Аутор Тема: Стара Србија-Срби и Албанци  (Прочитано 40908 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #260 послато: август 21, 2017, 06:29:27 поподне »
Mene već neko vrijeme kopka pitanje jesu li u XV i XVI stoljeću na Kosovo doseljavali i pravoslavni Albanci.  Granica između katoličkog i pravoslavnog življa u Albaniji je išla otprilike od Drača do Debra, a pravoslavni Albanci su vjerojatno činili 2/3 svog albanofonog stanovništva oko 1500.  Na karti ispod sam ucrtao dvije manje regije.  Crvenom je označena Gornja Reka, gdje bar u zadnjih 200 godina živi pravoslavno stanovništvo kojem je albanski maternji.  U defteru iz 1582. godine se čini kao da je stanovništvo Gornje Reke neka slavensko-albanska mješavina.  Plavom je obilježen sjeverni dio nahije Donji Debar.  To stanovništvo ima vrlo tipično albansku antroponimiju.  Na prvi pogled, čak se čini i da bi stanovništvo moglo biti katoličko no prisutnost popova u tom selu kao i neka specifična imena kao Kostadin ukazuju da se radi o pravoslavnom življu.  Uzimajući u obzir ne samo blizinu ovog kraja Kosovu već i činjenicu da je iz susjedne (katoličke) Ljume jedna snažna struja naseljavala dijelove Metohije, je li moguće da su se i ovi pravoslavni Debrani naseljavali oko Prizrena?  Neka sela južno i jugozapadno od Prizrena u defteru iz 1571. imaju zanimljivu antroponimiju.  Ima i albanskih i slavenskih oblika ali kao da su svi pravoslavni.



Геге су католици и муслимани, а Тоске православци и муслимани. Нисам у литератури досад наишао на помен православних Гега, мада Етлева Лала у занимљивој књизи "Regnum Albaniae, the Papal Curia, and the Western Visions of a Borderline Nobility" говори о томе да су Геге почеле да "прелазе" на католицизам тек од 13. века, након пропасти фрањевачке акције у Србији и Бугарској и њеног потоњег усмеравања ка Арбанасима; није немогуће да су се у дебарском крају од ове католичке акције сачувале неке православне Геге, или су у питању раноалбанизовани православни Словени. Урошевић је забележио ретке случајеве преласка католичких Арбанаса пореклом из Фанде (Мирдите) на православље приликом досељења, конкретно у Горњој Неродимљи код Урошевца:

"– Дабићи (18 к.,Св. Ђорђе Алимпије). Досељен из сев. Албаније средином 18. века као „Фанде“, тј. као Арбанаси католици. Арбанашки родови Ћоровићи и Љамовићи у Рашинцу су им „одељаци“."

Од ових Дабића је највероватније певачица Александра Дабић, с обзиром да је родом из Урошевца.

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #261 послато: август 21, 2017, 06:30:42 поподне »
Разговарао сам са једним форумашем кога високо ценим због с једне стране неоспорног знања а друге стране и реалног погледа на Албанце, који и сам је пореклом са Косова и слажем се да је од 5-10 процената данашњих Албанаца потомака исламизованих па албанизиваних Срба или Арнауташа. Више сигурно није.


Ове мапе и резултати бар што се тиче Метохије (Dukagjin) потврђују предања да су све миграције Албанаца ишле прво у околину Дечана и Ђаковице, а потом по генерацију или две, ширењем фамилије ка Клини и Истоку. Говорим за  територију Пећи и Ђаковице, за остале делове Косова не знам.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #262 послато: август 21, 2017, 06:33:08 поподне »
Геге су католици и муслимани, а Тоске православци и муслимани. Нисам у литератури досад наишао на помен православних Гега, мада Етлева Лала у занимљивој књизи "Regnum Albaniae, the Papal Curia, and the Western Visions of a Borderline Nobility" говори о томе да су Геге почеле да "прелазе" на католицизам тек од 13. века, након пропасти фрањевачке акције у Србији и Бугарској и њеног потоњег усмеравања ка Арбанасима; није немогуће да су се у дебарском крају од ове католичке акције сачувале неке православне Геге, или су у питању раноалбанизовани православни Словени. Урошевић је забележио ретке случајеве преласка католичких Арбанаса пореклом из Фанде (Мирдите) на православље приликом досељења, конкретно у Горњој Неродимљи код Урошевца:

"– Дабићи (18 к.,Св. Ђорђе Алимпије). Досељен из сев. Албаније средином 18. века као „Фанде“, тј. као Арбанаси католици. Арбанашки родови Ћоровићи и Љамовићи у Рашинцу су им „одељаци“."

