Аутор Тема: Стара Србија-Срби и Албанци  (Прочитано 43045 пута)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4042
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #240 послато: август 20, 2017, 11:41:48 поподне »
Јача исламизација на простору Старе Србије се углавном везује за арбанашко надирање од 1690. до 1839. (Танзимат), па и касније, све до ослобођења 1912. Пре овога, домаћи муслимани (конвертити) су били присутни али у скромном броју, по једној хипотези ти старији преобраћеници на ислам су називани Читацима. Православни хришћани су дефинитивно приликом Пиколоминијевог похода били већина на тим просторима и чинили су компактна насеља, која су разбијена сеобом након пропасти горе поменутог похода. Требало би проверити зашто су Горанци били изузетак у односу на већинско православно, земљорадничко становништво, тј. зашто је код њих исламизација више узела маха него код ових других; за њих је такође занимљиво тврдоглаво чување предачког језика, за разлику од великог броја сународника који у 18. и 19. веку приликом прелаза на ислам увек примају албански идентитет заједно са језиком; дијаметрално супротан, али сличан случај су Горњореканци, који нису сачували језик али зато јесу религију (православље).

Кpajeм XV вeкa пocтajaлe cу чeтиpи oблacти гдe je пpeoвлaдaвaлo cлoвeнcкo cтaнoвништвo, aли ce cвe вишe oceћaлo нaдиpaњe Apбaнaca. To cу Гopa, Aлтин, Климeнти, зaлeђe Cкaдpa. Oд cвиx oвиx oблacти, jeдинo je Гopa зaдpжaлa cлoвeнcки кapaктep. Oвaj пoдaтaк мe нaвoди нa зaкључaк, дa иx je упpaвo paнo пpимaњe иcлaмa caчувaлo нa тим пpocтopимa. To пpимaњe иcлaмa je вepoвaтнo билo eтaпнo и зaвpшeнo дo кpaja XIX вeкa...

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 667
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #241 послато: август 21, 2017, 12:22:28 пре подне »
Јача исламизација на простору Старе Србије се углавном везује за арбанашко надирање од 1690. до 1839. (Танзимат), па и касније, све до ослобођења 1912. Пре овога, домаћи муслимани (конвертити) су били присутни али у скромном броју, по једној хипотези ти старији преобраћеници на ислам су називани Читацима. Православни хришћани су дефинитивно приликом Пиколоминијевог похода били већина на тим просторима и чинили су компактна насеља, која су разбијена сеобом након пропасти горе поменутог похода. Требало би проверити зашто су Горанци били изузетак у односу на већинско православно, земљорадничко становништво, тј. зашто је код њих исламизација више узела маха него код ових других; за њих је такође занимљиво тврдоглаво чување предачког језика, за разлику од великог броја сународника који у 18. и 19. веку приликом прелаза на ислам увек примају албански идентитет заједно са језиком; дијаметрално супротан, али сличан случај су Горњореканци, који нису сачували језик али зато јесу религију (православље).

Изгледа да су централна и западна Србија одувијек имале доминантно српску/србофону муслиманску популацију, док су на Косову вјероватно већ у 17. вијеку демографску доминацију остварили албански муслимани. Санџак је још интересантнија прича, тамо су Албанци констатно досељавани, али у бројним фазама, тако да иако данас тамо доминира албанска генетика, језик Срба Брђана је потпуно потиснуо албански. То на Косову, гдје је већ тад већина муслимана била албанске народности, није било могуће, па је тамо исламизација Срба увијек за собом повлачила и албанизацију.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #242 послато: август 21, 2017, 12:46:39 пре подне »
Изгледа да су централна и западна Србија одувијек имале доминантно српску/србофону муслиманску популацију, док су на Косову вјероватно већ у 17. вијеку демографску доминацију остварили албански муслимани. Санџак је још интересантнија прича, тамо су Албанци констатно досељавани, али у бројним фазама, тако да иако данас тамо доминира албанска генетика, језик Срба Брђана је потпуно потиснуо албански. То на Косову, гдје је већ тад већина муслимана била албанске народности, није било могуће, па је тамо исламизација Срба увијек за собом повлачила и албанизацију.

