па на даље, евентуално прелаза Антике и средњег вијека. 
« Последња измена: Март 22, 2025, 01:18:49 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #289 послато: Март 23, 2025, 01:50:38 пре подне »
Ако бих дошао до хаплотипа Шмита, можда и има неких рођака који нису радили дубинске тестове.

 Има неке врло ријетке немодалне вриједности као dys385=15-20 и dys392=12. Од онога што дијели са A24066 је dys439=13, као и нижи dys650=18,  A24070 има модал 650=21, тако је 650 изгледа један битан маркер A24058 нивоа. Нема никаквих поклапања међу комерцијално тестираним Нијемцима или Пољацима која би указивала на неку иоле поуздану везу. Ја сам само анонимних гледао 3200+ Нијемаца, 1000+ Аустријанаца, 1000+ Швицараца, 2100+ Пољака, уз хиљаде комерцијално тестираних није мали узорак хаплотипова.

 Како је текао Ostsiedlung од којег потичу и Шлески Нијемци, могао би ово бити неко из Тирингије прије 1000 г. А Тиринги не само да су имали јак хунски елемент, већ се у новије доба претпоставља да су са Хунима и дошли са истока (Галиција), ту има утјецаја Черњаховске културе ђе је нађен и E-Z5017 као рефлексија Черњаховске дачке компоненте.
« Последња измена: Март 23, 2025, 01:59:53 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #290 послато: Март 23, 2025, 02:52:41 пре подне »
Како је текао Ostsiedlung од којег потичу и Шлески Нијемци, могао би ово бити неко из Тирингије прије 1000 г.

 Шлески градови су сви слиједили магдебуршко право, ово село је између Глаца и Бреслауа. Јужноњемачко право је било типично за јужне судетске градове.