Од ових Дабића је највероватније певачица Александра Дабић, с обзиром да је родом из Урошевца.



Богами Ниџо, ти ме неби зачудио да се покупиш по нусју (невесту) у Скадар.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #263 послато: август 21, 2017, 06:34:31 поподне »
Разговарао сам са једним форумашем кога високо ценим због с једне стране неоспорног знања а друге стране и реалног погледа на Албанце, који и сам је пореклом са Косова и слажем се да је од 5-10 процената данашњих Албанаца потомака исламизованих па албанизиваних Срба или Арнауташа. Више сигурно није.


Ове мапе и резултати бар што се тиче Метохије (Dukagjin) потврђују предања да су све миграције Албанаца ишле прво у околину Дечана и Ђаковице, а потом по генерацију или две, ширењем фамилије ка Клини и Истоку. Говорим за  територију Пећи и Ђаковице, за остале делове Косова не знам.

Не знам колики је свеукупан проценат, ако би се гледала цела територија Космета, али уочавају се локалне разлике, нпр. на простору Метохије и Дренице је много већи проценат арнауташа, мислим да се ту креће од 10 до 20%, док је на простору Горње Мораве, Новобрдске Криве Реке па и саме Косовске котлине нижи, мислим да ту не прелази 10%.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #264 послато: август 21, 2017, 06:37:57 поподне »
Не знам колики је свеукупан проценат, ако би се гледала цела територија Космета, али уочавају се локалне разлике, нпр. на простору Метохије и Дренице је много већи проценат арнауташа, мислим да се ту креће од 10 до 20%, док је на простору Горње Мораве, Новобрдске Криве Реке па и саме Косовске котлине нижи, мислим да ту не прелази 10%.


Ја мислим да у Метохији је број Арнауташа минималан.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #265 послато: август 21, 2017, 07:11:15 поподне »
Selami Pulaha - Popullsia shqiptare gjatë shekujve XV-XVI

http://www.mediafire.com/file/j5gh2zr5eguj547/Popullsia2.pdf

Dijelovi određenih deftera koji se tiču Kosova.  Jedan dio knjige nedostaje jer se radio o dijelu već objavljenog deftera za Skadarski sandžak iz 1485. pa nisam vidio svrhu skeniranja tog dijela. 

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #266 послато: август 21, 2017, 09:02:33 поподне »
Богами Ниџо, ти ме неби зачудио да се покупиш по нусју (невесту) у Скадар.

То ми и другар каже.  :D


Ја мислим да у Метохији је број Арнауташа минималан.

Има одређених индиција о њиховом повећаном броју у односу на источније крајеве (по литератури коју сам читао), нарочито у Прекорупљу и Метохијском Подгору, богами и у Призренском Подгору, о Ораховцу је излишно говорити јер су тамо до 20. века тамошњи Арбанаси говорили српским језиком.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #267 послато: август 21, 2017, 09:24:26 поподне »
У вези ове моје објаве...

Имао сам прилике да прочитам сјајну књигу "Колонизација у Јужној Србији" од Ђорђа Крстића из 1928, о току колонизације на простору Космета и Македоније, тешкоћама на које су наилазили насељеници као и општој незаинтересованости државе за тај пројекат од националног значаја, али и великог отпора који су колонизацији пружали сами мештани-староседеоци Срби, чак више него Албанци (Арнаути, како се називају у књизи). Врло поучно штиво, говори доста о менталитету и особинама наших људи из разних крајева (староседелаца Космета и Македоније, Црногораца, Херцеговаца, Србијанаца, Банаћана, оптаната из Мађарске итд.) и даје савете како аграрна реформа и колонизација могу да се поспеше и побољшају. Даћу један пример из књиге да би се видело у каквим условима је текла колонизација, нарочито при њеном почетку, као и однос локалних власти и посланика према насељеницима:

"Најжалоснију су улогу одиграли народни посланици код насељивања Прапаштице у срезу лабском. То је село на старој српској граници, познато још из турског времена због својих пљачки и разбојништва. Оно је стално задавало страх и трепет српским граничним насељима: Лисици, Препољцу, Туларима и т. д. За време рата, а код повлачења српске војске и бежања народа тим путем, Арнаути су починили нечувена насиља, и ако су тада били наши држављани. Све им то није било довољно, па су њихови тамошњи највећи зликовци год. 1920. подигли чувену T. зв. »лабску буну коју је угушио потпуковник Радован Радовић са једним батаљоном војника,2 топа и 4 митраљеза, и то тако да у Прапаштици, која је била легло завере, није остала ни једна кућа здрава и неоштећена. На интервенцију Министарства Унутрашњих Дела аграрне су власти, а по наређењу Министарства за Аграрну Реформу, на место уништених и одбеглих фамилија, населиле или, боље рећи, пустиле да се населе, 22 фамилије Јабланичана, који су под највећом личном опасношћу а стално са пушком у руци живели и тај крај чували све до 1923. год., док је и последња помисао на какву нову буну угушена. И место да се ови Црногорци награде највећим одликовањима због својих заслуга, нашима је народним посланицима и посланичким кандидатима пошло за руком, да од Министарства за Аграрну Реформу испослују суспендовање колонизације Прапаштице, а полиција је већ била добила налог, да колонисте присилно одатле расели. Нижи аграрни органи, а међу њима нарочито један Рус, имали су да спасавају част и ауторитет државне власти. Нашли су начина да дођу с формалне стране до легитимног оправдавања насељавања и да тако заштите интересе насељеника, који су с потпуним правом били спремни да оружјем у руци одбране своје нове крваво стечене позиције. Тај се је спор, који се је могао лако претворити у нову крваву буну, али овога пута много гору, повлачи све до год. 1927. кад се је једва решио у корист насељеника. И сам овај случај био би довољан па да се види непатриотско и нехумано деловање наших посланика и њихов свемоћни уплив у централној управи наших државних власти."

Да ли можда неко зна које су то биле фамилије Јабланичана-Црногораца које су насељене у Пропаштици (Прапаштици)? Можда би Војиненад знао одговор на ово питање.

...ми је Војиненад одговорио приватном поруком, пренећу овде шта ми је написао:

"Знам да су на почетку 2. св. рата из Пропаштице и Качиколе биле протеране неке породице које су спас нашле у Јабланици, међу њима и породица Булатовић из Качиколе кумови мога ђеда. Били су смештени једно време у нашој кући. Сви они су углавном претходно доселили из Јабланице у пропаштицу и Качикол, па онда за време рата морали да се склањају поново у Јабланицу. Након рата су се вратили на своја имања, али су постепено почели да их продају шиптарима све док се нису потпуно иселили.
У Качиколу су били: Ристовићи, Булатовићи (дошли из Медеваца), Кујовићи.
У Пропаштици: Миловановићи (Карличићи), Ускоковићи, Огњановићи (дошли из Старе Бање), Пијовићи (дошли из Тулара).
За остале немам податке али знам да их је било још. Ако шта још сазнам јавићути."

У сваком случају, хвала Војиненаду на овим драгоценим подацима.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #268 послато: август 21, 2017, 10:07:12 поподне »
То ми и другар каже.  :D

Има одређених индиција о њиховом повећаном броју у односу на источније крајеве (по литератури коју сам читао), нарочито у Прекорупљу и Метохијском Подгору, богами и у Призренском Подгору, о Ораховцу је излишно говорити јер су тамо до 20. века тамошњи Арбанаси говорили српским језиком.

ja mogu da govorim o današnjim opštinama Peć, Dečane, Klina i Istok. Zaista ih je veoma malo. Drugo su Prizren, Orahovac.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #269 послато: август 23, 2017, 09:23:30 поподне »
Evo, dođoh do podataka za sandžak Dukađin prema popisima 1571. i 1591.

Rudina je u Albaniji, istočno od Đakovice.  Domštica obuhvaća samu Đakovica i dio Hasa oko nje.  Paštrik je južni dio Hasa i kraj oko Drima na granici s Albanijom.  Nisam siguran što je Dibra.  Nahije Gornji i Donji Debar su 1582. popisane kao dio sandžaka Ohrid.  Nahija nije mala jer ima gotovo dvostruko više kuća no Opolje.  Valjda je južno od Ljume. 

1571:



1591:


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #270 послато: август 23, 2017, 09:26:49 поподне »
Primjećuje se da u svim nahijama islamizacija napreduje, no ne svugdje istim tempom.  Ljuma je za 20 godina već većinom muslimanska, a Paštrik je na dobrom putu.  Na sjeveru oko Đakovice se katoličanstvo još uvijek dobro drži.  Čitava nahija i 1591. ima dvotrećinsku većinu kršćana.  Opolje je stvarno iz nekog razloga posebno.  Vrlo rano je islamizirano i to u vrijeme dok su svi okolni krajevi bili u kršćanstvu. 

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #271 послато: август 23, 2017, 10:49:44 поподне »
Evo, dođoh do podataka za sandžak Dukađin prema popisima 1571. i 1591.