 ;D ;D ;D Ово је бисер, земљо отвори се, јао не могу да верујем. На Косову и Метохији у 17. веку Арбанаса је било веома мало имали су своје енклаве по Метохији пограничне области са данашњом Албанијом и нису сви тада били муслимани. Било их је сигурно и нешто мало северније по Косову, који су били у служби турске администрације. Било их је и раније то доказују и ранији пописи као на пример Област Бранковића. Арбанаси су на Косову и Метохији постали бројни тек почетком 20.века. Они су се из Албаније интезивно досељавали на Косову и Метохији у периоду од 1690. до око 1830 године. Управо тај период је заслужан зашто их данас има толико по Косову и Метохији и Македонији и нешто мало на југу Србије. Досељавање Арбанаса на наше просторе је спроводила и подстицала турска администрација. 

« Последња измена: август 21, 2017, 12:48:55 пре подне Акса »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4943
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #243 послато: август 21, 2017, 12:50:52 пре подне »
Изгледа да су централна и западна Србија одувијек имале доминантно српску/србофону муслиманску популацију, док су на Косову вјероватно већ у 17. вијеку демографску доминацију остварили албански муслимани. Санџак је још интересантнија прича, тамо су Албанци констатно досељавани, али у бројним фазама, тако да иако данас тамо доминира албанска генетика, језик Срба Брђана је потпуно потиснуо албански. То на Косову, гдје је већ тад већина муслимана била албанске народности, није било могуће, па је тамо исламизација Срба увијек за собом повлачила и албанизацију.

Заправо не, током целог 17. века ни муслимански ни католички Арбанаси нису имали никакву демографску доминацију на простору Космета. Више путописаца из тог времена јасно говори да се етничка граница између Албанаца и Срба у то време налазила на реци Дрим, дакле у данашњој североисточној Албанији. Наравно, у пограничним деловима Метохије је и тада било албанских оаза, исто као што је српских оаза било у северној Албанији. Промена настаје након 1690, али ни тада није нагла већ постепена; старо становништво је већином отишло на север али Космет није био потпуно испражњен, старинце појачавају српски досељеници из Брда и Херцеговине, као и из јужних крајева, али постепено се инфилтрирају и Албанци, којих у том првом периоду још увек нема много, нарочито у источнијим крајевима (Новобрдска Крива Река, Горња Морава, Пољаница) где за њих нису знали све до друге половине 18. века. Дакле албанска експанзија није толико интензивна чак ни између 1690-1739, али је присутна, а након Друге сеобе она се појачава и свој зенит достиже у другој половини 18. и првим деценијама 19. века, потпомогнута од стране турских власти ради онемогућавања хришћанског становништва да диже нове побуне и устанке (насељавање Арбанаса дуж стратешких комуникација и важних клисура и прелаза, разбијање компактности српског становништва и прекидање везе између северних и јужних српских етничких крајева); Арбанаси постају ударна песница Отоманске Империје у гушењу устанака раје, а због сталних зулума досељеника потчињено српско становништво се све више исељава, што је тренд који траје до данас. Код Ристе Николића у његовом делу "Ширење Арнаута у српске земље" је на примеру Пољанице врло добро објашњено како је изгледао процес насељавања Арбанаса током 18. и прве половине 19. века; треба имати на уму да Арбанаси етничку превагу у Косовском вилајету добијају тек након Српско-турског рата 1878. године, када се на Космет исељавају мухаџири из Топлице, Јабланице, Пусте Реке итд. док бројно српско становништво од тад па све до 1912. услед све горих арбанашких зулума све више напушта простор Космета.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #244 послато: август 21, 2017, 12:51:02 пре подне »
I doseljavanje Albanaca na Kosovo i islamizacija Srba na Kosovu su počeli dosta ranije no što se mislilo.  Još prije 30 godina je Mitar Pešikan analizom deftera utvrdio da su na prostoru koji sam označio na karti u XVI stoljeću živjeli gotovo isključivo Albanci i da su tad uglavnom još bili katoličke vjere.



