Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Септембар 01, 2025, 06:12:22 поподне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. Акција “Светски ДНК месец 2025” ће трајати од 1. до 30. септембра. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 10.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
https://www.poreklo.rs/2025/08/30/srpski-dnk-mesec-2025-veliki-popust-na-dnk-testiranje/
-
Другари има ли пријављених за тестирање?
-
Другари има ли пријављених за тестирање?
Има, преко 180 је пријављених, али објавиљиваћемо овде само ко је заиста уплатио за тестирање и послао или донео узорак. Како будемо носили узорке у групама у лабораторију Биолошког факултета, тако ћемо их овде наводити.
-
Чекамо први резултати
-
Прилично нестрпљиво.
-
Да ли је нека тура пријављених послата у лабораторију и ако јесте да ли може списак да се већ припремамо за резултате?
-
Предата је у лабораторију већина узорака који су приспели, али је тамо некакав застој, тако да резултата још увек нема. Ово нам се до сада није десило, да се акција завршава, а да још увек нема првих резултата. Али шта је ту је, чинимо све што можемо да их убрзамо. Надамо се првим резултатима почетком следеће недеље.
Оно што могу за сада рећи је да ће акција бити једна од најуспешнијих редовних акција, верујем са више од 180 тестираних, а извесно са више од 170.
-
Предата је у лабораторију већина узорака који су приспели, али је тамо некакав застој, тако да резултата још увек нема. Ово нам се до сада није десило, да се акција завршава, а да још увек нема првих резултата. Али шта је ту је, чинимо све што можемо да их убрзамо. Надамо се првим резултатима почетком следеће недеље.
Оно што могу за сада рећи је да ће акција бити једна од најуспешнијих редовних акција, верујем са више од 180 тестираних, а извесно са више од 170.
Хвала на одговору. Да ли могу да се објаве спискови тестираних који су предати у лабораторију као што је то било до сада?
-
Ево ја сам један од тестираних.
Посљедњи директни предак који ми је познат је Остоја Савић који се са двојицом браће (Петар и Остоја) доселио на подручје Пала око 1822. године.
Претпоставља се да је рођен 1820. године и да су га браћа у Пале довели као бебу. По предању једног од Савића из нашег села Башче, прије смо се презивали
Мајсторовић. Са Савићима су у оближње село Јеловце из Црне Горе дошли и наши кумови Благојевићи (старо кумство), а они су се презивали Милојевићи. Не
знамо тачно мјесто поријекла у Црној Гори, а један од гробова предака кумова напази се у Жабљаку.
Постоји и друга теорија/предање описано у књизи "Борач и
Савићи" гдје се тврди да је поријекло Савића у Палама од Вишњића из Вишњића Дола, планина Голија, Црна Гора. Родоначелник Вишњића је Вишња
(дјевојачки Нинковић) рођена око 1580. године. Претпоставља се да је њен муж био од Бановића, али то није утврђено.
Резултат ми се некако не уклапа ни у једну теорију. :)
-
Прва тура тестираних:
1. Дајковић (Никољдан), Додоши, Цетиње
2. Јаковљевић (Јовањдан), Пецка, Осечина
3. Живадиновић (Никољдан), Нишка Бања
4. Милосављевић (Ваведење), Врбештица, Штрпце
5. Славковић (Ђурђиц), Мушниково, Призрен
6. Зекавица (Ђурђевдан), Зекавице, Ерчеге, Ивањица
7. Тутуновић (Аранђеловдан), Кукић, Чачак
8. Мирковић (Стевањдан), Стапари, Ужице
9. Мирковић (Стевањдан), Стапари, Ужице (двојица, није грешка)
10. Антонић (Јовањдан), Драгиње, Коцељева
11. Суботин (Видовдан), Санад, Чока
12. Маширевић (Никољдан), Билић, Сомбор
13. Грујичић (Ђурђевдан), Стричић, Бања Лука
14. Шкиљић (Петровдан), Прибинић, Теслић
15. Новаковић (Стевањдан), Табановић, Мионица
16. Лаковић (Јовањдан), Русањ, Ново Горажде
17. Јанковић (Митровдан), Нерадин, Ириг
18. Остојић (Ђурђиц), Александрово, Мерошина
19. Урошевић (Лучиндан), Двориште, Шабац
20. Драгановић (Аранђеловдан), Масурица, Сурдулица
21. Савић (Јовањдан), Башче, Раковац, Пале
22. Ћук (Никољдан), Руиште, Зрмања, Грачац
-
Да кренемо са егзотиком....
10. Антонић (Јовањдан), Драгиње/Коцељева
Припада хаплогрупи R1b-Z2103>Y99503, изузетно реткој код нас. Највише је присутна код Јермена, затим неких других народа на истоку, али је има и код Чеха. Што се тиче Срба, сад видимо да је присутна код више родова из Драгиње код Коцељеве, што славе Јовањдан, а имамо и Ивановића из Поповића код Сопота (исто Јовањдан).
Раније је тестиран Јовановић из истог засеока Горња Мала и радио је дубински тест, тако да захваљујући њему знамо о којој се грани ради. Разликују се само на маркеру DYS576, на којем Антонић има вредност 17, а Јовановић 16. Од Ивановића из Поповића се Антонић разликује на 3 маркера, а Ивановић има већу блискост са двојицом необјављених из Бачке истог презимена (слава Ђурђевдан). Осим наведених, немамо више тестираних у нашој бази који би припадали овој грани.
У Драгињи (заселак Горња Мала) било је крајем 20. века 6 кућа Антонића и 3 куће Јовановића, као и још неколико презимена са славом Јовањдан, за које се наводи да су старинци. Тестирани је написао да су по предању из Мркоњића код Требиња.
Чланак о презименима у селу Драгиње: https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/)
Позиција гране на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Y99503/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y99503/)
-
Да кренемо са егзотиком....
10. Антонић (Јовањдан), Драгиње/Коцељева
Припада хаплогрупи R1b-Y99503, изузетно реткој код нас. Највише је присутна код Јермена, затим неких других народа на истоку, али је има и код Чеха. Што се тиче Срба, сад видимо да је присутна код више родова из Драгиње код Коцељеве, што славе Јовањдан, а имамо и Ивановића из Поповића код Сопота (исто Јовањдан).
Раније је тестиран Јовановић из истог засеока Горња Мала и радио је дубински тест, тако да захваљујући њему знамо о којој се грани ради. Разликују се само на маркеру DYS576, на којем Антонић има вредност 17, а Јовановић 16. Од Ивановића из Поповића се Антонић разликује на 3 маркера, а Ивановић има већу блискост са двојицом необјављених из Бачке истог презимена (слава Ђурђевдан). Осим наведених, немамо више тестираних у нашој бази који би припадали овој грани.
У Драгињи (заселак Горња Мала) било је крајем 20. века 6 кућа Антонића и 3 куће Јовановића, као и још неколико презимена са славом Јовањдан, за које се наводи да су старинци. Тестирани је написао да су по предању из Мркоњића код Требиња.
Чланак о презименима у селу Драгиње: https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/)
Позиција гране на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Y99503/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y99503/)
Хаплогрупа R1b-Y99503 је огранак хаплогрупе R1b-Y4362, која је једна од три кључне прото-јерменске хаплогрупе:
- R1b-M269>Z2103>Y4362
- R1b-M269>Z2103>PF331
- R1b-M269>Z2103>L584
Хаплогрупа R1b-M269>Z2103, је иначе била доминантна код узорака културе гробних јама (енг. Yamnaya). Ова археолошка култура се везује за прве Индоевопљане, а простирала се на широком подручју европске степе, на југу данашње Русије, у Украјини, Молдавији, Румунији.
Ове три прото-јерменске гране су се јако рано одвојиле од осталих грана хаплогрупе R1b-M269>Z2103 и осим што су веома бројне и разноврсне међу данашњим Јерменима, често се срећу и међу узорцима древне ДНК на подручју где су Јермени некада живели.
Са друге стране међу узорцима културе гробних јама доминира подграна R1b-M269>Z2103>Z2106, што се може видети и на следећој мапи из препринта рада Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2024/12/02/2024.12.02.626332/F5.large.jpg (https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2024/12/02/2024.12.02.626332/F5.large.jpg).
Све по говори у прилог јако дугом присуству ове хаплогрупе на Кавказу. Највероватније су ове типичне јерменске гране присутне у Европи тек од времена Римског царства, када се и у узорцима древне ДНК са наших простора примећује јака усељеника струја из Анадолије, са Кавказа и Блиског Истока. Могуће су и касније миграције.
-
Већу шансу дајем каснијој миграцији, тек у Византији и Бугарском царству. Постоје материјални трагови боравка Јермена на нашим просторима у средњем веку, па чак и остаци цркава.
https://www.cudo.rs/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0-%D0%BD/ (https://www.cudo.rs/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0-%D0%BD/)
-
19. Урошевић, Лучиндан, Двориште, Шабац, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS570=21 и DYS481=23. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Војислав Радовановић у свом раду Шабачка Посавина и Поцерина наводи следеће:
Стојановићи (8 к., Лучиндан). У Дојној мали. Љубојев (61 год.) чукундеда Стојан. Досељени однекуд „из Турске”. Били једна фамилија са Урошевићима, узимају се још од пре 60 година. Милосав Стојановић (51 год.) памти да му је некада, док је био чобанче, старац Јанко Јовановић, са својих 95 година, причао: „У Словачи, мали села Дворишта, код реке Пуцине, направили су земуницу преци Стојановића. Земуница била у шуми званој Словача (раван, удољица). После су се одатле преместили у Мартиновац ту извадили чесму. Затим се преместили уз поток, на саставке два потока место звано Саставци то је данас мала Дојна. Послен су изишли на брдо, у истој Дојној мали где су и сада Стојановићи.” Милосав Стојановић (1 к., Лучиндан главна слава, на Степањдан само ломи колач и пали свећу, госте не прима само „спомене” славу). Од Стојановића дошао „уљез” у Ристиће, Ристића мала, пре27година.
Урошевићи (14 к., Лучиндан). Дојна мала. 3 к. у Шапцу од пре 15,10 и 7 година. Степанов (62 год.) чукундеда Урош, брат Стојанов. Досељени можда заједно са Јосом имања им једно уз друго.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
22. Зекавица, Ђурђевдан, Зекавице/Ерчеге/Ивањица, R1b-U106 > ... > R-FT73970
Тестирани је у упитнику навео да су његови преци већ доста дуго присутни на подручју од Ерчега до Ковиља, код Ивањице.
У књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића "Становништво моравичког Старог Влаха", Зекавице са славом Ђурђевдан у Ерчегама код Ивањице помињу се као досељеници који су "најпре дошли у Јасеново (Нова Варош) у 18. веку, са Златара", одакле су се поједине гране померале даље (у Горобиље код Пожеге, Лозницу, Чачак, Београд, Нови Пазар, Звечку код Обреновца, Кулиновце).
Хаплотип тестираног је потпуно модалан за припаднике хаплогрупе R-FT73970 у табели Српског ДНК пројекта (укључујући и карактеристичну "децималну" вредност маркера DYS448=20.2), тако да има већи број ближих поклапања:
1) Необјављени резултат, Ђурђиц, Добраче/Ариље (потпуно поклапање на 17 маркера)
2) Кесић, Ђурђевдан, Голубић/Книн (разлика на 1 маркеру од 25 упоредивих)
3) Кесић, Ђурђевдан, Гламочани/Лакташи (1/23)
4) Бучевац, Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (1/23)
5) Бучевац, Јовањдан, Радава/Сарајево (1/23)
6) Петковић, Никољдан, Маовице/Врлика (1/23)
7) Савић, Никољдан, Ћаћице/Вишеград (1/23)
8 ) Зечевић, Јовањдан, Драглица/Нова Варош (1/23)
Свакако се истичу двојица Кесића због исте крсне славе (Ђурђевдан), што може указивати на ближе заједничко порекло са Зекавицама и поред географске удаљености (Книн - Лакташи - Ивањица). Међутим, поузданија процена времена када су се ове мушке лозе одвојиле од заједничког претка могла би се дати само ако би и Кесићи и Зекавице урадили дубински тест (Big Y-700 или WGS).
Поред горе наведених ближих поклапања, Зекавица има и још тридесетак поклапања на генетичкој дистанци 2 и 3, али их нећемо поименце наводити јер нико од њих не дели исту слави са Зекавицом, нити се уочава нека географска корелација.
На филогенетском стаблу YFull има неколико резултата дубинских тестова у грани R-FT73970 (https://www.yfull.com/tree/R-FT73970/), па уколико Закавица жели да настави истраживање свог порекла помоћу генетичке генеалогије, логичан наредни корак би требало да буде дубински тест (Big Y-700 или WGS) који би додатно допринео прецизнијем профилисању ове интересантне хаплогрупе међу Србима.
-
18. Остојић, Ђурђиц, Александрово, Мерошина, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода. Са Остојићем из Сенте, који такође слави Ђурђиц, има потпуно поклапање хаплотипова на 16 маркера. Тестирани је навео да његова породица потиче из Сенте, тако да је овај резултат у складу са предањем.
Александрово је колонистичко насеље основано 1880. године. Насеље су основали досељеници из Војводине, што је заиста редак случај миграције ка југу Србије.
Препорука за даље тестирање: свакако би неки од дубљих тестова (BigY или WGS) био најкориснији, али и SNP тест на FT287248 (грана којој припадају Бајице и Драгошевићи) би могао донети помак.
YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-FT104106/
-
13. Грујичић, Ђурђевдан, Стричићи, Бања Лука, J1-ZS4416>ZS9949
О Грујичићима са Змијања више података има код Драгице Р. Гатарић (Насеља Змијања):
"...две фамилије Грујичића (9 кућа: 1 кућа слави Ђурђиц, а 8 Ђурђевдан), добили име по претку Груји, старином су из Херцеговине, с тим што породица која слави Ђурђиц (Миле Грујичић) пореклом је из суседног села Радманића, чијег је претка Станоју, оснивача рода, мајка довела у време преудаје..."
Грујичићи припадају херцеговачком роду Влаховића, што је у складу са предањем о пореклу. Генетички су им блиске многе крајишке и херцеговачке породице. Посебан нагласак је на оне са истом мутацијом на маркеру 385 (14-19) и славом Ђурђевдан: Врачар, Приједор; Војновић, Чађавица; Капетановић, Горња Козица; Саџак, Козарска Дубица; Вуруна, Градишка. Главно је истаћи да су из Стричића и тестирани Кочић и Антонић (обојица Ђурђевдан). Иако не поседују поменуту мутацију на маркеру 385, с обзиром на славу и географску блискост, нема сумње да су ближе повезани са Грујичићима.
Ово је најбројнија подграна J1 код Срба, а у Крајини је има највише управо у Поткозарју и на Змијању, где се креће око 5%.
https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/
https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/?script=cir
-
22. Зекавица, Ђурђевдан, Зекавице/Ерчеге/Ивањица, R1b-U106 > ... > R-FT73970
Тестирани је у упитнику навео да су његови преци већ доста дуго присутни на подручју од Ерчега до Ковиља, код Ивањице.
У књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића "Становништво моравичког Старог Влаха", Зекавице са славом Ђурђевдан у Ерчегама код Ивањице помињу се као досељеници који су "најпре дошли у Јасеново (Нова Варош) у 18. веку, са Златара", одакле су се поједине гране померале даље (у Горобиље код Пожеге, Лозницу, Чачак, Београд, Нови Пазар, Звечку код Обреновца, Кулиновце).
Хаплотип тестираног је потпуно модалан за припаднике хаплогрупе R-FT73970 у табели Српског ДНК пројекта (укључујући и карактеристичну "децималну" вредност маркера DYS448=20.2), тако да има већи број ближих поклапања:
1) Необјављени резултат, Ђурђиц, Добраче/Ариље (потпуно поклапање на 17 маркера)
2) Кесић, Ђурђевдан, Голубић/Книн (разлика на 1 маркеру од 25 упоредивих)
3) Кесић, Ђурђевдан, Гламочани/Лакташи (1/23)
4) Бучевац, Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (1/23)
5) Бучевац, Јовањдан, Радава/Сарајево (1/23)
6) Петковић, Никољдан, Маовице/Врлика (1/23)
7) Савић, Никољдан, Ћаћице/Вишеград (1/23)
8 ) Зечевић, Јовањдан, Драглица/Нова Варош (1/23)
Свакако се истичу двојица Кесића због исте крсне славе (Ђурђевдан), што може указивати на ближе заједничко порекло са Зекавицама и поред географске удаљености (Книн - Лакташи - Ивањица). Међутим, поузданија процена времена када су се ове мушке лозе одвојиле од заједничког претка могла би се дати само ако би и Кесићи и Зекавице урадили дубински тест (Big Y-700 или WGS).
Поред горе наведених ближих поклапања, Зекавица има и још тридесетак поклапања на генетичкој дистанци 2 и 3, али их нећемо поименце наводити јер нико од њих не дели исту слави са Зекавицом, нити се уочава нека географска корелација.
На филогенетском стаблу YFull има неколико резултата дубинских тестова у грани R-FT73970 (https://www.yfull.com/tree/R-FT73970/), па уколико Закавица жели да настави истраживање свог порекла помоћу генетичке генеалогије, логичан наредни корак би требало да буде дубински тест (Big Y-700 или WGS) који би додатно допринео прецизнијем профилисању ове интересантне хаплогрупе међу Србима.
На 23andMe припадници овог рода добијају SNP R1b-U106>L48>Z326. Тамо су тестирани:
Бабић, Ђурђевдан, Бравско, Босански Петровац
Видовић, Ђурђевдан, Видовићи, Босанско Грахово
Спасојевић, Јовањдан, Пилица, Бајина Башта
У Крајини је ово род Кесића, пореклом из Унца, а пре тога из Далмације.
-
11. Суботин, Видовдан, Санад, Чока
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Најближи су му родови из Крајине, са Кордуна и из Далмације. Са Вртунићем (Михољдан) из Доњег Рибника има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Од тестираних породица које славе Видовдан имамо Љубичића из Мале Врановине, али је разлика мало већа, 2 разлике на 23 маркера. Већина тестираних припадника из овог рода слави Аранђеловдан/Михољдан што се може повезати са предањем које је Суботин поменуо, према којем је породица некада славила Аранђеловдан. Михољдан иначе пада на Аранђеловдан по новом календару, па је тако и добио име.
Јован Ердељановић за Суботине наводи да су најстарија фамилија у селу и да су дошли из Турске, што се вероватно односи на све делове Балкана који су у време када је предање настало били под Турцима. Кандидат је у пријави навео да постоји непроверене предање о породичном пореклу из Боке Которске.
-
Са Остојићем из Сенте, који такође слави Ђурђиц, има потпуно поклапање хаплотипова на 16 маркера. Тестирани је навео да његова породица потиче из Сенте, тако да је овај резултат у складу са предањем.
Ради се о истој особи, само је проширио број маркера.
-
Ради се о истој особи, само је проширио број маркера.
Да, видим сад у упитницима које је попунио... Није било потребе за тиме јер је већ било познато ком роду припада.
-
15. Новаковић, Стевањдан, Табановић, Мионица
Припада хаплогрупи G2a-L30>PF3345, роду Пушица и Ћубића из Средњег Полимља.
На 17 упоредивих маркера има потпуна поклапања са Пушицама из Водица, Доњих Страњана и Гробница крај Пријепоља. Сви припадници рода, укључујући и исељенике у Топлици славе Стевањдан.
Слободно се може рећи да је резулат теста потврдио наводе из етнографске литературе, према којима су Новаковићи попут значајног дела родова из Табановића досељени са подручја Средњег Полимља.
Новаковићи су досељени, не каже се када, из Матаруга у Полимљу, славе Стевањдан.
Најтоплија препорука за неки од WGS тестова.
-
15. Новаковић, Стевањдан, Табановић, Мионица
Припада хаплогрупи G2a-L30>PF3345, роду Пушица и Ћубића из Средњег Полимља.
На 17 упоредивих маркера има потпуна поклапања са Пушицама из Водица, Доњих Страњана и Гробница крај Пријепоља. Сви припадници рода, укључујући и исељенике у Топлици славе Стевањдан.
Слободно се може рећи да је резулат теста потврдио наводе из етнографске литературе, према којима су Новаковићи попут значајног дела родова из Табановића досељени са подручја Средњег Полимља.
Најтоплија препорука за неки од WGS тестова.
На 23andMe овом роду вероватно припадају следећи G2a-L30>PF3345:
Стјепановић, Стевањдан, Паочићи, Вишеград
Тртовић, Стевањдан, Нова Варош
Пантовић, Србија
С обзиром да сигурно нису G2a-L42, 23andMe би им то одредио већ, постоји ли могућност да су нека грана испод U1. Наиме, постоји на 23andMe један слављеник Светог Стефана који припада једној грани низдовно од U1, али је она доста нетипична за ове крајеве.
-
22. Ћук, Никољдан, Руишта, Зрмања, Грачац
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627*. Најближи му је сасвим сигурно још један раније тестирани Ћук из истог места.
Ћук, Никољдан, Зрмања/Лика
Припада хаплогрупи I1-Z63. Најближи је Павловићу из Лајковца, Мерџану из Попова Поља, Млинарецу. Сви ови хаплотипови би требали бити I1-Z63 L1237+. Није далеко ни од мацурског хаплотипа, али за тачно одређење било би нужно одрадити СНП анализу. По маркерима је ближе L1237+ групи.
Иначе, Ћукови из Зрмање су свакако повезани са Ћуковима у Далмацији, гдје су живјели у околини Книна и Биовчину селу. У Биовчином селу су Ћукови уписани још 1709. године у млетачком попису.
Разликују се на само једном маркеру DYS458 и то зато што новотестирани Ћук има изразито снижену вредност 11 на овом маркеру, која је типична само за њега и сигурно се ради о скорашњој мутацији са модалне вредности 15 на вредност 11.
Још један маркер разлике има у односу на Ћука из околине Босанског Петровца.
37. Ћук, Никољдан, Скакавац, Босански Петровац
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Најближи су му родови који посједују карактеристичну вриједност DYS448=19, у првом реду презимењак Ћук из Зрмање код Грачаца, са којим има само један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Са једном и двије разлике маркера су: Поповићи из Биовчиног села, Чекићи из Грбаваца, Зарићи из Калудре/Рековац. Са Буловићима из Бителића Ћук се разликује на 3 маркера и с обзиром на SNP тест Буловића и за Ћуке можемо претпоставити припадност подграни I1-Y7627. Ћук из Скакавца има једну приватну промјену DYS390=24, по којој се разликује од Ћука из Зрмање.
За Ћукове у Скакавцу забиљежено је сљедеће: "Ћук — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Зрмање у Лици." Била их је једна кућа и у Вођеници, а са друге стране Грмеча, у Хашанима 10 кућа и једна у Дубовику. Сви су насељени након окупације 1879. године из Зрмање у Лици. У Лици су Ћукови били концентрисани само на подручју Зрмање и њених насеља: Кома, Паланке, Врела.
У Далмацији са славом Никољдан Ћукови су били присутни на подручју Биовчиног села и Книна, што је посебно интересантно због генетичке везе са Поповићем из Биовчиног села. У попису Лике 1712. године пописана је у Зрмањи задруга десетника Радивоја Ћука и његове четворице браће. Из ове задруге по свему судећи потичу сви лички и грмечки Ћукови. Ови Ћукови у Зрмањи би могли бити поријеклом из Биовчиног села, јер су Ћукови из Биовчиног села пописани 1709. године (Лука Видов Ћук и Рађен Новака Ћук).
На ширем подручју Крајине присутни су Ћукови који славе Никољдан, а који нису повезани са овим личким Ћуковима. Ради се о Ћуковима поријеклом из Доњих Врбљана/Рибник. (Припадају хаплогрупи E-Y142744)
Поменути Поповић из Биовчиног села такође има само једну разлику на 23 упоредива маркера и односу на Ћука и то на позицији DYS458, на којој Ћук има за сада јединствену вредност 11.
Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест, како би се овај род дубински профилисао.
-
8. Мирковић, Стевањдан, Стапари/Ужице, I2-Y3120
9. Мирковић, Стевањдан, Стапари/Ужице, I2-Y3120
Ова два резултата ћу обрадити заједно јер се евидентно ради о блиским генетичким рођацима, чији се хаплотипови разликују на једном маркеру од 25 упоредивих. Обојица тестираних су навели два предања о пореклу. Према једном, пореклом су из Никшићке Жупе, а према другом из Горњих Страњана код Бродарева. Предање о пореклу из Страњана наводи се и у етнографској литератури, а у прилог му иду и подаци из историјских извора. Литература наводи да се Мирковићи и Страњаковићи са славом Стевањдан у Стапаре досељавају из Страњана код Пријепоља, и да највероватније потичу од братства Пропадовића, које се трајно одселило у села Доњег и Горњег Драгачева. Мирковићи се заиста у Стапарима могу пратити кроз чибучке и арачке тефтере готово од почетка 18. века:
- у тефтеру пореских глава округа ужичког, срез Рујански, из 1840. године - Радован Мирковић;
- у тефтеру чибука/попаше капетаније Рујан из 1834. године - Јован Мирковић;
- у тефтеру арачком нахије ужичке, капетанија Рујно из 1832/33. године - Јован Мирковић са синовима Милисавом и Борисавом.
У тефтеру чибука из 1823. године кнежине Рујно у Стапарима нема Мирковића, али се јавља Мирко Страњак, који би вероватно могао бити родоначелник Мирковића и Страњаковића. Његово презиме указује да би предање о пореклу Мирковића из Страњана могло бити тачно. Мирковићи су у ужички крај могли доћи у време Карађорђевог устанка, као што је то био случај и са многим другим родовима са подручја Рашке.
Хаплотип тестираног показује да Мирковићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Овакав резултат искључује могућност да су Мирковићи сродни Пропадовићима из Драгачева, за које су генетички тестови показали (додуше, индиректно) да припадају грани I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946. Хаплотип Мирковића карактеришу маркери DYS391=10, DYS458=18 и у мањој мери DYS576=17. Резултату Мирковића је најближи хаплотип Шкипића из Прислонице код Чачка, који припада групи породица које славе Васиљевдан и имају предање о пореклу "из (Старе) Херцеговине" или Полимља. Ова два хаплотипа се поклапају на 21 од 23 упоредива маркера и оба поседују карактеристичне вредности DYS391=10 и DYS458=18. С обзиром да и Страњани улазе у подручје које припадници рода василијевштака наводе као своју матицу, није искључено да између њих и Мирковића постоји нека веза, коју би свакако требало додатно проверити. Василијевштаци припадају грани I2-Y3120>S17250.
-
17. Јанковић, Митровдан, Нерадин, Ириг
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Нема блиских поклапања на нашем пројекту. Због дељених карактеристичних вредности 14-16 на DYS385 и 10 на DYS391, као и исте породичне славе, бих га довео у везу са Читаковићима (Горњи Мушић) и Вићентијевићима (Дучић) из околине Мионице. Ову везу би свакако било добро проверити дубинским тестовима, јер је укупна разлика у хаплотиповима ипак велика 5/23 и 2/17.
У литератури нисам пронашао више података о Јанковићима, али сам нашао податак да се велики број породица населио из Централне Србије у ово место након Кочине Крајине, па је могуће да су и Јанковићеви преци тада досељени.
-
14. Шкиљић, Петровдан, Прибинић, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722
Припада роду Томића - Морачана. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385=17 и DYS549=13 и снижену вредност маркера DYS456=15.
Тестирани је навео предање о пореклу из Васојевића, као и веома детаљан правац миграција:
Беране > Лауши/Масловаре/Котор Варош > Орашје (Орахова)/Котор Варош > Имљани/Кнежево > Прибинић/Теслић
Васојевићи такође припадају млађој грани E-Y126722>Y176894>PH1395, али се њихов модални хаплотип од модалног хаплотипа Томића разликује на маркеру DYS456, на коме је код Васојевића модална вредност 17, а код Томића 16. Шкиљић на том маркеру има вредност 15, тако да је готово извесно не потиче од Васојевића јер вредност 15 нема ниједан до сада тестирани припадник тог рода.
Данас је пристигао резултат дубљег генетичког теста Бојића из Јаворана код Кнежева, који такође слави Часне Вериге и припада истом роду као и Шкиљић:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg212160#msg212160
-
12. Маширевић, Никољдан, Сомбор (салаш Билић), E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS385b=19, DYS576=18 и DYS570=21.
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи/Ваљево
- Ћуп, Никољдан, Босански Петровац
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино повишена вредност маркера DYS385b=19.
Тестирани је навео да су Маширевићи по предању дошли из околине Пећи са Чарнојевићем.
-
4. Милосављевић, Ваведење, Врбештица, Штрпце, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18675>BY5430>BY5423>Y128213
Припада разгранатом роду из Врбештице, коме припадају братства која славе Ваведење, Никољдан и Илиндан. Ово је шести тестирани припадник овог рода, али први чији резултат јавно објављујемо. Остали су тестирани у оквиру акције тестирања косовско-метохијских родова чији резултати још нису објављени.
Тестирани је навео да је старо презиме Милосављевића било Ивковић, као и да су по предању род са Павловићима и Станисављевићима из истог места. У предању се наводи да су се доселили из Северне Албаније средином 18. века.
Милета Букумирић у свом раду Ономастика Сиринићке жупе наводи да су Милосављевићи дошли из оближњег Севца:
(https://i.imgur.com/6cvlsP9.png)
Тестирани би могао бити од ових првих, пошто они славе Ваведење (Света Пречиста), али ништа није споменуо о доласку из Севца. Ако прочита ову објаву, било би добро да појасни да су дошли из Севца или је Букумирић пропустио да их спомене.
-
12. Маширевић, Никољдан, Сомбор (салаш Билић), E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS385b=19, DYS576=18 и DYS570=21.
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи/Ваљево
- Ћуп, Никољдан, Босански Петровац
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино повишена вредност маркера DYS385b=19.
Тестирани је навео да су Маширевићи по предању дошли из околине Пећи са Чарнојевићем.
Од овог рода је патријарх српски Самуило Маширевић (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB%D0%BE).
(https://www.ravnoplov.rs/wp-content/uploads/2018/09/Samuilo-Masirevic-741x1024.jpg)
-
4. Милосављевић, Ваведење, Врбештица, Штрпце, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18675>BY5430>BY5423>Y128213
Припада разгранатом роду из Врбештице, коме припадају братства која славе Ваведење, Никољдан и Илиндан. Ово је шести тестирани припадник овог рода, али први чији резултат јавно објављујемо. Остали су тестирани у оквиру акције тестирања косовско-метохијских родова чији резултати још нису објављени.
Тестирани је навео да је старо презиме Милосављевића било Ивковић, као и да су по предању род са Павловићима и Станисављевићима из истог места. У предању се наводи да су се доселили из Северне Албаније средином 18. века.
Милета Букумирић у свом раду Ономастика Сиринићке жупе наводи да су Милосављевићи дошли из оближњег Севца:
(https://i.imgur.com/6cvlsP9.png)
Тестирани би могао бити од ових првих, пошто они славе Ваведење (Света Пречиста), али ништа није споменуо о доласку из Севца. Ако прочита ову објаву, било би добро да појасни да су дошли из Севца или је Букумирић пропустио да их спомене.
Нису то ти Милосављевићи.
Ради се о великом роду из Врбештице којем припадају братства Ивкови, Станисављеви и Павлеви, који данас носе различита презимена. Према предању ова братства потичу од три брата, а доселили су се из Подриме средином 18. века.
Букумирић их бележи под старим презименом, Ивковић:
Ивковић, седам кућа. Преци су им се доселили из Подриме средином 18. века. Имају секундарно презиме Ивкови. Слава Света Пречиста и Свети Илија. Информатор Милорад Јанићевић.
-
4. Милосављевић, Ваведење, Врбештица, Штрпце, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18675>BY5430>BY5423>Y128213
Припада разгранатом роду из Врбештице, коме припадају братства која славе Ваведење, Никољдан и Илиндан. Ово је шести тестирани припадник овог рода, али први чији резултат јавно објављујемо. Остали су тестирани у оквиру акције тестирања косовско-метохијских родова чији резултати још нису објављени.
Тестирани је навео да је старо презиме Милосављевића било Ивковић, као и да су по предању род са Павловићима и Станисављевићима из истог места. У предању се наводи да су се доселили из Северне Албаније средином 18. века.
Милета Букумирић у свом раду Ономастика Сиринићке жупе наводи да су Милосављевићи дошли из оближњег Севца:
(https://i.imgur.com/6cvlsP9.png)
Тестирани би могао бити од ових првих, пошто они славе Ваведење (Света Пречиста), али ништа није споменуо о доласку из Севца. Ако прочита ову објаву, било би добро да појасни да су дошли из Севца или је Букумирић пропустио да их спомене.
Поштовани Иване,
Имате приватну поруку. Објашњење је мало дуже тако да нисам хтео замарати остале чланове форума.
Нису то ти Милосављевићи.
Ради се о великом роду из Врбештице којем припадају братства Ивкови, Станисављеви и Павлеви, који данас носе различита презимена. Према предању ова братства потичу од три брата, а доселили су се из Подриме средином 18. века.
Букумирић их бележи под старим презименом, Ивковић:
Иначе, сјајно запажање овог члана. Све похвале, у праву је овде. :)
-
Дајковић, Никољдан, Додоши/Цетиње, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413, Цеклињани-Горњаци
Тестирани је навео богато предање о пореклу:
Породица Дајко је 1416. године пописана од стране Венеције у околини Скадра у Скадарском катастиху. Двојица Зетских племића Ђуро Дајко и Касан Дајко, пратили су Ђурђа Црнојевића 1599. године на његовом путу по Италији. Њих двојица су имали млине на Ријеци Црнојевића и населили су се на Горњем Цеклину. Од њих двојице потичу сви Дајковићи у свијету.
Моји преци су са Горњег Цеклина дошли у Рваше око 1740. године, а мој прађед се 1898. године преселио у Додоше. Мој ђед је рођен у Додоше, а његов отац у Рваше. Последњи у стаблу са којим располажемо је Никола Петров Дајковић, савременик Кења Станкова, и његов отац Петар Милошев.
Хаплотип Дајковић веома је специфичан и показује да тестирани припада роду Цеклињана-Горњака, братству из племена Цеклин у Ријечкој нахији у Црној Гори, како се и наводи у њиховом предању. Као и модални хаплотип Цеклињана-Горњака карактеришу га ретки маркери: повишена вредност на DYS456=16, затим DYS570=21, DYS643=11, те нешто ређи DYS19=17, DYS481=28. Поред поменутих, хаплотип Дајковића карактерише и маркер DYS389=12-30 и у мањој мери DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Ражнатовића (Друшићи/Цетиње, Никољдан) са подударањем 19/23.
О Цеклињанима-Горњацима можете прочитати више у текстовим Небојше Бабића и Ивана Вукићевића:
https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/
https://www.poreklo.rs/2017/11/19/geneticki-rodovi-slovenskog-porekla-u-crnoj-gori/
-
Живадиновић, Никољдан, Нишка Бања, J2a-L70
Припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Тестирани наводи 4 кољена у низу. Предања о старијем поријекло немају. На основу добијених резултата, тестирани се сјајно уклапа у одлично дефинисани генетички род, понишавских Ј2а-L70 никољштака.
Најближи су му Илићи из Сићева, Нишка Бања, са којима је поклапање 21/23. Затим су ту и други припадници рода. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
-
20. Драгановић, Аранђеловдан, Масурица, Сурдулица
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Тестирани поседује хаплотип врло близак модалу. Једино се може споменути вредност 29 на маркеру DYS449, која за нијансу одудара. Због тога је врло тешко рећи да му је неко близак и Драгановићу једино преостаје да уради неки напреднији тест (WGS, BigY).
Према речима тестираног, Драгановићи потичу са Власине. Живе у махали Дојчинови, а преци су им дошли са Копаоника, Старо презиме им је Цветковић. Предак Дојчин је побегао са Копаоника почетком 18. века због турског зулума у том крају, као једини преживели из фамилије. Имао је 15 година тада. Населио се као ковач. Махала Дојчинови носи име по њему.
У литератури нисам успео да пронађем овај род:
https://www.poreklo.rs/2016/12/12/poreklo-prezimena-selo-masurica-surdulica/
-
5. Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS458=16, DYS570=19, DYS635=22. Има потпуно поклапање са претходно тестираним Славковићем.
Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен
Од осталих тестираних и даље им је по хаплотипу најсличнији Вулићевић (Мратиндан) из Кијевчића код Лепосавића, пореклом из Бишева код Рожаја. Деле карактеристичне маркере и имају две разлике (једна двострука) на упоредива 25 маркера.
За разлику од претходно тестираног Славковића, који наводи Скадар као место даљег порекла, новотестирани Славковић наводи порекло од великог рода Кабашоваца, чије је матично село Кабаш, на истоименој планини, северно од Призрена, а јужно од Мушникова, чији је масив повезан са планинама Жар и Шар.
