Ово је реална оцена тога времена и смене становништва.
Ја не могу да разумем једну ствар. Кад је вио велики турски рат и велика сеоба Срба, дошло је до великих миграција. Срби су отишли преко Дунава и Саве а на њихово место су дошли из Малесије Малисори и делом Брђани мирно и никога нису протеривали јер је скоро све било пусто.
И онда на основу тога што су ту некада живели Срби неко каже да те Албанце треба протерати.
Шта би сте ви урадили да Мађарска који случајем уради исто са Војводином.
Поредити Косово и Метохију са данашњом Војводином,тобоже то што ми тежимо да Косово и Метохија остану наше, да је једнако као да Мађари траже повраћај данашње Војводине је неосновано и апсурдно.Ово што си ти написао је тражење некаве равотеже кроз то да Космет треба даизгубимо зато што смо Војводину отели.То ти је као да поредиш бабе и жабе.Сад ћу ти образложити и због чега тако мислим.
Као прво људи,конкретно ти у овом посту ,мисле да су Срби просторе данашње Војводине населили тек након Велике Сеобе Срба 1690.године што је нетачно.Предрасуда да су Срби на овим просторима дошли пре 300 година и отерали Мађаре или се населили у њиховим некадашњим домовима је равна оној да смо ми као народ великим делом турског порекла,дакле засновано је на неистини,безобразлуку и тенденцији ка провоцирању и давању каквих таквих аргумената у којекаквим расправама иако у оба случаја су обе тврдње на граници да се прогласе болесним.Као сведок овога што ти говорим су турски пописи Чанадског (покривао велики део данашњег Баната и данашњег румунског дела Баната) и Сремског санџака из 1567. и 1579.године,ево први дефтер имаш на сајту Хунгарикана kоји на крају крајева могу да ти пошаљем па прелистај ,док други попис имаш на сајту Порекла у дигиталној библиотеци.Само је довољно да обратиш пажњу на имена и презимена,паметноме довољно јер су готово сва србска.
https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_15/?pg=92&layout=s&query=iszveti%20kralhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Temi%C5%A1varski_pa%C5%A1aluk#/media/File:Elayet_of_temesvar.pnghttps://sh.wikipedia.org/wiki/Temi%C5%A1varski_pa%C5%A1aluk#/media/File:Eyalet_of_temesvar1699.pngДруга ствар је траг који један народ живећи негде на некој територији остави иза себе.
Што би наш велики жупан Стефан Немања рекао,ако не знаш докле досеже твоја територија и немаш кога да питаш да ти каже,потражи кости,оне ће ти рећи све.Ја се са великим жупаном слажем ал бих уз стара србска гробља ја додао и манастире и цркве као неизбрисив траг и велики допринос који су нам наши преци оставили.
Навешћу ти најстарије ,наравно најмање век пре Велике Сеобе 1690.године ,манастире из епархије Банатске,Сремске,Бачке.
Да почнемо са епархијом Банатском , јел сам Банаћанин или нисам.
Манастир Војловица у Панчеву је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, 1383. или 1405. године. Друго предање даље казује како су манастир основале, на прелазу 14-ог у 15-и век, избеглице, после битке код Лебана.
Први поуздани подаци о Војловици потичу из 1542. године. Јеромонах Партеније је записао у Зборнику штампаном у Венецији 1538. године да у манастиру у то време живи 36 монаха, што потврђује претпоставку да је услед бројности братства манастир основан много раније.
Манастир Месић код Вршца за који постоје два предања. Прво, старије, предање каже да је манастир саграђен у првој половини 11-ог века, тачније 1033. године од стране ученика Светог Кирила и Методија. Друго предање говори да је манастир по дозволи српских царева основао свештеномонах Арсеније (Богдановић) који је дошао из Свете Горе Атонске, из манастира Хиландара 1225. године, када га је Свети Сава и поставио за игумана овог манастира.
Манастир Средиште, или како је у давнини називан, манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила, највероватније је обновио Деспот Јован Бранковић крајем 15-ог века на темељима старог манастира који се налазио на месту данашњег села Прњавора – Малог Средишта.
Манастир Баваниште је по предању подигнут у време буне банатских Срба (1594.) против турске тираније под вођством епископа вршачког Теодора Несторовића који је касније ради освете жив одран од стране Турака.