Kao što sam gore iznio, Goranci su već oko 1600. godine bili bar jednom petinom muslimani.  I u Sredačkoj Župi imamo u defteru iz 1571. početke islamizacije.  U selu Rečani je 26 pravoslavnih kuća i 5 muslimanskih čifluka.  U selu Ljubinje(tad još nema podjele na Gornje i Donje) imamo Jusufa sina Abdulahovog na baštini Jovana siromaha.  Abdulah je ovdje samo način da se izbjegne navođenje očevog nemuslimanskog imena, a s obzirom da je Jusuf na baštini Jovanovoj, Jovan mu je vjerojatno otac ili djed.  Selo Stružje(jedino današnje albansko selo u Sredačkoj Župi) je uglavnom muslimansko, no još ima par kršćana za koje se čini da su katolici.  U selu Manastirica imamo Hasana koji je na baštini svog oca Stojka.  Alija sin Mustafe je na baštini Bogdanovoj, koji mu je vjerojatno djed.     

U istom defteru imamo i zanimljivu oazu muslimana ispod tvrđave Bihor.  Oko ušća Lješnice u Lim je pet čisto muslimanskih sela i nekolicina mješovitih.  Najzanimljiviji je upis kod sela Podgrađe, koje i danas postoji i koje se nalazi ispod ruševina Bihora. 

"Muslimani, stanovnici ovog sela, otpušteni su posadnici bihorske tvrđave i njihovi sinovi.  Još ranije oni su se nastanili i načinili selo u blizini rečene tvrđave.  Sami su sekirama posekli okolnu šumu i jednu količinu tako dobijenog zemljišta obrađuju."

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4943
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #245 послато: август 21, 2017, 12:58:53 пре подне »
I doseljavanje Albanaca na Kosovo i islamizacija Srba na Kosovu su počeli dosta ranije no što se mislilo.  Još prije 30 godina je Mitar Pešikan analizom deftera utvrdio da su na prostoru koji sam označio na karti u XVI stoljeću živjeli gotovo isključivo Albanci i da su tad uglavnom još bili katoličke vjere.



Kao što sam gore iznio, Goranci su već oko 1600. godine bili bar jednom petinom muslimani.  I u Sredačkoj Župi imamo u defteru iz 1571. početke islamizacije.  U selu Rečani je 26 pravoslavnih kuća i 5 muslimanskih čifluka.  U selu Ljubinje(tad još nema podjele na Gornje i Donje) imamo Jusufa sina Abdulahovog na baštini Jovana siromaha.  Abdulah je ovdje samo način da se izbjegne navođenje očevog nemuslimanskog imena, a s obzirom da je Jusuf na baštini Jovanovoj, Jovan mu je vjerojatno otac ili djed.  Selo Stružje(jedino današnje albansko selo u Sredačkoj Župi) je uglavnom muslimansko, no još ima par kršćana za koje se čini da su katolici.  U selu Manastirica imamo Hasana koji je na baštini svog oca Stojka.  Alija sin Mustafe je na baštini Bogdanovoj, koji mu je vjerojatno djed.     

U istom defteru imamo i zanimljivu oazu muslimana ispod tvrđave Bihor.  Oko ušća Lješnice u Lim je pet čisto muslimanskih sela i nekolicina mješovitih.  Najzanimljiviji je upis kod sela Podgrađe, koje i danas postoji i koje se nalazi ispod ruševina Bihora. 

"Muslimani, stanovnici ovog sela, otpušteni su posadnici bihorske tvrđave i njihovi sinovi.  Još ranije oni su se nastanili i načinili selo u blizini rečene tvrđave.  Sami su sekirama posekli okolnu šumu i jednu količinu tako dobijenog zemljišta obrađuju."