Славковићима свакако предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
5. Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS458=16, DYS570=19, DYS635=22. Има потпуно поклапање са претходно тестираним Славковићем.
Од осталих тестираних и даље им је по хаплотипу најсличнији Вулићевић (Мратиндан) из Кијевчића код Лепосавића, пореклом из Бишева код Рожаја. Деле карактеристичне маркере и имају две разлике (једна двострука) на упоредива 25 маркера.
За разлику од претходно тестираног Славковића, који наводи Скадар као место даљег порекла, новотестирани Славковић наводи порекло од великог рода Кабашоваца, чије је матично село Кабаш, на истоименој планини, северно од Призрена, а јужно од Мушникова, чији је масив повезан са планинама Жар и Шар.
Славковићима свакако предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
Права је штета што нема никога ко је спреман да копа по овој источној грани А20333. Вулићевић је рано одустао од истраживања,бар јавно, можда и даље активно ради. Оно што је сигурно је да источна жила постоји само треба да се начне,можда је Славковић тај😊
-
Живадиновић, Никољдан, Нишка Бања, J2a-L70
Припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Тестирани наводи 4 кољена у низу. Предања о старијем поријекло немају. На основу добијених резултата, тестирани се сјајно уклапа у одлично дефинисани генетички род, понишавских Ј2а-L70 никољштака.
Најближи су му Илићи из Сићева, Нишка Бања, са којима је поклапање 21/23. Затим су ту и други припадници рода. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Чим видим околина Ниша и Никољдан нема грешке. Тренутно најгушћи кластер L70, још их обједињује и Никољдан као слава. Род, дуго присутан у околини. Може се повући паралела са Јовањштацима у западним крајевима. Волео бих да знам где би били на стаблу, за Јовањштаке знамо (FTC15577). Ових око Ниша већ има толико да би BigY био сасвим логичан и очекиван следећи корак.
-
Следи ли скоро друга тура?
-
Ја са нестрпљењем чекам и завршетак прве. Остало је неких пет узорака, па и мој. :)
-
2. Јаковљевић, Јовањдан, Пецка, Осечина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних, па нема ближих поклапања у нашој бази. У питању су DYS385=14-16, повишене DYS389II=32 и DYS533=13, и прилично ниска DYS481=28. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална подграна испод PH908.
Тестирани је у упитнику навео само то да су даљим пореклом из оближњих Гуњака код Осечине. У Гуњацима су заиста забележени једни Јаковљевићи, али се за њих наводи да славе Аранђеловдан. Са друге стране, у тексту о Пецкој не помињу се Јаковљевићи, а такође ниједна фамилија за коју се наводи да је досељена из Гуњака не слави Јовањдан као тестирани Јаковљевић. Било би добро да се и сам тестирани огласи овде уколико поседује неке додатне информације како би се разјасниле ове недоумице.
https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-pecka-ose%C4%8Dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-pecka-ose%C4%8Dina/)
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-gunjaci-ose%C4%8Dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-gunjaci-ose%C4%8Dina/)
-
7. Тутуновић, Аранђеловдан, Кукићи, Чачак
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних/ређих вредности истичу се снижене DYS391=10 и DYS533=12, и повишена DYS458=19. Наведене вредности, као и слава Аранђеловдан, наводе на могућност да би Тутуновић могао припадати роду Бездановића из Комана, и још прецизније братству Радоњића, односно млађој подграни FT16449>MF2888>A873>FT143260. Ово би свакако требало проверити и дубинским тестирањем (WGS/BigY-700), јер постоје и одређене разлике у односу на Бездановиће (DYS19, DYS439). У прилог припадности роду Бездановића ишао би и навод Радована М. Маринковића, који је о Тутуновићима из Кукића записао следеће:
ТУТУНОВИЋИ (12 к, Аранђеловдан) су раније били Силистрићи. У Слатину је под крај ХVIII века дошао Јово Силистрић, пореклом из околине Даниловграда у Црној Гори. Није јасно порекло његовог старог презимена. Он је тајно у Србију уносио тутун (дуван), па му отуда и ново презиме. У једном таквом походу остао је у Србији. Најпре се 1780. године настанио у Радаљеву код Ивањице, одакле су његови прешли у Рајац и разишли се по околним чачанским селима (Липница, Кукићи и Виљуша).
Са друге стране, тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ружичић, и набраја колена од најстаријег претка Симеона, рођеног око 1770: Симеон-Радоица-Милоје-Сретен-Обрад-Мирко-Драган-Ненад.
-
16. Лаковић, Јовањдан, Русањ, Ново Горажде
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=13-15, а од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишена вредност DYS549=13. У оквиру ове гране, потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Скокућа код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Живојевић, као и да се најстарији познати предак Лако доселио са три сина у Русањ половином 19. века из Црне Горе.
-
21. Савић, Јовањдан, Башче, Раковац, Пале
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Као и претходно објављени Лаковић, поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=13-15, а од модалног хаплотипа ове гране одступају снижена вредност DYS456=14, и повишена DYS458=18. Најближе поклапање има са Дробњаком из Скокућа код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, док се од претходно објављеног Лаковића из Русња код Новог Горажда разликује на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да се најстарији познати предак звао Остоја Савић, који се са браћом Петром и Благојем доселио на подручје Пала око 1822. године, највероватније из околине Жабљака у Црној Гори.
-
21. Савић, Јовањдан, Башче, Раковац, Пале
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Као и претходно објављени Лаковић, поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=13-15, а од модалног хаплотипа ове гране одступају снижена вредност DYS456=14, и повишена DYS458=18. Најближе поклапање има са Дробњаком из Скокућа код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, док се од претходно објављеног Лаковића из Русња код Новог Горажда разликује на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да се најстарији познати предак звао Остоја Савић, који се са браћом Петром и Благојем доселио на подручје Пала око 1822. године, највероватније из околине Жабљака у Црној Гори.
Дрино водо кад би рећи знала...
Свакако ми је драго да им предвиђате припадност нашој грани али без потврде ништа,поготово што искачу на нама јако стабилним маркерима,Пајкановића не рачунам прво што није потврђен а друго што има 6 разлика на 23 са Кандићима. Видех у једној објави новотестираног Савића да има неко предање које укључује и Нинковиће,такође су 13-15 на 385 ,па можда да крене са ФТ14506 на који су Нинковићи позитивни. Гледе Лаковића,скоро сам Ојлеру писао приватно о могућности наше везе са једним родом из Драгоља код Горажда а Лаковићи су и близини тог села, тако да би могло бити приче око овога. Уколико би се тестирали ценим да би могли поцепати грану између нас и Кандића. Свакако се рођаци јавите обојица па да видимо шта нам је чињети.
-
Ја сам то предање о Вишњи која вуче коријење од Нинковића већ искључио. Према том предању сви Савићи су од неког Саве Вишњића што је живио у Вишњића Долу и са њим је кренула сеоба наших породица. Та сеоба се десила око 1750. године.
Против овог предања говоре:
1. Разлог што је мени основна хаплогрупа I2, а Савић на примјер код Невесиња (N > N-Y89317*). Тестирани Вишњић из Вишњића дола је N > N-FT182494. Потпуно неподударање.
2. Имамо податке: Остоја Савић је рођен око 1820. године, као бебу су га „двојe браће довела на Пале“, а у Босни су се Савићи и кумови (Благојевићи) настанили највјероватније око 1820–1825. То значи да је сеоба генерацијски смјештена на крај XVIII или почетак XIX вијека. Ако је Остоја био беба, његов отац би био рођен око 1785–1790, дјед око 1750–1760. Значи, наша сеоба са кумовима није могла бити „исто расељавање Савића из Голије — већ одвојен, временски и генетски независан талас, из пивског краја ка Романији.
3. Ако смо се већ селили са кумовима Благојевићима, кумови имају траг једног од својих предака и његов гроб се налази на Жабљаку. На гробу пише Милојевић. Наша прича се веже за Мајсторовиће. Мајсторовићи су били стара породица из Плужина гдје су имали посједе, а уз то неки од њих су насељавали и Пишче. То је буквално село у близини границе између Пиве и Дробњака, од Жабљака удаљено свега 15 километара ваздушном линијом. Мајсторовићи су славили Јовањдан. Ови Благојевићи (раније Мајсторовићи) Никољдан.
Ја сам Мајсторовиће истраживао и нашао сам различите црквене записе који свједоче о њиховом постојању у долини Пиве.
Запис из 1673.
Ту је кључна чињеница да се Лека Мајсторовић појављује у друштву Ива, Јова и Андрије Радовића, као и других који нису поименично наведени.
То имплицира:
да је Мајсторовић био унутар једне веће заједнице, гдје су Вујиновићи, Радовићи и још неколико сродних домова имали заједничку земљу („Баре“);
да је највјероватније био дио ширег братственичког система који је давао прилоге Пивском манастиру што значи да Мајсторовићи нису били досељеници у Пиву — били су локално старо братство, настало од Вујиновића.
На сајту Порекла стоји:
Мајсторовићи. То је била стара породица од стабла Браниловића. Најприје су живјели у Плужинама а, као и остали Браниловићи, имали су земље и на Пишчу. Предање зна за Косту Мајсторовића, који се одселио на Пишче и, пошто није имао дјеце, завјештао је земљу манастиру. Овај Коста помиње се и у једном запису у Пивском манастиру. За њега постоји предање да је стајао на Потрку, па притиснуо комун и на њему подигао колибе и оградио ливаде. Дигну се 70 људи и све му покосе. Он их оптужи код турских власти у Травнику, које их све позову и затворе, па их казне ро дукат. Станко Чавић и Ђуро Тривковић, који су били међу њима, откупе их све, уз услов да се у накнаду за то одрекну дијела у Пишчу. По повратку, то и потпишу и прокуну Мајсторовиће. Пишче остане Маничевићима и Ђирисиловићима. Посљедњи изданак ових Мајсторовића била је, кажу, Јована, која је у својој 60. години умрла око 1863. године.
Јована је умрла након више од 40 година од доласка мојих предака у Пале, а можда је овај горе догађај управо узрок те миграције.
https://www.mediafire.com/file/qymap42klqqkoda/ilovepdf_split-range.zip/file
Ту је исјечак из књиге.
-
Друга тура тестираних:
23. Јовановић (Митровдан), Загузје-Брод/Црна Трава
24. Чоловић (Аранђеловдан), Бања/Аранђеловац
25. Божовић (Јовањдан), Гусиње
26. Опалић (Марковдан), Стража/Лозница
27. Ђурковић (Врачевдан), Сагоњево/Куршумлија
28. Теофиловић (Ђурђевдан), Поље/Дервента
29. Петровић (Аранђеловдан), Велики Купци/Крушевац
30. Стевановић (Јовањдан), Газиводе/Зубин Поток
31. Поповић (Ђурђевдан), Његуши/Цетиње
32. Радовановић (Лучиндан), Нови Пазар
33. Вуковић (Аранђеловдан), Веље Дубоко/Колашин
34. Симић (Никољдан), Рађевићи/Рогатица
35. Чолић (Никољдан), Поповић/Сопот
36. Станковић (Никољдан), Каменица/Алексинац
37. Ђаковић (?), Дренова/Прњавор
38. Маринковић (Игњатијевдан), Маринковићи-Коранско Село/Бариловић
39. Илић (Аранђеловдан), Мрмош/Александровац
40. Милетић (Аранђеловдан), Причевац/Књажевац
41. Ковачевић (Никољдан), Кољане/Врлика
42. Недељковић (Лучиндан), Жупањац/Лазаревац
43. Вученовић (Василијевдан), Кољане/Врлика
44. Босић (Јовањдан), Црнча/Дервента
45. Самоуковић (Ђурђевдан), Урдук/Хаџићи
46. Димитријевић (Илиндан), Писодери/Преспа у Грчкој
47. Марјановић (Аранђеловдан), Кочане/Дољевац
48. Павловић (Никољдан), Градац, Сјеница
49. Милошевић (Никољдан), Мислођин/Обреновац
50. Сремчевић (Ђурђиц), Стублине/Обреновац
51. Каран (Никољдан), Рашћани/Томиславград
52. Станојевић (Срђевдан), Младово/Кладањ
53. Вучај (?), Београд
54. Мартиновић (Јвањдан), Цетиње
55. Станковић (Никољдан), Црни Врх/Медвеђа
56. Пиља (Јовањдан), Врело Мрежнице/Слуњ
57. Видовић (Никољдан), Кутања, Доњи Вакуф
58. Мутић (Никољдан), Мајкић Јапра Доња/Сански Мост
59. Антић (Никољдан), Београд
60. Костић (Никољдан), Свештица/Ивањица
61. Бабић (Аранђеловдан), Растошица/Сапна
62. Бабић (Марковдан), Попови/Бијељина
63. Ћосић (?), Жупања
64. Дурић (Ђурђевдан), Сарајевско Поље
65. Чутурило (Никољдан), Плоча/Грачац
66. Радовић (Лазаревдан), Сибница/Блаце
-
66. Радовић, Лазарева Субота, Сибница/Блаце, R1b-U152 > R-FGC90545 (род Богићевaцa)
Тестирани је у упитнику навео да му је најстарији познати предак рођен у селу Стројинци код Бруса, око 1860. године, а да су деда и прадеда из два суседна села, Рашица и Сибница, која припадају оближњој општини Блаце.
Хаплотип тестираног се добро уклапа у род Богићеваца, чији је филогенетички низ:
R1b-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545 (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/).
Најближа поклапања у табели Српског ДНК пројекта су:
1) Тодосијевић, Аранђеловдан, Бозољин/Брус (разлике на 2 маркера од 23 упоредива)
2) Необјављени резултат, Аранђеловдан, Ковачево/Нови Пазар (2/23)
3) Поповић, Аранђеловдан, Дријенак/Колашин (2/23)
4) Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
5) Зоројевић, Ђурђевдан, Доњи Класнић/Глина (3/23)
6) Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)
Код хаплотипа се уочава више карактеристичних вредности маркера и то екстремно ретка повишена вредност DYS19=16, снижена вредност DYS458=16 и повишена вредност DYS390=25.
Прва двојица са списка најближих поклапања су, поред Радовића, једини у табели Српског ДНК пројекта који имају тако ретку вредност DYS19=16. Узимајући у обзир ову околност, као и географску блискост места порекла, врло је вероватно да Радовићи и Тодосијевићи воде порекло од заједничког претка и поред различите славе. То би свакако било добро потврдити дубинским тестом (WGS или Big Y-700), идеално када би га обојица урадили.
-
36. Станковић, Никољдан, Каменица, Алексинац
Припада хаплогрупи I2-M223>CTS616>Z161>L801>Z170>Y5282>Y112230>Y11229 (https://www.yfull.com/tree/I-Y11229/). Ова хаплогрупа је веома ретка код нас. Као и остале гране хаплогрупе I2-L801 типична је за германске народе. Код нас је заступљена у Старом Влаху (јавно је доступан Пртењак из Котраже код Лучана, слава Ђурђевдан) и у Македонији. Кандидат нема блиских поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе па му саветујем даље тестирање у иностраним лабораторијама које нуде WGS тест или BigY-700 код FTDNA.
Станковић је навео породично предање о пореклу из Црне Горе или Старе Херцеговине. Нисам у етнографској литератури пронашао ништа додатно о овој породици. Помиње се у попису Кнежевине Србије из 1839. Милета Станковић, мада није јасно да ли је баш из Каменице или неког од околних места: Гредетина, Пешчанице, Радеваца, Лозанца, Адровца, Круша или Сувотне.
-
36. Станковић, Никољдан, Каменица, Алексинац
Припада хаплогрупи I2-L801>Z170>Y5282>Y112230>Y11229 (https://www.yfull.com/tree/I-Y11229/). Ова хаплогрупа је веома ретка код нас. Као и остале гране хаплогрупе I2-L801 типична је за германске народе. Код нас је заступљена у Старом Влаху (јавно је доступан Пртењак из Котраже код Лучана, слава Ђурђевдан) и у Македонији. Кандидат нема блиских поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе па му саветујем даље тестирање у иностраним лабораторијама које нуде WGS тест или BigY-700 код FTDNA.
Станковић је навео породично предање о пореклу из Црне Горе или Старе Херцеговине. Нисам у етнографској литератури пронашао ништа додатно о овој породици. Помиње се у попису Кнежевине Србије из 1839. Милета Станковић, мада није јасно да ли је баш из Каменице или неког од околних места: Гредетина, Пешчанице, Радеваца, Лозанца, Адровца, Круша или Сувотне.
Интересантно, иако је почев од бронзаног доба итекако присутна у нашој околини (Мађарска, Чешка... Мокрин) није се значајно проширила источно од Мађарске. Али јесте код Сармата касније. Можда су археогенетски узорци у сарматском контексту у ствари они асимиловани Германи о којима смо више пута причали. Није једина хаплогрупа за коју се може рећи да типична за германске народе а да је пронађена у сарматским гробовима. Питање је како је ова хаплогрупа уопште завршила код нас. У том контексту би WGS, или још боље BigY код FTDNA био врло користан. Ако се господин одлучи ондак боље FTDNA, неупоредиво већи број тестираних. Иначе је много узорака ове хаплогрупе пронађено испитивањем скелета из битке у долини Толенсе, о чему смо такође овде више пута говорили.
-
Интересантно, иако је почев од бронзаног доба итекако присутна у нашој околини (Мађарска, Чешка... Мокрин) није се значајно проширила источно од Мађарске. Али јесте код Сармата касније. Можда су археогенетски узорци у сарматском контексту у ствари они асимиловани Германи о којима смо више пута причали. Није једина хаплогрупа за коју се може рећи да типична за германске народе а да је пронађена у сарматским гробовима. Питање је како је ова хаплогрупа уопште завршила код нас. У том контексту би WGS, или још боље BigY код FTDNA био врло користан. Ако се господин одлучи ондак боље FTDNA, неупоредиво већи број тестираних. Иначе је много узорака ове хаплогрупе пронађено испитивањем скелета из битке у долини Толенсе, о чему смо такође овде више пута говорили.
Хвала на допуни. Подстакнут твојим коментаром допунио сам филогенетски низ у називу хаплогрупе да бисмо лакше продискутовали о археогенетским узорцима ове хаплогрупе. Дакле тачно је да су пронађени узорци хаплогрупе I2-M223>CTS616 у Мокрину и међу ратницима страдалим у бици код Толенсе, али они припадају грани I2-M223>CTS616>Y3670>L1229, која се од Станковићеве одвојила још у мезолиту. Гране које су блиске Станковићевој су од почетка бронзаног доба па до почетка германских сеоба пронађене само на северу Европе.
-
A joj, ukucao L1229 u pretrazi. Dakle ne L1229 već Y11229, odnosno Y11921 na ftDNA. greska, brisi
-
66. Радовић, Лазарева Субота, Сибница/Блаце, R1b-U152 > R-FGC90545 (род Богићевaцa)
Тестирани је у упитнику навео да му је најстарији познати предак рођен у селу Стројинци код Бруса, око 1860. године, а да су деда и прадеда из два суседна села, Рашица и Сибница, која припадају оближњој општини Блаце.
Хаплотип тестираног се добро уклапа у род Богићеваца, чији је филогенетички низ:
R1b-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545 (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/).
Најближа поклапања у табели Српског ДНК пројекта су:
1) Тодосијевић, Аранђеловдан, Бозољин/Брус (разлике на 2 маркера од 23 упоредива)
2) Необјављени резултат, Аранђеловдан, Ковачево/Нови Пазар (2/23)
3) Поповић, Аранђеловдан, Дријенак/Колашин (2/23)
4) Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
5) Зоројевић, Ђурђевдан, Доњи Класнић/Глина (3/23)
6) Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)
Код хаплотипа се уочава више карактеристичних вредности маркера и то екстремно ретка повишена вредност DYS19=16, снижена вредност DYS458=16 и повишена вредност DYS390=25.
Прва двојица са списка најближих поклапања су, поред Радовића, једини у табели Српског ДНК пројекта који имају тако ретку вредност DYS19=16. Узимајући у обзир ову околност, као и географску блискост места порекла, врло је вероватно да Радовићи и Тодосијевићи воде порекло од заједничког претка и поред различите славе. То би свакако било добро потврдити дубинским тестом (WGS или Big Y-700), идеално када би га обојица урадили.
Изгледа је доста Богићеваца исељених у Топлици и околним областима. Видех недавно на 23andMe и резултат Збиљића, Аранђеловдан, Стројници/Брус, R1b-U152. Они би требало да су Морачани такође.
-
48. Павловић, Никољдан, Градац, Сјеница
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Церовићем из места Стубла код Медвеђе, који такође слави Никољдан, а потиче од братства Церовића из Тушине код Шавника. Павловић поседује типичну вредност DYS576=18 коју поседују и остали до сада тестирани припадници овог братства па вероватно и Павловићи потичу од овог братства.
Кандидат је навео да је истраживањем породичних таблица дошао до закључка да је његова породица дошла у Градац почетком 19. века, а да је по предању пореклом из Црне Горе. У књизи Села сјеничког краја Миле А. Павловић је наведено да су се Павловићи доселили из Црне Горе најпре у оближње село Вапа, па онда у Градац. Пише још да су пореклом од Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено. Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код компаније FTDNA, јер је један од Церовића већ урадио тај тест, па би било корисно упоредити резултат у циљу потврде припадности поменутом братству и процене периода филогенетског раздвајања Павловића и Церовића.
-
38. Маринковић (Игњатијевдан), Коранско Село/Бариловић
Припада хаплогрупи I2a-PH908 и подграни Y51673. Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/I-Y51673/ (https://www.yfull.com/tree/I-Y51673/)
Постоји већ раније тестирани Маринковић из истог села, са истом славом, али је разлика у СТР маркерима 3/23. Вероватно су врло давно раздвојени по мушкој линији. Овај Маринковић поседује вредности DYS19=15 (други има 16), DYS391=11 (други има 12) и DYS481=30 (други има 32). На овим маркерима се у принципу разликују сви који су сврстани у заједнички род (углавном су из Лике). Исто као што Маринковићи имају двоструку разлику на DYS481, такав исти случај се јавља и код једног другог презимена, исте славе и из истог села (нејавни су резултати). Постоји у овом роду још један који слави Игњатијевдан, а то је Шумоња из Плашког. Разликује се од Маринковића на 4 маркера, од упоредивих 23.
Нисам нашао неке старе записе о Маринковићима из Коранског, али су сигурно ту од давнина. Према попису из 1948. било је 84 Маринковића у 18 домаћинстава.
(https://i.postimg.cc/RZ406Qxg/aaaaaaaa.jpg)
-
62. Бабић (Марковдан), Попови/Бијељина
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563>FT44409. Први је који слави Марковдан из ове хаплогрупе. Има више њих од којих се разликује на 3 маркера, на упоредивих 23. То су углавном из Мачве и Војводине, који славе Алимпијевдан и Мратиндан. Бабић има неке вредности на маркерима које су ређе (нпр. DYS481=24, уместо 23), али на основу њих се не може закључити с ким би био баш генетски близак. Међу онима који су му најближи поменуо бих Петровића (Ђурђевдан) из Великог Набрђа у источној Славонији и чувене Ненадовиће (Алимпијевдан) из Бранковине.
https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/ (https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/)
У литератури се налази да су Бабићи из Попова пореклом из Црне Горе, а тестирани мисли да су из Херцеговине. Одбацио бих и једно и друго на основу генетичког резултата.
-
48. Павловић, Никољдан, Градац, Сјеница
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Церовићем из места Стубла код Медвеђе, који такође слави Никољдан, а потиче од братства Церовића из Тушине код Шавника. Павловић поседује типичну вредност DYS576=18 коју поседују и остали до сада тестирани припадници овог братства па вероватно и Павловићи потичу од овог братства.
Кандидат је навео да је истраживањем породичних таблица дошао до закључка да је његова породица дошла у Градац почетком 19. века, а да је по предању пореклом из Црне Горе. У књизи Села сјеничког краја Миле А. Павловић је наведено да су се Павловићи доселили из Црне Горе најпре у оближње село Вапа, па онда у Градац. Пише још да су пореклом од Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено. Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код компаније FTDNA, јер је један од Церовића већ урадио тај тест, па би било корисно упоредити резултат у циљу потврде припадности поменутом братству и процене периода филогенетског раздвајања Павловића и Церовића.
Павловићи из Сувог Дола код Блаца негују предање о доласку у Топлицу са подручја Градца и Вапе, иако им није иста комбинација слава (Свети Алимпије и Ђурђевдан).
-
23. Јовановић, Митровдан, Загузје/Брод/Црна Трава, I2-Y3120
Тестирани потиче из фамилије која носи надимак Симоновци, а тестирани наводи да су га добили по претку Симону Радојичићу. О пореклу фамилије постоје разне верзије сличних предања. У свима њима се наводи да им је најстарији предак носио презиме Зејак, а да се звао, Бранко (према наводу тестираног), Младен (предање забележено у засеоку Дећева) или Стеван (предање забележено у засеоку Загузје). Таква је ствар и са наводима у вези места одакле се Зејак доселио у Брод. Тестирани наводи да је Зејак дошао из Невесиња. У једној монографији се каже да је Зејак дошао из Полимља у Страгаре, затим у Прокупље, а одатле у махалу Загузје, коју је и засновао. Даље се наводи да је неко време боравио у овој махали, а касније се сели са сином Марком у бродску махалу Маркова Чука, а одатле у Дећеве, тако да је махала Загузје опет остала ненасељена.
У махали Дећева фамилије Вељковић и Дојчиновић наводе да је њихов родоначелник Ђорђе Марковић, рођен око 1800. године, који је син поменутог Марка досељеног из Загузја. Они међутим наводе много компликованије (и по мени мало вероватно) предање о старијем пореклу: њихови преци напустили су Чево y Црној Гори и населили се y околину Мојковца, а одатле у Полимље изнад Пријепоља. Бежећи од турске освете населили су се у Страгаре код Крагујевца. После убиства турског старешине, напустили су Страгаре и преселили се у околину Прокупља. На неки начин Турци су их пронашли у овом селу. Цела породица је напустила Прокупље и населила се у Знепоље, а касније на Власини, где су се бавили рударством и сточарством. Зејак са синовима Марком, Станком и Наћом напушта Власину (врањански пашалук) и прелази у бродску махалу Загузје (лесковачки пашалук).
Симон (Радојичић), који је био потомак Марка, Зејаковог сина, вратио се из Дећеве у Загузје. Симон је имао сина Јована који је родоначелник фамилије Јовановић којој припада тестирани. Симон је славио Митровдан, као и његови рођаци у махалама Дећеве, Маџаре и Маркова Чука, па његови потомци и данас славе ову славу. Махала Загузје је данас опет ненасељена.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS570=20, DYS391=10 и DYS576=19, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS481=28. Резултату Јовановића је близак хаплотип Здравковића из оближњег села Добро Поље (Црна Трава), који слави Јовањдан, са једном разликом на 17 упоредивих маркера. На истој генетичкој дистанци се налази и хаплотип Марковића из Мале Грабовнице код Лесковца, који слави Никољдан.
На 23 до 25 упоредивих маркера у бази Српског ДНК Пројекта постоји већи број хаплотипова који су од резултата Јовановића удаљени на 2 до 3 маркера. Сво они припадају једном роду са простора Косова који слави Никољдан, а са Јовановићем деле карактеристичне вредности DYS570, DYS19=17 и DYS481=28. Хаплотипови већине припадника овог рода још увек нису јавни, али јесте један: хаплотип Арсића из махале Манастир села Божевце, Косовска Каменица. Арсић припада подроду Алистојковаца, а цео овај род грани I2-Z17855, којој би могли припадати и Јовановићи.
Мишљења сам да би старина тестираног могла бити на подручју Косова, а да су приче о пореклу из Невесиња веома мало вероватне. И Предање о пореклу из Полимља би могла бити накнадна конструкција на основу презимена Зејак, којих има у том крају. Полимски Зејаци су међутим од рода Дедајића, који припада великом роду Крича и Угреновића и сасвим другој хаплогрупи, J2b-M205.
-
26. Опалић, Марковдан, Стража/Лозница, I2-Y3120>I-Y508496>I-S17250> Крајишки марковштаци
Тестирани наводи да по предању Опалићи у Стражи потичу из Лике, из места Комић у општини Удбина. Мисле да су се одатле доселили у Стражу преко Босанске Крајине, али не знају када. У околини Лознице се бележе у другој половини 19. века.
У Лици у Комићу заиста има Опалића, али они славе Петровдан. Опалића има и на Банији. Очигледно да фамилија овог презимена има са различитим славама и могуће је да су разнородне. За Опалиће из Страже би могли бити интересантни Опалићи из Мајура код Шабца, од којих је био Јевто Опалић, турски ђумрукџија пореклом из бијељинске нахије, који је био један од вођа буне Срба у Босни 1834. године. Нажалост, ни једна од поменутих фамилија Опалића до сада није генетички тестирана, тако да није познато да ли су неке од њих међусобно сродне.
Тестирани припада великом роду Крајишких марковштака (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2670.0). За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа) и други. Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.
Модални хаплотип рода Крајишких марковштака веома је близак модалном хаплотипу северне карпатско-динарске гране хаплогрупе I2-Y3120. Резултат тестираног Опалића карактерише једино снижена вредност DYS481=27 и у нешто мањој мери маркер DYS389ii=30.
Било би веома значајно да неко од Крајишких Марковштака уради дубњи геномски тест, било BigY, било WGS, како би се овај велики крајишки род коначно генетички профилисао.
-
26. Опалић, Марковдан, Стража/Лозница, I2-Y3120>I-Y508496>I-S17250> Крајишки марковштаци
Тестирани наводи да по предању Опалићи у Стражи потичу из Лике, из места Комић у општини Удбина. Мисле да су се одатле доселили у Стражу преко Босанске Крајине, али не знају када. У околини Лознице се бележе у другој половини 19. века.
У Лици у Комићу заиста има Опалића, али они славе Петровдан. Презиме се јавља и у Мокром Пољу код Книна, где су Опалићи славили Лучиндан, а Опалића има и на Банији. Очигледно да фамилија овог презимена има са различитим славама и да су вероватно разнородни. За Опалиће из Страже би могли бити интересантни Опалићи из Мајура код Шабца, од којих је био Јевто Опалић, турски ђумрукџија пореклом из бијељинске нахије, који је био један од вођа буне Срба у Босни 1834. године. Нажалост, ни једна од поменутих фамилија Опалића до сада није генетички тестирана, тако да није познато да ли су неке од њих међусобно сродне.
Тестирани припада великом роду Крајишких марковштака (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2670.0). За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа) и други. Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.
Модални хаплотип рода Крајишких марковштака веома је близак модалном хаплотипу северне карпатско-динарске гране хаплогрупе I2-Y3120. Резултат тестираног Опалића карактерише једино снижена вредност DYS481=27 и у нешто мањој мери маркер DYS389ii=30.
Било би веома значајно да неко од Крајишких Марковштака уради дубњи геномски тест, било BigY, било WGS, како би се овај велики крајишки род коначно генетички профилисао.
У Мокром Пољу су Опачићи, а не Опалићи.
-
У Мокром Пољу су Опачићи, а не Опалићи.
Хвала Зрно на исправци. Тај податак сам нашао у чланку о Опалићима (https://www.poreklo.rs/2012/02/29/opali%C4%87/) на нашем порталу и баш сам се питао одакле је преузет. Исправићу у анализи, а требало би то кориговати и на Порталу.
-
Хвала Зрно на исправци. Тај податак сам нашао у чланку о Опалићима (https://www.poreklo.rs/2012/02/29/opali%C4%87/) на нашем порталу и баш сам се питао одакле је преузет. Исправићу у анализи, а требало би то кориговати и на Порталу.
У пиратској верзији књиге "Книнска Крајина" проте Саве Накићеновића заиста се наводе Опалићи са славом Лучиндан у Мокром Пољу, али то је сигурно нетачно. Исти извор је коришћен за чланак на Порталу, па одатле и грешка.
-
33. Вуковић, Аранђеловдан, Веље Дубоко/Колашин, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653> Љешњани - Војинићи
Тестирани припада великом генетичком роду Љешњана - Војинића, који је један од најбоље тестираних у оквиру Српског ДНК пројекта. Вуковић је навео донекле модификоваано предање, али у суштини у вези са овим родом: по предању најстарије познато порекло је из околине Вучитрна (Војин војвода из Вучитрна, а по њему Во(ј)иновић) затим кнез Богдан (око 1535. године) и по њему Кнежевићи све до Вука Кнежевића од кога настаје презиме Вуковић.
Род Љешњана - Војинића је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а о њима имамо и засебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=876.0) на Форуму.
Ово је други тестирани Вуковић из Вељег Дубоког, чиме је још једном потврђено да им је предање тачно. Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS390=23, DYS385=15-16 и делимично DYS389ii=30. Осим маркера DYS390=23 који је приватна мутација тестираног, остале вредности су карактеристичне за хаплотип Љешњана - Војинића. Постоји више хаплотипова овог рода који се од резултата тестираног разликују само на том једном маркеру: други Вуковић из Вељег Дубоког, Перошевић из Лукова (Никшић) и још неки.
-
47. Марјановић, Аранђеловдан, Кочане/Дољевац, I2-Y3120
Према наводима тестираног, Марјановићи носе надимак "Јовинци", по Јови који је први дошао у Нишавски срез из Крагујевца средином 19. века. По предању, фамилија потиче из племена Васојевића из села Трешњево недалеко од Андријевице. Резултати теста не говоре у прилог овом предању и тестирани свакако не припада генетичком роду Васојевића.
У једној етнографској студији из 70-их година 20. века о Бабичкој гори (микрорегији којој припада село Кочане), у селу се не наводи род Јовинци, али се помињу Јовчинци којих има 20 кућа, што би могао бити исти род. За њих се каже да су у селу староседеоци.
Хаплотип тестираног највише карактерише маркер DYS549=12, затим DYS391=10 и DYS458=18, те у мањој мери DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип једног од двојице Мирковића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7917.msg212142;topicseen#msg212142) (Стевањдан, Стапари/Ужице) чији су резултати раније објављени у оквиру ове акције. Хаплотипови Марјановића и Мирковића имају подударање 23/25 и оба поседују карактеристичне вредности DYS391=10, DYS458=18 и DYS389ii=30. Ипак, Мирковића и Марјановића не повезују ни предања, ни слава, нити иста географска регија, па је упитно да ли сличност њихових хаплотипова значи и да су заиста у некој иоле ближој родословној вези. Та би се претпоставка свакако морала проверити додатним генетичким тестовима.
-
26. Опалић, Марковдан, Стража/Лозница, I2-Y3120>I-Y508496>I-S17250> Крајишки марковштаци
Тестирани наводи да по предању Опалићи у Стражи потичу из Лике, из места Комић у општини Удбина. Мисле да су се одатле доселили у Стражу преко Босанске Крајине, али не знају када. У околини Лознице се бележе у другој половини 19. века.
У Лици у Комићу заиста има Опалића, али они славе Петровдан. Опалића има и на Банији. Очигледно да фамилија овог презимена има са различитим славама и могуће је да су разнородне. За Опалиће из Страже би могли бити интересантни Опалићи из Мајура код Шабца, од којих је био Јевто Опалић, турски ђумрукџија пореклом из бијељинске нахије, који је био један од вођа буне Срба у Босни 1834. године. Нажалост, ни једна од поменутих фамилија Опалића до сада није генетички тестирана, тако да није познато да ли су неке од њих међусобно сродне.
Тестирани припада великом роду Крајишких марковштака (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2670.0). За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа) и други. Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.
Модални хаплотип рода Крајишких марковштака веома је близак модалном хаплотипу северне карпатско-динарске гране хаплогрупе I2-Y3120. Резултат тестираног Опалића карактерише једино снижена вредност DYS481=27 и у нешто мањој мери маркер DYS389ii=30.
Било би веома значајно да неко од Крајишких Марковштака уради дубњи геномски тест, било BigY, било WGS, како би се овај велики крајишки род коначно генетички профилисао.
Банијски Опалићи (село Јабуковац код Петриње) прослављају Петровдан. По свему судећи, на Банију су прешли из Лике крајем XIX или почетком XX вијека.
-
65. Чутурило, Никољдан, Плоча/Грачац, I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882>Z16969>A1328>FT27092>Y177643>Y220413>FT109194>FT109402
Матица Чутурила је у Дабру код Оточца у Лици. У предањима о старијем пореклу Чутурила наводи се да су старином из Херцеговине, одакле су се након њеног пада око 1525. године населили у Босну, на подручје средњег тока Усоре, као део влашког сточарског становништва које су Турци насељавали на новоосвојена подручја. Турци 1635. године доводе групу влаха Усораца на подручје Удбине које затим Аустријанци 1658. године преводе у Крбаву, а потом у Гацку, у околину Оточца. Године 1660. их коначно насељавају у Старо Село, које се раније звало Вилић, а насељени власи добијају назив Вилићани. Тада се Чутурили помињу први пут као део влаха Вилићана. Први познати припадник, уједно и родоначелнихк овог рода, је Алексеј Чутурило, који се јуна месеца 1672. године доселио у Дабар са заједницом "од 38 чељади". На челу заједнице се на даље смењује више старeшина (Јован, Василије, Михаел...), да би 1748. то место преузео Симеон Чутурило, од којег почиње већина родослова овог братства.
