Господине НиколаВук,
Око овога се не слажемо, јер се зна да је Топлица била опустела и да су Албанци доселили као католици, а не као муслимани. Такође и поређење са Курдима није реално.
Мислим да бисте у вашим прилозима требали да будете објективнији.
Има више доказа да Топлица није била опустела, један од најречитијих је списак приложника цркве св. Прокопија у Прокупљу из 1743. године, дакле након Великих сеоба Срба. У њему су поименце наведени приложници и из којих су села, па тако нпр. "от Судимне Јован Милошевић, от Музаћа Вучета, от Рашице Јанко...от Јошанице Павун, от Драгуше Милован...от Горне Свраче Петар, от Бреснице кнез Ћора, от Горне Бреснице Радосав, от Коњухчића Никола, от Меровца Јован..." итд. итд. У то доба је у свим овим наведеним селима (има их још пуно која нисам навео) сигурно било стално настањених Срба и у већем броју, али пред ратове 1876-78. у многим од ових села више није било ниједног српског становника. И у Девичком Катастиху су као приложници 1762. године наведени мештани Бесолице и Трмке, села која су пред ратове 1876-78. била чисто албанска. Дакле, врло сам објективан, и ништа што говорим не остављам непоткрепљено изворима.
Горе наведене податке сам преузео из чланка Радослава Љ. Павловића: "Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-78. године".
Није потпуно тачно да су се Албанци досељавали као католици, само делимично. Албанци су на простор Старе Србије долазили или као муслимани или као католици. Ако су долазили као муслимани, ислам су примали обично у Љуми или у околини Ђаковице, које су биле две најзначајније етапне области насељавања Арбанаса ка североистоку. Међутим, чак и када су долазили као католици, у католичкој вери нису дуго остајали, већ су врло брзо примали ислам, јер су са њим добијали неслућене привилегије и предност над комшијама Србима, а ту предност су они накнадно злоупотребљавали насиљем над истима и узурпирањем њихове земље и имовине, као и накнадним уништавањем сваког трага њиховог ранијег присуства (преоравањем гробаља, разградњом цркви и подизањем од тако добијеног материјала мостова, џамија и других објеката). Колико су Албанци на прихватање ислама гледали само као на прилику да побољшају свој материјални статус и положај говори и појава "љарамана" у Косовском Поморављу, Албанаца који су привидно примали ислам (како се не би разликовали од осталих Албанаца и како би добили привилегије које следују муслиманима), а кући су уствари и даље практиковали католичке обичаје и обреде. О свему овоме је нашироко писано у нашој антропогеографској литератури, а образложићу све ово још неким конкретним документованим примерима, када будем нашао времена.