Да, то је та албанска оаза у Метохији, али ни ту они нису били доминантно становништво, али их је био присутан већи број него у другим, севернијим и источнијим крајевима, где су тада били на нивоу статистичке грешке. Сличан случај, али са српске стране, је област Алтин у данашњој СИ Албанији (где се данас налазе насеља Бајрам Цури и Тропоја), које је све до краја 17. века имало јаку српску компоненту, можда не доминантну али приметну. Ови опет преобраћеници што си их навео су исламизовани Срби, не Албанци, што се види и по именима (Јован).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 667
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #246 послато: август 21, 2017, 01:23:18 пре подне »
;D ;D ;D Ово је бисер, земљо отвори се, јао не могу да верујем. На Косову и Метохији у 17. веку Арбанаса је било веома мало имали су своје енклаве по Метохији пограничне области са данашњом Албанијом и нису сви тада били муслимани. Било их је сигурно и нешто мало северније по Косову, који су били у служби турске администрације. Било их је и раније то доказују и ранији пописи као на пример Област Бранковића. Арбанаси су на Косову и Метохији постали бројни тек почетком 20.века. Они су се из Албаније интезивно досељавали на Косову и Метохији у периоду од 1690. до око 1830 године. Управо тај период је заслужан зашто их данас има толико по Косову и Метохији и Македонији и нешто мало на југу Србије. Досељавање Арбанаса на наше просторе је спроводила и подстицала турска администрација.

Говорим о демографској доминацији албанских муслимана у односу на српске муслимане. И говорио сам о 18 вијеку, мислећи на његову другу половину, грешком сам се пренио и поменуо 17. вијек. Дакле, хтио сам поменуту другу половину 19. вијека, те бројчану надмоћ албанских муслимана над српским у то вријеме.
Познато је да су Албанци балкански народ који је најмасовније примио ислам и да су због тога добили велике привилегије, укључујући и насељавање на простране територије које су раније припадале хришћанима. Дакле, моја тврдња је била да је међу муслиманском популацијом у другој половини 18. вијека међу било више албанофоних него србофоних. Па знаш и сам за бројна свједочанства о Србима који би примањем ислама били убрзо и албанизовани. И бројна предања о мунафицима (лажним муслиманима) који су ван куће клањали у џамијама и говорили албанским, а у кућама се крстили и говорили српским. Ако су ван куће говорили албанским, значи да је то ипак био доминантан језик муслиманске популације тог времена.
Нико не каже да је етничких Албанаца било више него етничких Срба. Ниси ме ти погрешно схватио, или сам се ја неспретно изразио. Знам да је у етничком смислу све до 20. вијека било више Срба него Албанаца.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #247 послато: август 21, 2017, 01:32:21 пре подне »
Ја мислим да је и број Срба који је исламизиран био велики. Данас је однос Срба и Црногораца у односу на Бошњаке 80:20. Мислим да је са бројем исељних Бошњака од 1878 и њиховим потомством тај  однос близу 50:50.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #248 послато: август 21, 2017, 01:40:35 пре подне »
;D ;D ;D Ово је бисер, земљо отвори се, јао не могу да верујем. Арбанаси су на Косову и Метохији постали бројни тек почетком 20.века.

И ово је ноторна глупост.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #249 послато: август 21, 2017, 01:47:23 пре подне »
Да, то је та албанска оаза у Метохији, али ни ту они нису били доминантно становништво, али их је био присутан већи број него у другим, севернијим и источнијим крајевима, где су тада били на нивоу статистичке грешке.

U kraju koji sam označio jesu bili dominantno stanovništvo.  Tu sprske antroponimije u XVI stoljeću ima samo u tragovima što se jasno može vidjeti u defterima.  Albanci su u nekim od tih krajeva bili i jedino stanovništvo polovicom XV stoljeća, kao što se vidi iz deftera Paštrika.  Južni dio današnjeg Hasa i onaj kraj između Bijelog Drima i planine Koritnik, oko sela Žur.  Možda i na većem prostoru, ali taj nije popisan u tom trenutku.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #250 послато: август 21, 2017, 03:29:28 пре подне »
Iz deftera Prizrenskog sandžaka iz 1571. se može vidjeti da islamizacija u tom dijelu Metohije tek počinje uzimati maha.  Muslimani su uglavnom Albanci, i muslimanskih sela ima desetak, uglavnom oko Prizrena.  Defter za Skadarski sandžak iz 1591. nije još objavljen, pa ne znamo kako je tamo.  Zanimljiva bi bila albanska sela oko Đakovice.  Za Vučitrnski sandžak koji pokriva drugu polovicu Kosova postoji defter iz vremena 1566-74.(nije precizno datiran) za koje su dosad objavljeni samo sumarni podaci.  Muslimana je jako malo.  Veća grupa muslimana živi u trgu Novo Brdo, gdje ih je jedna trećina od ukupno 366 kuća.  U dreničkom selu Kotore muslimana je 12 od 43 kuće.  Selo Okraštica kod Vučitrna je potpuno muslimansko s 12 domaćinstava.  U Janjevu je 41 kuća muslimana od 300 ukupno.  U Trepči 94 od oko 450.  Nisam siguran gdje je nahija Belašnica i njeno istoimeno stredište, ali u naselju Belašnica je 23 kuće muslimana od 150 ukupno.  U samom Vučitrnu je 228 muslimanskih kuća i 97 ne-muslimanskih.  Priština ima 300 muslimanskih i 250 nemuslimanskih kuća.  Osim u gradovima i trgovima, muslimana nema. 