Према једном истраживању Чутурили су пореклом из села Вилићи код Пљеваља, одакле су и донели име Вилићани, како је касније названо и село у долини Гацке у које су досељени.
Након прогона Турака из Лике и Крбаве 1699. године крајишке власти су део српских родова преселиле на напуштено турско земљиште у Крбави и Лици, како би се успоставила што јача одбрана према турској граници на Уни. У овом исељавању из Дабра у Лику и Крбаву учествовало је 60 породица, међу њима и породице Чутурило које су добиле имања у Острвици, Плочи и Брувну. Зна се да су се том приликом из Дабра иселила домаћинства Петра, Луке, Јове и Михајла Чутурила.
Огранак Чутурила којем припада тестирани носи надимак Главанови.
Резултат тестираног карактеришу маркери DYS391=10 и DYS385=15-15, а у мањој мери и DYS635=22.
Овај хаплотип се у потпуности подудара са хаплотипом Радовића из Борковића код Плужина, који припада роду Лаловића-Пивљана. Блиска подударања са разликом на један до два маркера постоје и са другим припадницима овог рода, чији хаплотип карактеришу управо поменути маркери DYS391=10 и DYS385=15-15. Ипак, Лаловићи-Пивљани славе Јовањдан и очували су своју славу у расејању, па се и поред ове сличности хаплотипова не бих усудио да тврдим да Чутурили припадају овом роду, иако би и предање о пореклу из Херцеговине могло говорити томе у прилог. Чини ми се вероватнијом могућност да су Чутурили блиски роду Крајишника I2-FT109402 (Љубоја, Тегелтија и остали), међу којима има и слављеника Никољдана, а неки од њих су и са подручја Лике (Драгојевић, Решетар/Плитвичка Језера; Басарић, Барлете/Госпић; Зороја, Павловац Вребачки/Госпић). Oвај род припада истој грани I2-FT109402 (старој око 100 година) као и Лаловићи-Пивљани и у ширем смислу ради се о истом старом средњовековном роду. И за Крајишнике I2-FT109402 су карактеристичне вредности маркера DYS391=10 и DYS385=15-15 које поседује Чутурило, а од модалног хаплотипа рода његов резултат одступа на два маркера.
Добро би било да Чутурило провери снипове у грани I2-FT109402, како би проверио претпоставку о припадности једном од поменута два рода, а геномски тест би свакако био најбоља опција.
-
64. Дурић, Ђурђевдан, Непривај/Вареш
Припада хаплогрупи I2 PH908, по свему судећи грани I-Y151633.
Хаплотип тестираног Дурића има чак осам немодалних вриједности, од чега двије снижене за по два. Повишени су DYS385=15-16 и DYS460=11. Снижене су DYS391=10, DYS389II=30, DYS437=14 и DYS533=12, док су за по двије вриједности снижени DYS449=29 и DYS481=29.
Упркос релативно великом броју немодалних вриједности, можемо изнијети претпоставку о припадности напријед наведеној грани на основу одређених подударностима са припадницима једног мањег генетичког рода из Старог Влаха.
Наиме, у односз на тестираног Ђуровића из Горачића код Лучана Дурић има 2 разлике на 24 упоредива маркера, при чему са њим дијели обје двоструко снижене немидалне вриједности. Крсна слава Ђуровића је, такође, Ђурђевдан. Слично је и са једним нејавним тестираним из Пријепоља, који такође слави Ђурђевдан, са Дурићем дијели обје двоструко снижене немодалне вриједности, а укупно су на 3 разлике од 24 упоредива.
Тестирани је навео да је даље поријекло из Црне Горе, што није директно потврђено, али с обзиром на релативно флексибилан народни осјећај за географију, сасвим је могуће да се заправо ради о досељењу из Старог Влаха.
Дурићи са славом Ђирђевдан су поменути у Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882. годину управо у парохији Вареш. Остаје као могући предмет даљег истраживања евентуална повезаност са селом Дурићи код Власенице. Нисам пеонашао податак о томе шта тамошњи Дурићи славе, али ако прихватимо тезу о досељењу из Старог Влаха и имамо на уму путне комуникације из Власенице према Олову, Варешу у уопште централној Босни, није искључено да је то село прва етапна станица Дурића у Босни.
Вриједно је помена да је, по свему судећи, од ових Дурића и митрополит њемачки Григорије Дурић, који је рођен у Варешу.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова или директни тест код Yseq-a, којим би се провјерила припадност пројектованој грани I-Y151633.
-
25. Божовић, Јовањдан, Гусиње
Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана, чија је матица на подручју истоименог села недалеко од Берана.
Изузев повишене DYS576=17 која је својствена само Божовићу, све друге маркерне вредности су у складу са модалним хаплотипом рода. Маркерно су му најближи Аранђеловштак Бакић из Љевоше код Пећи и нејавни тестирани из Петриља код Медвеђе. Са обојицом се разликује управо на DYS576. Род којем припада тестирани из Петриља је своје путешествије ка Горњој Јабланици започео почетком друге половине 19. века, када су као и већи број породица из Мезгаља иселили најпре ка метохијској котлини.
Треба додати да се од Радовановића из Маћедонца код Медвеђе Божовић разликује на чак 4 маркера, што нам говори о старости и разгранатости овог генетичког рода.
Према подацима које нам је навела породица Божовић, њихови су преци 1852. године због страха од крвне освете доселили у Гусиње. Предање о могућој сродности са бајичким Мартиновићима је захваљујући генетичким тестовима показано као нетачно, с обзиром на то да Мартиновићи припадају хаплогрупи E-V13>FT287248.
Постоји могућност да Божовићи и Мезгаљани припадају подграни Y464599 (https://www.yfull.com/tree/G-Y464599/) у којој се налази нама непознати резултат из Црне Горе. Ово би се могло проверити неким од дубинских тестова, у идеалном сценарију макар двојице припадника овог рода. Стога моја најсрдачнија препорука за неки од WGS тестова.
-
27. Ђурковић, Св. Врачи, Суви До, Блаце, E-V13>Z1057
Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
Ђурковић, Велика Грабовница, Брус
Највероватније припада хаплогрупи E-V13, мада постоји и мала вероватноћа да припада грани E-V22. Поседује помало необичан хаплотип па је тешко рећи са сигурношћу на овом броју маркера. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК Пројекта.
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић
Припада хаплогрупи E-V13>Z5018, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од неуобичајених вредности издвајају се висока DYS19=14 и јако ниска DYS635=20. Међу страним хаплотиповима има неколико релативно блиских поклапања која припадају грани Z5018>Z16242, међутим припадници ове гране су ограничени углавном на Велику Британију, па се не може са сигурношћу тврдити да јој припада и Миловановић.
Благоје Павловић је забележио две куће Миловановића у Земаници, и каже да су досељени из Бозољина (Брус), као и остало данашње становништво села, или након Српско-турских ратова 1876-78 или непосредно пре 1912. године. Сами Миловановићи из Земанице немају предање о даљем пореклу.
Тројица тестираних деле веома снижену вредност маркера DYS635=20, због чега постоји и мања могућност да овај род припада грани E-V22, а не грани E-V13 (што је ипак вероватније). Хаплотип новотестираног Ђурковића поседује и повишену вредност маркера DYS393=14.
Тестирани је навео да је његова породица прешла у Нову Шумадију код Призрена у првој половини 20. века, а после 1960. године су се иселили у село Вица код Прокупља.
-
31. Поповић, Ђурђевдан, Ераковићи, Цетиње, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Y397267>Y297718>Y613243
Припада роду Ераковића - Његуша. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS570=20. То је уједно и и једина разлика у односу на хаплотип претходно тестираног Поповића, који припада грани овог братства која се иселила у Петрово Село код Кладова.
Захвљујући дубљим генетичким тестовима које је урадило пар Петровића, овај род је одлично профилисан:
https://www.yfull.com/tree/E-Y297718/
О роду Ераковића из Његуша имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=568.0
Тестирани је навео да припада ужој грани Торомана.
-
41. Ковачевић, Никољдан, Кољане, Врлика, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722
По хаплотипу је најближи роду Томића - Морачана, односно тестираним припадницима овог рода из Крајине који славе Часне Вериге Апостола Петра, али се без дубљег теста не може утврдити да ли припада овом роду. Род Томића - Морачана припада млађој грани E-Y126722>Y176890>FTF89170, о чему је више података доступно овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3437.msg212631#msg212631
Тестирани је навео да су Ковачевићи у Кољанима присутни најкасније од краја 18. века, када се у црквеним књигама најпре јављају са презименом Перуш. Потом се помињу као Перуши - Ковачевићи, да би се старо презиме временом изгубило.
Препорука за даље тестирање: идеално би било урадити дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради прецизног одређивања млађе гране.
-
46. Димитријевић, Илиндан, Писодери, Преспа, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS448=21 и DYS449=33 и снижене вредности маркера DYS570=18 и DYS533=11. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Тестирани је навео да Димитријевићи можда потичу из Ресена.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
24. Чоловић, Аранђеловдан, Бања/Аранђеловац, J2a-Y230579
Породица Чоловић припада хаплогрупи J2a-Y230579, и генетичком роду Пјешиваца и Цуца, чији је филогенетички низ:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579.
Према етнографском истраживању Боривоја М. Дробњаковића („Јасеница“, Српски етнографски зборник, књ. XXV, Београд 1923), у Бањи (Старо Село) је почетком 20. вијека живјело 10 кућа Чоловића. Наведени су као стара породица непознатог поријекла, са крсном славом Аранђеловдан.
Генетички резултати показују да тестирани Чоловић има модални хаплотип рода Пјешиваца и Цуца, што значи да носи најчешће вриједности за ову грану. Због тога је тешко утврдити временску удаљеност у односу на остале припаднике рода само на основу STR маркера.
Ипак, важна индиција лежи у слави Аранђеловдан, коју у овом роду слави свега неколико братстава (док је доминантна слава Јовањдан (Сабор и Зачеће)). Управо тај податак, уз географску близину Радовића из Врбице (око 3км удаљености од Бање), који имају исту славу и поклапање на 22/23 маркера, снажно указује да су Чоловићи и Радовићи највјероватније блиско повезани. Радовићи припадају потолићкој грани рода, J-BY102150, што упућује да би и Чоловићи могли бити њен дио.
У Црној Гори, једина братства из генетичког рода која славе Аранђеловдан и која су истовремено генеалошки повезана са Пјешивцима јесу Чановићи из Бршна код Никшића и Мирјачићи из истог мјеста. Оба братства воде поријекло „од Потолића“, потомака брата војводе Богдана Потолића.
Како унутар братства Чоловића постоји извјесна свјест о поријеклу из Црне Горе, могуће је, да је та веза управо ишла преко Бршна и Потолића, што би објаснило и генетичко поклапање и славу.
Ранија претпоставка да су Чоловићи из Бање повезани са истоименим породицама из Шипчаног и Чева данас је генетички одбачена, јер ти Чоловићи припадају хаплогрупи R1a, што потврђује да нису сродни. Овим резултатом дефинитивно су побијене и раније спекулације појединих генеалога које су само на основу презимена повезивале све Чоловиће у једно поријекло. Подаци показују да Чоловићи из Никшића, Требиња, Мостара, Рашке и Аранђеловца нису међусобно повезани, што се сада потврђује и генетичким тестирањима.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y230579.
-
37. Ђаковић, Дренова, Прњавор, I2-Y3120>PH908
Према подацима које је сакупио тестирани, у топографским архивама из времена Аустроугарске, локалитет села Дренова постоји уписан под именом Ђаковићи. Постоји магловито породично предање о пореклу са простора Црне Горе и Старе Херцеговине.
Карактеристика хаплотипа који поседује Ђаковић јесте нешто нижа вредност 23 на маркеру 390, самим тим се приближава групи родова са сличним вредностима. Таквих је породица највише на простору Старог Влаха у Србији. Поменути хаплотипови јављају се и код припадника генетичког рода Каменогораца из околине Пријепоља (славе Ђурђевдан и Никољдан). Није искључено да је управо у овим крајевима даља матица Ђаковића. Сеобама с краја 15. и почетка 16. века, народ из ових крајева кретао се увелико ка западу, све до Крајине.
На основу дубинског резултата једне породице из ове групе, знамо да је реч о подграни I-Y151633: https://www.yfull.com/tree/I-Y151633/
Према попису БиХ из 1991. године, сви Ђаковићи из околине Прњавора су католици, а најбројнији су били управо у Дренови (53 члана).
Савет за Ђаковића је неки од дубинских тестова (за почетак појединачни), како би евентуално потврдили припадност овом генетичком роду.
-
Преписка о резултату Божовића из Гусиња пребачена је на нову тему о роду Мезгаљана:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7975.0
-
53. Вучај, Београд, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5635
Тестирани припада разгранатом роду из Босанске Крајине чија је крсна слава Јовањдан. Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино снижена вредност маркера DYS439=11. Најближа поклапања хаплотипова има са следећом двојицом, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Боснић, Јовањдан, Пашин Поток/Цетинград
- Ђуран, Јовањдан, Чапразлије/Ливно
Тестирани је усвојено дете и ништа не зна о свом пореклу. У упитнику није навео под којим околностима је добио албанско презиме иако је очито српског порекла.
-
54. Мартиновић, Јовањдан, Цетиње, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248
Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Бајица (E-FT287248).
Од раније имамо резултат једног тестираног Мартиновића из Бајица, који припада истом генетичком роду.
Јован Ердељановић је у Бајицама забележио следеће предање о пореклу Мартиновића:
Из Чарађа, које је код Гацка у Херцеговини, били су дошли четири брата у Цуце, у село Ржани До, на место Граб, где и сад има њихова црквица и код ње до, који, веле, и данас није дељен. Та су се четири брата звала: Бајко, Бјелан, Неноје и Чејо. Из Ржаног Дола они су се морали разићи. Бајко отиде даље у Цуце, и од њега су цуцки Бајковићи. Бјелан се преселио на "Решњу "у садашње Бјелице, и од њега су бјеличка браства Милићи, Абрамовићи и др. Неноје дође у Бајице, које су се од старине већ тако звале, и од њега су Мартиновићи и Вуксановићи. Сви потомци ова три брата славе и сад Јовањ-дан зимњи. А четврти брат, Чејо, врати се у Гацко и прими ислам, и од њега су тамошњи Ченгићи.
У Чарађу је било остало још три брата оне четворице, и од њих воде порекло друга три браства: од једнога Самарџићи у Кривошијама, од другога Бандићи у Команима и Ђуричковићи у Загарчу, а од трећега Османагићи у Подгорици. Сва именована браства знају и до данас, да су међу собом род.
Цитаћу овде свој коментар претходног резултата Мартиновића:
Као што је познато, за Бајковиће и њима сродна братства из Вељих Цуца је утврђено да припадају грани J2a-Z38463, а исто важи и за Бандиће из Комана и Самарџиће из Кривошија. На основу тога што и Бандићи и Самарџићи имају предање да су се у своје племенске области доселили из Цуца преко Бајица, очекивао сам да ће и Мартиновићи такође припадати грани J2a-Z38463 о чему сам у пар наврата писао на форуму. Међутим, испоставило се да су и досељеници у Бајице били разнородни што потврђује да су J2a-Z38463 и E-Z19851 братства заиста чинила чврсту родовску заједницу на подручју Вељих Цуца, као и да су заједнички учествовала у миграцијама из тог племена, а да ли су тамо заједно досељена тек остаје да се утврди. E-Z19851 братства су у Веље Цуце (а касније и у Мале Цуце) сасвим извесно досељена из Риђана, док још увек није утврђено где је тачно матица рода Цуца и Пјешиваца који припада грани J2a-Z38463.
-
53. Вучај, Београд, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5635
Тестирани припада разгранатом роду из Босанске Крајине чија је крсна слава Јовањдан. Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино снижена вредност маркера DYS439=11. Најближа поклапања хаплотипова има са следећом двојицом, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Боснић, Јовањдан, Пашин Поток/Цетинград
- Ђуран, Јовањдан, Чапразлије/Ливно
Тестирани је усвојено дете и ништа не зна о свом пореклу. У упитнику није навео под којим околностима је добио албанско презиме иако је очито српског порекла.
Možda je to prezime porodice koja ga je usvojila. Nije samo albansko, ima ga i kod Hrvata Janjevaca. A možda je i albanizovano prezime, ko zna. Ako ništa drugo čovek je saznao krsnu slavu, to je dovoljno za početak.
-
40. Милетић, Аранђеловдан, Причевац, Књажевац, J2b-M205>Y22059
Тестирани је оставио податак о родовском надимку Банџичи. У литератури је то род Бандзичи, или Матејинци, најбројнији у селу. О њима се каже следеће:
Крстичи (28 к.) су врло стара и јако разграната породица. Старинци су. Зову се и Матејинци. Из ове су фамилије, прича се, Бандзичи у Г. Соколовици, Крстичи у Штрпцима, Крстичи у Д. Каменици, Крстичи и Грци y Дејановцнма и Крстичи у Алдинцима (све у Заглавку). Славе св. Аранђела.
Грци (4 к.) су старином из Причеваца (Заглавак). Њихов се предак призетио овде у првој половини прошлога века. Они су из породице Крстичи (в. тамо). Славе сада св. Стевана („на имање“) а пређе св. Аранђела.
извор: Маринко Т. Станојевић, „Заглавак“
Хаплотип је готово у потпуности модалан за подграну J-Y22059, изузетак је вредност 439=11. Иако је реч о брзомутирајућем маркеру, ова промена може бити од значаја за евентуалне ближе везе са појединим родовима. У питању су Богосављевићи, Аранђеловдан, Рибаре, Јагодина и Ристићи, Алимпијевдан, Ћуштица, Књажевац. Веза и са етнографске стране има смисла, географски су сви близу, а Ристићима је старија слава управо Аранђеловдан, имају родовски надимак Поречанци.
Савет за даље тестирање - WGS тест.
-
45. Самоуковић, Ђурђевдан, Урдук, Хаџићи, J2b-M205>Y22059
Од раније смо имали резултат Бошњаковића из Качера код Ужица и Самоуковића из Хаџића (огранци рода Ђурића из Заовина) са 23andMe (SNP J-M205), али сада смо добили и маркере за овај род. Помињали смо и раније те резултате, стога цитирам део објаве:
Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205
Качер
Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан.
Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013
Заовине
Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.).
Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004
ДНК тестирањем откривено је да Ђурићи из Заовина нису огранак дробњачких Караџића (друга хаплогрупа), али њихово порекло заиста упућује на крајеве око Дурмитора и старо племе Крича (подграна J-Y155375). Наиме, најближа днк поклапања постоје на простору Затарја, Старог Влаха, Расинског округа и Крајине, а хаплотип карактерише вредност 15-17 на маркеру 385, као и типична за грану Y155375 вредност 15 на маркеру 458. Самоуковићу су генетички најближи: Милинковић, Ђурђевдан, Семегњево, Чајетина, Тодовић, Никољдан, Челебић, Фоча, једна муслиманска породица из околине Пријепоља, Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Каралић, Ђурђевдан, Александровац, Карајовић, Аранђеловдан, Александровац, Вучета (потпуно поклапање), Ђурђевдан, Омарска, Приједор, Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац и Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка.
Самоуковића је на попису БиХ из 1991 било у следећим местима око Хаџића: Касатићи (42), Мишевићи (7), Пазарић (5), Урдук (27), Жуновица (6), Брадина код Коњица (9).
Није тачно утврђено када су из села Петњице у Дробњацима дошли Ђурићи у Заовине. Вероватно крајем XVII века улазе у миграционе токове. Једно време живели су око Пљеваља. Број Ђурића се веома динамично увећавао великим наталитетом. Године 1840. највише је њихових кућа, то су домаћинства и задруге: Милисава, Веселина, Павла, Трипка, Косте, Спасоја и Тадије. Распоређени су у засеоке: ђурићи–Спајићи, Ђурићи—Поповићи, Ђурићи–Граховци, Ђурићи–Веселиновићи, Ђурићи—Радовановићи, Ђурићи–Трифковићи, Ђурићи–Костићи.
Бајина Башта и околина до 1941, Стеван Игњић, 1985
Од ових Ђурића из Заовина воде порекло:
Прота Милан Ђурић
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/d/d1/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B.jpg)
Историчар Иван Ђурић
(https://amarilisonline.com/wp-content/uploads/2011/11/Ivan-Djuric-prvi-srpski-izbori.jpg)
-
Ја сам некада давно чуо да је Самоуковића било и у Ваљеву, а недавно сам добио и потвду за то. У емисији Културиста, Бошко Козарски помиње да је у цркву у селу Петњица код Ваљева, свештеник Самоуковић донио мошти (руку) Светог апостола Луке. Распитао сам се мало о томе и добио сам овај одговор који ћу испод поставити, нисам сигуран да ли је у овој посљедњој реченици направљена грешка па је написано "Од Симеуновића..." или су ти Симеуновићи настали од овог Симеона (Самоуковића) који се помиње у тексту. Да ли неко има више података о томе?
"Јовановићи-Самоуковићи: Око 1809. године доселили су се из Заовина-округ ужички јака свештеничка породица Јовановића-Самоуковића, која је старином из села Петњице у Дробњацима, од братства Караџића. Из ове породице су браћа Мојсеј, архимандрит манастира Рача, Дионосије, игуман манастира Ћелије и свештеници петнички Симеон и Алимпије, које помиње Јоаким Вујић у својим „Путешествијама“. Од Симеуновића сада у Петници има само једна кућа, која слави Ђурђевдан*."
-
Трећа тура тестираних:
67. Савић (Никољдан), Црни Врх, Гламоч
68. Тодоровић (Аранђеловдан), околина Чачка
69. Јоковић (Ђурђевдан), Северово, Ариље
70. Анђелковић (Аранђеловдан), Мланча, Краљево
71. Микановић (Јовањдан), Модран, Бијељина
72. Новаковић (Никољдан), Биоска, Ужице
73. Михајловић (Лазаревдан), Луково, Рашка
74. Миловановић (Маденци), Доње Црнатово, Житорађа
75. Роган (Јовањдан), Његановићи, Билећа
76. Балтић (Андријевдан) Брезова, Краљево
77. Михајловић (Аранђеловдан), Кокино, Старо Нагоричане
78. Дујковић (Јовањдан), Кнежево (Скендер Вакуф)
79. Дацијар (Ђурђевдан), Стабанџа, Велика Кладуша
80. Рајић (Алимпијевдан), Доња Бресница, Прокупље
81. Стефановић (Александровдан), Комаране, Рековац
82. Раца (Никољдан), Чалма, Сремска Митровица
83. Полумирац (Петковдан), Готовац, Жича, Краљево
84. Ракочевић (Аранђеловдан), ?
85. Николић (Никољдан), Прешево
86. Ристовић (Илиндан), Витановац, Краљево
87. Јаковљевић (Јовањдан), Пржине, Босанско Грахово
88. Јовановић (Аранђеловдан), Смедерево
89. Самарџија (Ђурђевдан), Буковача, Босански Петровац
90. Шкарић (Никољдан), Липово Поље, Перушић
91. Ђуришић (Никољдан), Бољевићи, Бар
92. Симић (Никољдан), ?
93. Еделински (нема), Питсбург, Пенсилванија, раније Украјина
94. Ивановић (Јовањдан), Роге, Пожега
95. Давидовић (Никољдан), Орашје, Варварин
96. Петровић (Никољдан), Добри До, Куршумлија
97. Милинковић (Марковдан), Тометино Поље, Пожега
98. Златић (Илиндан), Братљево, Ивањица
99. Миливојевић (Климуњдан), Заклопача, Гроцка
100. Стојановић (Ђурђиц), Рафуна, Лебане
101. Папић (Јовањдан), Бучје, Прибој
102. Милисављевић (Никољдан), Јаловик, Владимирци
103. Дражић (Ђурђевдан), Брезовац, Раковица, Слуњ
104. Радојчић (Јовањдан), Љубина, Двор
105. Топић (Никољдан), Опсјечко, Челинац
106. Савић (Ђурђевдан), Чечава, Теслић
107. Шљукић (Никољдан), Буковачки салаши, Сомбор
108. Ранђеловић, раније Пупини (Алимпијевдан), Италија
109. Божовић (Лучиндан), Гошево, Нови Пазар
110. Ракић (Срђевдан), Пачир, Бачка Топола
111. Ристић (Аранђеловдан), Лозница
112. Лугоњић (Ђурђевдан), Горње Дубравице, Брчко
113. Вилић (нема), Високо
114. Јовановић (Аранђеловдан), Прешево
115. Савић (Лучиндан), Лукавац, Ваљево
116. Драгојловић (Никољдан), Грање, Јакшић, Пожега (Славонска)
117. Грбић (Ђурђевдан), Јања, Бијељина
118. Недић (Никољдан), Трбушани, Чачак
119. Петрићевић (Ваведење), Ћуприја
120. Ђурђевић (Ђурђевдан), Скугрић Доњи, Модрича
121. Дурлић (нема), Лесково, Мајданпек
122. Симић (Петковдан), Радојево, Нова Црња
123. Недић (Никољдан), Трбушани, Чачак
124. Ракас (Никољдан), Зут, Двор
125. Недељковић (Лучиндан), Милочај, Краљево
126. Павићевић (Петковдан), Горњи Рсојевићи, Даниловград
127. Милосављевић (Никољдан), Врање
128. Петровић (Михољдан), Растока, Рибник
129. Ивљанин (Јовањдан), Рокци, Александровац
130. Јаковљевић (Алимпијевдан), Гуњаци, Осечина
-
69. Јоковић (Ђурђевдан), Северово, Ариље
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Он је сасвим сигурно у заједничком роду са још неколико њих из Старог Влаха са славом Ђурђевдан. Само нико није радио дубински тест, па се не може знати подграна. То би могла бити BY199059, испод које су Никољштаци BY198296, али и Стјепановићи из околине Огулина (Ђурђевдан), могући род са овима. За род старовлашких ђурђевштака карактеристична вредност на маркерима је снижена вредност DYS439=11. Потпуно поклапање на СТР маркерима Јоковић има само са Карјанковићем.
Разлике у маркерима:
Карјанковић (Ђурђевдан), Драглица/Нова Варош 23/23
Дробњаковић (Ђурђевдан), Саставци/Прибој 22/23
Аџемовић (Ђурђевдан), Горевница/Чачак 16/17
Ћировић (Ђурђевдан), Негбина/Нова Варош 21/23
Вељовић (Ђурђевдан), Хан Пијесак 23/25
Вељовић (Ђурђевдан), Црнузи/Прибој 20/23
Нема нека литература о Северову, па не знам ни која су презимена тамо. Тестирани је написао да је у турском дефтеру 1796. записан Јоко Спасојев. Иначе има доста тестираних Јоковића из Србије и Црне Горе. Немају везе једни с другима (сасвим очекивано), пошто је 5 различитих хаплогрупа, а и славе су другачије.
Препоручује се дубинско тестирање у иностранству и коначно позиционирање ове групације ђурђевштака.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
61. Бабић, Аранђеловдан, Растошница/Сапна
Припада хаплогрупи I2 PH908, грани Y4789, генетском роду Драпића.
Хаплотип тестираног Бабића има 7 немодалних вриједности, када га поредимо са основним модалним хаплотипом за I2 PH908. Међутим, ако погледамо најкарактеристичније немодалне вриједности његовог хаплотипа, видимо да се прилично добро уклапа у модални хаплотип рода Драпића.
Као карактеристичне вриједности, које одступају од основног модала, али их дијеле припадници рода, можемо издвојити за чак три вриједности смањени DYS439=10 и за двије смањени DYS635=21, а свакако треба додати и DYS385=15-15, коју Бабић не дијели са “јужним” припадницима рода, али је тим интересантније подударање са једним релативно географски блиским тестираним, са којим Бабић дијели и крсну славу – Тукићем из Батковића код Бијељине.
У односу на Тукића, Бабићев се резултат разликује само на једном од 24 упоредива маркера – DYS19, на ком Тукић одступа од општег модала. С обзиром на релативну географску близину и исту крсну славу, ово је веома битна подударност, коју треба даље истражити. Напомињем да Тукићи имају предање о “кружном етапном” досељењу у Семберију из Крајине, у коју су стигли из Херцеговине, што је релативно ријетка форма предања за подручје Семберије и Мајевице.
Поред Тукића, Бабићев резултат је близак и резултатима Драпића из Жабице код Љубиња и Драпића из околине Требиња. Драпићи славе Светог Киријака Отшелника, празник који је народним називом – Михољдан сачувао помен Светог архангела Михаила.
На жалост, тестирани Бабић није навео никакво предање о даљем поријеклу, нити је Растошница обрађена у доступној литератури.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или, за почетак директни тест код YSEQ-a ради потврђивања гране Y4789.
-
58. Мутић, Никољдан, Мајкић Јапра Доња, Сански Мост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17, али се ни она не може назвати карактеристичном. Хаплотип је поприлично модалан за грану E-L241.
Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана (22/23)
- Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци/Мркоњић Град (23/25)
- Поповић, Јовањдан, Човац/Окучани (23/25)
- Станојевић, Ђурђевдан, Причевић/Ваљево (23/25)
Без дубљих генетичких тестова не може се утврдити да ли је Мутић ближе повезан са неким од ових тестираних.
Тестирани је навео следећи правац миграција: Јабланица у Средској жупи код Призрена > Лика > Мајкић Јапра Доња
-
63. Ћосић (Копић), Жупања, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY34282>FT12534>Y172786>FT44630>Y186020
Припада роду Стојисављевића, чија је матица у Отишићу код Врлике у Северној Далмацији. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS389ii=31 и снижену вредност маркера DYS570=22.
Тестирани носи презиме мајчиног оца (Ћосић). Нема славу и не зна тачно место порекла. О очевој страни зна веома мало, једино да су се презивали Копић и да су из околине Жупање. У Оштрој Луци код Орашја има Хрвата Копића, али немамо потврду да потиче од њих.
О роду Стојисављевића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7212.0
-
34. Симић, Никољдан, Рађевићи, Рогатица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује практично модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности, па има и велики број потенцијално блиских поклапања. Међутим ни за једно од тих поклапања се не може рећи да му је заиста блиско, у смислу дељења заједничког претка у неком скоријем периоду, па је зато препорука додатно тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700), како би се поуздано утврдила терминална грана којој Симић припада.
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању пореклом од Говедарица из Херцеговине, међутим тестирањем је утврђено да Говедарице припадају хаплогрупи R1a, тако да се ово предање може одбацити. Тестирани је такође навео да се најстарији познати предак Сима доселио у оближње Џиндиће око 1830. године, одакле се један од његових синова преселио у Рађевиће, док је други остао у Џиндићима где их има и дан данас.
-
35. Чолић, Никољдан, Поповић, Сопот
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које одступају од модалних, у пирању су повишене DYS19=17, DYS576=20 и DYS549=13, и снижена DYS533=11. Последње две вредности дели са Петровићем из Каоне код Кучева (Никољдан), који му је уједно и најближе поклапање, са 2 разлике на 23 маркера. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у Поповић досељени из (околине) Никшића, преко Бијелог Поља. Слично је забележено и у литератури:
Чолићи (Животићи и Јеринићи), славе Никољдан. Старином су такође од Бијелог Поља.
https://www.poreklo.rs/2014/08/10/poreklo-prezimena-selo-popovic-sopot-beograd/ (https://www.poreklo.rs/2014/08/10/poreklo-prezimena-selo-popovic-sopot-beograd/)
-
39. Илић, Аранђеловдан, Мрмош, Александровац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-13 и повишене DYS389II=30 и DYS643=11. Прву поменуту вредност дели са групом тестираних са подручја Расине (и граничних делова суседних области) који махом такође славе Аранђеловдан, и управо са њима има и најближа поклапања. У питању су Црноглавац из Митровог Поља код Александровца и Максимовић из Црне Главе код Рашке, од којих се разликује на само 1 од 17 упоредивих маркера; затим Аздејковић из Кобиља код Бруса од ког се разликује на 2 од 23, и Сремчевић из Беле Воде код Крушевца од ког се разликује на 2 од 17 маркера. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Илићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
У тексту о Мрмошу Илићи се не спомињу, али се спомињу Аздејковићи (и њихов огранак Симићи), па Илићи извесно потичу од њих. За Аздејковиће се наводи да су досељени из Кобиља код Бруса, одакле је и тестирани Аздејковић.
https://www.poreklo.rs/2015/11/11/poreklo-prezimena-sela-mrmos-aleksandrovac/ (https://www.poreklo.rs/2015/11/11/poreklo-prezimena-sela-mrmos-aleksandrovac/)
-
102. Милисављевић, Никољдан, Јаловик, Владимирци
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.
Због комбинације ређих вредности на маркерима DYS576=16 + DYS570=18 постоји могућност да припада подграни BY195513. Самим тиме најближа поклапања има међу тестиранима из родова који су потврђени или предвиђени носиоци ове подгране. У питању су Никољштаци са подручја Старог Влаха (околина Прибоја и Рудог) односно са Баније и Лике (род Ћурчић-Кијук)
Према литератури у Јаловику су присутна два несродна рода Милисављевића који славе Никољдан, од којих они бројнији уједно представљају најстарији род у селу, разгранат у више презимена. Других Милисављевића је знатно мање и не знају одакле су досељени. Тестирани у упитнику није навео којем од ова два рода припада његова фамилија.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS или SNP провера на BY195513 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108586).
-
58. Мутић, Никољдан, Мајкић Јапра Доња, Сански Мост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17, али се ни она не може назвати карактеристичном. Хаплотип је поприлично модалан за грану E-L241.
Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана (22/23)
- Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци/Мркоњић Град (23/25)
- Поповић, Јовањдан, Човац/Окучани (23/25)
- Станојевић, Ђурђевдан, Причевић/Ваљево (23/25)
Без дубљих генетичких тестова не може се утврдити да ли је Мутић ближе повезан са неким од ових тестираних.
Тестирани је навео следећи правац миграција: Јабланица у Средској жупи код Призрена > Лика > Мајкић Јапра Доња
Од крајишких Никољштака није искључено да је Мутићу близак Ћуп из Босанског Петровца. Разлика само на 576 и 570, а то јесу доста брзи маркери. У Турском Дубовику код Крупе постоји топоним Мутића Кућиште, по неком Мутићу који је одселио у Козин. За Мутиће (Никољдан) из Поуња се каже да су досељени из Липника (Сански Мост). Сва је прилика да је њима матица негде на простору Подгрмеча.
-
60. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205 > Y22059
Костићи из Свештице се сматрају староседеоцима. Имају потпуно поклапање са већином тестираних из овог генетичког рода, који је доста раширен на простору Старог Влаха. Припадници овог рода присутни су на читавом потезу од Нове Вароши, преко Ивањице, до Чачка, а има их и у Шумадији око Тополе. У мору J-Y155375 на простору Старог Влаха, ово је једна прилично раширена група Никољштака која, по свој прилици, припада другој подграни. Нико од њих није радио дубински тест, али на основу 111 маркера Костића из Чачка и маркера 587=20, врло вероватно да је реч о подграни J2b-M205 > Y22059 > Y22063. У питању су:
Костићи, Никољдан, Чачак
Костићи, Никољдан, Светшица, Ивањица
Белићи, Никољдан, Остра, Чачак
Николићи, Никољдан, Блазнава, Топола
Поповићи, Никољдан, Кушићан, Ивањица
Поповићи, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
Цветковићи, Никољдан, Маскова, Ивањица
Зечевићи, Никољдан, Милатовићи, Лучани
необјављен, Никољдан, Тисовица, Нова Варош
Индикативно је да међу тестиранима који поседују ретку мутацију 456=13, слава Никољдан заступљена са преко 50%. Овој групи из Старог Влаха условно могу бити блиски Новаковићи из Подгрмечја (Никољдан, 456=13), као и једна необјављена породица из околине Струге у Западној Македонији. Они такође славе Никољдан, а имају родовски надимак Бошњаковци, или Бошњаковићи, због предања о пореклу "из Босне". Осим тога, поменута вредност јавља се и код неких родова из Старе Херцеговине и Западне Србије (слава Аранђеловдан), као и код још неких породица из Северне Македоније.
На мапи су припадници J2b-Y22059 са комбинацијом 456=13, слава Никољдан
(https://iili.io/KZWZtSV.png)
Пожељан BIGY700 тест.