Rudina je u Albaniji, istočno od Đakovice.

Мислиш западно од Ђаковице, ако је у Албанији? ;)

Nisam siguran što je Dibra.  Nahije Gornji i Donji Debar su 1582. popisane kao dio sandžaka Ohrid.  Nahija nije mala jer ima gotovo dvostruko više kuća no Opolje.  Valjda je južno od Ljume. 

Иако ми је прва асоцијација на Дибру-Дебар (Дибра је албански назив за Дебар), постоји и река Дибри у Мирдитама (притока реке Фани или Фанде), као и племе (или део племена) који се по реци назива Дибри. Ево шта о томе пише Роберт Елси у "Tribes of Albania":

"The bajrak of Dibrri is situated in the border region of the Districts of Lezha, Mirdita, Puka and Shkodra in northern central Albania. The northern part of Dibrri territory occcupies the upper basin of the Gjadër River that flows into the Drin River, and the southern part occupies the basin of the Dibërr or Dibrri River, a tributary of the Greater Fan River. Dibrri borders on the traditional tribal regions of Spaçi tо the north, Kushneni to the east, and Vela to the south, and on the lowlands of Zadrima to the west. The main setdements of Dibrri are: Ungrej, Fregna, Kaluer, Kalivaç, Kashnjet, Shëngjergj, Kaçinar and Vig."

Додуше, овај Дибри је прилично удаљен од осталих наведених области, а ту још пише и Дибра, а не Дибри, тако да ће пре бити да се ту ради о области Дебра.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #272 послато: август 23, 2017, 10:59:36 поподне »
Мислиш западно од Ђаковице, ако је у Албанији? ;)

Haha, a ja sam navodno studirao geografiju pod "B." :D

Цитат
Иако ми је прва асоцијација на Дибру-Дебар (Дибра је албански назив за Дебар), постоји и река Дибри у Мирдитама (притока реке Фани или Фанде), као и племе (или део племена) који се по реци назива Дибри. Ево шта о томе пише Роберт Елси у "Tribes of Albania":

"The bajrak of Dibrri is situated in the border region of the Districts of Lezha, Mirdita, Puka and Shkodra in northern central Albania. The northern part of Dibrri territory occcupies the upper basin of the Gjadër River that flows into the Drin River, and the southern part occupies the basin of the Dibërr or Dibrri River, a tributary of the Greater Fan River. Dibrri borders on the traditional tribal regions of Spaçi tо the north, Kushneni to the east, and Vela to the south, and on the lowlands of Zadrima to the west. The main setdements of Dibrri are: Ungrej, Fregna, Kaluer, Kalivaç, Kashnjet, Shëngjergj, Kaçinar and Vig."

Додуше, овај Дибри је прилично удаљен од осталих наведених области, а ту још пише и Дибра, а не Дибри, тако да ће пре бити да се ту ради о области Дебра.

Ima kod Puljahe karta sandžaka koji pokrivaju prostor na kojem danas žive Albanci, ali je dosta uopćena.  https://s4.postimg.org/jfma9zb0r/image.png

Gledam i ja Elsieja i problem je što kaže da je Dibrri potpuno katoličko pleme a ovdje je trećina nahije 1591. muslimanska. 

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #273 послато: август 23, 2017, 11:18:30 поподне »
Ima kod Puljahe karta sandžaka koji pokrivaju prostor na kojem danas žive Albanci, ali je dosta uopćena.  https://s4.postimg.org/jfma9zb0r/image.png

Gledam i ja Elsieja i problem je što kaže da je Dibrri potpuno katoličko pleme a ovdje je trećina nahije 1591. muslimanska.

Да, према овој карти несумњиво је да је Дебар у оквиру Охридског санџака; с друге стране, она малопре поменута област Дибри сасвим лепо улази у оквир Дукађинског санџака (пошто се налази североисточно од Љеша).  :) Познато ми је да је та област малтене потпуно католичка, али ко зна, можда тако није било крајем 17. века...не знам како другачије то да објасним, осим ако нису направили штампарску грешку па Дебар случајно убацили у Дукађински санџак...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #274 послато: август 24, 2017, 12:02:33 пре подне »
Да, према овој карти несумњиво је да је Дебар у оквиру Охридског санџака; с друге стране, она малопре поменута област Дибри сасвим лепо улази у оквир Дукађинског санџака (пошто се налази североисточно од Љеша).  :) Познато ми је да је та област малтене потпуно католичка, али ко зна, можда тако није било крајем 17. века...не знам како другачије то да објасним, осим ако нису направили штампарску грешку па Дебар случајно убацили у Дукађински санџак...