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4943
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #251 послато: август 21, 2017, 10:52:46 пре подне »
U kraju koji sam označio jesu bili dominantno stanovništvo.  Tu sprske antroponimije u XVI stoljeću ima samo u tragovima što se jasno može vidjeti u defterima.  Albanci su u nekim od tih krajeva bili i jedino stanovništvo polovicom XV stoljeća, kao što se vidi iz deftera Paštrika.  Južni dio današnjeg Hasa i onaj kraj između Bijelog Drima i planine Koritnik, oko sela Žur.  Možda i na većem prostoru, ali taj nije popisan u tom trenutku.

Пошто је то што си навео планински крај, није ни чудо да су ту били преовлађујући. Ево шта пише Димитрије Богдановић у својој "Књизи о Косову" о српско-албанској етничкој граници током 17. века:

"Извештаји подношени Конгрегацији и сачувани у Ватиканском архиву, о путовањима у специјалној мисији или просто о канонским визитацијама, одликују се веома прецизним запажањем, сразмерно тачним подацима, мада су крајње пристрасни, па и непријатељски у ставу према православној цркви. Са свим тим оградама, које се због тога морају имати, они су ипак веома драгоцен историјски извор, из кога се може сазнати како су се српске земље виделе очима „Европе" у XVII и XVIII веку, где су међе ових земаља, и, нарочито, како тече процес албанизације српских крајева.

За млетачке и латинске путнике границу Албаније и Србије у XVI и XVII веку чине „Бели и Црни Дрим" односно „Дрим“. Тако веле млетачки посланик Јаков Соранцо 1575. и двојица барских надбискупа Марин Бици 1610. и Петар Масарек 1623. На путу за Скопље, Јаков Соранцо 1575. године прелази Бели Дрим изнад његовог састава са Црним Дримом, те тако оставља на једној страни Албанију и народ албанског језика, а на другој страни Србију, где се говори словенским језиком. Извештај надбискупа Марина Биција из 1610. године је знатно подробнији. За њега је Дрим река која истиче из Охридског језера /Црни Дрим/ и пролазећи кроз Задриму стиже у Љеш /Alessio/, што значи да под Дримом подразумева читав ток Црног и Великог Дрима до ушћа у Јадранско море. Такав Дрим је, за њега, граница Албаније и Србије: он „раздваја северни део Албаније од Србије" /divide verso la parte settentrionale l' Albania dalla Servia/.4 Први већи град на свом даљем путу по Србији он види у Призрену, са 8600 кућа, од чега само око 30 латинских /са једном црквом/; у граду је „много шизматика", који својом већином надмашају Латине, а имају две цркве — од 80, колико су раније имали. Важно је што Бици примећује да се у овим крајевима Србије говори српски језик /,,in questi paesi della Servia si parla la lingua Dalmata"/, за разлику од албанских провинција, које имају посебан језик /,,il suo idioma particolare"/. Око Јањева су плодна поља са много шизматичких села, као и Косово поље, које је добро обрађено и такође пуно шизматичких села. У самом Јањеву он налази 120 домова латинских, 200 „шизматичких"и 180 домова „Турака“, из чега се мора закључити да је почетком XVII века водећи елеменат у Јањеву још увек српски православни народ – како се то види и из других извора кроз цео XVI век. Ново Брдо има 40 латинских, 60 православних и 100 јеврејских и турских кућа; овде је једна дивна црква, задужбина српских деспота, претворена у џамију. Трепча има 500 огњишта, од чега има око 40 латинских домова и преко 200 православних, који имају, вели, чак и свог епископа са резиденцијом ван града у једном манастиру."