-
104. Радојчић, Јовањдан, Љубина, Двор, J2b-M205 > Y22059
Ово је други тестирани Радојчић из Љубине код Двора, исте хаплогрупе. Њихове хаплотипове одликује неколико специфичних вредности, које у овој комбинацији не поседује ни једна крајишка породица J2b-M205. У питању су: 385ab=15-20 / 15-21, 389II=27 и 458=17. Појединачно, ове вредности могу да се јаве код славељника Св. Јована у Крајини, Драгосавац, Грачац и Мрђеновић, Зут, Двор. Први Радојчић је радио појединачни SNP и испао је позитиван на J-Y22063. Упркос овим приватним мутацијама, постоји велика вероватноћа да су Радојчићи у вези са већом групом крајишких Јовањштака J-Y22063, чије је језгро у Крајини око личких Усораца.
-
112. Лугоњић, Ђурђевдан, Дубравице Горње, Брчко, J1-ZS4416 > ZS9949
Тестирани није оставио предање о пореклу, а крајеви око Брчког нису детаљно обрађени у етнографској литератури. Међутим, у Баштинару из 2010 постоје одређени подаци о пореклу тамошњих Лугоњића. Преносим овде:
"Лугоњићи насељени између Брчког и Лопара сачували су предање по којем су овде дошли из Јегинова Луга, а даљом старином су од Калиновика. То су, у ствари, биле успутне станице, привремена боравишта овог рода из Пиве, односно Дробњака.
У то време је на месту Јегиновог Луга било запуштено земљиште, што се види из предања које је забележио Миленко С. Филиповић. Према тој белешци, Митровићи су били један од бројнијих родова у Јегиновом Лугу. Они су, такође, пореклом из Херцеговине. Неки њихов предак доселио се у Јегинов Луг, настанио се у шуми и крчио је. „Хаџићи су га покметили и хтели да га дигну са земље.“ Он је, по наговору, отишао у Травник код паше да тражи „ферман“ за настањивање на искрченом земљишту. Од паше је добио дозволу да остане, али као кмет. Тако су Митровићи остали на земљишту и касније га „откупили“? Из предања се зна и приближно време досељавања. Син оног ко се доселио био је поп. Звао се Ристо. Његов син Никола, такође поп, рођен је 1837, што значи да се предак Митровића доселио у другој половини XVIII века. Према народном предању, предак Лугоњића је у то време био у Јегиновом Лугу, али се, по свој прилици, под притиском бегова Хаџића, или у потрази за бољим местом иселио у Горње (Српске) Дубравице, село између Лопара и Брчког."
(https://iili.io/KZkBOhB.png)
Помињу се даље у тексту и неке пивске и дробњачке породице у контексту сеоба Лугоњића, али предање о Херцеговини вероватно није без основа. Наиме, Лугоњићи припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића. Изузев вредности 390=25, коју не поседује ни један до сада тестирани припадник J-ZS9949, све остале вредности су потпуно модалне.
неке теме на којима смо говорили о овој подграни J1:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.920
https://www.poreklo.rs/2021/03/31/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-i2-y3120/?script=cir
Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/
Помињали смо и раније да је овај генетички род код нас изнедрио велики број певача. Тако је и овај пут, из Брчког су покојни Рики Лугоњић и његов син, такође певач, Игор Лугоњић. Још једну ствар треба напоменути, ово је можда и најбољи пример колико често, чак ни релативно ретка презимена попут Лугоња/Лугоњић и то исте славе, не морају бити повезана по мушкој линији. Тестирани су: Лугоња (Ђурђевдан) из Љубиња J2b-M205, Лугоња (Ђурђевдан) из Купреса I2-PH908 и Лугоњић из Брчког J1-ZS9949.
-
127. Милосављевић, Никољдан, Врање, J2b-M205 > Y22059
Милосављевићи су стара градска породица. Постоји магловито предање о пореклу из јужнијих области, Пчиње и околине. Оваква сеоба има логике, будући да је добар део Врањске котлине насељен управо из Горње Пчиње. Породични надимак гласи Целолебци (Целолепци). Овакав надимак (целолебаљнин) јавља се углавном на југоистоку Србије и означава човека који са собом у торби носи цео хлеб, или пежоративно, човека који може да поједе више него што може да заради. Слични топоними (Целолепци, Целолепске куће) јавља се још у Белици код Јагодине, која је примала струју из јужних области.
Генетика:
Милосављевић има најближа поклапања са Петровићем (Аћимовдан) из Штитара код Шапца и Сушићем (Ђурђевдан) са Кордуна. Осим тога, блиски су му прилично још неки динарски родови који поседују вредност 481=24. Због географске удаљености и миграционих токова, упитно је да ли ова поклапања имају већи етнографски значај. Ипак би било најбоље урадити дубински тест. Хаплогрупа J2b-M205 > Y22059 присутна је на простору југоисточне Србије у солидном проценту, па верујем да би Милосављевић на тај начин пронашао ближе днк рођаке.
Занимљивост:
На мрежи нађох податак да је девојка из песме "Отвори ми, бело Ленче", Јелена Стаменковић, била из рода Целолепци. У једном тексту са ртс-а се каже из рода Челопеци, али нисам сигуран да је такав род постојао у Врању.
https://www.rokselana.com/belo-len_e-levo-devojka-iz-familije-celolepci/
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/2935663/belo-lence--kad-se-zatvorise-vratanca-za-srecu.html
Јелена Стаменковић "Бело Ленче", седи лево
(https://www.rokselana.com/wp-content/uploads/2018/03/Belo-Len_e-levo-devojka-iz-familije-Celolepci.jpg)
У изведби чувеног Станише Стошића: https://www.dailymotion.com/video/xecp76
-
43. Вученовић, Св. Василије Велики, Кољане, Врлика
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417, и то роду Ђ у нашој табели, чији сви припадници такође славе Св. Василија Великог. У односу на остале припаднике овог рода, разликује се повишеним вредностима DYS393=14, DYS533=12 и DYS391=11. Једини изузетак је раније тестирани Вученовић из Кољана, са којим дели прве две поменуте вредности, и који му је најближе поклапање са 4 разлике на 25 маркера, са разликама углавном на бржемутирајућим маркерима. Препорука је додатно тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална грана којој овај генетички род припада.
Тестирани је у упитнику написао да су према породичном предању досељени у 15. или 16. веку из Старе Херцеговине, док је у књизи "Срби у Цетинској крајини" о Вученовићима записано следеће:
Vučenović (Vučen, Vučinović, Vučenac)
Slave Svetog Vasilija. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici, 1. 7.1692. godine, pod zapovjedništvom harambaše Nicoloa Biocouicha bio je Gio. Vusenich s četirima članovima porodice i s 5 campa dobivene zemlje. Naselili su se po sredini Podosoja i u Koljanima. U Podosoju su im 1788. godine kuće bile uz Terziće (Tersiche). 1810. godine Vučeni su velik rod koji ima 4 porodice s 46 članova (Gligorije 10 članova, Ilija 14 članova, Trivun 11 članova i Todor 11 članova). 1846. godine u Podosoju nemaju stojnih kuća, a u Koljanima vlasnici su Vuccinovich Stefan, Luca, Giovan, Saverio, Michele, Giorgio i Teodoro. Vučenovići žive i u Ramljanima i slave Svetog Nikolu. Nema dokazane povezanosti između ovih porodica.
-
44. Босић, Јовањдан, Црнча, Дервента
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује у потпуности модалан хаплотип, па има јако велики број наизглед блиских поклапања, међутим извесно је да је најближи припадницима рода В, међу којима се налазе и двојица раније тестираних Босића из Горње Слатине код Шамца. Од обојице се разликује на 3 од 25 маркера. Једину недоумицу ствара чињеница да сви припадници рода В, укључујући и двојицу Босића, славе Никољдан, па је питање када и како је дошло до промене славе, јер новотестирани Босић није у упитнику навео да су раније славили другу славу. С обзиром да је свега пар тестираних припадника ове прилично бројне гране дубински тестирано, препорука Босићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није упитнику оставио више података о даљем пореклу.
-
49. Милошевић, Никољдан, Мислођин, Обреновац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Осим за ову грану карактеристичне вредности DYS385=12-14, од модалног хаплотипа ове гране одступа повишеном вредношћу DYS549=13 и сниженом DYS570=18. Милошевић има блиско поклапање (0-3 маркера разлике) са већином припадника овог рода, али узевши у обзир да огромна већина њих слави Јовањдан фокусираћу се само на двојицу који једини поред Милошевића славе Никољдан. У питању су Јоксимовић из Бањана код Уба, са којим Милошевића има потпуно поклапање на 17 маркера, и Илић из Беомужевића код Ваљева, од ког се Милошевић разликује на 3 од 25 маркера.
Тестирани је у упитнику навео да су најдаљим пореклом из околине Требиња (Попово Поље), и да су у Мислођин досељени почетком 19. века. Презиме су добили по најстаријем познатом претку Милошу, а старије презиме није им познато. Ни у тексту о Мислођину на нашем порталу нема превише информација о Милошевићима:
Jovanovići „Drljci“, Petrovići drugi i Miloševići su od iste loze, slave Nikoljdan.
https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%C4%91in-obrenovac/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%C4%91in-obrenovac/)
-
68. Тодоровић, Аранђеловдан, околина Чачка
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа на позицијама DYS385=13-15, DYS533=12 и DYS635=23. Нема потпуних поклапања, као ни хаплотипови у нашој бази који су му довољно блиски да би се посебно издвојили.
Тестирани није сигуран за место порекла. Могуће да је из места Остра, где има Тодоровића који славе Аранђеловдан. Радомир М. Илић помиње ову породицу као огранак Дуковића:
Дуковићи (Тодоровићи) не знају одакле су се доселили, славе Св. Аранђела.
Дуковићи се срећу у Дробњаку, као огранак Косовчића, а према предању потичу од војводе Павла Абазовића. Припадају грани I1-P109>FGC22061>FT36856>FT263327, па не би било лоше да се провери дубинским тестом (WGS или BigY-700) да ли Тодоровић припада овој грани. Много повољнија опција је тестирање SNP Y51665 код компаније YSeq https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=248249 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=248249).
-
76. Балтић, Андријевдан, Брезова/Краљево, I2-Y3120
Балтићи у Брезови се сматрају огранком Живковића из истог места, од којих су се давно одвојили (још за време Турака) и променили презиме "због учињене крви". За Живковиће се наводи да су досељеници из новопазарског краја. Осим у Брезови Балтића има и у другим селима подибарског и надибарског краја: Биниће, Богутовац, Боровци, Конарево, Маглич, Самаила, Матаруге, Адрани, Јарчујак. У Матаругама наводе предање да су од Васојевића, што ДНК тест демантује. Дејовићи из Бинића су огранак Балтића.
Хаплотип тестираног карактерише маркер DYS390=25 и у мањој мери снижена вредност DYS389ii=30. Ово су карактеристике хаплотипа рода Крајишких аранђеловштака I2-FT386055 и Балтић има више потпуних поклапања на 23 упоредива маркера са припадницима овог рода (Шијан, Аранђеловдан, Купирово/Грачац; Петровић, Аранђеловдан, Прљево/Грачац). Ипак, поменуте карактеристике хаплотипа Крајишника нису толико специфичне да се подударање са резултатом Балтића не би могло сматрати случајношћу, посебно када се стави у контекст сасвим различите географске регије и различите крсне славе (Балтић је иначе за сада први тестирани припадник гране I2-Y3120-Север који слави Андријевдан). У том светлу могућу везу Балтића са Крајишким Аранђеловштацима би ваљало проверити, било дубински геномским тестом, било провером SNP мутација. Олакшавајућа околност је то што је род Крајишких Аранђеловштака генетички добро профилисан (I2-FT386055), па је сродност могуће проверити и јефтинијим SNP тестовима.
-
87. Јаковљевић, Јовањдан, Пржине/Босанско Грахово, I2-Y3120
У литератури сам нашао податак да су се Јаковљевићи у Пржине доселили из Цетине. На попису 1991. године у општини Босанско Грахово Јаковљевића је било у Пржинама (7 лица) и у оближњој Нуглашици (20 лица). Претпостављам да се ради о истој фамилији јер и Јаковљевићи из Нуглашице славе Јовањдан. Из Нуглашице се једна кућа 1890. године населила у суседно село Главица у Гламочу. Јаковљевића са славом Јовањдан има и у Вуковском (Купрес), али то је већ нешто удаљеније село да би се могла претпостављати некаква веза, с обзиром да ни слава ни презиме нису толико ретки.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS437=14, DYS391=10 и DYS449=30. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта нисам пронашао ни један за који би се могло рећи да је довољно сличан резултату Јаковљевића, у мери која би указивала на ближу генетичку везу. Због предања о пореклу из Цетине могу поменути резултат Кричковића (Стевањдан, Маовице/Врлика) са подударањем 20/23 али без истих карактеристичних маркера. Од слављеника Јовањдана најближи је хаплотип Каровића (Колојања/Јечмишта/Фоча) који припада роду Лаловића-Пивљана, такође са подударањем 20/23 али и истим карактеристичним маркером DYS391=10. Мислим да све то ипак није довољно да се Јаковљевић без додатне генетичке провере сврста у неки од већ препознатих родова.
-
130. Јаковљевић, Алимпијевдан, Гуњаци, Осечина, J2b-L283 > CTS6190
Тестирани наводи предање о пореклу из Црне Горе, тачније "од Плава". У Гуњацима се у литератури Јаковљевићи не спомињу, али се спомињу Пуљези. Овом генетичком роду припада већи број породица из Западне Србије. Добро су профилисани захваљујући дубинском тестирању, у питању је подграна: J2b-L283 > Y15058 > CTS6190 > Y272343
Јовановић, Алимпијевдан, Царина, Осечина
Јерковић, Никољдан, Милићи
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Панић, Алимпијевдан, Комирић, Осечина
Перић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Пуљези, Осечина:
Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије).
Пуљези, Гуњаци
Пуљези су од Пуљеза из Царине. Кад су се стали делити по Царини, пошто су били ну дну села, до самих Гуњака, куда није било никаквих насеља, лако им је било прелазати. Прелазили су не одједанпут него поступно, па ни данас нису престали. Прво су заузели горњи део Кокораве под Богданићем, па су отуда прелазили и у Паланку и заузели она места око старе црквине (42 к.; Св. Алимпије).
Подграни J-CTS6190 припада и један узорак са старог средњовековног налазишта Doclea у Црној Гори (11. век). Паралелне подгране пронађене су на илирским налазиштима на простору Далмације. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/
Иначе је ажурирано стабло, узорак из Црне Горе остао је на нивоу J-Y272343*, док су Алимпијевштаци формирали нову грану J-Y272783, стару свега 350 година. У складу са овим, биће промењени и подаци у табели днк пројекта.
Ствар мало компликује чињеница да у овим крајевима Западне Србије има и припадника G-Z45690 са славом Алимпијевдан и то неки од њих носе управо презиме Пуљезевић (Зајача, Лозница). На неки начин су ови родови испреплетани, али по свој прилици изворни је овај J2b-L283. Само порекло рода упућује на јужне динарске области, Далмацију, Црну Гору, где су и археогенетски потврђени.
Једни Маринковићи (изворно Стевањдан) из Гуњака ушли су у Пуљезе, па су на тај начин могли ући у род и поједини припадници других хаплогрупа:
Маринковићи су у Пуљезима. Њихов је предак дошао из приличких Придола, ушао је у кућу неких Пуљеза, оженио се и остао на пуљеским имањима. Како је стари Пуљез био на хатару царинском, то су Маринковићи остали и на хатару овог села и Царине и готово ушли у варошицу Пецку. Данас су под Пецком и зову се Маринковићи, Даниловићи, Новаковићи и Матићи. Стару славу (Св. Стеван) су напустили. Говоре западним дијалектом (26 к.; Св. Алимпије).
Даљи савет може бити дубински тест, али у овом случају и није потребан (што се ретко дешава).
1. постоји међусобно Y-STR блиска група, на одређеном географском подручју
2. дубински су тестирана бар двојица припадника ове групе
3. днк рођаци пронађени су на старим налазиштима
4. TMRCA са старим узорком из ЦГ има средњовековну старост, а данас је подграна присутна само код Срба
Остаје само мистерија ова прича о даљем пореклу Пуљеза, што ће се временом вероватно расветлити, појавом нових резултата.
-
100. Стојановић, Ђурђиц, Рафуна/Лебане, R1b-L51 (могуће R1b-P312)
Тестирани је у упитнику навео да је његов чукундеда рођен у другој половини XIX века и да породица пореклом потиче из села Рамно код Куманова. По досељавању у село Рафуна код Лебана, предак је добио надимак "Цар", који је временом постао и родовски надимак свих Стојановића у Рафуни.
У бази Српског ДНК пројекта тестирани нема ближих поклапања - најближи хаплотипови су на генетичкој дистанци 5/23 или већој (чак и на кратким хаплотиповима од 17 маркера, генетичка дистанца је 3 и више). Међу условно најближим поклапањима има припадника и подгране R1b-L51 > R-P312 и подгране R1b-L51 > R-U106.
Предвиђач хаплогрупа NEVGEN са вероватноћом од око 50% сматра да се ради о грани R1b-U106 > R-FT60109, али припадника ове подгране нема на Балкану ни на једном од два највећа филогенетска стабла (YFull и FamilyTreeDNA):
(https://i.postimg.cc/cJ2z0jcf/28101D1D-9B10-49E3-A456-6324EC53175C.png)
Хаплотип Стојановића одликује ретка, снижена вредност маркера DYS448=18, која се јавља још само код шесторице од свих до сада тестираних припадника западне R1b хаплогрупе у бази Српског ДНК пројекта. Код оних који са Стојановићем деле ову вредност маркера пет су припадници R1b-P312 а један је R1b-U106. То повећава вероватноћу да Стојановић можда ипак припада некој подграни хаплогрупе R1b-P312, међутим без дубљег теста Y хромозома, не бисмо се усудили да сврстамо Стојановића на нижи ниво од R1b-L51.
С обзиром на то да се, по свему судећи, ради о врло реткој мушкој лози западне хаплогрупе R1b, какве неретко срећемо на југу Србије, препорука је да Стојановић уради Big Y-700 или Whole Genome Sequencing (WGS) тест чиме би се поуздано открила најмлађа (терминална) подграна којој припада. Крај године је идеалан тренутак за такав тест, због сезонских попуста који се традиционално појаве око "црног петка".
-
101. Папић, Јовањдан, Бучје/Прибој, R1b-U106 > R-Y316994, род Папићи - Бучјани и Цмиљановићи - Јабучани
Има потпуно поклапање са раније тестираним Папићем из истог места, који је урадио и WGS тест, тако да захваљујући тој околности знамо да се ради о млађој подграни хаплогрупе R1b-U106 чији је пун филогенетски низ:
R1b-U106 > R-Y477958 > R-S263 > R-S499 > R-L48 > R-Z9 > R-Z331 > R-Z330 > R-Z326 > R-CTS12135 > R-Y6669 > R-FT73970 > R-Y316994 (https://www.yfull.com/tree/R-FT73970/)
Поред потпуног поклапања са презимењаком, Папић има и добра поклапања са тројицом тестираних са презименом Бучевац и славом Јовањдан, пореклом из околине Сарајева (из села Мочиоци и Радава), од чијих хаплотипова се Папићев хаплотип разликује на 2, односно 3 маркера. На дистанци 2/23 је и један још увек необјављени резултат из пројекта истраживања Рашке и Старог Влаха, са славом Јовањдан, из села Драглица код Нове Вароши.
Иста слава, Јовањдан, као и карактеристична децимална вредност маркера DYS484=20.2 коју Папић дели са свим горе наведеним тестиранима, потврђују да се ради о припадницима ширег рода Папића - Бучјана и Цмиљановића - Јабучана детаљније обрађеног у књизи "Генетичко порекло Срба старе Херцеговине (https://www.poreklo.rs/2024/04/18/akcijski-popust-na-knjigu-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/)".
-
108. Ранђеловић (Puppini), Алимпијевдан, Милано/Италија, R1b-P312 > R-DF27
Према информацијама које је тестирани навео у упитнику, предак је дошао из Милана (Италија) у Југославију а изворно презиме је било Пупини (Puppini). По доласку у Југославију, презиме Puppini прелази најпре у Пупиновић, а касније у Ранђеловић (презиме очеве мајке тестораног).
Није изненађујуће да Ранђеловић нема ни једно иоле ближе поклапање са резултатима у бази Српског ДНК пројекта, који су махом са Балкана. Што се тиче процене припадности кровној хаплогрупи, предвиђач НЕВГЕН даје највећу вероватноћу припадности хаплогрупи R1b-DF27, подграни хаплогрупе R1b-P312:
(https://i.postimg.cc/kMfFt5Gt/EC3DBAE7-308E-4D63-B34C-692EC306DCFE.png)
Хаплогрупа R1b-P312 > R-DF27 је врло ретка на Балкану (практично непостојећа), али је солидно заступљена у Италији.
Препорука за Ранђеловића је да уради геномски тест (WGS) или Big Y-700 тест, ради утврђивања припадности млађој (терминалној) подграни којој припада.
-
95. Давидовић, Никољдан, Орашје/Варварин, I2-Y3120>Z17855>FT386376>BY116090, Цинцаревићи - Мишковићи
Тестирани припада највећем роду у Орашју, Цинцаревићима-Мишковићима. Данашње Орашје је иначе релативно ново насеље, које је основано насељавањем становништва након Другог српског устанка, дакле после 1815. године. Старо село се налазило у непосредној близини и било је манастирски прњавор, поред манастира (данас цркве) Св. Јована Крститеља, који су Турци 1813. године спалили, а становништво раселили. Црква почиње да се обнавља врло брзо, а на њеној обнови ради неки Раон (Арон), Цинцарин који је долази из Македоније, из охридског краја, да са осам синова поправља цркву. Раон се са синовима ту и населио и тако засновао ново Орашје. Каже се да су одмах изградили 20 кућа. Од њих потиче род Цинцаревића-Мишковића који данас чине фамилије различитих презимена. Почетком 20. века већ је било 60 кућа Цинцаревића, које су захватале средину села Орашја и већином су, сем 10 кућа, биле на левој страни Каленићке реке.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS439=11, DYS576=15, DYS385=14-14. Резултату Давидовића је најближи хаплотип Тодоровића из истог места, који такође припада роду Цинцаревића - Мишковића. Ова два хаплотипа имају подударање 21/23, а као заједничке карактеристике уочавају се маркери DYS385=14-14 и DYS576=15, што значи да је вредност DYS439=11 специфична само за Давидовића.
Селаковић као претходни уредник за грану I2-Y3120 је дао процену да Тодоровић припада млађој грани I2-BY116090, због маркера DYS385=14-14 и славе Никољдан, који се јављају и код једног тестираног из Понишавља, а за кога је утврђено да припада поменутој грани. Лично сматрам да нема великог основа за давање процене за било коју грану испод I2-Y3120, можда у најбољем случају да се претпостави I2-Z17855. Но, с обзиром да је већ дата процена за I2-BY116090, ипак ћемо се на њој задржати, али уз велику ограду. Зато би било јако добро да Цинцаревићи-Мишковићи провере свој филогенетички низ, било геномским тестом, било појединачним СНП проверама.
-
122. Симић (Петковдан), Радојево/Нова Црња
Припада хаплогрупи R1b-M269 и највероватније низводној Z2103. То је и даље врло висока позиција и широк појам, али не може се знати ништа прецизније. Као што знамо, мало је припадника Z2103 код нас, а да нису Z2705, и слабо је истражена. Тестирани се од Анкарића (Ђурђевдан) из Ердевика разликује на 5 СТР маркера, па након њега има неколико њих од којих се разликује на 6 маркера. То су род Сикимић-Сулавер (Ђурђевдан) из Херцеговине и више њих из Македоније и југа Србије. Не може се ништа закључити поређењем маркера. Мислим да они Симићу и нису сродни уназад две хиљаде година. Једино решење проблема је дубинско тестирање у иностранству.
Радојево (звало се Кларија до 1947) је на самој граници са Румунијом, код Српске Црње (општина Нова Црња). По литератури не постоје Симићи, него Симини, што је најсличније њима, а сврстани су у родове за које се не зна порекло. По предању су неки из Радојева румунског порекла. Занимљиво је да имамо још и Јованове из тог села који су нека посебна грана испод R1b-U106, такође тешко спојива са другим тестираним на нашем пројекту.
https://www.poreklo.rs/2012/09/27/poreklo-prezimena-selo-radojevo-nova-crnja-gornji-banat/comment-page-2/?script=lat (https://www.poreklo.rs/2012/09/27/poreklo-prezimena-selo-radojevo-nova-crnja-gornji-banat/comment-page-2/?script=lat)
-
97. Милинковић, Марковдан, Тометино Поље/Пожега, I2-Y3120>Y508496>S17250>, Крајишки марковштаци
Тестирани је из Тометиног Поља, села које спада у маљенска насеља ужичке Црне горе и налази се на крајњем северу општине Пожега. Тометино Поље се као насеље први пут помиње у турском дефтеру из 1476. године, али је касније расељено и помиње се само као топоним. Љуба Павловић наводи да су садашње село тек око 1830. године засновали сточари-раселице из околних места (Душковци, Љутице и Мршељи). Но село је ипак насељено раније, јер је 1818. године у њему већ пописано 10 кућа и 37 харачких глава. У литератури се могу наћи наводи да је Тометино Поље насељавано у другој половини 18. и првој половини 19. века и то не само раселицама из суседних села, већ и досељеницима из Сјенице, Пријепоља и Колашина.
Легенда о настанку села каже да га је је засновао хајдук Тома Милинковић, родом из околине Сјенице, који је ту дошао око 1750. године, бежећи од потере. Свој хајдучки "посао" наставио је да обавља и у Тометином Пољу. Од њега потиче фамилија Милинковића која је почетком 20. века са 12 кућа била најбројнија у селу. За њих је тада забележено да су "необично штедљиви, врло опасни у ранија времена и никад без хајдука".
Иако нема изражених специфичности, у хаплотипу тестираног Милинковића уочавају се две донекле карактеристичне вредности: DYS481=27 и DYS635=24. Резултат Милинковића нема подударања у бази СДНКП, али са разликом до два маркера има сличност са приличним бројем хаплотипова. Од укупно 23 хаплотипа са којима има разлику на два или мање маркера (од 23 до 25 упоредивих) чак пет припада роду Крајишких Марковштака I2-S17250. Маркер DYS635=24 и снижена вредност DYS481<=29 су управо карактеристике рода Крајишких Марковштака. Ове чињенице и ретка слава Марковдан ми не остављају другу могућност осим закључка да и Милинковић припада поменутом роду и поред сасвим друге географске зоне из које потиче. Ако су такав закључак и предање о Милинковићима тачни, онда је можда Стари Влах подручје матице рода Крајишких Марковштака одакле су се селили на запад.
Род Крајишких Марковштака до сада није дубље профилисан, а тренутно броји 12 претпостављених припадника. Било би време да неко од њих уради WGS или BigY тест, па позивам Милинковића да о томе размисли ако је у могућности.
-
113. Вилић, нема славу, Високо, I2-Y3120
Према предању, Вилићи су даљим пореклом из Горње Трнове код Угљевика. Чукундеда тестираног се преселио из Високог у Сарајево, вероватно још у првим деценијама 20. века. У литератури нисам успео ништа да нађем о Вилићима у Високом, ако их је уопште тамо и остало под тим презименом.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS390=25, DYS458=18, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS635=22. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта овај резултат нема ближих подударања. Вилићу преостаје да покуша нешто више да сазна путем WGS или BigY теста.
-
113. Вилић, нема славу, Високо, I2-Y3120
Према предању, Вилићи су даљим пореклом из Горње Трнове код Угљевика. Чукундеда тестираног се преселио из Високог у Сарајево, вероватно још у првим деценијама 20. века. У литератури нисам успео ништа да нађем о Вилићима у Високом, ако их је уопште тамо и остало под тим презименом.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS390=25, DYS458=18, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS635=22. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта овај резултат нема ближих подударања. Вилићу преостаје да покуша нешто више да сазна путем WGS или BigY теста.
Значи, лудилу никад краја,једни Вилићи су потврђени на грану ђе су моји Пантовићи а сад овај резултат. Одустајање је једна од опција или да се као Драјвер пребацим на древни аутосомал,to be or not to be?
-
Значи, лудилу никад краја,једни Вилићи су потврђени на грану ђе су моји Пантовићи а сад овај резултат. Одустајање је једна од опција или да се као Драјвер пребацим на древни аутосомал,to be or not to be?
Зашто мислиш да се ради о истој фамилији Вилића?
-
Зашто мислиш да се ради о истој фамилији Вилића?
Не мислим човече него сам полагао наду. Не могу да провалим етимологију а сад ни генетику.
-
Ја нешто капирам да мени није мјесто ође и да имам имало мозга,ко што немам,требао бих се повући док се мало ови наши родови не профилишу. С тим у вези апро по гледе и у погледу тога ја сам Воја Брајовић. 27 маркера је мало.
-
29. Петровић, Аранђеловдан, Велики Купци, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS390=23, DYS460=11. Поред њих, постоје још неке мање карактеристичне вредности, које ипак треба напоменути: DYS439=12, DYS458=18. На пројекту му је најближи један резултат који још није јаван, из околине Сурдулице. Имају две разлике (једну двоструку) на упоредива 23 маркера и деле исту славу. Међутим и поред тога, не бих мога ову везу да потврдим.
Крушевачки крај је врло оскудно, да не кажем лоше, обрађен у етнолошкој и антрополошкој литератури, тако да нисам пронашао ништа везано за Петровиће. Сам тестирани је навео податак да им је породични надимак Пиперци, што прејудицира порекло из Пипера.
Предлажем неки напреднији тест попут BigY или WGS-a.
-
Не мислим човече него сам полагао наду. Не могу да провалим етимологију а сад ни генетику.
Тестираном Вилићу је предак муслиман из Високог, није познато да је у вези са неким од православних Вилића. Мислим да то предање о вези са Вилићима из Горње Трнаве и њему делује сумњиво и да се базира на презимену Вилић које је наводно носио род Филипа Вишњића који је био из Горње Трнаве.
-
32. Радовановић, Лучиндан, Нови Пазар
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, највероватније грани FT190799, роду Никшића. Једина карактеристична вредност коју треба споменути је DYS635=24. Најближи на пројекту су му Никшићи: Матијашевић из околине Херцег Новог, који је FT190799* и Главоњић из околине Нове Вароши и Радојчић из околине Мионице, који су Y499136. Са свом тројицом има по једну разлику на упоредивих 25, односно 23 маркера.
Радовановићи су градска породица у Новом Пазару. По речима тестираног, доселили су се почетком 19. века негде из Црне Горе. Доселио се Радован, по коме носе презиме и то након Другог светског рата. Пре тога су били Хаџи-Тимовићи или Хаџи-Томовићи, по Радовановом сину, који је био ходочасник у Јерусалиму. Били су трговци.
Тестираном предлажем неки напреднији тест (BigY, WGS тест или неки SNP тест)
-
Ја нешто капирам да мени није мјесто ође и да имам имало мозга,ко што немам,требао бих се повући док се мало ови наши родови не профилишу. С тим у вези апро по гледе и у погледу тога ја сам Воја Брајовић. 27 маркера је мало.
Добро је теби ође међу нама, ништа ти не фали, него гледај да си даље од тастатуре петком увече :)
-
32. Радовановић, Лучиндан, Нови Пазар
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, наквероватније грани FT190799, роду Никшића. Једина карактеристична вредност коју треба споменути је DYS635=24. Најближи на пројекту су му Никшићи: Матијашевић из околине Херцег Новог, који је FT190799* и Главоњић из околине Нове Вароши и Радојчић из околине Мионице, који су Y499136. Са свом тројицом има по једну разлику на упоредивих 25, односно 23 маркера.
Радовановићи су градска породица у Новом Пазару. По речима тестираног, доселили су се почетком 19. века негде из Црне Горе. Доселио се Радован, по коме носе презиме и то након Другог светског рата. Пре тога су били Хаџи-Тимовићи или Хаџи-Томовићи, по Радовановом сину, који је био ходочасник у Јерусалиму. Били су трговци.
Тестираном предлажем неки напреднији тест (BigY, WGS тест или неки SNP тест)
Како оно кажу Јевреји: "не држе Јевреји шабат него шабат држи Јевреје." Не држе Никшићи Лучиндан него Лучиндан држи Никшиће, и тако 900+ година.
-
42. Недељковић, Лучиндан, Жупањац, Лазаревац
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, највероватније грани FT190799, роду Никшића. Од карактеристичних вредности могу се издвојити: DYS439=11 и DYS635=22. И поред ових карактеристика, не бих могао да кажем коме је најближи из рода Никшића.
У литератури се наводи следеће:
"Најстаријих седам родова доселили су се вреоватно у другој половини 18. века:
-Лазићи, Сретеновићи и Недељковићи су један род, доселили су се из Црне Горе, славе Лучиндан".
https://www.poreklo.rs/2013/09/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%BEupanjac-lazarevac/?script=cir
Предлажем тестираном неки од напреднијих тестова попут BigY, WGS-a или SNP теста.
-
50. Сремчевић, Ђурђиц, Стублине, Обреновац
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, највероватније грани FT167636. Од карактеристичних вредности се могу издвојити врло висока вредност 33 на маркеру DYS481, као и DYS643=11. Поред ових карактеристика, могу се споменути и DYS389II=30 и DYS458=18. И поред чак 5 разлика на упоредивих 25 маркера, рекао бих да нема сумње да је тестирани исти род са Сремчевићем из Буђановаца у Срему, који припада грани FT167636 (https://www.yfull.com/tree/I-FT167636/), коју је формирао са Мирковићем из Ашање код Пећинаца.
Ова грана заслужује назив "сремска" у сваком смислу, па је и тестирани навео предање о Срему, како се и у литератури наводи, прецизирајући долазак из Срема у другој половини 18. века.
Свакако бих препоручио тестираном неки напреднији тест, попут BigY или WGS теста.
-
70. Анђелковић, Аранђеловдан, Мланча, Краљево, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, YGATAH4=12 и DYS481=23. Ово је први до сада тестирани припадник рода који поседује вредност маркера YGATAH4=12 и други који поседује вредност маркера DYS481=23 (ову вредност маркера има још једино Петровић, Аранђеловдан, Кулизино Село/Дајићи/Ивањица).
Наврдеда тестираног се звао Анђелко Обрадовић, чији се отац звао Обрад Рудинац. Презиме је настало по засеоку Рудинама у Мланчи. По предању, Рудинци потичу од Васојевића из Сивчине код Ивањице.
Имајући у виду да је за једног тестираног Рудинца недавно утврђено да припада роду Васојевића, као и да Анђеловић вредност маркера DYS481=23 дели са припадником истог рода из околине Ивањице, може се констатовати да је поменуто предање о пореклу Рудинаца истинито.
-
72. Новаковић, Никољдан, Биоска, Ужице, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS391=10 и DYS576=16.
Тестирани је навео да се његов чукундеда Илија доселио у Биоску око 1880. године на основу података из црквених књига. По предању потичу из Црне Горе, а нагађа се да је у питању Цетиње. На основу овог резултата се може закључити да је предање тачно, али не и нагађање о пореклу са Цетиња.
-
74. Миловановић, Младенци, Доње Црнатово, Житорађа, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18.
Најближа поклапања хаплотипова има са следећом тројицом тестираних:
- Вујановић, Стевањдан, Брезовац/Аранђеловац (21/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (21/23)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (22/25)
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од ових тестираних. Имајући у виду географску удаљеност и различите славе, вероватно није.
Тестирани је навео да Миловановићи по предању потичу "из села Моногле" код Владичиног Хана. Није ми познато где је то село.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
75. Роган, Јовањдан, Његановићи, Билећа, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289
Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Тупањаца. Од хаплотипа претходно тестираног Рогана из Струпића код Берковића разликује се на 2 маркера.
Јевто Дедијер је записао следеће о Роганима у свом раду о Херцеговини:
Рогани су прије осамдесет година доселили с Тупања у Црној Гори. Они су исто племе с Тешановићима, Тупањцима у Требињу и c Бојовићима у Подгорју. Славе Јовањ дан.
С обзиром да Тупањци и Тешановићи по предању потичу од Коменовића из Бањана, може се закључити да и Рогани потичу од њих. Породица тестираног једино памти да потиче из Црне Горе.
Род Копривица и Тупањаца детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
121. Дурлић, Лесково/Мајданпек, I2-Y3120
Дурлићи су влашка фамилија чије је старо презиме на влашком гласило Дурља, у множини Дурлоњи. Према наводима тестираног изведено је од румунског durea=момчина. Према породичном предању предак Дурлоња је половином XVIII века пребегао из Решице (данас у Румунији, жупанија Караш-Северин) и скрио се у Бучју код Бора. Његов потомак Микола због свађе са неким Турчином пребегне у Лесково код Мајданпека, одакле су се његови потомци разгранали. Једна грана се преселила 1911. године у Рудну Главу, такође у општини Мајданпек.