Ja sam potpuno previdio da Puljahin članak govori samo o tih 6 nahija koje sam ja naveo.  Sandžak Dukađin ima više nahija i seže sve do mora.  Dibrra ne graniči s Ljumom, Paštrikom, itd., ali moguće je da je Puljaha krivo stavio tu nahiju među ove jer je mislio da se radi o Debru.  Iznad Dibrre je Puka, jedina prava muslimanska enklava u katoličkom more središnjeg djela sjeverne Albanija.  Možda je Puka bila dio nahije Dibri. 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #275 послато: август 24, 2017, 12:08:44 пре подне »
Ja sam potpuno previdio da Puljahin članak govori samo o tih 6 nahija koje sam ja naveo.  Sandžak Dukađin ima više nahija i seže sve do mora.  Dibrra ne graniči s Ljumom, Paštrikom, itd., ali moguće je da je Puljaha krivo stavio tu nahiju među ove jer je mislio da se radi o Debru.  Iznad Dibrre je Puka, jedina prava muslimanska enklava u katoličkom more središnjeg djela sjeverne Albanija.  Možda je Puka bila dio nahije Dibri.

Mиcлим дa je Пуљaxa paдиo пoд вeликим утицajeм днeвнo-пoлитичкиx дoгaђaja. Њeгoвa тумaчeњa cу кpajњe диcкутaбилнa. Caмим тим нe би мe чудилo дa je и oвдe пocтajaлa "злa" нaмepa...

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #276 послато: август 24, 2017, 05:46:48 пре подне »
Vezano za ovu temu.  Austro-ugarska je u Prvom svjetskom ratu okupirala velik dio Albanije, i pred samo povlačenje je učinila popis stanovništva.  To je prvi iole moderan popis stanovništva na području današnje Albanije.  Austrijska vojska je pri povlačenju sa sobom ponijela mikropodatke s ovog popisa i oni se i danas čuvaju u Austriji.  Par godina kasnije su izašli i rezultati, koji su u PDF-u ispod.  Ja sam na osnovu tih podataka napravio vjersku kartu.  Zelenom bojom su obilježeni muslimani, plavom rimokatolici a crvenom pravoslavci.

http://www.mediafire.com/file/b10ss53etq2bt57/1918.png

http://www.mediafire.com/file/03mducapryidn3v/1458543038bsb00096082.pdf

симо

  • Гост
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #277 послато: август 24, 2017, 06:50:33 пре подне »
Iznad Dibrre je Puka, jedina prava muslimanska enklava u katoličkom more središnjeg djela sjeverne Albanija.

Јеси ли сигуран за ово? Колико је мени познато Пука је изразито католичка.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #278 послато: август 24, 2017, 10:44:58 пре подне »
Јеси ли сигуран за ово? Колико је мени познато Пука је изразито католичка.

Према Елсију:

"The Qerreti were primarily Catholic (85 percent) with a minority of Muslims (15 pеrcent). They were closely related to the Kabashi and other Puka tribes." (Ћерети су једно од племена у области Пука);

"The bajrak of Puka was entirely Muslim. It was of polyphyletic origin and was thus not a fis in the sense of a tribe claiming descent on the male side from one common ancestor."

"Kabashi was an originally Catholic tribe before its conversion to Islam; In about 1930, the Italian geographer Ermanno Armao spoke of Kabashi as being two-thirds Muslim and one-third Catholic. The Christian tradition has not died out entirely as one still finds some Catholics among the Muslim majority. Nonetheless, Kabashi is said tо have been the first northern Albanian tribe to convert to Islam. This conversion took place in the seventeenth century. The main mоsque of Kabashi dates from the mid -
 nineteenth century."

"Mali i Zi was a Muslim tribe of one bajrak, consisting traditionally of about 3,000 inhabitants."

И Кабаши и Маљи и Зи се рачунају у област Пуке.
« Последња измена: август 24, 2017, 11:13:53 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #279 послато: август 24, 2017, 11:07:20 пре подне »
Јеси ли сигуран за ово? Колико је мени познато Пука је изразито католичка.

Taчнo. Пocтaвљa ce питaњe кoнтинуитeтa cтaнoвништвa, кaкo у Пуки, тaкo и у ocтaлим oблacтимa... Имaмo ceлa из XVI вeкa муcлимaнcкa, дaнac кaтoличкa. Дa ли cу у питaњу кpиптo кaтoлици-љapмaни или je билo cмeнe cтaнoвништвa.