"У својству папског визитатора /тек после – призренског бискупа и одмах потом барског надбискупа и примаса Србије/, Албанац Петар Масарек обилази латинске општине по балканским земљама 1623. и 1624. године.6 Из његовог извештаја, поднетог 1624, произлази да Албанци католици живе измешано са православним Србима у Зети и северној Албанији: Косово је, пак, пуно „шизматичких" /православних/ села. У Призрену и околини живе католици српске и албанске народности; у Призренском пољу има Албанаца, али их је ипак највише западно од Дрима, који и по њему дели Албанију од Србије.7 Нешто касније, 1628, бискуп Љеша и Скадра обилазећи северну Албанију даје важне податке o Пилоту, старој српској средњовековној области око Дрима; он ову област назива Спанијом, по некадашњим господарима тога краја, Спанима. Урсини још вели да су православни у Пилоту прешли на католицизам, а калуђери да су се разбежали."
« Последња измена: август 21, 2017, 12:19:06 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4943
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #252 послато: август 21, 2017, 11:11:25 пре подне »
Још неки извори о томе, из исте књиге:

"Наследник Петра Масарека на надбискупској катедри у Бару, Ђорђе Бианки, обишао је 1637/38. године Србију. По њему Призрен је у Доњој Србији /Servia inferiore/, као „најлепше место у целој Србији", која, подељена на Горњу и Доњу, обухвата читаву територију данашњег Косова, Топлицу и северну Македонију. У Горњој Србији су Прокупље, Ново Брдо, Трепча, Pustino /можда — Приштина?/, Јањево, Скопска Црна гора, Скопље и Кратово; свега — 2505 католика /не кућа већ душа!/. За све католике у Горњој Србији он вели да говоре српски. У Доњој Србији је Призрен, Гури и Шегец /?/, као и Ђаковица — свега /са католицима у Сувој Реци/ 1655 католика. У обе Србије, дакле, на прегледаној територији, има свега 4160 католика.10 Према извештају мисионара и потпрефекта Конгрегације, фра Керубина, из 1638, који је проповедао у Ђаковици, у околини тога града су искључиво Срби, који имају „прелепи манастир са прелепом црквом" /un bellissimo monasterio con Chiesa bellissima/, где се чувају мошти светога Краља – очигледно манастир Дечани. 3aнимљиво је да је међу дечанским монасима Керубин нашао једнога који је говорио албански.11

Бианки бележи свежа досељавања: у претходном извештају у Сувој Реци је евидентирано 15 католичких домова, избеглих из Дукађина /правог Дукађина у северној Албанији!/, у страху од крвне освете,12 а приликом касније визитације /1641/42/ он их види у Кратову, досељене „из албанских планина". И ови су католици, али говоре српски и турски; свештеник им је Албанац, али говори српски. У Ђаковици је тада свега 26 католичких кућа, искључиво албанских /што значи — око 130 људи/, према 550 душа 1638. године. Тај податак говори речито о убрзаној исламизацији овог града. Поред ових албанских, има још 16 српских, а „турских“ 250 домова.13"

"И за бискупа Бенлића око 1650. године Призрен је „главни град Србије" /саро di Servia/. Католика, по њему, има у Скопљу, Призрену, Прокупљу, Приштини, Јањеву, Новом Брду, Јагодини, Вучитрну, Нишу, Крушевцу, Новом
Пазару, Лесковцу, Кратову, Летрници /?/ (вероватно Летница, прим. Н.В.), Овчем пољу, Косову и Скопској Црној гори.14 Очигледно, у питању је трговачко градско становништво само делимично албанског порекла, већином, вероватно, словенских трговаца из приморја. Према недатираном извештају надбискупа скопског Андрије Богданија /1651—1677/, у коме је реч и о Албанцима који су се добровољно или по наређењу санџака преселили из Албаније у Србију, број Албанаца у Србији је веома мали /,,Albanesi di Servia sono in numero molto pochi"/."