Хаплотип тестираног карактерише већи број вредности: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=14-16, DYS576=19 и делимично DYS635=24. Овом резултату нема сличних ни у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта, нити у пројектним групама FamilyTreeDNA којима имам приступ, укључујући ту и Румунски ДНК пројекат. Ако Дурлића занима даље истраживање његовог Y-ДНК наслеђа, преостаје му да покуша са WGS или BigY тестом.
Из фамилије Дурлић је Паун Ес Дурлић (Паун Дурлић Вујић), наш реномирани етнолог и истраживач влашког народа, некадашњи директор Музеја у Мајданпеку и аутор бројних научних радова о влашкој традицији и култури, који данас живи у Панчеву.
-
Добро је теби ође међу нама, ништа ти не фали, него гледај да си даље од тастатуре петком увече :)
Апсолутно си у праву.
-
121. Дурлић, Лесково/Мајданпек, I2-Y3120
Дурлићи су влашка фамилија чије је старо презиме на влашком гласило Дурља, у множини Дурлоњи. Према наводима тестираног изведено је од румунског durea=момчина. Према породичном предању предак Дурлоња је половином XVIII века пребегао из Решице (данас у Румунији, жупанија Караш-Северин) и скрио се у Бучју код Бора. Његов потомак Микола због свађе са неким Турчином пребегне у Лесково код Мајданпека, одакле су се његови потомци разгранали. Једна грана се преселила 1911. године у Рудну Главу, такође у општини Мајданпек.
Хаплотип тестираног карактерише већи број вредности: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=14-16, DYS576=19 и делимично DYS635=24. Овом резултату нема сличних ни у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта, нити у пројектним групама FamilyTreeDNA којима имам приступ, укључујући ту и Румунски ДНК пројекат. Ако Дурлића занима даље истраживање његовог Y-ДНК наслеђа, преостаје му да покуша са WGS или BigY тестом.
Из фамилије Дурлић је Паун Ес Дурлић (Паун Дурлић Вујић), наш реномирани етнолог и истраживач влашког народа, некадашњи директор Музеја у Мајданпеку и аутор бројних научних радова о влашкој традицији и култури, који данас живи у Панчеву.
А је л? Дурлић јесте легенда. Ако је ко допринео да се очувају речи и језик, дигитализују и поставе да буду свима доступни, онда је то он. Да није њега и Гацовића, за педесет година би се све то заборавило. Да није дигитализовано, с обзиром на тренд, језик би нестао као далматски. А далматски је имао среће само зато што су Италијани били заинтересовани да га дубље истраже, док се још могло. Пошто нема поклапања у доступним пројектима, један велики тест би значио и њему, али и другима који истражују то велико присуство хаплогрупа које се сматрају типично словенским у популацији у којој се то није очекивало, бар не у овој мери.
-
74. Миловановић, Младенци, Доње Црнатово, Житорађа, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18.
Најближа поклапања хаплотипова има са следећом тројицом тестираних:
- Вујановић, Стевањдан, Брезовац/Аранђеловац (21/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (21/23)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (22/25)
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од ових тестираних. Имајући у виду географску удаљеност и различите славе, вероватно није.
Тестирани је навео да Миловановићи по предању потичу "из села Моногле" код Владичиног Хана. Није ми познато где је то село.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
"Село Моногле" не постоји у општини Владичин Хан, а мислим и на југу Србије. Вероватно је у питању село Манајле код Владичиног Хана. У овом селу постоји род Марчинаца који слави Младенце, чини ми се не тако честу славу не само на југу Србије већ и шире, па предање тестираног није без основа. С тим у вези, ево једног поста од раније:
Младенце слави стари род Марчинци из села Манајла (https://www.poreklo.rs/2016/02/08/poreklo-prezimena-selo-manajle-vladicin-han/)код Владичиног Хана. Доста су се разгранали по околним селима, иначе су даљим пореклом негде са Косова.
-
78. Дујковић, Јовањдан, Кнежево, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Y30991>Z38456
Највероватније припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Рибић, Никољдан, Рибићи/Пећи/Кључ
Поменута тројица имају истоветан хаплотип, док хаплотип Дујковића поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и снижену вредност маркера DYS458=17.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.
-
50. Сремчевић, Ђурђиц, Стублине, Обреновац
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, највероватније грани FT167636. Од карактеристичних вредности се могу издвојити врло висока вредност 33 на маркеру DYS481, као и DYS643=11. Поред ових карактеристика, могу се споменути и DYS389II=30 и DYS458=18. И поред чак 5 разлика на упоредивих 25 маркера, рекао бих да нема сумње да је тестирани исти род са Сремчевићем из Буђановаца у Срему, који припада грани FT167636 (https://www.yfull.com/tree/I-FT167636/), коју је формирао са Мирковићем из Ашање код Пећинаца.
Ова грана заслужује назив "сремска" у сваком смислу, па је и тестирани навео предање о Срему, како се и у литератури наводи, прецизирајући долазак из Срема у другој половини 18. века.
Свакако бих препоручио тестираном неки напреднији тест, попут BigY или WGS теста.
Било би лепо када би господин Сремчевић урадио дубински тест како бисмо формирали низводну грану испод FT167636 и установили када смо се раздвојили. Можда би могло нешто да се утврди и традиционалним родословљем, пошто се у Буђановцима воде матичне књиге од 1760-те, а пописи од 1720-те, што би можда покривало период када су преци Сремчевића из Стублина били у Буђановцима. Ако господин Сремчевић прати форум нека се јави преко приватне поруке.
-
81. Стефановић, Александровдан, Комаране, Рековац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20.
Тестирани је навео да је предак Ерака, од којих потичу Стефановићи, по предању дошао из Кијева код Крагујевца. Вероватно се мисли на Кијево у општини Баточина.
Припадност роду Васојевића није изненађење с обзиром да Александровдан, поред дела Васојевића, практично нико други не слави.
-
"Село Моногле" не постоји у општини Владичин Хан, а мислим и на југу Србије. Вероватно је у питању село Манајле код Владичиног Хана. У овом селу постоји род Марчинаца који слави Младенце, чини ми се не тако честу славу не само на југу Србије већ и шире, па предање тестираног није без основа. С тим у вези, ево једног поста од раније:
Јесте у питању село Манајле или Манојле.
-
Јесте у питању село Манајле или Манојле.
Манајле је правилно, село Манојле не постоји, а ово поменуто се никад није тако звало. Забуну су створили тунели на Коридору 10 (први на старој деоници сада магистрали и нови, до скора најдужи у Србији, на новој деоници аутопута) који се налазе у овом селу на око 800м један од другог. Ако се добро сећам, нови тунел је у старту носио име "Манајле", а код старог тунела су ставили таблу "Манојле" и то је унело забуну. Наводно стари тунел носи име "Манојло" по раднику који је изгубио живот приликом изградње!?
У сваком случају, име села је Манајле и никада се није звало Манојле колико је мени познато. На државопопису из 1878. г. селу је уписано као Манајле, као и код Цвијића у "Насеља српских земаља" из 1905. г.
(https://i0.wp.com/adavinic.com/wp-content/uploads/2019/07/Tunela-Manajle.jpg?w=440&ssl=1)
(https://i0.wp.com/adavinic.com/wp-content/uploads/2019/07/Tunel-Manojle.jpg?resize=768%2C512&ssl=1)
-
97. Милинковић, Марковдан, Тометино Поље/Пожега, I2-Y3120>Y508496>S17250>, Крајишки марковштаци
Тестирани је из Тометиног Поља, села које спада у маљенска насеља ужичке Црне горе и налази се на крајњем северу општине Пожега. Тометино Поље се као насеље први пут помиње у турском дефтеру из 1476. године, али је касније расељено и помиње се само као топоним. Љуба Павловић наводи да су садашње село тек око 1830. године засновали сточари-раселице из околних места (Душковци, Љутице и Мршељи). Но село је ипак насељено раније, јер је 1818. године у њему већ пописано 10 кућа и 37 харачких глава. У литератури се могу наћи наводи да је Тометино Поље насељавано у другој половини 18. и првој половини 19. века и то не само раселицама из суседних села, већ и досељеницима из Сјенице, Пријепоља и Колашина.
Легенда о настанку села каже да га је је засновао хајдук Тома Милинковић, родом из околине Сјенице, који је ту дошао око 1750. године, бежећи од потере. Свој хајдучки "посао" наставио је да обавља и у Тометином Пољу. Од њега потиче фамилија Милинковића која је почетком 20. века са 12 кућа била најбројнија у селу. За њих је тада забележено да су "необично штедљиви, врло опасни у ранија времена и никад без хајдука".
Иако нема изражених специфичности, у хаплотипу тестираног Милинковића уочавају се две донекле карактеристичне вредности: DYS481=27 и DYS635=24. Резултат Милинковића нема подударања у бази СДНКП, али са разликом до два маркера има сличност са приличним бројем хаплотипова. Од укупно 23 хаплотипа са којима има разлику на два или мање маркера (од 23 до 25 упоредивих) чак пет припада роду Крајишких Марковштака I2-S17250. Маркер DYS635=24 и снижена вредност DYS481<=29 су управо карактеристике рода Крајишких Марковштака. Ове чињенице и ретка слава Марковдан ми не остављају другу могућност осим закључка да и Милинковић припада поменутом роду и поред сасвим друге географске зоне из које потиче. Ако су такав закључак и предање о Милинковићима тачни, онда је можда Стари Влах подручје матице рода Крајишких Марковштака одакле су се селили на запад.
Род Крајишких Марковштака до сада није дубље профилисан, а тренутно броји 12 претпостављених припадника. Било би време да неко од њих уради WGS или BigY тест, па позивам Милинковића да о томе размисли ако је у могућности.
Лепо откриће! Прва повезница ове крајишке групе са источним српским крајевима и то исте славе. Колико ће још крајишника бити пореклом из Старог Влаха.
-
103. Дражић, Ђурђевдан, Брезовац/Раковица, I2-Y3120
Ово је један од резултата код којих се сваки пут осећам фрустриранао, јер се мало тога има написати.
Осим навода тестираног да имају надимак Мрчкови, о Дражићима из Брезовца нисам у литератури пронашао никакав податак.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS19=18 и DYS549=12, а у мањој мери и вредности DYS576=17 и DYS635=22. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта нема ни једног који је овом резултату близак на мање од 4 маркера разлике од 23 до 25 упоредивих, а чак ни они не указују на било какву ближу филогенетичку везу. Дражићу преостаје да окуша срећу са неким од великих геномских тестова (WGS или BigY).
-
103. Дражић, Ђурђевдан, Брезовац/Раковица, I2-Y3120
Ово је један од резултата код којих се сваки пут осећам фрустриранао, јер се мало тога има написати.
Осим навода тестираног да имају надимак Мрчкови, о Дражићима из Брезовца нисам у литератури пронашао никакав податак.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS19=18 и DYS549=12, а у мањој мери и вредности DYS576=17 и DYS635=22. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта нема ни једног који је овом резултату близак на мање од 4 маркера разлике од 23 до 25 упоредивих, а чак ни они не указују на било какву ближу филогенетичку везу. Дражићу преостаје да окуша срећу са неким од великих геномских тестова (WGS или BigY).
Радите веома комплексан посао. И свака Вам част на свему до сад урађеном. Који дио је досад обрађен је потпуна мистерија.
Сведоци сте сталног прилива нових информација и уместо да се ситуација упрошћује сасвим је логично да се ствари сваким даном све више компликују. По мом скромном мишљењу треба прихватити такав развој ситуација, јер што је више информација биће и више питања, а одговора бог зна дал ће икада и бити.
Желим Вам много среће у даљем раду
-
Радите веома комплексан посао. И свака Вам част на свему до сад урађеном. Који дио је досад обрађен је потпуна мистерија.
Сведоци сте сталног прилива нових информација и уместо да се ситуација упрошћује сасвим је логично да се ствари сваким даном све више компликују. По мом скромном мишљењу треба прихватити такав развој ситуација, јер што је више информација биће и више питања, а одговора бог зна дал ће икада и бити.
Желим Вам много среће у даљем раду
Хвала Жељко на подршци!
-
52. Станојевић, Срђевдан, Младово, Кладањ
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Осим за ову грану карактеристичне снижене вредности DYS481=20 нема других специфичности. С обзиром да поседује практично модалан хаплотип, има велики број блиских поклапања са 1-2 разлике. Најближи су му Грбић из Осредаца код Грачаца (Срђевдан), Ребрача из Шибине код Глине (Срђевдан), Грбић из Врховина (Никољдан) и Јарић из Босанског Грахова (Никољдан), од све четворице разликује се на само 1 маркеру. Препорука је додатно тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700), како би се утврдило да ли припада некој од млађих подграна.
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени из Црне Горе, и да се најстарији познати предак звао Сава.
-
55. Станковић, Никољдан, Црни Врх, Медвеђа
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних: снижене DYS19=15 и DYS533=11, и повишену DYS576=19. Најближе поклапање има са Стојановићем из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера, док се од Јовановића из Велике Сугубине код Крагујевца (Вартоломијевдан) разликује на 2 од 23 маркера. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан). С обзиром да су до сада само двојица Срба припадника ове гране дубински тестирани, препорука Станковићу је даље тестирање (WGS или BigY-700), како би утврдио најмлађу подграну којој припада, и уједно помогао да се ова ретка грана додатно генетички испрофилише.
Тестирани је у упитнику навео да су према предању досељени са Косова, чему у прилог иде и блиско поклапање са Стојановићем из Горњег Неродимља. Навео је и познате пасове у прошлости: Бранко (наврдеда) > Крсто (чукундеда) > Станко (прадеда).
-
59. Антић, Никољдан, Београд
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишене вредности DYS458=14 и DYS635=24, и снижена DYS456=15. Најближе поклапање има са једним нејавним резултатом из околине Младеновца од ког се разликује на 2 од 23 маркера, а затим са Чаировићем из Доброг Дола код Смедерева (Никољдан), од ког се разликује на 2 од 17 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа подграна којој тестирани припада.
Тестирани је у упитнику навео да су деда Александар и прадеда Велизар рођени у Београду, док му подаци о даљем пореклу нису познати.
-
124. Ракас, Никољдан, Зут/Двор, I2-Y3120
Тестирани је навео да је презиме Ракас раније било надимак фамилије Ивановић која се доселила на Банију у село Зут. Такође је навео да је један од припадника фамилије истраживао њихово порекло и установи да су старином из села Крушце, које је данас део општине Палилула у Граду Нишу. У литератури нисам пронашао податке о Ракасима у Зуту.
Према наводима Петра Демића, које преноси тестирани, Ракаси су забележени први пут у селу Зут и другим местима по Банији 1772. године.
Ракаси су вероватно исти род као и Ракасовићи, који су забележени у Обљају код Глине 1772. године.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS449=35 и DYS460=11, а у мањој мери и вредности DYS570=17 и DYS635=24. Нажалост, локуси DYS449 и DYS460 на којима Ракас поседује карактеристичне вредности нису део стандардног хаплотипа од 23 маркера који се добија PowerPlex Y23 панелом, каквих је већина у бази Српског ДНК пројекта. То значи да на 23 маркера хаплотип Ракаса нема изражених специфичности, па на том сету маркера има приличан број сличних хаплотипова, али без могућности да се утврди колико те сличности заиста указују и на ближе родословне везе. Поменућу два резултата који на 23 маркера са хаплотипом Ракаса имају најближе подударање (21/23) и такође поседују нешто ређе вредности DYS570=17 и DYS635=24, па самим тим и највише обећавају. То су хаплотипови Ђуричића (Влашковци/Козарска Дубица, Ђурђевдан) и Булута (Пребиловци/Чапљина, Никољдан). Ова два хаплотипа делују интересантно и у погледу могућих миграторних кретања становништва. Ипак, на маркерима на којима се разликују од резултата Ракаса хаплотипови Булута и Ђуричића поседују своје карактеристичне вредности, што их додатно удаљава од Ракаса. Зато је поменута сличност више назнака могућности која би се морала проверити додатним тестовима.
-
86. Ристовић, Илиндан, Витановац, Краљево, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS643=13. Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Шекуларац, Вартоломијевдан, Трнавци/Александровац (17/17)
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија (22/23)
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија (22/23)
Са њима дели поменуте карактеристичне вредности маркера, с тим што за Шекуларца није доступан маркер DYS643.
Блиско поклапање има и са хаплотипом Вуловића (Јовањдан, Роге/Пожега), од кога се разликује једино на маркеру DYS390. С обзиром да се ради о споромутирајућем маркеру, не верујем да су ближе повезани, иако је само један маркер разлике у питању.
Матица овог рода вероватно је у Шекулару. Илиндан је заједничка племенска слава свих Шекулараца, док појединачни родови имају своје крсне славе. Ристовићи су своју прислужбу вероватно узели за крсну славу по исељавању из Шекулара.
Породица тестираног Ристовића нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
106. Савић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Може се сврстати у исти род заједно са још неколико породица које славе Ђурђевдан и чија је матица у Крајини, а најближи му је по свему судећи недавно тестирани Станојевић из истог места, који такође слави Ђурђевдан и са којим има само једну разлику на маркеру Y-GATA-H4 на којем Савић има повишену вредност 11, која одудара од осталих припадника ове хаплогрупе, па се може сматрати скоријом мутацијом. Са друге стране деле карактеристичну вредност DYS385=13-13, што јасно указује на блиски везу Станојевића и Савића.
Ево коментара на Станојевићев резултат:
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH220/tree) означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.
У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.
У монографији Чечава Бранка Перића нисам пронашао податак о пореклу Савића. О њиховом пореклу је писао етнолог Миленко С. Филиповић у листу Развитак 1939. године где је навео да су Петковићи (с огранцима Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи и Петковићи) из Планине.
-
83. Полумирац, Петковдан, Жича (заселак Готовац), Краљево, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18 и снижену вредност маркера DYS549=10.
Тестирани је навео следеће податке:
У првој половини 18. века дошли из Полумира код Ушћа, где су имали презиме Кошанин. У Полумир су дошли из Чечине на Голији, а тамо из Ибарског Колашина. Даље пореклом им је из слива Таре.
-
67. Савић, Никољдан, Црни Врх/Гламоч
Припада хаплогрупи N2, грани Y334541, генетском роду Штрбаца.
Хаплотип тестираног Савића има само једно одступање од модалног хаплотипа – снижену вриједност 17 на DYS458. С обзиром на то да се ради о маркеру са веома високом стопом мутације, може се рећи да и та разлика има ограничен значај у погледу одређивања блискости са осталим тестиранима.
Савић има бројне блиске резултате међу припадницима претпостављене гране, како међу никољштацима, тако и међу ђурђевштацима. Ипак, од већине се разликује управо на немодалном DYS458. Тим прије треба истаћи резултат Радановића из Великих Штрбаца код Дрвара. Наиме, обојица славе Никољдан, а дијеле и немодалну вриједност на DYS458, док је једина разлика на 23 упоредива маркера на DYS570, који мутира нешто брже од DYS458. Треба поменути и двојицу нејавних тестираних из околине Шипова, са славом Никољдан и 1 разликом од 22 упоредива, али и Штрбца из околине Босанске Крупе, са истом разликом и славом Ђурђевдан.
Важно је поменути да у табели СДНКП имамо тестираног Савића из Бистрице код Бања Луке, са славом Никољдан. Именовани има предање о досељењу у Бистрицу из Црног Врха око 1875. године. Он је директним тестирањем и потврђени припадник гране Y334541, што имплицира да је овим тестом потврђено и његово предање, али посредно и припадност Савића из Црног Врха тој грани.
Тестирани Савић преноси предање о досељењу Савића из Плавна код Книна. Чињеница је да тамо има Савића, али Ђурђевштака и сасвим сигурно другачијег рода. Међутим, како је предак Сава по ком је настало презиме ценовршких Савића рођен 1750, а досељење из Лике, ако га је и било, вјероватно пада у ранији период, то не можемо тек тако ни одбацити то предање. Чињеница је да се, у ширем смислу, ради о веома раширеном генетском роду, за који тек треба склопити најбитније фрагменте мозаика.
Препорука за тестираног је дубински тест, јер директним с обзиром на околности не можемо сазнати много новог.
-
55. Станковић, Никољдан, Црни Врх, Медвеђа
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних: снижене DYS19=15 и DYS533=11, и повишену DYS576=19. Најближе поклапање има са Стојановићем из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера, док се од Јовановића из Велике Сугубине код Крагујевца (Вартоломијевдан) разликује на 2 од 23 маркера. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан). С обзиром да су до сада само двојица Срба припадника ове гране дубински тестирани, препорука Станковићу је даље тестирање (WGS или BigY-700), како би утврдио најмлађу подграну којој припада, и уједно помогао да се ова ретка грана додатно генетички испрофилише.
Тестирани је у упитнику навео да су према предању досељени са Косова, чему у прилог иде и блиско поклапање са Стојановићем из Горњег Неродимља. Навео је и познате пасове у прошлости: Бранко (наврдеда) > Крсто (чукундеда) > Станко (прадеда).
Zdravo,
Ja sam ovaj testirani Stankovic i radio sam ovaj test usput uz neko svoje istrazivanje vlastitog porekla ( ko velim sto da ne ) tako da nisam bas upucen u celu ovu pricu. Da li moze pojasnjenje sta se vidi iz WGS odnosno Big Y 700 testa sto se ne vidi iz ovog koji je radjen? ( takodje i nacin na koji se radi, gde i koliko kosta ) i sta obuhvata najmladju podgranu kojoj pripadam?
-
56. Пиља, Јовањдан, Врело Мрежнице/Збјег Мочилски/Слуњчица/Слуњ
Припада хаплогрупи N2, грани FT213937.
Пиља има двије немодалне вриједности – повишени DYS549=13 и снижени DYS533=11.
У оквиру Новогодишње акције 2023. године већ је тестиран Пиља из околине Грачаца:
“Организоване акције тестирања / Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Порука Uzi послато Фебруар 05, 2023, 08:06:00 поподне »
111. Пиља, Јовањдан, Бротња, Грачац
Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937.
Тестирани има повишену вредност DYS549=13, а вероватно припада још нижој грани FGC28435. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Печујлијом из Барање који слави Никољдан, али због различите славе мале су шансе да постоји ближа веза између њих.
Најранији запис за Пиље у Бротњи сам нашао на попису Крајишника из 1813. Године. У литератури се наводи за насеља у околини Срба: “Међу Србима велку чест чине они које је Крајина на том тлу затекла, остали су углавном из сусједних насеља од Брувна до Зрмање.” (С. Павичић – Сеобе и насеља у Лици)
Пиља (Јовањдан) има и у Бјелини код Бенковца, те постоји могућност да су повезани са овима из Лике. Пиље у Бјелини су пописани 1709. Године са три задруге.
https://www.poreklo.rs/2018/10/21/poreklo-prezimena-selo-bjelina-benkovac/
Препорука је да тестирани потврди припадност FGC28435 грани са директним тестом:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772”
Дакле, сада се већ може рећи да Пиље са ширег подручја Лике и Кордуна представљају један род.
Додао бих само да би, наравно, било корисно да тестирани уради неки од дубинских тестова, али ако не, могло би се кренути од поменутог директног на FGC28435, јер немамо податке да га је раније тестирани Пиља у међувремену урадио. Постоје индиције и за нека тестирања на ниже гране, али о томе уколико се потврди припадност поменутој.
-
128. Петровић, Михољдан, Растока/Рибник, I2-Y3120
Растока и област Рибника нису етнографски обрађени, па нема података о тамошњим фамилијама. Тестирани је навео да се у породици спомиње порекло из села Љесковица, а још раније Херцеговина. Вероватно се мисли на Љесковицу код Дрвара.
Карактеристични маркери хаплотипа Петровића су DYS391=10 и DYS385=15-15, а у мањој мери и DYS576=17. Иако имамо више тестираних родова из Рибника који славе ретку славу Михољдан, ни један од њих не припада хаплогрупи Петровића (I2-Y3120 Динарик север). Најближи резултату Петровића је хаплотип Бијелића (Никољдан, Брибир/Скрадин) који припада роду Бијелића и Гњидића, са подударањем 21/23 и поклапањем на карактеристичним маркерима DYS391=10 и DYS385=15-15. Ако је предање о пореклу Петровића из Љесковице код Дрвара тачно, а имајући у виду и историјске миграционе везе дрварског краја са Далмацијом, може бити да и поред различите крсне славе нека веза Петровића и Бијелића постоји. Без додатних ДНК провера не бих се ипак усудио тврдити да се ради о припадницима истог генетичког рода, али би њих требало да ураде и Петровић и Бијелић.
-
106. Савић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Може се сврстати у исти род заједно са још неколико породица које славе Ђурђевдан и чија је матица у Крајини, а најближи му је по свему судећи недавно тестирани Станојевић из истог места, који такође слави Ђурђевдан и са којим има само једну разлику на маркеру Y-GATA-H4 на којем Савић има повишену вредност 11, која одудара од осталих припадника ове хаплогрупе, па се може сматрати скоријом мутацијом. Са друге стране деле карактеристичну вредност DYS385=13-13, што јасно указује на блиски везу Станојевића и Савића.
Ево коментара на Станојевићев резултат:
У монографији Чечава Бранка Перића нисам пронашао податак о пореклу Савића. О њиховом пореклу је писао етнолог Миленко С. Филиповић у листу Развитак 1939. године где је навео да су Петковићи (с огранцима Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи и Петковићи) из Планине.
Постоји један проблем: Да ли су то исти Петковићи?
Изгледа да постоје 2 или 3, а можда чак и 4 рода који носе презиме Петковић.
Савић, Петковић, Евђенић су сугурно један род.
Томић, Лукић, Васић су изгледа други род.
Осим њих имамо у Чечави још једне Петковиће у засеоку Ступе, а поред свега ту су још једни Петковићи за које незнам дал су засебан род или припадају неком од наведених
-
96. Петровић, Никољдан, Добри До/Куршумлија, Q2-Y172657
Породица Петровић припада хаплогрупи Q-Y172657, и генетичком роду Братоножића, чији је филогенетички низ следећи:
Q > Q-L275 > Q-F1213 > Q-M378 > Q-Y2071 > Q-Y2046 > Q-L245 > Q-FGC1947 > Q-Y2998 > Q-Y2209 > Q-BZ3000 > Q-FT42424 > Q-Y172657.
Породица Петровић потиче из племена Братоножића, од братства Видића са Пелевог бријега. Њихов предак Ђорђије Видић доселио се у Добри До код Куршумлије, гдје породица након насељавања мијења презиме у Петровић. Највјероватније по блиском претку по имену Петар Видић.
Генетички резултати у потпуности потврђују предање, да Петровићи из Доброг Дола припадају братоножићкој грани Баљевића.
Према предању, Видићи воде поријекло од Раича Баљева, заједничког претка више братстава. Почетком 20. вијека у Братоножићима било је седам кућа Видића.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране Q-Y172657.
-
129. Ивљанин, Јовањдан, Рокци/Александровац, I2-Y3120
Тестирани је навео да његова фамилија води порекло из засеока Ивље који се налази између села Рокци и Плоче и да су по имену засеока добили презиме. Ради се наиме о засеоку који се званично зове Ивљани и административно припада атару села Рокци. Рекао бих да ће пре бити да је заселак добио име по фамилији Ивљанин, како је то обично случај са засеоцима и махалама.
О пореклу фамилије Ивљанин у литератури се налазе различити подаци. На једном месту се каже да су "романског" порекла и да су досељени "од Цетиња", а да су прво живели у суседним Осрецима, селу које припада општини Брус. Други извор наводи да Ивљани и Бургићи припадају роду који зову Бургије. По том извору они су се у Рокце доселили око 1700. године из неког села у Косовском Поморављу, у околини Гњилана, одакле су избегли због насиља. Тамо су остали њихови сродници Бургијани Јовањчани. Помиње се да су сродници Бургија у Батотама, Дупцима, Ковиоцу и Плочи. ДНК тест показује да веза Ивљанина са Бургијинима Јовањчанима из Косовског Поморавља не постоји, јер су они тестирани у једном за сада необјављеном истраживању и припадају различитој грани.
У александровачкој општини Ивљани живе и у Лесковици а Бургића има и у Трнавцима.
Хаплотип тестираног је изузетно необичан, са доста ретких вредности. Посебно се издвајају вредности DYS439=11, DYS456=14, DYS643=7, затим следе DYS391=10 и DYS458=18, а у мањој мери и DYS635=24. И поред тога и чињенице да се разликују на чак пет маркера, овом резултату је близак хаплотип раније тестираног Ковачевића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg158120;topicseen#msg158120), који такође поседује ретке вредности DYS439=11, DYS643=7 и DYS458=18. Ковачевић и Ивљанин су до сада једина двојица тестираних у бази СДНКП чији хаплотипови поседују екстремно ниску вредност DYS643=7.
С обзиром да је Ковачевић дете усвојеног оца, можда је овим откривено и његово даље порекло. Свакако би било веома интересантно да Ковачевић и Ивљанин ураде неки од геномских тестова (WGS или BigY) како би потврдили своју везу, а и како бисмо сазнали да ли нека посебна нова грана има карактеристику DYS643=7.
-
Zdravo,
Ja sam ovaj testirani Stankovic i radio sam ovaj test usput uz neko svoje istrazivanje vlastitog porekla ( ko velim sto da ne ) tako da nisam bas upucen u celu ovu pricu. Da li moze pojasnjenje sta se vidi iz WGS odnosno Big Y 700 testa sto se ne vidi iz ovog koji je radjen? ( takodje i nacin na koji se radi, gde i koliko kosta ) i sta obuhvata najmladju podgranu kojoj pripadam?
Тест који си управо урадио је Ystr панел. На основу њега су те сврстали у грану R-M458 / A11460 / BY202982. Пронашли су ти пар блиских претходно тестираних индивидуа. То те сврстава у ред срећних, јер многи тестирани често имају превелики број разлика на маркерима са претходно тестиранима па није могуће одредити млађу грану. Дакле ти већ имаш неку информацију ко ти је релативно близак по мушкој линији и која си грана M458. Препорука за дубље тестирање се даје свима, ниси посебно почаствован ахаха. Велики тест секвенционира велики број Y хромозома и проналази на хиљаде SNP мутација. Оно што је најбоље је то што тај тест одређује најмлађи SNP, то јест најмалађу грану којој припадаш. То омогућава много прецизнију слику ко ти је заиста близак (од тестираних у тој бази) и у ком периоду је живео ваш заједнички предак. Помоћи ће ти у провери предања, потенцијално показује да ли су те фамилије огранци исте лозе или само рођачке гране. И на концу конца помаже целом Пројекту да боље профилише ту твоју грану. Дакле великим тестом помажеш и себи али и другима. Цена зависи од компаније и попуста, најбоље је да се информишеш на сајту тих компанија (ftDNA или Yseq). Иде до неколико стотина евра. Наручије се са њиховог сајта, плаћа се онлајн. Шта је суштина, суштина је то да ћеш сазнати најмлађу грану, потенцијално потврдити или оповргнути предање, помоћи себи и другима да се профилише та грана и резултат ће ти бити на једној од тзв. грана човечанства. И сазнаћеш потенцијално која ти је митохондријална хаплогрупа (по женској линији), који су ти аутосомални резултати итд. итд. Добра ствар, препорука.
-
Постоји један проблем: Да ли су то исти Петковићи?
Изгледа да постоје 2 или 3, а можда чак и 4 рода који носе презиме Петковић.
Савић, Петковић, Евђенић су сугурно један род.
Томић, Лукић, Васић су изгледа други род.
Осим њих имамо у Чечави још једне Петковиће у засеоку Ступе, а поред свега ту су још једни Петковићи за које незнам дал су засебан род или припадају неком од наведених
С обзиром на то да су подаци из етнографске литературе за Чечаву врло оскудни, најбоље би било тестирати још неке од поменутих породице како би се утврдило о чему се тачно ради.
-
72. Новаковић, Никољдан, Биоска, Ужице, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS391=10 и DYS576=16.
Тестирани је навео да се његов чукундеда Илија доселио у Биоску око 1880. године на основу података из црквених књига. По предању потичу из Црне Горе, а нагађа се да је у питању Цетиње. На основу овог резултата се може закључити да је предање тачно, али не и нагађање о пореклу са Цетиња.
Поздрав и моје поштовање како за господина Вукићевића тако и за цело уредништво портала Порекло.
Што би у оним шалама по нету рекли: Е овоме се нисам над`о :D Тражећи по доступној литератури неку везу са миграцијом релативно блиских предака лутао сам од Васојевића (што је најчешће повезивање) до Куча, мало свратио до Дробњака а о Бјелопавлиће се тек очешао у пролазу :)
Морам да признам да се у ове маркере не разумем и да сам тек сада почео мало да се едукујем у вези тога. Хтео бих да Вас питам пар ствари а у вези прве не бих да ме погрешно разумете. Наиме, чекајући одобрење за регистрацију на форум, мало сам "попричао" са Chat Gpt и он ме поприлично збуни. Додуше, иако га не користим претерано, знам да он уме солидно да побрљави у својим разматрањима. Али ево пар навода па ако можете да ми кажете да ли ово његово има икаквог основа. По његовим претрагама доступних јавних података он каже да постоји делимична сличност са Бјелопавлићима и да се они не могу одбацити, али да је на основу комбинације маркера DYS19=13 i 389II=30 мој профил ближи I2a него класичном E-V13. Даље, по њему је хаплотип најближи Дробњацима, да имају идентичан модал на свим главним маркерима и да се разликује минорно само у DYS385b (Дробњаци 17, мој 18) и да I2a-BY189970 подграна Дробњака и делом Пивљана одговара мом STR обрасцу готово у потпуности. Ја ово за сада нисам успео конкретно да нађем.
Следеће што ме интересује јесте да ли, с обзиром на базу Порекла, могу добити какву смерницу из ког дела Бјелопавлића, којој групи наследника/пасова би могао припадати мој хаплотип. Запео сам у потрази одакле је мој чукундеда дошао и не знам више које књиге да претражујем. Да ли постоји неко са солидно сличним хаплотипом да би се могао размотрити географски правац дањег истраживања.
Шта значи то што хаплотип поседује снижене вредности маркера DYS391 и DYS576? Да ли су то одступања од Бјелопавлића?
Хвала :)
-
Поздрав и моје поштовање како за господина Вукићевића тако и за цело уредништво портала Порекло.
Што би у оним шалама по нету рекли: Е овоме се нисам над`о :D Тражећи по доступној литератури неку везу са миграцијом релативно блиских предака лутао сам од Васојевића (што је најчешће повезивање) до Куча, мало свратио до Дробњака а о Бјелопавлиће се тек очешао у пролазу :)
Морам да признам да се у ове маркере не разумем и да сам тек сада почео мало да се едукујем у вези тога. Хтео бих да Вас питам пар ствари а у вези прве не бих да ме погрешно разумете. Наиме, чекајући одобрење за регистрацију на форум, мало сам "попричао" са Chat Gpt и он ме поприлично збуни. Додуше, иако га не користим претерано, знам да он уме солидно да побрљави у својим разматрањима. Али ево пар навода па ако можете да ми кажете да ли ово његово има икаквог основа. По његовим претрагама доступних јавних података он каже да постоји делимична сличност са Бјелопавлићима и да се они не могу одбацити, али да је на основу комбинације маркера DYS19=13 i 389II=30 мој профил ближи I2a него класичном E-V13. Даље, по њему је хаплотип најближи Дробњацима, да имају идентичан модал на свим главним маркерима и да се разликује минорно само у DYS385b (Дробњаци 17, мој 18) и да I2a-BY189970 подграна Дробњака и делом Пивљана одговара мом STR обрасцу готово у потпуности. Ја ово за сада нисам успео конкретно да нађем.
Следеће што ме интересује јесте да ли, с обзиром на базу Порекла, могу добити какву смерницу из ког дела Бјелопавлића, којој групи наследника/пасова би могао припадати мој хаплотип. Запео сам у потрази одакле је мој чукундеда дошао и не знам више које књиге да претражујем. Да ли постоји неко са солидно сличним хаплотипом да би се могао размотрити географски правац дањег истраживања.
Шта значи то што хаплотип поседује снижене вредности маркера DYS391 и DYS576? Да ли су то одступања од Бјелопавлића?
Хвала :)
Бјелопавлићу, само кратко појашњење поводом дела о ChatGPT пошто се тиме бавим интензивно. Ни ChatGPT ни било који други LLM тренутно немају капацитет да поуздано тумаче Ydnk резултате нити да их упоређују са релевантним базама, јер немају приступ специјализованим базама података (ftDNA, YFull, табеле пројеката итд.). Зато се дешавају брљања и превише самоуверени закључци без покрића. Као помоћни алат може да послужи за организацију, преводе, општа објашњења појмова и слично, али не и за коначне одлуке. То је могуће тек на неким напредним моделима које ћете условно речено морати да храните материјалом, али то је компликован и дуготрајан процес који не гарантује 100% тачност. Дакле не, никако се не ослањати само на то што ChatGPT каже. Ослањајте се на резултате тестова, велики тест и интерпретацију од стране стручњака.