Потом о Петру Богданију:

"Писао је више извештаја Конгрегацији за пропаганду вере, а као Албанац по народности никада није био слеп за мане својих сународника. Албанским католицима је, међутим, посвећивао особиту пажњу не само из родољубља него због чињенице да језгро католика у Србији, како је то истакао још у једноме свом скадарском извештају /1662/, чине Албанци, те се и католичка вера у Србији назива „албанска вера" /lа fede albanese/.16 У његовим извештајима има трага о насељавању Албанаца у Метохији: у извештају из 1683. Богдани помиње некога мисионара дон Андрију Ђадрија у Ђаковици, „који уме да влада дивљим Арбанасима који су се спустили у питому Метохију"."

Најзад, као нека врста закључка:

"Извештаји католичких визитатора из XVII и XVIII века показују веома јасно неке ствари. Најпре, очигледно је да се етничка граница српског и албанског народа крајем XVI века још увек налазила тамо где је идентификована стотину и више година раније, „на ставама Црног и Белог Дрима",1. или тачније – на линији данашње државне границе са „џеповима" на обе стране: српским, у Алтину на данашњој територији Албаније, и албанским, у области Паштрика и Рибнице /касније ~ Хас/ на југословенској страни. То значи, даље, да се тек у XVII веку етничка граница између Срба и Албанаца почела на овом сектору лагано померати на исток, али и то, према овим извештајима, не прелази обим јачих инфилтрација у компактној маси српског становништва, нити мења српски карактер ове области. Веома је значајно што извештаји сагласно говоре о овој земљи као o Србији, у којој је огромна већина и даље српска; или, са ужим разграничењем, у западном делу области етно–лингвистичко стање се мења и постаје мешовито, док у источном и југоисточном делу нема ни толиких промена и област остаје хомогена. Призрен је „главни град Србије" у целом овом периоду, све до краја XVIII века."
« Последња измена: август 21, 2017, 12:22:50 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4943
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #253 послато: август 21, 2017, 11:43:00 пре подне »
Muslimana je jako malo. U Trepči 94 od oko 450. Osim u gradovima i trgovima, muslimana nema.

За Стару Трепчу постоје занимљиви подаци у чланку Атанасија Урошевића "О вучитрнској Шаљи":

"У овој области, нарочито на месту старе Трепче, има и православних, и католичких, и муслиманских старина. Поред развалина једне цркве у „Стантрку“ (Старом Тргу), за коју Арбанаси мисле да је била католичка, за пола сата хода уз реку, на атару села Мажића, а на месту званом Трепче Моћме (Стара Трепча), биле су рушевине још двеју цркава, за које кажу да су биле православне. Ту су, у близини, на дну долине, добро очуване рушевине једне велике џамије, на којој нема горњег дела минарета, изнад џамијског крова. Поред џамије је један гроб, са натписом на камену, где пише да је ту сахрањен неки Муртез син Османов, који је умро 1000. (1592) године. Мало јужније одатле, на путу за Мажић, а на месту званом Турбе, простире се велико муслиманско гробље. Очуван је свега један камен са натписом, који означава гроб неког Мустафе, умрлог 997. (1589) год.1 Зна се да је у то време, у 16. веку, било турског становништва. Турски родови Банга и Чака у Вучитрну знају да су им се преци ту преселили из Трепче.

Садашње арбанашко становништво ове области зна да су им преци затекли све те старине и да оно ни са једнима од њих, па ни са муслиманским старинама, нема никакве везе. Највећи део тих старина Арбанаси приписују православним Србима, који су ту живели пре њих или у неким селима и с њима."
« Последња измена: август 21, 2017, 11:45:55 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #254 послато: август 21, 2017, 12:17:29 поподне »
Опширни Попис Призренског санџака из 1571. године


симо

  • Гост
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #255 послато: август 21, 2017, 12:22:51 поподне »
Нахија Хоча, исти попис из 1571. године


симо

  • Гост
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #256 послато: август 21, 2017, 12:28:08 поподне »
Попис вилајета Паштрик из 1452. године показује доста рано етничку слику простора југозападно од Призрена. На основу личних имена мислим да се веома лако могу одредити зоне српских и албанских села. Очигледно је да је постојала једна албанска зона око Паштрика уз саму данашњу српско-албанску границу. Отприлике то је зона коју је горе више исцртао Паво. Са друге стране простор Горе (па и онај западни дио који се налази у Албанији) је српски.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4943
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #257 послато: август 21, 2017, 12:52:19 поподне »
Збуњује ме ово село Плочица, у хочкој нахији. Овде је представљено као потпуно насељено Албанцима хришћанима, а с друге стране се у Девичком катастиху помињу Срби дародавци из овог села 1769. и 1780. године. Да ли је дошло до претапања ових Албанаца католика с краја 16. века у овом селу у Србе, или су се ти Албанци накнадно негде иселили? Осим овога, такође је необична његова северна локација и издвојеност од главнине албанских насеобина тог времена у Метохији. Ево целог цитата из "Црквених споменика (XIII-XX век)" од Милана Ивановића, поглављу унутар "Задужбина Косова":

"Плочица (Малишево)
Албанско село у Прекорупљу, 12 км северно од Малишева. Помиње се у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. под истим именом. Село је даровала манастиру Св. Арханђела нека Братослављева мајка за синовљев гроб: "башчину Плочицу с међами и правинами села того за гроб Братослава". У турском попису 1485. било је 16 српских домова са калуђером Радичем и 1 муслимански дом, неког Исмаила. У Девичком катастиху помињу се 1769. и 1780. Срби дародавци из овог села.
У селу постоји место на коме је било старо српско гробље."
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #258 послато: август 21, 2017, 01:02:23 поподне »
Збуњује ме ово село Плочица, у хочкој нахији. Овде је представљено као потпуно насељено Албанцима хришћанима, а с друге стране се у Девичком катастиху помињу Срби дародавци из овог села 1769. и 1780. године. Да ли је дошло до претапања ових Албанаца католика с краја 16. века у овом селу у Србе, или су се ти Албанци накнадно негде иселили? Осим овога, такође је необична његова северна локација и издвојеност од главнине албанских насеобина тог времена у Метохији. Ево целог цитата из "Црквених споменика (XIII-XX век)" од Милана Ивановића, поглављу унутар "Задужбина Косова":

"Плочица (Малишево)
Албанско село у Прекорупљу, 12 км северно од Малишева. Помиње се у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. под истим именом. Село је даровала манастиру Св. Арханђела нека Братослављева мајка за синовљев гроб: "башчину Плочицу с међами и правинами села того за гроб Братослава". У турском попису 1485. било је 16 српских домова са калуђером Радичем и 1 муслимански дом, неког Исмаила. У Девичком катастиху помињу се 1769. и 1780. Срби дародавци из овог села.
У селу постоји место на коме је било старо српско гробље."

Ово је стање из 1571. године за Плочице. Рекло би се да су се непосредно прије тог пописа у село доселиле неке албанске породице.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #259 послато: август 21, 2017, 03:03:39 поподне »
Mene već neko vrijeme kopka pitanje jesu li u XV i XVI stoljeću na Kosovo doseljavali i pravoslavni Albanci.  Granica između katoličkog i pravoslavnog življa u Albaniji je išla otprilike od Drača do Debra, a pravoslavni Albanci su vjerojatno činili 2/3 svog albanofonog stanovništva oko 1500.  Na karti ispod sam ucrtao dvije manje regije.  Crvenom je označena Gornja Reka, gdje bar u zadnjih 200 godina živi pravoslavno stanovništvo kojem je albanski maternji.  U defteru iz 1582. godine se čini kao da je stanovništvo Gornje Reke neka slavensko-albanska mješavina.  Plavom je obilježen sjeverni dio nahije Donji Debar.  To stanovništvo ima vrlo tipično albansku antroponimiju.  Na prvi pogled, čak se čini i da bi stanovništvo moglo biti katoličko no prisutnost popova u tom selu kao i neka specifična imena kao Kostadin ukazuju da se radi o pravoslavnom življu.  Uzimajući u obzir ne samo blizinu ovog kraja Kosovu već i činjenicu da je iz susjedne (katoličke) Ljume jedna snažna struja naseljavala dijelove Metohije, je li moguće da su se i ovi pravoslavni Debrani naseljavali oko Prizrena?  Neka sela južno i jugozapadno od Prizrena u defteru iz 1571. imaju zanimljivu antroponimiju.  Ima i albanskih i slavenskih oblika ali kao da su svi pravoslavni.