-
Бјелопавлићу, само кратко појашњење поводом дела о ChatGPT пошто се тиме бавим интензивно. Ни ChatGPT ни било који други LLM тренутно немају капацитет да поуздано тумаче Ydnk резултате нити да их упоређују са релевантним базама, јер немају приступ специјализованим базама података (ftDNA, YFull, табеле пројеката итд.). Зато се дешавају брљања и превише самоуверени закључци без покрића. Као помоћни алат може да послужи за организацију, преводе, општа објашњења појмова и слично, али не и за коначне одлуке. То је могуће тек на неким напредним моделима које ћете условно речено морати да храните материјалом, али то је компликован и дуготрајан процес који не гарантује 100% тачност. Дакле не, никако се не ослањати само на то што ChatGPT каже. Ослањајте се на резултате тестова, велики тест и интерпретацију од стране стручњака.
Хвала, тако сам нешто и претпостављао и унапред се оградио да не желим да будем погрешно схваћен у смислу да омаловажим нечији труд, рад и посебно знање писанијем са ChatGPT :)
Инжењер сам па све стављам под лупу а уверио сам се да ChatGPT може да буде корисна алатка али само под надзором некога ко се у одређену област добро разуме и може да раздвоји тачно од нетачног
-
Хвала, тако сам нешто и претпостављао и унапред се оградио да не желим да будем погрешно схваћен у смислу да омаловажим нечији труд, рад и посебно знање писанијем са ChatGPT :)
Инжењер сам па све стављам под лупу а уверио сам се да ChatGPT може да буде корисна алатка али само под надзором некога ко се у одређену област добро разуме и може да раздвоји тачно од нетачног
Тачно тако. Користио сам га, али сам притом доста брљао и нисам проверавао резултате. Веома је користан за истраживања миграција на основу доступне литературе, за преводе и за анализе које се заснивају на већ објављеним радовима. То има практичну примену, на пример, у истраживању етногенезе Словена, заснованом на доступној литератури и књигама којима га "храните". У том контексту може да сумира и повезује, прави корелације између радова, па чак и да формулише тезе које аутори неких књига нису ни дотакли. Међутим, када дођемо до анализе маркера, ту је слаб, јер нема директан приступ подацима. У сваком случају, приступ који се показао као најделотворнији јесте да се прво уради тест у Србији који прати тест целог генома. Након тога добијате много више материјала са којим можете да радите. Реално, Ви већ припадате малој групи срећника који и након првог теста имају прилично јасну слику о пореклу по мушкој линији. Племе Вјелопавлића је више него добро обрађено у литератури, али и овде на форуму. Многи би пожелели такав почетак у истраживању, нема лутања.
-
Тачно тако. Користио сам га, али сам притом доста брљао и нисам проверавао резултате. Веома је користан за истраживања миграција на основу доступне литературе, за преводе и за анализе које се заснивају на већ објављеним радовима. То има практичну примену, на пример, у истраживању етногенезе Словена, заснованом на доступној литератури и књигама којима га "храните". У том контексту може да сумира и повезује, прави корелације између радова, па чак и да формулише тезе које аутори неких књига нису ни дотакли. Међутим, када дођемо до анализе маркера, ту је слаб, јер нема директан приступ подацима. У сваком случају, приступ који се показао као најделотворнији јесте да се прво уради тест у Србији који прати тест целог генома. Након тога добијате много више материјала са којим можете да радите. Реално, Ви већ припадате малој групи срећника који и након првог теста имају прилично јасну слику о пореклу по мушкој линији. Племе Вјелопавлића је више него добро обрађено у литератури, али и овде на форуму. Многи би пожелели такав почетак у истраживању, нема лутања.
Морам признати да је велика ствар од мноштва наших крајева и фамилија циљано се усредсредити на једно, ма колико оно било :)
-
115. Савић, Лучиндан, Лукавац, Ваљево
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ово је први припадник ове хаплогрупе са славом Лучиндан на нашем пројекту. Од нешто ређих вредности има повишену вредност на маркеру DYS643=13. Потпуно поклапање има са Станојевићем (Ђурђевдан) из Доњих Штрбаца код Прњавора. Због хаплотипа блиског модалном ближа веза није извесна.
Савић је у упитнику навео предање према којем је његова породица из Роваца. Љуба Павловић пише да су Савићи дошли из Фоче крајем 17. или почетком 18. века. Више о томе може да се прочита у овом чланку на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/ (https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/). Генетика за сада не иде у прилог ни једном ни другом сценарију.
-
116. Драгојловић, Никољдан, Грање, Јакшић, Пожега (Славонска)
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има повишене вредности DYS389I=14 и DYS389II=30 и снижену вредност DYS437=15, која је за сада приватна Драгојловићева мутација. Могли би да му буду блиски Јаковљевић из Прилипца код Пожеге и један необјављен резултат из околине Вареша, јер деле повишене вредности на DYS389I и DYS389II (мада на другом маркеру Јаковљевић има додатно повећану вредност 31) и слава ових породица је такође Никољдан. Овај други резултат је индикативан због исте славе и податка о досељавању пре око 300 година из Босне који је Драгојловић навео у упитнику. Највероватније је смер сеоба ишао из Старог Влаха према Босни и даље у Славонију, јер је Стари Влах и Полимље хотспот ове хаплогрупе.
Тренутно стабло дубински тестираних припадника ове хаплогрупе може се видети овде: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/ (https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/). Уколико Драгојловић жели да се позиционира на овом стаблу неопходно је да уради WGS или BigY-700 тест у иностранству, што му препоручујем.
-
71. Микановић, Јовањдан, Модран/Бијељина, J2a-Y230579
Породица Микановић припада хаплогрупи J2a-Y230579, и генетичком роду Пјешиваца и Цуца, чији је филогенетички низ:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579.
Предак Микан доселио се са браћом у село Модран из Херцеговине. Од куда тачно не зна се. Судећи по географској позицији, и маркерима, Ово је већ пети тестирани припадник са подручја сјевероисточне Босне (потез Брчко – Бијељина) који има пјешивачко-цуцки хаплотип. Карактеристична особина његовог резултата је повишена вриједност на маркеру DYS439, што може указивати на одређену варијацију унутар ужег рода.
Ипак, због тога што тестирани посједује модални хаплотип односно типичне, најчешће вриједности за своју грану тешко је на основу самих STR маркера прецизно одредити коме је најближи унутар пјешивачко-цуцког генетичког рода. Ипак, у оквиру „семберске групе“ пјешивачко-цуцких резултата, уочава се да и он, као и Ерић из Попова код Бијељине, има повишену вриједност на маркеру YGATAH4, што може указивати на ближу генетичку везу између ове двије породице. Занимљиво је и да се у попису Модрана из 1851. године помиње извјесни Ерић Микан, син Дамјана, што отвара могућност да је управо тај човјек био родоначелник Микановића, јер се презиме Микановић у том попису не јавља у Модрану. За поузданије закључке о сродству било би потребно дубље тестирање (нпр. BigY или WGS), које би омогућило утврђивање конкретне подгране и временске удаљености од најближих сродника.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y230579.
-
115. Савић, Лучиндан, Лукавац, Ваљево
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ово је први припадник ове хаплогрупе са славом Лучиндан на нашем пројекту. Од нешто ређих вредности има повишену вредност на маркеру DYS643=13. Потпуно поклапање има са Станојевићем (Ђурђевдан) из Доњих Штрбаца код Прњавора. Због хаплотипа блиског модалном ближа веза није извесна.
Савић је у упитнику навео предање према којем је његова породица из Роваца. Љуба Павловић пише да су Савићи дошли из Фоче крајем 17. или почетком 18. века. Више о томе може да се прочита у овом чланку на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/ (https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/). Генетика за сада не иде у прилог ни једном ни другом сценарију.
Значи још један рођак, поново Савић
Станојевић из Штрбаца је огранак лозе Станојевића из Чечаве.
Могло би се ту понешто нагађати о могућим правцима досељавања,
изгледа да све вуче на Херцеговину, по једном запису с краја 19. вијека то би могло бити Петрово поље
-
51. Каран, Никољдан, Рашћани/Томиславград
Припада хаплогрупи N2, грани Y254546.
Хаплотип тестираног Карана је веома близак модалном, уз једино одступање у виду повишене вриједности DYS391=11.
Ова је вриједност сасвим јединствена и Каран је дијели практично само са неколицином других припадника ове гране.
Потребно је издвојити један нејавни резултат из околине Купреса, који је вјероватно најближи Карану, упркос разлици на YGATAH4. Ту су и потпуно поклапање на 22 упоредива маркера са Ерићем из Тољенка код Вареша, затим потпуно поклапање са Сокнићем из околине Невесиња, на 24 упоредива маркера, као и пар резултата из Србије (Шумадија и Стари Влах), са једном разликом на 22, односно 16 упоредивих маркера. Сви именовани славе Ђурђевдан.
Тестирани наводи да су Карани досељени из Клиса у Далмацији. У литератури проналазимо податак да су у Рашћане Карани дошли из Присоја, такође села на територији некадашњег Дувна, односно Томиславграда. У контексту предања интересантно је примјетити да на неких 15 километара од Клиса постоји такође село Присоје. Наравно, присоје је и заједничка именица, веома згодна да послужи као топоним, па веза међу разлилитим селима са тим именом не мора постојати.
Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a, како би се потврдила припадност грани Y254546.
-
71. Микановић, Јовањдан, Модран/Бијељина, J2a-Y230579
Предак Микан доселио се са браћом у село Модран из Херцеговине. Од куда тачно не зна се. Судећи по географској позицији, и маркерима, Ово је већ пети тестирани припадник са подручја сјевероисточне Босне (потез Брчко – Бијељина) који има пјешивачко-цуцки хаплотип. Карактеристична особина његовог резултата је повишена вриједност на маркеру DYS439, што може указивати на одређену варијацију унутар ужег рода.
Ипак, због тога што тестирани посједује модални хаплотип односно типичне, најчешће вриједности за своју грану тешко је на основу самих STR маркера прецизно одредити коме је најближи унутар пјешивачко-цуцког генетичког рода. Ипак, у оквиру „семберске групе“ пјешивачко-цуцких резултата, уочава се да и он, као и Ерић из Попова код Бијељине, има повишену вриједност на маркеру YGATAH4, што може указивати на ближу генетичку везу између ове двије породице. Занимљиво је и да се у попису Модрана из 1851. године помиње извјесни Ерић Микан, син Дамјана, што отвара могућност да је управо тај човјек био родоначелник Микановића, јер се презиме Микановић у том попису не јавља у Модрану. За поузданије закључке о сродству било би потребно дубље тестирање (нпр. BigY или WGS), које би омогућило утврђивање конкретне подгране и временске удаљености од најближих сродника.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y230579.
У праву си, Микан Ерић, син Дамјана јесте предак Микановића. Перковићи из Глоговца су сачували предање о заједничком поријеклу са Микановићима, а као претка наводе Дајицу (С)Форцана. Дајица је очигледно хипокоризам од Дамјан. У попису из 1850/51. године пописан је и Миканов синовац Живан Перковић, син Перка, у истом селу, с тим да је презиме и име оца "несретно" прочитано као Јерко и Јерковић...
-
У праву си, Микан Ерић, син Дамјана јесте предак Микановића. Перковићи из Глоговца су сачували предање о заједничком поријеклу са Микановићима, а као претка наводе Дајицу (С)Форцана. Дајица је очигледно хипокоризам од Дамјан. У попису из 1850/51. године пописан је и Миканов синовац Живан Перковић, син Перка, у истом селу, с тим да је презиме и име оца "несретно" прочитано као Јерко и Јерковић...
Семберски Перковићи заиста имају предање да су од херцеговачких Сворцана (Форцана), тако да се све уклапа.
-
57. Видовић, Никољдан, Кутања/Доњи Вакуф
Припада хаплогрупи N2 - FT182494, док у погледу гране без даљих тестирања можемо само износити претпоставке.
Хаплотип тестираног Видовића је потпуно идентичан модалном за хаплогрупу N2, без иједног одступања. То изузетно ограничава одређивање ближих веза унутар припадника ове хаплогрупе, јер је број потпуних поклапања, или оних са само једном разликом изузетно велики.
Одређене претпоставке можемо износити теоретски само ако узмемо да је Никољдан изворна слава Видовића, односно ако је евентуално у даљој прошлости замијенио Ђурђевдан, па би се могло даље истраживати да ли Видовић евентуално припада гранама Y510986 (у том случају би то били Пивљани-Руђићи и вјероватно досељење са југоистока) или Y334541 (Штрбци, претпостављено досељење са запада – југозапада), што зависи пррвадходно од воље самог тестираног.
Село Кутања је према Шематизму Митрополије дабро-босанске за 1882. припадало парохији Бугојно. Видовићи са славом Никољдан су поменути у тој парохији, али с обзиром на то да се радило о стварно огромној парохији са 23 села и самим Бугојном, не значи нужно да су Видовићи живјели само у Кутањи. Село је пописано и у османском попису из 1850/51. године. На жалост у цијелом кадилуку нису пописана презимена немуслимана, тако да их нема ни у Кутањи, а ни на основу посредних показатеља (име домаћина, његовог оца или неког од браће, односно старијих синова) није могуће закључити има ли ту и Видовића. Пописано је 14 кућа, па се детаљнија анализа свакако лако може направити уз додатне податке добијене од тестираног. На основу породичног надимка Гајићи, који тестирани наводи, могли бисмо изнијети претпоставку да су преци тестираног пописани у домаћинству бр. 7, чија је глава Мијат, син Гаје, рођен 1807, са синовима Мијатом, Симом, Лазаром, Јованом, Гавром и Петром (код ове последње двојице није јасно јесу ли пожњаци старијег Мијата, или су ипак његови унуци од најстаријег сина Мијата), те унуцима Илијом, Ђуром и Симом.
Препорука је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, како би бар била утврђена припадност конкретној млађој грани, а тиме и оквирни правац досељавања, односно ранија постојбина.
-
51. Каран, Никољдан, Рашћани/Томиславград
Припада хаплогрупи N2, грани Y254546.
Хаплотип тестираног Карана је веома близак модалном, уз једино одступање у виду повишене вриједности DYS391=11.
Ова је вриједност сасвим јединствена и Каран је дијели практично само са неколицином других припадника ове гране.
Потребно је издвојити један нејавни резултат из околине Купреса, који је вјероватно најближи Карану, упркос разлици на YGATAH4. Ту су и потпуно поклапање на 22 упоредива маркера са Ерићем из Тољенка код Вареша, затим потпуно поклапање са Сокнићем из околине Невесиња, на 24 упоредива маркера, као и пар резултата из Србије (Шумадија и Стари Влах), са једном разликом на 22, односно 16 упоредивих маркера. Сви именовани славе Ђурђевдан.
Тестирани наводи да су Карани досељени из Клиса у Далмацији. У литератури проналазимо податак да су у Рашћане Карани дошли из Присоја, такође села на територији некадашњег Дувна, односно Томиславграда. У контексту предања интересантно је примјетити да на неких 15 километара од Клиса постоји такође село Присоје. Наравно, присоје је и заједничка именица, веома згодна да послужи као топоним, па веза међу разлилитим селима са тим именом не мора постојати.
Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a, како би се потврдила припадност грани Y254546.
Има их и на 23andMe, такође N2-P189.2.
-
115. Савић, Лучиндан, Лукавац, Ваљево
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ово је први припадник ове хаплогрупе са славом Лучиндан на нашем пројекту. Од нешто ређих вредности има повишену вредност на маркеру DYS643=13. Потпуно поклапање има са Станојевићем (Ђурђевдан) из Доњих Штрбаца код Прњавора. Због хаплотипа блиског модалном ближа веза није извесна.
Савић је у упитнику навео предање према којем је његова породица из Роваца. Љуба Павловић пише да су Савићи дошли из Фоче крајем 17. или почетком 18. века. Више о томе може да се прочита у овом чланку на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/ (https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/). Генетика за сада не иде у прилог ни једном ни другом сценарију.
Осим горе наведеног Љуба Павловић пише и следећ: "Предак Савића доселио се као хајдук и избегао погибију. Са њима су у сродству Давидовићи ..."
Први припадник ове хаплогрупе са овом славом.
Могуће да је њихов предак променио славу да би сакрио своје порекло и спасио живу главу. Кад код је нешто сумњиво са славом у питању је нека велика невоља да би то наши преци учинили.
-
Има их и на 23andMe, такође N2-P189.2.
Да и из околине су Купреса. :)
-
90. Шкарић, Никољдан, Липово Поље/Перушић
Припада хаплогрупи N2 - FT182494, док у погледу гране без даљих тестирања можемо само износити претпоставке.
Хаплотип тестираног Шкарића је потпуно идентичан модалном за хаплогрупу N2, без иједног одступања. Како је речено и код претходно коментарисаног Видовића, то изузетно ограничава одређивање ближих веза унутар припадника ове хаплогрупе, јер је број потпуних поклапања, или оних са само једном разликом изузетно велики.
Идентично као код Видовића, претпоставке можемо износити теоретски само ако узмемо да је Никољдан изворна слава Шкарића, односно ако је евентуално у даљој прошлости замијенио Ђурђевдан, па би се могло даље истраживати да ли Шкарић евентуално припада гранама Y510986 (у том случају би то били Пивљани-Руђићи) или Y334541 (Штрбци), што зависи пррвадходно од воље самог тестираног. Због самог мјеста гдје је насељен Шкарић предност би се евентуално могла дати грани Y334541, aли не треба искључивати ни грану Y510986 имајући у виду предање о нешто каснијем доласку Шкарића у околину Книна. На прву, без бар дубљих истраживања доступне литературе, није могуће искључити ни неке друге гране никољштака.
Сам тестирани не наводи никакво предање. У доступној литератури Шкарићи са славом Никољдан се помињу у Врбнику код Книна, док је у неформалним изворима, које можемо третирати као вид предања, могуће пронаћи причу о досељењу у околину Книна са Косова, крајем 17. Вијека, те о одсељењу једне гране породице на Брач, гдје је покатоличена, али задржала презиме и постала веома бројна. Ово предање веже досељење у околину Книна са Великом сеобом Срба, али то дјелује мало вјероватно, већ и због самог главног правца сеобе. У свјетлу хаплогрупе и крсне славе, ја не бих искључио потенцијалну везу са четовањем Баја Пивљанина по Далмацији и залеђу у вријеме Морејског рата, 15ак година прије Велике сеобе.
Препорука је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, како би бар била утврђена припадност конкретној млађој грани.
-
90. Шкарић, Никољдан, Липово Поље/Перушић
Припада хаплогрупи N2 - FT182494, док у погледу гране без даљих тестирања можемо само износити претпоставке.
Хаплотип тестираног Шкарића је потпуно идентичан модалном за хаплогрупу N2, без иједног одступања. Како је речено и код претходно коментарисаног Видовића, то изузетно ограничава одређивање ближих веза унутар припадника ове хаплогрупе, јер је број потпуних поклапања, или оних са само једном разликом изузетно велики.
Идентично као код Видовића, претпоставке можемо износити теоретски само ако узмемо да је Никољдан изворна слава Шкарића, односно ако је евентуално у даљој прошлости замијенио Ђурђевдан, па би се могло даље истраживати да ли Шкарић евентуално припада гранама Y510986 (у том случају би то били Пивљани-Руђићи) или Y334541 (Штрбци), што зависи пррвадходно од воље самог тестираног. Због самог мјеста гдје је насељен Шкарић предност би се евентуално могла дати грани Y334541, aли не треба искључивати ни грану Y510986 имајући у виду предање о нешто каснијем доласку Шкарића у околину Книна. На прву, без бар дубљих истраживања доступне литературе, није могуће искључити ни неке друге гране никољштака.
Сам тестирани не наводи никакво предање. У доступној литератури Шкарићи са славом Никољдан се помињу у Врбнику код Книна, док је у неформалним изворима, које можемо третирати као вид предања, могуће пронаћи причу о досељењу у околину Книна са Косова, крајем 17. Вијека, те о одсељењу једне гране породице на Брач, гдје је покатоличена, али задржала презиме и постала веома бројна. Ово предање веже досељење у околину Книна са Великом сеобом Срба, али то дјелује мало вјероватно, већ и због самог главног правца сеобе. У свјетлу хаплогрупе и крсне славе, ја не бих искључио потенцијалну везу са четовањем Баја Пивљанина по Далмацији и залеђу у вријеме Морејског рата, 15ак година прије Велике сеобе.
Препорука је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, како би бар била утврђена припадност конкретној млађој грани.
1. Не треба сметнути с ума да су у Липовом Пољу веома бројни и Узелци (N2) па и ту треба тражити везу.
2. Од Шкарића из Липовог Поља је велики заслужник Милош Шкарић, учитељ и ратник. Рођен је 1885. у Липовом Пољу (од оца Ђуре и мајке Милке дев. Богуновић), али није познато кад је и где преминуо (последњи познат податак је да је септембра 1942 прешао из Београда у Пожаревац. Покушавам сазнати да ли је тамо и умро и сахрањен). Шкарић је објавио низ значајних дела, а посебно значајан је рукопис "Живот и обичаји српског народа у Лици и Крбави", који је тек у наше време угледао светло дана кроз неколико наставака у Зборнику о Србима у Хрватској (у издању САНУ).
-
1. Не треба сметнути с ума да су у Липовом Пољу веома бројни и Узелци (N2) па и ту треба тражити везу.
2. Од Шкарића из Липовог Поља је велики заслужник Милош Шкарић, учитељ и ратник. Рођен је 1885. у Липовом Пољу (од оца Ђуре и мајке Милке дев. Богуновић), али није познато кад је и где преминуо (последњи познат податак је да је септембра 1942 прешао из Београда у Пожаревац. Покушавам сазнати да ли је тамо и умро и сахрањен). Шкарић је објавио низ значајних дела, а посебно значајан је рукопис "Живот и обичаји српског народа у Лици и Крбави", који је тек у наше време угледао светло дана кроз неколико наставака у Зборнику о Србима у Хрватској (у издању САНУ).
Апсолитно се слажем, зато сам и оставио могућност да је и нека друга грана никољштака. Хвала Вам. Надамо се да ће тестирани бити заинтересован да ово "распетљамо".
-
117. Грбић, Ђурђевдан, Јања/Бијељина
Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.
Тестирани Грбић има 6 немодалних вриједности, па тако нема велики број поклапања, али два потпуна поклапања која постоје чине овај резултат једним од интересантнијих и веома значајним за разумијевање раног развоја занатства и почетака урбанизације у семберско-мајевичком крају.
Наиме, Грбић има потпуно поклапање са Симићем и Глигоревићем из Доње Трнове, општина Угљевик, на 24 упоредива маркера. При томе сви славе Ђурђевдан, а Јања и Трнова су природно повезани водотоком Јање и правцем пружања Мајевице.
Тестирани не наводи никакво предање о ранијем поријеклу. Салих Куленовић у монографији Јања каже да су Грбићи са славом Ђурђевдан стара породица, да су били пекари и да их је било двије куће, а сада (крај 1970их, односно почетак 1980их) остала је једна. У османском попису из 1850/51. године у Српској вароши у Јањи пописано је 37 домаћинстава. На жалост, презимена нису наведена за све, што је у складу са тезом да презимена углавном нису навођена тамо гдје је флуктуација становништва била већа, јер у српским семберским селима таквих случајева практично и нема. Пописана су четворица пекара, а у домаћинству под бројем 1. имамо Стојана, сина Спасоје, рођеног 1806, са синовима Стевом и Томом, те слугом Симом, за ког пише да је досељен из Херцеговине. С обзиром на потпуно поклапање тестираног Грбића са Симићем и Глигоревићем из Доње Трнове, који потичу од Симе и Глигора, синова Стојана, рекао бих да се управо у овом домаћинству, пекара Стојана, сина Спасоје, крију Грбићи.
У наставку дајем текст анализа за Симића и Глигоревића:
„163. Глигоревић, Доња Трнова/Угљевик
Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.
Глигоревић има потпуно подударање на 24 упоредива маркера са раније тестираним Симићем из истог мјеста, те је ово практично потврда како предања, тако и оног што смо већ могли да тврдимо и на основу писаних извора – да су Глигоревићи и Симићи истог поријекла по директној мушкој линији.
Помена је вриједна чињеница да Глигоревић наводи предање о досељењу из Брадине код Коњица, што се код Симића, чини се, није сачувало.
У наставку је коментар Симићевог резултата – потпуно примјељив и на Глигоревића:
„153. Симић, Ђурђевдан, Добричићи/Доња Трнова/Угљевик
Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана није могуће претпоставити.
Хаплотип тестираног Симића има пет немодалних вриједности – повипени DYS385b=16 и снижене DYS439=12, DYS449=30, DYS533=12 и DYS635=22. Најспецифичнија је вриједност DYS385b, која и чини разлику у односу на већину тестираних.
Уколико полазимо од те вриједности, а узмемо у обзир и фактор просторне блискости, интересантно може бити поређење са хаплотипом тестираног Тришића из Велике Обарске, са којим постоји поклапање на 21 од 24 упоредива маркера, с тим да Тришић слави Јовањдан. Уколико занемаримо просторну блискост, може се узети у обзир и резултат Вујинића из Србца, који као и Симић слави Ђурђевдан, а такође је са њим на 21 поклапању од 24 упоредива маркера. Ту је и Сјеничић из Црквине код Шамца, са славом Јовањдан и поклапањем на 19 од 22 упоредива.
Симић, упркос релативно великом броју немодалних вриједности има солидан број резултата са 2 до 3 разлике на 16 и 22 маркера па их не вриједи набрајати, с обзиром да је евентуалну повезаност веома тешко квантификовати без додатних тестова.
Вриједно помена је и поређење са низом тестираних из Старог Влаха и околних области, који славе Ђурђиц, а са којима је разлика углавном на два од упиредивих 22 маркера. Међутим, ова група тестираних је сврстана у грану I-FT14506 и нико од њих нема немодалну вриједност на маркеру DYS385b коју има Симић. Ипак, с обзиром на релативну подударност са Сјеничићем, који сматра да су његови преци дошли из околине Сјенице, на шта и само презиме указује, као и чињеницу да досељавање на Мајевицу из Старог Влаха није непознато у етнографској литератури, треба пажљиво проучити сваки траг.
Што се тиче доступне лутературе, можемо рећи да упркос помињању три рода Симића у монографији “Доња Трнова”, породица тестираног није поменута. Међутим, сарадник пројекта, Перица Николић, пронашао је претке тестираног Симића у османском попису из 1850/51. године, гдје у кући број. 22. Проналазимо Симу Михајловића, сина Стојана, рођеног 1821. године. Од његовог брата Ђурђа, пописаног са њим у домаћинству, потичу Ђурђевићи, а од трећег брата (или, по годинама старости, можда полубрата по оцу) Глигора, пописаног у одвојеном домаћинству потичу Глигоревићи.““
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни тест код YSEQ-a. Стварно се јавила одлична прилика да се боље профилише овај семберско-мајевички род.
-
79. Дацијар, Ђурђевдан, Стабанџа, Велика Кладуша
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступају једино снижена вредност DYS456=15, и изузетно висока DYS576=21. Најближе поклапање у нашој бази има са Ковачевићем из Кестенових Корита код Доњег Лапца (Мратиндан), од ког се разликује на само 1 од 25 маркера, и са Медићем из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) и Босићем из Црнче код Дервенте (Јовањдан), од којих се разликује на 2 од 25 маркера. С обзиром да ова грана није довољно добро генетички профилисана иако има прилично велики број припадника, препорука Дацијару је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику као најстаријег познатог претка по мушкој линији навео прадеду Тоду, као и да су према породичном предању даљим пореклом из Лике, чему блиско поклапање са Ковачевићем и Медићем засигурно иде у прилог.
Dacijari (1 kuća), slave Đurđevdan, ne zna se odakle su.
https://www.poreklo.rs/2013/11/08/poreklo-prezimena-selo-stabandza-vel-kladusa-bos-krajina/ (https://www.poreklo.rs/2013/11/08/poreklo-prezimena-selo-stabandza-vel-kladusa-bos-krajina/)
-
80. Рајић, Алимпијевдан, Доња Бресница, Прокупље
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује већи број карактеристичних вредности: повишене DYS391=11 и DYS533=13, и снижене DYS481=24 и DYS549=11. Све наведене вредности дели са само још двојицом тестираних из наше базе чији резултати нажалост нису још увек јавни. Први је из околине Блаца, а други из околине Рашке, обојица такође славе Алимпијевдан, и од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
За детаљне податке о Рајићима из Бреснице захваљујем се Миловану Филимоновићу.
Рајићи из Горње Бреснице су огранак Ивановића, једног од три јако бројна стаоседелачка рода из Остраћа (Лепосавић), који су активно учествовали у ратним дејствима у Горњем Ибру током Српско-турских ратова, а који су исељени у Топлицу 1879. године.
Горња Бресница заправо преставља колонију исељених староседелаца из Остраћа. У њу су поред Ивановића/Рајића (Св. Алимпије Столпник), досељене и друге две фамилије староседелаца Остраћана: Проловићи – Ковачани (Св. Врачи) и Шљивићи (Св. Ђорђе).
На првом попису становништва топличког округа из 1884/5, пописане су две задргуге Рајића, и то под редним бројевима:
20. Јован Рајић (57) (р.1828, Остраће), жена Радисава (45), син Милентије (13) (р. 1872, Остраће), кћери Каранфила (15) и Стојка (5)
21. Никола Рајић (60) (р.1825, Остраће), жена Вучица (60), синови Петар (17) (р.1868, Остраће) и Коста (14) (р.1871, Остраће) и снаја Станка (17).
Рајићи су се оделили од Ивановића непосредно по завршетку Српско-турских ратова и први пут се појављују под тим презименом у попису из 1884/5. године.
Тестирани је директни потомак пописаног Јована (наврдеда), и у упитнику је навео пасове: Јован>Милентије>Миливоје (рођ. 1894.)>Радисав (рођ. 1927.).
-
85. Николић, Никољдан, Прешево
Припада хаплогрупи R1a, могуће и нижој грани Z280. Николић поседује јако ниску вредност DYS448=15, која је изузетно ретка чак и у светским оквирима. Једини јавно доступан хаплотип који има ову вредност припада тестираном из Русије, и смештен је у грану Z280>CTS1211>CTS3402>Y33, а занимљиво је да и Невген, након припадности неподржаној грани, највећу вероватноћу даје реткој грани Y33>Y167503>FT138007, у којој се налазе тестирани из Русије, Пољске и Немачке. Поред вредности DYS448=15 издвајају се још две специфичне вредности, снижене DYS458=14 и DYS533=11. Све три наведене вредности у нашој бази поседују још само двојица припадника хаплогрупе R1a, један из околине Прешева чији резултат није још увек јаван, и Несторовић из Подгорца код Бољевца, обојица такође славе Никољдан. Николић се од нејавног разликује на само 1 од 23, а од Несторовића на 5 од 25 маркера. С обзиром да поседује јако специфичан хаплотип, препорука Николићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би недвосмислено утврдио којој млађој подграни припада.
Тестирани је у упитнику навео да су му отац, деда, и прадеда Стојадин рођени у Прешеву, док му име чукундеде није познато, али је према предању досељен из Трејака код Бујановца.
https://www.poreklo.rs/2016/08/22/poreklo-prezimena-selo-trejak-bujanovac/ (https://www.poreklo.rs/2016/08/22/poreklo-prezimena-selo-trejak-bujanovac/)
-
91. Ђуришић, Никољдан, Забес, Бољевићи, Бар
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две специфичне вредности које одступају од модалног хаплотипа ове гране, снижене DYS456=15 и DYS643=9. Обе вредности дели са једним раније тестираним из истог села који такође слави Никољдан, али чији резултат нажалост није још увек јаван. Он му је уједно и једино блиско поклапање у нашој табели, са 2 разлике на 23 маркера. Како би утврдио којој терминалној подграни припада испод L1029, препорука је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а ништа боља ситуација није ни у тексту о Бољевићима на нашем порталу, где су само побројане фамилије које живе у селу.
https://www.poreklo.rs/2021/04/06/poreklo-prezimena-selo-boljevici-bar/ (https://www.poreklo.rs/2021/04/06/poreklo-prezimena-selo-boljevici-bar/)
-
93. Еделински, Питсбург, Пенсилванија
Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Једина вредност која се разликује у односу на модални хаплотип ове гране је DYS385=10-15, уместо модалне 10-14. Грана L260 је прилично ретка на нашем простору, па Еделински нема блиских поклапања у нашој бази на 23/25 маркера, док се од Нимчевића из Суботице и Ментуса из Београда разликује на 2 од 17 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да је презиме Еделински русинско, и да су даљим пореклом из (источне) Украјине. Прадеда Лука је рођен у Питсбургу, а деда Стјепан у Миклушевцима у хрватском делу Срема.
-
98. Златић, Илиндан, Братљево, Ивањица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвајају се снижене DYS439=12, DYS389=12-29 и DYS635=22. Међу тестиранима који славе Илиндан нема ближих поклапања, а најближи му је Гочманац из Блаца (Мратиндан), са 3 разлике на 23 маркера. Препорука је додатне тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдило којој млађој подграни припада испод PH908.
Тестирани је у упитнику навео познате пасове од чукундеде: Радивоје>Обрад>Драгољуб>Вучић.
Златићи, 5 K. (Илиндан). У сродству су са Маринковићима y Косовици, Новаковићима y Међуречју и Величковићима у Мани. Сви славе Илиндан. (Опширније y одељку: Маринковићи y Косовици). Има их одсељених у: Ивањици, Међуречју и Чачку. Један је одсељен код Прокупља, научни је радник и доктор наука. Био је председник среза. Златићи из Осонице воде порекло од ових Златића.
https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-bratljevo-ivanjica/ (https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-bratljevo-ivanjica/)
-
Велики поздрав свима, ја сам тестирани Рајић :)
Оградићу се због моје недовољне информисаности у вези халогрупа...занима ме ли је на основу података могуће одредити даље порекло фамилије (које је последњих 145 година Топлица, раније Ибарски Колашин) и веза са другим родовима, односно да ли су били досељени у Остраће или су староседеоци? Предпостављам да је да би се то утврдило и препорука за тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Друго, да ли ће подаци тестираних са којима делим вредности бити у бази података у неком периоду? За овог из Блаца, могу да претпоставим да је тестирани из 2018 (видео сам то у посту који сте цититали) а за тестираног из Рашке ми је непознато.
Иначе први пут сазнајем и није ми познато да је ико у фамилији помињао мењање презимена из Ивановић у Рајић.
И једна исправка, вероватно је Lapsus calami...Рајићи су из села Доња Бресница а не Горња Бресница (никада нису живели у том селу иако су једно до другог).
Такође се захваљујем старом кумство, господину Филимоновићу.
Свако добро и живели
80. Рајић, Алимпијевдан, Доња Бресница, Прокупље
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује већи број карактеристичних вредности: повишене DYS391=11 и DYS533=13, и снижене DYS481=24 и DYS549=11. Све наведене вредности дели са само још двојицом тестираних из наше базе чији резултати нажалост нису још увек јавни. Први је из околине Блаца, а други из околине Рашке, обојица такође славе Алимпијевдан, и од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
За детаљне податке о Рајићима из Бреснице захваљујем се Миловану Филимоновићу.
Тестирани је директни потомак пописаног Јована (наврдеда), и у упитнику је навео пасове: Јован>Милентије>Миливоје (рођ. 1894.)>Радисав (рођ. 1927.).
-
94. Ивановић, Јовањдан, Роге, Пожега, E-V13>Z1057
Припада роду Комарица и поседује модални хаплотип за овај род.
Основни подаци о роду према књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, где је овај род детаљно обрађен:
Комарице су српски род из Средњег Полимља. Матица им је у пљеваљским Матаругама, одакле су се расељавали у прибојски крај. Поред Матаруга, Комарице насељавају Поблаће, Брвеницу (Пљевља), као и Крњачу, Бучје, Булиће, Ритошиће (Прибој). У Матаругама се сматрају за најстарију породицу поред Вујковића. Славе Јовањдан.
Тестирани није у упитнику остави детаљније податке о пореклу.
У попису из 1863. године у Рогама је забележено шест кућа Ивановића, па би тестирани требао бити потомак неког од поменутих:
кућа бр. 2 Аћим Ивановић
кућа бр. 13 Милан Ивановић, са браћом Милованом и Николом
кућа бр. 53 Павле Ивановић
кућа бр. 58 Мијаило Ивановић, са браћом Борисавом и Ранком
кућа бр. 61 Радисав Ивановић, са браћом Владиславом, Богосавом, Нешком, Стеваном, Млађеном и Перком
кућа бр. 67 Тиосав Ивановић
Истом генетичком роду припада и тестирани Вуловић из Рога:
17. Вуловић, Јовањдан, Роге, Пожега, E-V13>Z1057
Припада роду Ш из табеле СДНКП коме припадају још и Комарица (Јовањдан, Бучје/Прибој) и Милошевић (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље). Хаплотип Вуловића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на два маркера. Матица Комарица је у Матаругама (општина Пљевља). Комарице су обрађене у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Тестирани је навео да су Вуловићи у Рогама присутни од 1832. године, као и да им је старо презиме Филиповић.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране. До сада ниједан припадник овог рода није урадио дубљи генетички тест.
-
107. Шљукић, Никољдан, Буковачки Салаши, Сомбор
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано предвидети на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се снижене Y-GATA-H4=10 и DYS438=10, и повишена DYS549=13. Све наведене вредности дели једино са претходно тестираним Шљукићем из Сомбора (Никољдан), који му је уједно и једино блиско поклапање у нашој бази, са 2 разлике на 25 маркера. С обзиром на јако специфичан хаплотип једини начин за утврђивање припадности некој млађој подграни је дубински тест (WGS или BigY-700), што је и моја најтоплија препорука обојици тестираних Шљукића.
Тестирани је у упитнику навео следеће потврђене пасове: Васа (Василије)>Стојан>Драга (Драгомир?)>Душан (1891-1978)>Станоје (1912-1992)>Љубомир (1940-2016, отац). Према породичном предању потичу од Арсенија Шљукића, који је у Буковачке Салаше дошао почетком 18. века као дете, са територије данашње Црне Горе. Аустријски пописи из прве половине 18. века заиста бележе домаћинство Арсенија Шљукића на Буковцу као врло бројну породичну задругу.
-
110. Ракић, Срђевдан, Пачир, Бачка Топола
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS392=12, коју осим Ракића не поседује више ниједан припадник гране Y2613, и снижена вредност DYS449=31. Најближе поклапање у табели има са Ребрачом из Шибина код Глине, од ког се разликује на 1 од 20 упоредивих маркера, и са Кривајићем из Словинаца код Костајнице, од ког се разликује на 1 од 17 маркера. Обојица наведених такође славе Срђевдан. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирао на стаблу гране FT371439.
Осим податка да му се деда звао Тодор, тестирани није оставио више детаља о пореклу.
-
111. Ристић, Аранђеловдан, Лозница
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино благо повишена вредност DYS576=19. На само 1 од 25 маркера разликује се од Станковића из Црног Врха код Медвеђе (Никољдан) и Стојановића из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), а на 1 од 23 од Јовановића из Велике Сугибине код Крагујевца (Вартоломијевдан). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан), док се на 1 од 17 маркера разликује од Бурмазовића из Руњана код Лознице (Алимпијевдан) и Ђорђевића из Мионице (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Трајковић, као и да су у Лозници присутни бар од његовог чукундеде.
-
Наредна два резултата биће објављена заједно, с обзиром да се ради о тестиранима истог презимена, из истог места, који припадају истом генетичком роду.
118. Недић, Никољдан, Трбушани, Чачак и
123. Недић, Никољдан, Трбушани, Чачак
Припадају хаплогрупи I2-PH908. Осим нешто ниже DYS481=29 и нешто више DYS549=12, немају неких претерано карактеристичних вредности. Међусобно се разликују на 2 од 25 маркера, и оба спадају међу релативно бржемутирајуће. Један од новотестираних Недића има потпуно поклапање на 25/23 маркера са претходно тестираним Недићем из истог села, и Тиосављевићем и Петронијевићем из Риђага код Чачка (Аранђеловдан), док се други новотестирани Недић од свих наведених разликује на 2 од 23/25 маркера. С обзиром да већ имамо тројицу тестираних Недића из истог села, мислим да би логичан наредни корак био да бар један од њих уради дубински тест (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирали на стаблу гране PH908.
Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште.
Миленко Филиповић, "Таково"
Треба ипак напоменути да Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па није сасвим сигурно да се ради о тестираним Недићима.
-
120. Ђурђевић, Ђурђевдан, Скугрић Доњи, Модрича
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности DYS393=14 и DYS643=11, и снижена вредност DYS533=11. Најближе поклапање има са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика (Јовањдан), Мартићем из Лендића код Грачанице (Стевањдан), Сировицом и Кашићем из Житнића код Дрниша (Јовањдан) и Ђорђевићем из Скржути код Ужица (Ђурђевдан). Од све петорице се разликује на 2 од 23 маркера, од прве четворице управо на поменутим DYS393 и DYS643, док са Ђорђевићем из Скржути дели вредност DYS643=11. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
-
Pozdrav svima, ja sam testirani Skaric. Moram napomenuti da sam totalni laik vezano za ovu temu i jedino sto znam je to da je ova grupa kojoj pripadam enigma. Citajuci o tome naisao sam na razna nagadjanja vezano za vreme doseljavanja u ove krajeve. Neki pominju da su u pitanju starosedeoci, a negde se naprotiv spominje dolazak u 14. ili 15. veku, ugro-finski narodi, Vlasi, ne znam na sta sve nisam nailazio. Jedino sto mi je poznato u ovom navodu su familije Skarica koje zive na Bracu i gotovo nista drugo. Kako je pomenuta mogucnost dodatnog testiranja zanima me sta to tacno podrazumeva i sta bi se time eventualno otkrilo? Hvala.
1. Не треба сметнути с ума да су у Липовом Пољу веома бројни и Узелци (N2) па и ту треба тражити везу.
2. Од Шкарића из Липовог Поља је велики заслужник Милош Шкарић, учитељ и ратник. Рођен је 1885. у Липовом Пољу (од оца Ђуре и мајке Милке дев. Богуновић), али није познато кад је и где преминуо (последњи познат податак је да је септембра 1942 прешао из Београда у Пожаревац. Покушавам сазнати да ли је тамо и умро и сахрањен). Шкарић је објавио низ значајних дела, а посебно значајан је рукопис "Живот и обичаји српског народа у Лици и Крбави", који је тек у наше време угледао светло дана кроз неколико наставака у Зборнику о Србима у Хрватској (у издању САНУ).
-
da li se može utvrditi pre koliko vremena smo imali zajedničkog pretka i koliko košta dubinsko testiranje za utvrđivanje mlađih grana
78. Дујковић, Јовањдан, Кнежево, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Y30991>Z38456
Највероватније припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Рибић, Никољдан, Рибићи/Пећи/Кључ
Поменута тројица имају истоветан хаплотип, док хаплотип Дујковића поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и снижену вредност маркера DYS458=17.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.
-
da li se može utvrditi pre koliko vremena smo imali zajedničkog pretka i koliko košta dubinsko testiranje za utvrđivanje mlađih grana
Може се утврдити ако свако од наведених уради дубљи генетички тест. Ко га не уради, тај неће ни сазнати колико је удаљен од осталих. Цена дубљег генетичког теста је оквирно око 400 евра.
-
105. Топић, Никољдан, Опсјечко, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Савичић, Црни Врх/Челинац
- Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња/Челинац (двојица тестираних)
- Кончаревић, Никољдан, Ервеник
- необјављени резултат, Никољдан, Бенковац
Тестирани је навео да су Топићи присутни у Опсјечком најкасније од 1850. године. Нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране. До сада ниједан припадник овог рода није урадио дубљи генетички тест.
-
91. Ђуришић, Никољдан, Забес, Бољевићи, Бар
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две специфичне вредности које одступају од модалног хаплотипа ове гране, снижене DYS456=15 и DYS643=9. Обе вредности дели са једним раније тестираним из истог села који такође слави Никољдан, али чији резултат нажалост није још увек јаван. Он му је уједно и једино блиско поклапање у нашој табели, са 2 разлике на 23 маркера. Како би утврдио којој терминалној подграни припада испод L1029, препорука је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а ништа боља ситуација није ни у тексту о Бољевићима на нашем порталу, где су само побројане фамилије које живе у селу.
https://www.poreklo.rs/2021/04/06/poreklo-prezimena-selo-boljevici-bar/ (https://www.poreklo.rs/2021/04/06/poreklo-prezimena-selo-boljevici-bar/)
Ђуришићи су од 16. века у Црмници. Наводно су, према предању, ту дошли са Косова.
https://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/
-
Pozdrav svima, ja sam testirani Skaric. Moram napomenuti da sam totalni laik vezano za ovu temu i jedino sto znam je to da je ova grupa kojoj pripadam enigma. Citajuci o tome naisao sam na razna nagadjanja vezano za vreme doseljavanja u ove krajeve. Neki pominju da su u pitanju starosedeoci, a negde se naprotiv spominje dolazak u 14. ili 15. veku, ugro-finski narodi, Vlasi, ne znam na sta sve nisam nailazio. Jedino sto mi je poznato u ovom navodu su familije Skarica koje zive na Bracu i gotovo nista drugo. Kako je pomenuta mogucnost dodatnog testiranja zanima me sta to tacno podrazumeva i sta bi se time eventualno otkrilo? Hvala.
Писаћу Вам на мејл.
-
Може се утврдити ако свако од наведених уради дубљи генетички тест. Ко га не уради, тај неће ни сазнати колико је удаљен од осталих. Цена дубљег генетичког теста је оквирно око 400 евра.
A da li može da se proveri da li je neko još radio dubinski test od ovih mojih "saplemenika" pošto sam primetio da ima još njih koji imamo zajedničke karakteristike kao što su Orlovići iz Like,Mraovići sa Banije pa i Zdravkovići iz Leskovca(rođaci pokojnog Tome Zdravkovića) Hvala
-
Велики поздрав свима, ја сам тестирани Рајић :)
Оградићу се због моје недовољне информисаности у вези халогрупа...занима ме ли је на основу података могуће одредити даље порекло фамилије (које је последњих 145 година Топлица, раније Ибарски Колашин) и веза са другим родовима, односно да ли су били досељени у Остраће или су староседеоци? Предпостављам да је да би се то утврдило и препорука за тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Друго, да ли ће подаци тестираних са којима делим вредности бити у бази података у неком периоду? За овог из Блаца, могу да претпоставим да је тестирани из 2018 (видео сам то у посту који сте цититали) а за тестираног из Рашке ми је непознато.
Иначе први пут сазнајем и није ми познато да је ико у фамилији помињао мењање презимена из Ивановић у Рајић.
И једна исправка, вероватно је Lapsus calami...Рајићи су из села Доња Бресница а не Горња Бресница (никада нису живели у том селу иако су једно до другог).
Такође се захваљујем старом кумство, господину Филимоновићу.
Свако добро и живели
Поздрав.
Мислим да се само на основу ових резултата не може поуздано знати ранија матица. Оно што је сигурно је да сте ви и ваши најближи рођаци вероватно неки дужи период били сконцентрисани у Остраћу, пошто немате никог ближег од поменутих већ тестираних појединаца, од којих онај пореклом из општине Рашка носи презиме које јасно асоцира на Остраће. Свакако да би било пожељно да за почетак ви урадите неки од великих тестова генома, а најоптималније би било да то уради и још један припадник вашег рода, јер би на тај начин могла да буде "изолована" најнижа подграна која карактерише ваш род и да се види када сте ви и тај други тестирани имали најближег заједничког претка. Услед тога је пожељно да други кандидат за тестирање буде у што даљем сродству са вама.
Нажалост, двојица тестираних немају попуњене упитнике па због тога њихове резултате не можемо држати у бази. Ако би их попунили и послали нам, онда бисмо могли да их уврстимо у базу.
Податак о Горњој Бресници је чини ми се г. Филимоновић проследио уреднику који је објавио ваш резултат. Могуће да су приликом самог досељења прво населили Горњу Бресницу, али то треба потврдити са извором информације, односно са г. Филимоновићем.
-
A da li može da se proveri da li je neko još radio dubinski test od ovih mojih "saplemenika" pošto sam primetio da ima još njih koji imamo zajedničke karakteristike kao što su Orlovići iz Like,Mraovići sa Banije pa i Zdravkovići iz Leskovca(rođaci pokojnog Tome Zdravkovića) Hvala
Колико је нама познато, нико од њих није радио дубљи тест.
-
Много Вам хвала за одговор, разјаснили сте ми у потпуности. Ето остаје да истражујем даље и да у некој будућој прилици одрадимо тест и "изолујемо" најнижу подграну.
Споменуто је да је "староседелачка" породица из Остраћа што се изгледа поклапа са овим резултатима 😀
Још једном, хвала на појашњењу. Велики поздрав.
Поздрав.
Мислим да се само на основу ових резултата не може поуздано знати ранија матица. Оно што је сигурно је да сте ви и ваши најближи рођаци вероватно неки дужи период били сконцентрисани у Остраћу, пошто немате никог ближег од поменутих већ тестираних појединаца, од којих онај пореклом из општине Рашка носи презиме које јасно асоцира на Остраће. Свакако да би било пожељно да за почетак ви урадите неки од великих тестова генома, а најоптималније би било да то уради и још један припадник вашег рода, јер би на тај начин могла да буде "изолована" најнижа подграна која карактерише ваш род и да се види када сте ви и тај други тестирани имали најближег заједничког претка. Услед тога је пожељно да други кандидат за тестирање буде у што даљем сродству са вама.
Нажалост, двојица тестираних немају попуњене упитнике па због тога њихове резултате не можемо држати у бази. Ако би их попунили и послали нам, онда бисмо могли да их уврстимо у базу.
Податак о Горњој Бресници је чини ми се г. Филимоновић проследио уреднику који је објавио ваш резултат. Могуће да су приликом самог досељења прво населили Горњу Бресницу, али то треба потврдити са извором информације, односно са г. Филимоновићем.
-
Четврта тура:
131. Секиз (Стевањдан), Понори, Оточац
132. Стојковић (Ђурђевдан), Средњево, Велико Градиште
133. Јањатовић (Јовањдан), Бјељевине, Оточац
134. Кљајевић (Никољдан), Подгорица
135. Лакић (Ђурђевдан) Пискавица, Бања Лука
136. Петровић (Аранђеловдан), Велике Пчелице, Крагујевац
137. Глишовић (Петковдан), Ратина, Краљево
138. Николић (Ђурђевдан), Гацко
139. Маравић (Никољдан), Дрежница, Огулин
140. Марић (Ђурђевдан), Јасенови Потоци, Мркоњић Град
141. Боздоков (Аранђеловдан), Сивац, Кула
142. Срећковић (Никољдан), Велико Крчмаре, Рача
143. Исаиловић (Никољдан), Белотић, Владимирци
144. Павловић (Никољдан), Бекова, Нови Пазар
145. Ћојбашић (Никољдан), Ђушница, Прокупље
146. Милутиновић (Ђурђиц), Врбичане, Призрен
147. Милошевић (Никољдан), Грање, Вишеград
148. Малеш (Јовањдан), Хасанбеговци, Гламоч
149. Лековић (Аћимовдан), Мало Поље, Хан Пијесак
150. Ћамиловић (Врачевдан), Вучитрн
151. Малетић (Стевањдан), Велика Илова, Прњавор
152. Веселинов (Ђурђевдан), Футог, Нови Сад
153. Павловић (Ђурђиц), Драгодол, Осечина
154. Кукољ (Ђурђевдан), Горња Каменица, Зворник
155. Ивановић (Јовањдан), Уљаник, Гарешница
156. Пузовић (Никољдан), Бабине, Пријепоље
157. Богдановић (Пантелијевдан), Бакионица, Пожега
158. Бранковић (Никољдан), Репиште, Владичин Хан
159. Совиљ (Никољдан), Саница Горња, Кључ
160. Шестић (Петковдан), Старо Село, Велика Плана
161. Станковић (Јовањдан), Велики Крчимир, Гаџин Хан
162. Томић (Јовањдан), Солотуша, Бајина Башта
163. Филиповић (Аврамијевдан), Увозница, Лозница
164. Марковић (Врачевдан), Сврачково, Пожега
165. Симић (Аранђеловдан), Чубура, Ражањ
166. Шукиловић (Ђурђевдан), Шљивовица, Чајетина
167. Шарац (Никољдан), Цивљане, Врлика
168. Стевановић (Никољдан), Липова, Врњачка Бања
169. Ћетковић (Пантелијевдан), Пељаве, Лопаре
170. Јанковић (Никољдан), Дубоко, Љубовија
171. Петровић (Митровдан), Горњи Матејевац, Ниш
172. Крнета (Јовањдан), Кистање
173. Јањић (Ђурђевдан), Ранковци, Љубиње
174. Морачић (Стевањдан), Вучитрн
175. Секулић (Ђурђевдан), Коврен, Бијело Поље
176. Драгићевић (Никољдан), Чунгула, Блаце
177. Петровић (Никољдан), Височки Одоровци, Димитровград
178. Станојевић (Аранђеловдан), Предејане, Лесковац
179. Пашић (Ђурђевдан), Крива Река, Чајетина
180. Рапајић (Јовањдан), Вујинове Главе, Крбавица, Плитвичка Језера
-
Панта Срећковић, из Велико Крчмаре. Негде с краја 19. века писао познату Историју српског народа. Књигу "Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века" је немогуће наћи. Поред академика Панте други познати Срећковић је Ковачевићев Обрад :D Шумадинци с дна каце.
-
144. Павловић (Никољдан), Бекова, Нови Пазар
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563. Низводније је претпостављена грана FT44409, на основу вредности DYS385=12-15. Тестирани је несумњиво у заједничком роду са неколико њих који славе Никољдан и са јединственом вредношћу DYS439=11. Са Петровићем из Рудара/Куршумлија и Николићем из Високе/Куршумлија има потпуно поклапање на 23 маркера, а од Лововића из Косатице код Пријепоља и од једног из околине Јагодине, разликује се на 2 маркера.
Тестирани је написао да су по предању из Црне Горе. И по литератури се за њих наводи да су из Куча:
-Ивановићи, Павловићи, Максимовићи, 8 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Вељег Поља код Андријевице, па се издају и за Васојевиће; били неко време у брвеничком Ивању.
Проблем је што на простору Куча и Васојевића још нико није нађен са овом хаплогрупом.
Свакако се препоручује дубинско тестирање у иностранству, како би се утврдила најнижа грана, а ионако је хаплогрупа слабо истражена и дефинисана код Срба.
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
-
Панта Срећковић, из Велико Крчмаре. Негде с краја 19. века писао познату Историју српског народа. Књигу "Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века" је немогуће наћи. Поред академика Панте други познати Срећковић је Ковачевићев Обрад :D Шумадинци с дна каце.
Да није и глумац Кубура од њих? Имамо већ једног тестираног Срећковића из истог места, припада роду Матаруга (E-FT104106).
-
Панта Срећковић, из Велико Крчмаре. Негде с краја 19. века писао познату Историју српског народа. Књигу "Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века" је немогуће наћи. Поред академика Панте други познати Срећковић је Ковачевићев Обрад :D Шумадинци с дна каце.
Da li je ovo neko izrugivanje ili mi se čini sa nazivom ovog mesta u Šumadiji? I ono, kao i sva druga mesta, u srpskom jeziku se menjaju po padežima. Ili sa pok Pantelijom Srećkovićem? .
Panti Srećkoviću neka je pokoj duši! Za ono vreme puno je postigao. Naša savremena istorija je skrajnula mnoge, pa i njega.
Poštovanje za žitelje sela Veliko Krčmare i sve Srećkoviće. Naziv mesta su doneli seobom iz Jugoistočne Srbije. Naravni, sa velikom ljubavlju za "srednji rod", uobičajenom u dijalektu ljudi tih delova Srbije.
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://pescanik.net/sukob-ilariona-ruvarca-i-pantelije-sreckovica-vise-od-naucne-polemike/
https://www.krstarica.com/zabava/filmovi/sinovci/
-
Da li je ovo neko izrugivanje ili mi se čini sa nazivom ovog mesta u Šumadiji? I ono, kao i sva druga mesta, u srpskom jeziku se menjaju po padežima. Ili sa pok Pantelijom Srećkovićem? .
Panti Srećkoviću neka je pokoj duši! Za ono vreme puno je postigao. Naša savremena istorija je skrajnula mnoge, pa i njega.
Poštovanje za žitelje sela Veliko Krčmare i sve Srećkoviće. Naziv mesta su doneli seobom iz Jugoistočne Srbije. Naravni, sa velikom ljubavlju za "srednji rod", uobičajenom u dijalektu ljudi tih delova Srbije.
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://pescanik.net/sukob-ilariona-ruvarca-i-pantelije-sreckovica-vise-od-naucne-polemike/
https://www.krstarica.com/zabava/filmovi/sinovci/
Наравно да није. Чини вам се.
-
moram priznati da sam blago razočaran površnim i jako šturim objašnjenjem za ovaj genetički rod,prelistavanjem stranica na ovom forumu primetio sam mnogo više prezimena koje imaju ove karakteristike od Keajine preko Hercegovine((Gacko,Nevesinje)pa sve do Podgorice(Golubovci Boljanići-Kaluđerovići) i na kraju Kosova i Mettohiije odakle su se setili "uzvodno"kao što su Zdravkovići iz Pečenjevce.Nisam namćor
Највероватније припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Рибић, Никољдан, Рибићи/Пећи/Кључ
Поменута тројица имају истоветан хаплотип, док хаплотип Дујковића поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и снижену вредност маркера DYS458=17.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.
[/quote]
-
moram priznati da sam blago razočaran površnim i jako šturim objašnjenjem za ovaj genetički rod,prelistavanjem stranica na ovom forumu primetio sam mnogo više prezimena koje imaju ove karakteristike od Keajine preko Hercegovine((Gacko,Nevesinje)pa sve do Podgorice(Golubovci Boljanići-Kaluđerovići) i na kraju Kosova i Mettohiije odakle su se setili "uzvodno"kao što su Zdravkovići iz Pečenjevce.Nisam namćor
Највероватније припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Рибић, Никољдан, Рибићи/Пећи/Кључ
Поменута тројица имају истоветан хаплотип, док хаплотип Дујковића поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и снижену вредност маркера DYS458=17.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.
Сви смо овдје почели од свог тестирања и имали нека очекивања која многима, у зависности од хаплогрупе, у мањој или већој мјери нису била испуњена. Зато су углавном за дубља сазнања потребни имдубљи тестови. Када радимо анализу резултата релевантне су три ствари - број STR маркера који се поклапају са резултатима других тестираних, крсна слава и географска близина/удаљеност (осим ако постоје извори који повезују два географски удаљена резултата). Од значаја често буде и предање самих тестираних, као путоказ.
Ако узмемо ово што Ви наводите, па анализирамо потенцијалну везу једног од тестираних које наводите - Здравковића, и Вас, долазимо до следећег закључка:
1. критеријум - број истих STR маркера - 17 од 24, односно 7 разлика. Нема ни говора о блискости.
2. крсна слава - различита, при чему ни један од тестираних нема предање о промјени славе
3. географска близина мјесза поријекла - огромна удаљеност и по данашњим стандардима, при чему писани извори не указују на неку повезаност.
Дакле са Здравковићем апсолутно немате везе. Исто ово се може урадити за сваког кога сте навели као потенцијално повезаног, али сасвим је јасно да је то бесмислено, јер предмет анализе је утврђивање блиских резултата, а не појединачно образлагање тога зашто тестирани није близак са неким (осим ако је, рецимо, по предању требао бити близак, па се испоставило да није).
У циљу унапређења нашег разумијевања потреба тестираних значила би информација о томе у ком тачно аспекту нисте задовољни анализом и на основу чега сте претпоставили да имате везе са Здравковићем и другима које помињете?
-
pa zbog onih indentičnih vrednosti tj.brojki posle haplogrupe.Nisam imao pojma da one ništa ne znače
-
E-V13 Z5017 Y3761 CTS9320 Y30991 38456 imamo iste ove cifre pa sam mislio da su to neka poklapanja
-
146. Милутиновић, Ђурђиц, Врбичане, Призрен
Припада хаплогрупи G2a-M406, могуће подграни Z17887 (https://www.yfull.com/tree/G-Z17887/).
Поред тога што му Невген даје највеће шансе за Z17887, не треба пренебрегнути податак да је управо подручје Шар планине својеврсни рефугијум Z17887, тачније њене српско-балканске подгране FTB20525 (https://www.yfull.com/tree/G-FTB20525/).
Маркерна дистанца између Милутиновића и других Z17887 из наше табеле би у ''редовним околностима'' углавном у старту искључивала претпоставке о било каквој сродности. Међутим, како од раније имамо случај да су Јовановски са македонске стране Шаре и Станишић из Милутиновићима суседног Плањана поред разлике 9/23 припали FTB20525 средњовековне старости, не може се искључити могућност да упркос 12/23 од модала Милутиновић припада овој или некој њој блиској подграни. Нарочито узевши у обзир доста нестабилне вредности модалног хаплотипа FTB20525, где ни на споромутирајућим маркерима често не постоје фиксне вредности. Милутиновић у односу на њих одудара пре свега на DYS393, DYS385, DYS438, DYS635.
Према литератури, једини и уједно најбројнији род у Врбичану који слави Ђурђиц јесу Штетаровци, који важе за старинце.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тест, верујем да би FTB20525 форумаши са задовољством помогли у том подухвату.
-
E-V13 Z5017 Y3761 CTS9320 Y30991 38456 imamo iste ove cifre pa sam mislio da su to neka poklapanja
Ево видите ову грану и шта она каже https://www.yfull.com/tree/E-Y30991/ старост гране је процењена на око 2800 година,тако да сте са Здравковићима тренутно на тој удаљености до заједничког мушког претка. Уколико би сте се одлучили за дубљи тест онда би сигурно сазнали више о ближим рођацима. Како певате😊?
-
E-V13 Z5017 Y3761 CTS9320 Y30991 38456 imamo iste ove cifre pa sam mislio da su to neka poklapanja
И јесу. Дакле процјена је да дијелите мутацију Y30991. Међутим тренутна процјена је да је ова мутација настала 750-800 године п.н.е.. Здравковић по хаплотипу може се рећи и да 100 % припадају грани E-A24066 која је папралелна E-Z38456 којој скоро сигурно припадају родови који су вама блиски. Јесу мало ближи генетски њима од других бројних грана CTS9320.
Везано за ваш хаплотип. Хаплотипови поменутих родова врло вјероватно припадају E-Z38456 али на овом сету маркера нема присутних маркера који карактеришу ниво Z38456. Али има који карактеришу ниво испод E-BY4465.
https://www.yfull.com/tree/E-BY4465/
у ствари обзиром да је Лакић из Горњег Карина радио дубински тест и утврђена им је грана E-BY4465>Y161799>Y161798>BY4455>Y256571>Y51484. Ти родови као Рибићи и Николићи са Лакићем имају само 2 разлике на 23 маркера, а при том су то недавне мутације Лакића и славе Никољдан као и Лакић.
Да су они на том нивоу сугеришу и маркери. 458=18 је карактеристично за Y161799 и говори против припадности грани E-Y142958 код које се десила нова двострука мутација на том маркеру на 20. Као и повишен dys481=23 који карактерише ниво Y256571. Ту је и Врховац YF087427 из Градишке који је E-Y256571*.
Ти јужнији хаплотипови често имају 458=19/20 што аутоматски више сугерише припадност грани E-Y142958 која се одвојила од E-Y161799 почетком нове ере.
Оно што буди малу сумњу припадност E-BY4465 је снижен 458 али то је вјероватно недавнија мутација са 18. Ван E-BY4465 јако је тешко рећи која би могла бити грана у питању. Гране попут E-BY4465 имају срећу да имају вриједности које се не јављају код других грана..
Од ове нове туре мени занимљив је Чојбашић, обзиром да су од Сјенице по предању, и обзиром на ово презиме које сугерише везу са османским системом а које је типичније било за Грчку..
-
Да и снижен 570=18 дијелите с Лакићем и осталима са истом славом.. То би лако могла бити једна од мутација E-Y51484 нивоа..
-
E-V13 Z5017 Y3761 CTS9320 Y30991 38456 imamo iste ove cifre pa sam mislio da su to neka poklapanja
Разумијем Вас. Има на Форуму, а и на Порталу текстова који се односе на то из којих је могуће информисати се о таквим стварима, као што је филогенетско стабло неке хаплогрупе. Разумјећете зашто таква објашњења нису саставни дио анализе - замислите да у свакој анализи сваки од уредника понавља цијело филогенетско стабло конкретне хаплогрупе са објашњењем времена до најскоријег заједничког претка за сваку подграну.
Ипак, рећи да филогенетски низ нема никакве везе са тумачењем резултата је одлазак у другу крајност. Има везе, а од Ваше одлуке да ли ћете се даље третирати зависи да ли ће тај низ бити продужен (неком Вашом, млађом граном). У суштини, опција да сви ви који сте поменути у анализи урадите дубински тест, у смислу WGS-a јесте најбоља, али у пракси тешко изводљива и најскупља. Имате и комбиновану варијанту - да било ко од вас, за које ствари указују да припадате истом роду, уради WGS, којим ће бити утврђене одређене "његове мутације" које су могуће тачке гранања/настанка нових, млађих грана, а онда да остали раде директна тестирања на те мутације код YSEQ-a (уколико лабораторија то прихвати/омогући).
Exiled Вам је у свом коментару оставио линк на ком ћете лако видјети стабло Ваше гране и тренутно стање. Ваш резултат би практично био "накалемљен" на неку од грана које ћете ту видјети.
Хвала Вам што сте отворено изнијели и своја размишљања и своја осјећања у вези са добијеним резултатом и пружили нам прилику да покушамо појаснити недовољно јасне детаље. Пишите свакако ако имате даљих питања.
-
hvala puno na obrazloženju,sad je m ogo jasnije
-
hvala puno na obrazloženju,sad je m ogo jasnije
Богу хвала. Хвала и Exiled-у и Zor-у на конструктивном укључивању у дискусију.
-
И јесу. Дакле процјена је да дијелите мутацију Y30991. Међутим тренутна процјена је да је ова мутација настала 750-800 године п.н.е.. Здравковић по хаплотипу може се рећи и да 100 % припадају грани E-A24066 која је папралелна E-Z38456 којој скоро сигурно припадају родови који су вама блиски. Јесу мало ближи генетски њима од других бројних грана CTS9320.
Везано за ваш хаплотип. Хаплотипови поменутих родова врло вјероватно припадају E-Z38456 али на овом сету маркера нема присутних маркера који карактеришу ниво Z38456. Али има који карактеришу ниво испод E-BY4465.
https://www.yfull.com/tree/E-BY4465/
у ствари обзиром да је Лакић из Горњег Карина радио дубински тест и утврђена им је грана E-BY4465>Y161799>Y161798>BY4455>Y256571>Y51484. Ти родови као Рибићи и Николићи са Лакићем имају само 2 разлике на 23 маркера, а при том су то недавне мутације Лакића и славе Никољдан као и Лакић.
Да су они на том нивоу сугеришу и маркери. 458=18 је карактеристично за Y161799 и говори против припадности грани E-Y142958 код које се десила нова двострука мутација на том маркеру на 20. Као и повишен dys481=23 који карактерише ниво Y256571. Ту је и Врховац YF087427 из Градишке који је E-Y256571*.
Ти јужнији хаплотипови често имају 458=19/20 што аутоматски више сугерише припадност грани E-Y142958 која се одвојила од E-Y161799 почетком нове ере.
Оно што буди малу сумњу припадност E-BY4465 је снижен 458 али то је вјероватно недавнија мутација са 18. Ван E-BY4465 јако је тешко рећи која би могла бити грана у питању. Гране попут E-BY4465 имају срећу да имају вриједности које се не јављају код других грана..
Од ове нове туре мени занимљив је Чојбашић, обзиром да су од Сјенице по предању, и обзиром на ово презиме које сугерише везу са османским системом а које је типичније било за Грчку..
Еј Зоре,одавно ниси учествовао у дискусијама па да искористим прилику да те нешто приупитам( уредници незамерите). Да ли би могао да пробаш да нађеш нешто о презимену Бугарин из наших крајева, конфесија обостраних? Ја сам са литературом танак,само дигитално.
-
119. Петрићевић, Ваведење, Ћуприја, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS481=23 и веома снижену вредност маркера DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Петрићевићи по предању потичу из Лике, одакле су се веома давно доселили.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
126. Павићевић, Петковдан, Горњи Рсојевићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=10 и DYS389ii=31 и снижену вредност маркера DYS570=20.
Павићевићи су једно од братстава из групе Павковића, који су грана Митровића (једне од две основне гране Бјелопавлића). Матица има је у Сретњи, одакле су се раширили на Горње и Доње Рсојевиће.
-
89. Самарџија, Ђурђевдан, Буковача, Петровац, I2-Y3120 > PH908
Самарџије из Бјелајског поља пореклом су из Далмације. О њима се каже следеће (Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925):
Буковача
"Самарџија - две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији."
Јањила
"Самарџија - две куће. Славе Ђурђевдан. Пореклом су из Далмације. Преселе најпре у Унац па убрзо потом у Буковачу. Пре 70—80 година преместе се овамо."
И сам тестирани спомиње порекло из Пађена код Книна, где је било Самарџија са овом славом и где већина становника слави Ђурђевдан. Као даље порекло наводе околину Билеће (Пађени). Ово треба схватити у контексту да већина аутора повезује ове топониме сличног-истог назива.
Самарџија припада генетичком роду крајишких Ђурђевштака 385=15-15. У оквиру овог рода налази се велики број породица из Босанске Крајине, Лике и Далмације.
Продановић, Ђурђевдан, Жегар
Граоња, Ђурђевдан, Ервеник
Зорић, Ђурђевдан, Срб, Грачац
Петровић (Зорић), Ђурђевдан, Демировац, Козарска Дубица
Пражић, Ђурђевдан, Млаква, Перушић
Петровићи-Зорићи су радили дубински тест, па на основу тога можемо претпоставити да читава ова група припада подграни I2-Y95760: I-Y95760 YTree
Блиске су им вероватно још неке крајишке породице са истом славом. Потенцијално су блиске и неке херцеговачке породице, а дубинским тестирањем може се проверити ова веза.
Ових Самарџија из Буковаче има и на 23andMe, стари резултат, I2-M423.
-
133. Јањатовић, Јовањдан, Бјељевине, Српско Поље, Оточац, J2b-M205 > Y22059
Тестирани помиње предање о пореклу из околине Ужица. Ово су магловита предања крајишких Срба, која треба узети с резервом, будући да су они у тим областима још од 16. века. О Јањатовићима се у литератури каже следеће (С. Павичић):
“Međutim je u rano proljeće 1611. Brloško polje ipak dobilo naseljenike, iako ne one iz Liča. Bili su to opet lički Srbi koji su dotada živjeli u Podlapcu, mjestu između Ribnika i Udbine. Oni su zbog te seobe stupili u svezu sa senjskim kapetanom Gušićem prvih dana 1611. nudeći da će iz toga turskoga kraja prijeći četiri sela. Turci su osjetili da Podlapčani nešto spremaju, te su počeli paziti na njih. Prvo je uspjelo izbjeći 13 porodica, a nešto kasnije još njih 50. Sve te doseljenike naseli kapetan Gušić u Brloškom polju. Osim samoga Brloga i Gušić-polja tu su oni s vremenom stekli i Dubravu. Drenov Klanac i Glavace, te im se područje uza Sjeverni krak Gacke pružilo sve do Škara i Staroga sela. Na tako velikom zemljištu mogli su se bez veće nevolje uspješno razvijati. U toj su seobi došli: Baklajići, Bastajići, Bjelobabe, Brankovići, Budisavljevići, Crnojevići, Dabovići, Drakule, Glumci, Grubori, Janjatovići, Karleuše, Kneževići, Lalići, Lavrnje, Ljubobratovići, Ljubotine, Mileusnići, Milinčevići, Nećaci, Nikšići, Ogrizovići, Price, Puhale, Slavkovići, Tomići, Varde, Vlašići, Vrzići, Vukadinovići i Žakule. Neki od tih rodova imali su i po dvije, tri porodice. One su bile jake i po 10-15 članova, te je to naselje bilo razmjerno vrlo jako. U svom naseljenju moglo je imati oko 550 čeljadi. Kako se zna, otočko je naselje 1623. imalo 396 stanovnika, a prozorsko jedno 30. Ovo novo brloško bilo je prema tome za jednu četvrtinu jače od onoga staroga stanovništva na otočkom području. Na dobroj zemlji, uz obilje ratarskoga tla Brložani su se dobro razvijal. Prema krajiškom popisu oni su 1658. imali već 74 kuće i 691 čeljade sa 233 čovjeka za oružje.”
Јањатовић има блиско поклапање са претходно тестираним Јањатовићима из Оточца, као и Јањатовићима из Моровића код Шида (ранији досељеници из Лике). Осим тога, њима је блиска и једна повећа група српских породица из Крајине од којих већина слави управо Јовањдан. Најбројнији су на простору Лике, а припадају им и познати лички Усорци. Дубински су тестирани и припадају подграни J-Y22063: https://www.yfull.com/tree/J-Y22063/
Списак сродних породица је заиста велики, па ћу издвојити само звучније родове:
Мандић, Јовањдан, Јошан, Удбина
Мандић, Јовањдан, Вребац, Госпић
Наранчић, Јовањдан, Вребац, Госпић
Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац
Дивјак, Јовањдан, Шкаре, Оточац
Хркаловић, Јовањдан, Турјански, Врховине
Драгосавац, Јовањдан, Вребац, Госпић
Дупор, Јовањдан, Штикада, Ловинац
Дупор, Јовањдан, Горњи Карин, Обровац
Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо, Карловац
Боројевић, Јовањдан, Љубина, Двор
Вишекруна, Јовањдан, Тичево, Босанско Грахово
Даље порекло ове групе није могуће са сигурношћу утврдити без дубинског тестирања породица из Старе Херцеговине. Оно може бити на простору Источне Херцеговине и Старог Влаха, где има сличних хаплотипова.
-
Kad je već tako biću malo bezobrazan pa ću vas zamoliti da malo analizirati povezanost sa prezimenom Matavulj pošto nam je ista slava a geografski smo relativno blizu hvala još jedno
Ипак, рећи да филогенетски низ нема никакве везе са тумачењем резултата је одлазак у другу крајност. Има везе, а од Ваше одлуке да ли ћете се даље третирати зависи да ли ће тај низ бити продужен (неком Вашом, млађом граном). У суштини, опција да сви ви који сте поменути у анализи урадите дубински тест, у смислу WGS-a јесте најбоља, али у пракси тешко изводљива и најскупља. Имате и комбиновану варијанту - да било ко од вас, за које ствари указују да припадате истом роду, уради WGS, којим ће бити утврђене одређене "његове мутације" које су могуће тачке гранања/настанка нових, млађих грана, а онда да остали раде директна тестирања на те мутације код YSEQ-a (уколико лабораторија то прихвати/омогући).
Exiled Вам је у свом коментару оставио линк на ком ћете лако видјети стабло Ваше гране и тренутно стање. Ваш резултат би практично био "накалемљен" на неку од грана које ћете ту видјети.
Хвала Вам што сте отворено изнијели и своја размишљања и своја осјећања у вези са добијеним резултатом и пружили нам прилику да покушамо појаснити недовољно јасне детаље. Пишите свакако ако имате даљих питања.
[/quote]
-
154. Кукољ, Ђурђевдан, Горња Каменица/Зворник, I2-Y3120
Село Горња Каменица није обрађено у етнографској литератури и о Кукољима из овог места нисам пронашао никакве податке. На попису 1991. године били су убедљиво најбројнији род у овом насионално мешовитом насељу, са 84 лица која су носила презиме Кукољ. Грана којој припада тестирани носи надимак Лијаћ.
Ни са резултатом теста није било пуно среће. Хаплотип тестираног је веома близак модалном за грану I2-Y3120, без изражених карактеристика. У нешто ређе могу се убројати маркери DYS576=17 и DYS635=24. И поред релативне модалности овај резултат нема потпуних подударања у бази хаплотипова СДНКП, а они који су му слични са разликом на 2 до 3 маркера не делују као филогенетички значајни. Као потенцијално занимљива, могла би се издвојити два резултата, оба из гране I2-Y3120>Y4460 и са поклапањем 20/23. Један је хаплотип Гагића (Ђурђевдан, Горње Биљане/Бенковац) са подударањем на маркеру DYS635=24, а други Поповића из рода Пилатоваца (Ђурђевдан, Сијерци/Соколац) са подударањем на маркеру DYS576=17. Обе ове назнаке сличности су веома "мршаве" и наводим их више да би тестирани добио бар некакве индиције о могућим везама са другим тестиранима. Без дубље провере геномским тестовима свакако није могуће тврдити да међу поменутима постоји и стварна ближа генетичка веза.
-
73. Михајловић, Лазарева субота, Луково, Рашка
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити ретка вредност DYS390=25 и мање ређа DYS439=12. Остале вредности су модалне. Најближи на пројекту му је један резултат који још увек није јаван, из истог места као и тестирани, али са другом славом. Деле споменуте карактеристичне вредности и имају једну разлику на упоредива 23 маркера.
У литератури је забележено: "Михаиловићи, 4 кућа, Лазарева субота, су досељени из Лече под Рогозном, а предак из Метохије". Исто предање је навео и тестирани.
https://www.poreklo.rs/2018/02/24/poreklo-prezimena-selo-lukovo-raska/
Препорука за неки од напреднијих тестова (BigY, WGS)...
-
77. Михајловић, Аранђеловдан, Кокино, Старо Нагоричане
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS385=13-15, DYS535=22, 643=11. Потпуно поклапање на упиредива 23 маркера има са двојицом тестираних из околине Трговишта, чији резултати нису јаван. Такђе овом роду припада још један резултат из околине Новог Брда, који такође није јаван. Сви славе Аранђеловдан.
Михајловићи су пореклом из села Сурлице код Трговишта, а даљим пореклом из Кратова. Ово савршено одговара и овом генетичком резултату, јер и тестирани из околине Трговишта имају исто предање.
Тестираном редлажем неки од напреднијих тестова, попут BigY-a или WGS теста.
-
88. Јовановић, Аранђеловдан, Смедерево
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити најпре врло ретка вредност DYS437=16, а затим и DYS570=19, DYS481=29, DYS635=22 итд. Иако имају 5 разлике на упоредива 23 маркера (једну двоструку) и различите славе, рекао бих да му је по хаплотипу најсличнији Ристић из Плане код Параћина. Иако су и географски релативно блиски, не бих ову везу потврдио, да не бих тестираног којим случајем навео на погрешан пут у истраживању порекла. Зато предлажем тестираном да одради неки од напреднијих тестова (BigY, WGS) који ће дати јасније смернице.
О самом пореклу Јовановића немам никаквих информација, као ни сам тестирани, што појачава значај неког од напреднијих тестова.
-
99. Миливојевић, Св. Климент, Заклопача, Гроцка
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=15, DYS385=14-16, DYS389II=30, DYS458=18, YGATA=11, DYS570=17, DYS635=24. И поред 5 разлика на упиредива 23 маркера, рекао бих да му је пре свега због ретке славе, али и карактеристичних вредности попут DYS385=14-16, DYS389II=30, DYS458=18, DYS570=17, најближи Кузмић из Мраморца код См. Паланке. Интересантно је да Кузмић има вредност DYS449=20, и да га због тога нисмо сврставали у PH908. Овај резултат може то да промени.
Кузмић, Свети Климент, Мраморац, Смедеревска Паланка
Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. По комбинацији 14 - 16 би можда могао бити близак једној породици из необјављених истраживања која такође слави Светог Климента.
У литератури о Кузмићима стоји:
Данас су у селу ове фамилије:
"Кузмићи (Јоцковићи, Пајковићи) 25 к. Слава: св. Климентије. Њихови прадедови дошли много пре Устанка из села Вране (Црна Гора). Задржали се и неко време остали у селу Мачетову (призренски), одакле дошли у Шумадију. По њиховом причању, у исто време и из истих крајева су дошли: Маринковићи у Церовац, Старчевићи у Церовац, па у Башин, Гитарићи у Саранове, одакле прешли у Селевац и Добраву (смедеревски)."
http://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-mramorac-smederevska-palanka/
Оно што овај резултат чини занимљивим јесте то да су Кузмићи потомци Карађорђевог стрица Мирка, конкретније његовог сина Кузмана. Према томе, највероватније да је ово хаплогрупа и хаплотип династије Карађорђевић.
Због значаја ове гране, рекао бих да је императив да тестирани Миливојевић одради неки напреднији тест, попут BigY-a или WGS теста.
-
109. Божовић, Лучиндан, Гошево, Нови Пазар
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, и њеној грани Y56203>Y134578, односно подграни Y134585>Y190065 (https://www.yfull.com/tree/I-Y190065/). Од карактеристичних вредности се може издвојити једино DYS389=14-32. Остале вредности су модалне за ову подграну. Због ове карактеристичне вредности се не може повезати ни са ким из ове подгране.
У литератури се наводи:
"Божовић, 1 кућа, су од Тошића у Кузмичеву, прешао из Окоса; одељаци су Божовићи у Батинићу".
https://www.poreklo.rs/2017/12/13/poreklo-prezimena-selo-gosevo-novi-pazar/
"Божовић, 1 кућа, Св. Лука, дед досељен из Кузмичева, старином од Никшића".
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-okose-novi-pazar/#google_vignette
"Тошићи, 2 куће, Св. Лука, су пореклом од Никшића".
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-kuzmicevo-novi-pazar/#google_vignette
Како је грана Y190065 стара око 650 година, једино има сврхе одрадити BigY или WGS тест.
-
125. Недељковић, Лучиндан, Милочај, Краљево
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, и њеној грани Y56203>Y134578, односно подграни Y134585>Y190065 (https://www.yfull.com/tree/I-Y190065/). Од карактеристичних вредности за ову подграну се могу издвојити DYS576=17, DYS481=30. Остале вредности су модалне за ову подграну. Најближи му је по хаплотипу, али и географски, Сретеновић из Миоковаца код Чачка.
Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578, роду Тарских Никшића. Географски, а и по хаплотипу му је најближи Глишовић из Мајдана, који су се из околине Сјенице, преко Јавора, доселили изгледа најпре око Гуче, где налазимо Чопиће, а затим један део је отишао ка Руднику, док други западно, од којих могу бити Сретеновићи. Сви они могу бити у вези са Чопићима из Бијелог Поља, који су даљим пореклом из Поља код Мојковца, где се као Чопићићи и спомињу у Добриловинском катастиху почетком XVII века. Сретеновићи имају једну разлика на упоредива 23 маркера са многим Тарским Никшићима. Имају нижу вредност 481=30 попут Башчаревића из И. Колашина, али немају њихову карактеристику 389II=30, па је могуће да је то приватна мутација код Сретеновића, иако су сви Тарски Никшићи са славом Лучиндан у генетским смислу веома блиски.
Сретеновићи су такође доселили у Миоковце из сјеничког краја, преко Јавора и ивањичког Старог Влаха, између 1770-1780. Надимак рода је Инђићи. Родоначелник Сретеновића је Сретен Савић, који се спомиње у чибучком тефтеру из 1823-1825. Он се 1825. спомиње као Сретен Инђић, док је Савић добио по оцу Сави. У пописима из 1831-1832 се спомиње као Савић (Милош Обрадовић, Миоковачки родописи, Чачак 2001, стр. 655). Управо надимак Инђићи ојачава ову везу са Глишовићима- Чопићима, јер се у Добриловинском катастиху у кући Чопићића, између осталих имена, спомиње и ретко женско име Инђија.
Старије презиме Недељковића је Јованчићи у засеоку Борак, а по речима тестираног надимак рода су Кубуревци. У литератури се наводе као староседеоци у Милочају.
Као и код претходно тестираног, пошто је грана Y190065 стара око 650 година, једино има сврхе одрадити BigY или WGS тест.
-
77. Михајловић, Аранђеловдан, Кокино, Старо Нагоричане
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS385=13-15, DYS535=22, 643=11. Потпуно поклапање на упиредива 23 маркера има са двојицом тестираних из околине Трговишта, чији резултати нису јаван. Такђе овом роду припада још један резултат из околине Новог Брда, који такође није јаван. Сви славе Аранђеловдан.
Михајловићи су пореклом из села Сурлице код Трговишта, а даљим пореклом из Кратова. Ово савршено одговара и овом генетичком резултату, јер и тестирани из околине Трговишта имају исто предање.
Тестираном редлажем неки од напреднијих тестова, попут BigY-a или WGS теста.
Ово је род Стубличана. У овом крају има доста досељеника управо из Горње Пчиње. Неки су досељени у 19. веку, а неки често и након Првог рата. Носе неретко родовске надимке по селима из Пчиње из којих потичу: Црночерани, Коћурани, Марганчани, Радовничани, Ђерманци, итд.
Неких Стубличана (Аранђеловдан) има и у селима Врањске котлине. Такође су пореклом из Горње Пчиње, па је сва прилика да су исто са овим Стубличанима.
-
135. Лакић, Ђурђевдан, Пискавица, Бања Лука, J1-ZS4416 > ZS9949
Лакићи припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића. Уже, блиски су им посебно тестирани са простора Поткозарја, слава Ђурђевдан 385=14-19: Врачар, Приједор; Војновић, Чађавица; Капетановић, Горња Козица; Саџак, Козарска Дубица; Вуруна, Градишка и други. Код Срба је ова хаплогрупа најзаступљенија управо на потезу Змијање - Поткозарје, око 5%.
Савет за даље - дубински WGS тест.
Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/
повезани текстови:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.0
https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/
-
175. Секулић, Ђурђевдан, Коврен, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054, тачније генетичком роду Дробњака, и његовом огранку Вранеша (FGC22054). Има прилично модалан хаплотип за овај генетички род, а потпуно поклапање има са неколико породица које славе Никољдан, а то су Нешић из Фекетића, Мосуровић из Бучја и Вараклић из Седобра. Због модалности хаплотипа ову потенцијални везу треба испитати дубинским тестовима.
Милета Војиновић у књизи Пљеваљски крај за Секулиће каже да су старином из Маоча, али да су их одатле истиснули Мицановићи, па су се населили у Коврену и Горицама. Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу из Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено.
-
104. Радојчић, Јовањдан, Љубина, Двор, J2b-M205 > Y22059
Ово је други тестирани Радојчић из Љубине код Двора, исте хаплогрупе. Њихове хаплотипове одликује неколико специфичних вредности, које у овој комбинацији не поседује ни једна крајишка породица J2b-M205. У питању су: 385ab=15-20 / 15-21, 389II=27 и 458=17. Појединачно, ове вредности могу да се јаве код славељника Св. Јована у Крајини, Драгосавац, Грачац и Мрђеновић, Зут, Двор. Први Радојчић је радио појединачни SNP и испао је позитиван на J-Y22063. Упркос овим приватним мутацијама, постоји велика вероватноћа да су Радојчићи у вези са већом групом крајишких Јовањштака J-Y22063, чије је језгро у Крајини око личких Усораца.
Према подацима из друге половине XVIII вијека, Радојчићи су у Љубини имали најмање 5 породичних задруга. Ријеч је о роду који је давао свештенике.
Осим Радојчића, Јовањдан у Љубини прослављају још Боројевићи, Видаковићи, Таталовићи и Цветковићи.
-
124. Ракас, Никољдан, Зут/Двор, I2-Y3120
Тестирани је навео да је презиме Ракас раније било надимак фамилије Ивановић која се доселила на Банију у село Зут. Такође је навео да је један од припадника фамилије истраживао њихово порекло и установи да су старином из села Крушце, које је данас део општине Палилула у Граду Нишу. У литератури нисам пронашао податке о Ракасима у Зуту.
Према наводима Петра Демића, које преноси тестирани, Ракаси су забележени први пут у селу Зут и другим местима по Банији 1772. године.
Ракаси су вероватно исти род као и Ракасовићи, који су забележени у Обљају код Глине 1772. године.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS449=35 и DYS460=11, а у мањој мери и вредности DYS570=17 и DYS635=24. Нажалост, локуси DYS449 и DYS460 на којима Ракас поседује карактеристичне вредности нису део стандардног хаплотипа од 23 маркера који се добија PowerPlex Y23 панелом, каквих је већина у бази Српског ДНК пројекта. То значи да на 23 маркера хаплотип Ракаса нема изражених специфичности, па на том сету маркера има приличан број сличних хаплотипова, али без могућности да се утврди колико те сличности заиста указују и на ближе родословне везе. Поменућу два резултата који на 23 маркера са хаплотипом Ракаса имају најближе подударање (21/23) и такође поседују нешто ређе вредности DYS570=17 и DYS635=24, па самим тим и највише обећавају. То су хаплотипови Ђуричића (Влашковци/Козарска Дубица, Ђурђевдан) и Булута (Пребиловци/Чапљина, Никољдан). Ова два хаплотипа делују интересантно и у погледу могућих миграторних кретања становништва. Ипак, на маркерима на којима се разликују од резултата Ракаса хаплотипови Булута и Ђуричића поседују своје карактеристичне вредности, што их додатно удаљава од Ракаса. Зато је поменута сличност више назнака могућности која би се морала проверити додатним тестовима.
Према подацима из друге половине XVIII вијека, присуство Ракаса/Ракасовића потврђено је у селима Добретин (најмање 1 породична задруга), Зут (најмање 3 породичне задруге), Кирин (најмање 1 породична задруга), Клинац (најмање 4 породичне задруге), Обљај (најмање 2 породичне задруге) и Чемерница (најмање 1 породична задруга). Крсна слава Ракаса из Добретина, Зута и Обљаја је Никољдан, што је и изворна крсна слава Ракасовића из Клинца (неки огранци у Клинцу прослављају Аранђеловдан и Ђурђевдан као преузете славе), док у Кирину више нема Ракаса. Није ми познато која је крсна слава Ракаса из Чемернице, али вјерујем да и они прослављају Никољдан.
С обзиром на оволику разгранатост Ракаса/Ракасовића на Банији током друге половине XVIII вијека, јасно је да презиме Ракас није настало у Зуту. Нема никаквих помена Ивановића међу Србима у дворчанским селима.
-
89. Самарџија, Ђурђевдан, Буковача, Петровац, I2-Y3120 > PH908
Самарџије из Бјелајског поља пореклом су из Далмације. О њима се каже следеће (Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925):
Буковача
"Самарџија - две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији."
Јањила
"Самарџија - две куће. Славе Ђурђевдан. Пореклом су из Далмације. Преселе најпре у Унац па убрзо потом у Буковачу. Пре 70—80 година преместе се овамо."
И сам тестирани спомиње порекло из Пађена код Книна, где је било Самарџија са овом славом и где већина становника слави Ђурђевдан. Као даље порекло наводе околину Билеће (Пађени). Ово треба схватити у контексту да већина аутора повезује ове топониме сличног-истог назива.
Самарџија припада генетичком роду крајишких Ђурђевштака 385=15-15. У оквиру овог рода налази се велики број породица из Босанске Крајине, Лике и Далмације.
Продановић, Ђурђевдан, Жегар
Граоња, Ђурђевдан, Ервеник
Зорић, Ђурђевдан, Срб, Грачац
Петровић (Зорић), Ђурђевдан, Демировац, Козарска Дубица
Пражић, Ђурђевдан, Млаква, Перушић
Петровићи-Зорићи су радили дубински тест, па на основу тога можемо претпоставити да читава ова група припада подграни I2-Y95760: I-Y95760 YTree
Блиске су им вероватно још неке крајишке породице са истом славом. Потенцијално су блиске и неке херцеговачке породице, а дубинским тестирањем може се проверити ова веза.
Ових Самарџија из Буковаче има и на 23andMe, стари резултат, I2-M423.
Какве су шансе да су ове Самарџије сродне са Самарџијама из невесињског округа а који такође славе Ђурђевдан?
-
84. Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац, R1b-U152 > R-FGC90545, род Богићевци и Дрљевићи > Богићевци
Хаплотип тестираног се у потпуности уклапа у род Богићеваца, који одликује следећи филогенетички низ:
R1b-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545 (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/)
Најближа поклапања са разликом на једном маркеру од 25 упоредивих су:
1) Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље
2) Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница
3) Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница
Тестирани има и још прегршт поклапања на генетичкој дистанци 1 и 2 са другим тестираним припадницима рода Богићевaца. Њихова презимена и места порекла за сада не можемо наводити, јер су део текућих, још увек необјављених истраживања.
Други Ракочевић, из Павиног Поља, већ је урадио дубински тест и налази се на YFull стаблу (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/). Захваљујућу тој чињеници све је јасно и у овом случају је већ STR тест на 25 маркера поуздано утврдио генетичко порекло. Евентуални додатни WGS још једног Ракочевића би само помогао да се ближе генетички профилише братство Ракочевића.
О роду Богићеваца и Дрљевића имамо и посебну тему на нашем форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.msg7969 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.msg7969)
-
Поздрав братијо,
кад ће 147.?
Погоресмо чекајући... ;)
-
174. Морачић, Стевањдан, Вучитрн, I2-Y3120
Морачићи су фамилија из Вучитрна. Тридесетих година 20. века забележено је да су се у Вучитрн доселили из вучитрнског Новог Села Беговог, где су дошли из Ибарског Колашина, а да су даљом старином из Мораче, по чему су и добили презиме. Према предању које се чува у породици раније презиме им је било Моравчић и носили су га до пред крај 18. века. Наводе и да су се у Вучитрн доселили око 1800. године.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS385=14-14, DYS549=12 и DYS635=25. Марачић припада истом роду као и један нејавни тестирани из Штрпца који такође слави Стевањдан и поседује карактеристичне маркере DYS385=14-14, DYS549=12 и повишену вредност на DYS635=24. Њихова веза у предањима није позната. Сличност постоји и са једним такође необјављеним резултатом тестираног из Драгољевца код Истока, који слави Ђурђиц. Тај хаплотип поседује карактеристичне маркере DYS385=14-14 и DYS549=12, а од резултата Морачића одступа на три маркера.
Тестираном препоручујем неки од напреднијих ДНК тестова, попут BigY-a или WGS теста.
-
177. Петровић, Никољдан, Височки Одоровци/Димитровград, I2-Y3120
Још један резултат где се практично нема шта написати осим карактеристичних маркера. Становништво села Височки Одровци није обрађено у литератури, тако да о пореклу Петровића нисам ништа пронашао. Већину становника овог насеља раније су чинили Бугари, а данас је број Срба и Бугара у селу једнак, с тим да број и једних и других стално опада, као и у већини насеља тог краја. Село Одоровци, уписано као Ходоровче, спомиње се у кази Шехирћој (Пирот) у непотпуном списку отоманских војнука из 1606. године, са 14 насељених и 10 празних војнучких баштина. Тестирани је навео да је у његовој породици презиме мењано из генерације у генерацију и да је узимано углавном по имену деде. Иако су та патронимска презимена била са завршетком на "-ов", типичном код Бугара, његови преци су се од давнина изјашњавали као Срби.
Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS19=14, DYS385=14-14, DYS389ii=33, DYS458=16, делимично и DYS635=22. Међу хаплотиповима у које имам увида нема ни једног који је макар и приближно сличан овом резултату. Најближи хаплотипови у бази Српског ДНК пројекта (укупно четири) одступају од резултата Петровића за шест вредности и нису од родословног значаја.
Тестираном преостаје да покуша даље истраживање са неким од геномских тестова.
-
Поздрав братијо,
кад ће 147.?
Погоресмо чекајући... ;)
147. Милошевић, Никољдан, Грање, Вишеград
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања ни са једним до сада тестираних припадником овог генетичког рода, пре свега због нешто ређе повишене вредности DYS389II=29. Можда би најближи могао да му буде Маричић (Ђурђевдан) из Комадина код Ивањице, јер се разликују само за једну вредност на маркеру DYS570, који много брже мутира од маркера DYS389II, на којем деле исту вредност 29. За Маричића се може наћи податак у етнографској литератури да су се доселили из долине Лима, а да су пореклом од Дробњака. Могуће је да се један огранак овог рода преселио из долине Лима и на Грање. Препоручујем Милошевићу WGS тест уколико је заинтересован за даље истраживање. Тренутно је актуелан попуст код многих компанија које нуде овај производ.
-
139. Маравић, Никољдан, Селиште/Дрежница/Огулин, R1b-U106
Тестирани је у упитнику навео да Дрежнички Маравићи међусобно имају надимке како би се разликовали, а да његови Маравићи имају надимак "Гајићи". Навео је и позната имена предака:
Јанко -> Никола -> Никола -> Раде -> отац тестираног -> тестирани
Хаплотип Маравића се одлично уклапа у хаплогрупу R1b-U106, a поседује две карактеристичне вредности које се издвајају у односу на модалне за ову хаплогрупу. То су снижена вредност DYS390=22 и повишена вредност DYS449=31.
У табели Српског ДНК пројекта Маравић има блиска поклапања са два необјављена резултата из Дрежнице, која припадају истој мушкој лози као и он. Осим њих, нема поклапања у табели Српског ДНК пројекта која са њим деле ове карактеристичне вредности маркера.
Од Маравића из Дрежнице је и легендарни NBA кошаркаш "Pistol Pete" Маравић, један од најбољих шутера у историји и играч кога су сматрали "уметником кошарке":
https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich (https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich)
https://www.rts.rs/lat/sport/kosarka/5735747/pistolj-pit-maravic-kosarka-nba-liga-.html (https://www.rts.rs/lat/sport/kosarka/5735747/pistolj-pit-maravic-kosarka-nba-liga-.html)
Ако има интересовања за даље истраживање, препорука за Маравића је да уради велики тест (WGS или Big Y-700) како би се одредила млађа подграна којој припада.
-
Хвала "Кековац" на брзом одговору...
-
Kad je već tako biću malo bezobrazan pa ću vas zamoliti da malo analizirati povezanost sa prezimenom Matavulj pošto nam je ista slava a geografski smo relativno blizu hvala još jedno
Са Матавуљем сте на два разлике, од чега један маркер који је међу онима који брже мутирају. То је свакако озбиљнија веза по сва три критеријума која смо помињали, што је Иван у анализи Вашег резултата и навео.
-
173. Јањић, Ђурђевдан, Ранковци/Љубиње, I2-Y3120>S17250>PH908>FT14506, Банчићи
Тестирани припада роду који је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а који смо назвали родом Банчића, претпостављајући да би могли бити староседелачки род из околине Љубиња који је у вези са средњовековним катуном влаха Банчића. Осим Јањића роду припадају и њихови огранци Бетегали и Парићи, као и херцеговачка фамилија Рудан, сви са славом Ђурђевдан.
Цитираћу овде део поменутог чланка из књиге који се тиче само Јањића:
Јањићи су се по народном предању населили у Банчиће са Чева у Љешанској нахији у Црној Гори, где су стекли своје презиме. Њихов предак се тамо оженио неком Јањом. Након што је он умро, њихова три сина назваше по мајци, удовици Јањи. Предак Јањића на Банчићима се прво населио у заселак Радулов До, одакле су се расељавали по осталим засеоцима Банчића. У Радулову Долу постоје остаци омеђина грађевине за коју се сматра да је била њихова прва кућа. У Банчићима су насељавали и засеоке Подгреда, Меки До, Шехићи и Невеш. Јањићи се из Банчића у 19. веку насељавају по околним херцеговачким насељима. Досељавају се у Вођене, а одатле у Градац око 1840. године. Из Банчића се селе и у Ранковце а затим одатле у Убоско, између 1850. и 1860. године. Око 1850. године из банчићког засеока Невеш долазе у Љубиње.
Отприлике у исто време досељавају се и у Дубраве, прво у Пјешивац, а 25 година касније одатле у Домановиће (Рјечице). Крајем 19. века Јањића је већ било и у селима улошког Борча ‒ Растовцу и Томишљи. На Вардушу су из Банчића дошли 1935. године, а има их и на Глеђевцима. Јањића који славе Ђурђевдан има и у мостарском селу Богодол. Тамо знају да су досељени однекуд из Херцеговине, а сматрају да су од рода Бранковића.
Банчићке фамилије Бетегало и Парић из засеока Радулов До су по предању огранци Јањића. Њихови првобитни родовски надимци су ушли веома касно у употребу као званична презимена. У литератури из прве половине 20. века уз презимена Бетегало и Парић још увек се наводи и презиме Јањић. И данас се оба ова презимена јављају и као родовски надимци за поједине огранке Јањића.
Модални хаплотип рода Банчића на 23 маркера нема карактеристичних вредности, али се на 25 маркера изгледа издвојила вредност DYS449=33, коју осим тестираног поседује и раније тестирани Јањић, такође са Ранковаца. Новотестирани Јањић поседује и личне карактеристике хаплотипа: DYS533=14 и у мањој мери карактеристичну вредност DYS570=19.
Банчићима препоручујем WGS или BigY тест, како би се дубље профилисала њихова грана.
-
132. Стојковић, Ђурђевдан, Средњево, Велико Градиште
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану специфичне ниске вредности DYS458=14 и повишене DYS643=11, поседује још две карактеристичне вредности, благо снижену DYS533=11 и јако ниску DYS576=14, коју не поседује више ниједан припадник хаплогрупе R1a у нашој табели. Нема претерано блиских поклапања у нашој бази, а најближи су му Милосављевић из Губеревца код Кнића и припадници рода Шпањевића-Смоловића из Старе Херцеговине и Брда са 4 разлике на 23/25 маркера. Са свима њима дели три од четири поменуте карактеристичне вредности (DYS458=14,DYS533=11 и DYS643=11), а занимљиво је да сви они такође славе Ђурђевдан. Ради утврђивања млађе подгране препорука је даље тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео само да су му сви директни преци по мушкој линији до прадеде Александра рођени у Средњеву, док о даљем пореклу није оставио више информација.
-
136. Петровић, Аранђеловдан, Велике Пчелице, Крагујевац
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој грани CTS1211>Y2205>YP343>YP340. Осим нешто више DYS576=20 и нешто ниже DYS549=11 нема других вредности које значајније одступају од модалних. Најближе поклапање у нашој бази има са Чанчаревићем из Чибутковице код Лазаревца и Стефановићем из Лађеваца код Краљева, од првог се разликује на 2 од 25 а од другог на 2 од 23 маркера. Обојица поменутих такође славе Аранђеловдан. Нешто даљи му је Маџгаљ из Писане Јеле код Бијелог Поља (Ђурђевдан), и неколико њему блиских тестираних чији резултати нису још увек јавни, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. С обзиром да нико од њих још увек није дубински тестиран, као и да предикција припадности грани YP340 није претерано поуздана на мањем броју маркера, препорука Петровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су у Великим Пчелицама присутни барем последњих 200 година, а према породичном предању даљим пореклом су или из Топличког краја или из Црне Горе. Најстарији познати предак је Петар (забележен 1835.), по коме носе презиме, а пасови су Петар (1835.) > Вукадин > Љубомир (1862.) > Веселин (1902.) > Жарко > Радосав.
https://www.poreklo.rs/2014/11/29/poreklo-prezimena-selo-velike-pcelice-pivara-kragujevac/ (https://www.poreklo.rs/2014/11/29/poreklo-prezimena-selo-velike-pcelice-pivara-kragujevac/)
-
141. Боздоков, Аранђеловдан, Сивац, Кула
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује за ову грану две изузетно ретке вредности, повишене DYS389=14-31 и DYS643=12. У нашој бази нема блиских поклапања са којима дели наведене вредности, па је препорука Боздокову даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа грана којој припада.
Боздокови су у Сивац досељени из оближњег Бачког Брестовца. У Бачком Брестовцу је 1768. године пописан Јован Боздок, а 1783. Глигорије и Филип Боздок. Тестирани је у упитнику навео пасове: Танасије > Урош > Јустин > Милорад > Стеван > Радован (отац). За Танасија и наврдеду Уроша је навео да су рођени у Бачком Брестовцу, што би значило да се потоњи у неком тренутку преселио у Сивац.
https://www.poreklo.rs/2022/09/17/poreklo-prezimena-bozdok-bozdokov/ (https://www.poreklo.rs/2022/09/17/poreklo-prezimena-bozdok-bozdokov/)
-
132. Стојковић, Ђурђевдан, Средњево, Велико Градиште
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану специфичне ниске вредности DYS458=14 и повишене DYS643=11, поседује још две карактеристичне вредности, благо снижену DYS533=11 и јако ниску DYS576=14, коју не поседује више ниједан припадник хаплогрупе R1a у нашој табели. Нема претерано блиских поклапања у нашој бази, а најближи су му Милосављевић из Губеревца код Кнића и припадници рода Шпањевића-Смоловића из Старе Херцеговине и Брда са 4 разлике на 23/25 маркера. Са свима њима дели три од четири поменуте карактеристичне вредности (DYS458=14,DYS533=11 и DYS643=11), а занимљиво је да сви они такође славе Ђурђевдан. Ради утврђивања млађе подгране препорука је даље тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео само да су му сви директни преци по мушкој линији до прадеде Александра рођени у Средњеву, док о даљем пореклу није оставио више информација.
Та села су насељена становништвом које су Аустријанци после 1718. године довели с оне стране Дунава. Моје је мишљење да је то делом повратна миграција јер је дошло до егзодуса у неколико наврата, а доказ за то су нека имена насеља и топоними на Румунској страни која су идентична (или врло слична) називима насеља са наше стране. Тако да није потпуно искључено да у овај не тако мало број R1a и I2а у том делу Србије долази од становништва које је ту живело пре Турака, прешло Дунав у зла времена и једног тренутка се вратило. Не нужно на исте локације али постоје хронике да је и то било и тих случајева. Село Пожежено је добар пример јер са румунске стране постоји село истог имена. Средњево је старо село и помиње се у Браничевском тефтеру. Две трећине свих тестираних тог краја су особе које носе словенске хаплогрупе, тачније то је 64.7% од до сада тестираних. Подсетимо се легендарног форумаша Никца који је написао да би Y2902, уз још неке друге, могла бити сигнал словенских племена насељених са наше стране Дунава. Велики тест, па после можемо филозофирати даље (а чему смо склони). ;D
-
145. Ћојбашић, Никољдан, Ђушница, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054, тачније генетичком роду Дробњака, и његовом огранку Вранеша (FGC22054). Потпуно поклапање на 25 маркера има са Нешовићем из оближње Доње Бејашнице, који такође слави Никољдан, а нема сумње да су род. На ову везу указује и Ћојбашићев податак из упитника да је старо презиме његове породице било Нешовић.
5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има карактеристичне вредности DYS385ab=13-15, DYS458=16 и DYS570=22, па се нарочито због прве две може са великом сигурношћу предвидети да припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Тестирани је у упитнику навео да су Нешовићи у Топлицу досељени из Сјенице што иде у прилог овом резултату јер је ова подграна веома распрострањена на подручју Сјенице, Старог Влаха и Полимља, где се проширила из Вранеша, свог матичног подручја. У литератури се помињу Нешовићи из Сувог Дола, Сјеничко поље, општина Тутин, па је могуће да је тестирани Нешовић део истог братства. Тестирани је такође у упитнику навео да су Нешовићи пре Сјенице живели у Кучима и да су се презивали Бабовић. Вероватно су се Нешовићи прибратили Кучима у Сјеничком пољу, што је, ако је судити према бројним предањима других породица које генетски нису повезане са Кучима а имају предање о пореклу из Куча, била честа пракса у том крају.
Поред Нешовића овом роду вероватно припада и Лојаница из Бабина код Пријепоља.
128. Лојаница, Никољдан, Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054. Има ређе вредности DYS389II=29 и DYS458=16, а због ове друге вредности бих га довео у везу са Нешовићем из Доње Бејашнице код Прокупља, који такође слави Никољдан, а са којим има две разлике на 25 маркера.
Лојаница има и у околини Сјенице одакле би требало да су се доселили преци Нешовића у Топлицу, па је ова веза још извесније. Преко 23andMe имамо тестиране и Лојанице из Хаџића, и припадају хаплогрупи I-P109 , па вероватно су род са Лојаницама из Пријепоља. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест.
Према подацима из чланка са нашег портала https://www.poreklo.rs/2020/02/09/poreklo-prezimena-selo-djusnica-prokuplje/ (https://www.poreklo.rs/2020/02/09/poreklo-prezimena-selo-djusnica-prokuplje/) Чојбашићи су из Сјенице, а исто предање има и тестирани, који је навео податак да су из Бачије код Сјенице његови преци дошли у Топлицу.
-
157. Богдановић, Пантелијевдан, Бакионица, Пожега
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Може се сврстати у род са још неколико тестираних припадника ове хаплогрупе који славе Пантелијевдан, а међу њима су Милутиновић из Коцељеве, Дворнић из Поповца у Барањи и један резултат из необјављеног истраживања из места Трнавци код Руда. Име места последње поменутог припадника овог рода је индикативно јер се и за Богдановиће у етнографској литератури може пронаћи податак да су пореклом из Трнаве код Чајетине https://www.poreklo.rs/2014/01/27/poreklo-prezimena-selo-bakionica-pozega/ (https://www.poreklo.rs/2014/01/27/poreklo-prezimena-selo-bakionica-pozega/). У Трнави са славом Пантелијевдан имамо Обрадовиће за које Љубомир Мићић каже да су се почетком 19. века доселили из Пријепоља. О томе се такође може прочитати више на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-trnava-cajetina/ (https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-trnava-cajetina/).
-
169. Ћетковић, Пантелијевдан, Пељаве, Лопаре
Припада хаплогрупи I2-M223>S25733>PH2670>Y199158. Ово је веома ретка хаплогрупа код Срба. Сви до сада дубински тестирани припадници ове хаплогрупе на Балкану потичу од једног човека који је живео у раном средњем веку. Највећу учесталост и разноврсност ова хаплогрупа има код Албанаца, нарочито у централним и јужним деловима Албаније. На нашем пројекту су му најближи Дучићи (Никољдан) из Требиња. Веза са Дучићима је још извеснија ако се има у виду шта за порекло Ћетковића каже Миленко Филиповић у књизи Мајевица:
Делићи. Први од њих је дошао у Пељаве у 18. в. Урум, предак Делића (Урумовића) и он је крчио шуму (шума је била у селу до око 1940). Заузели су најбољу земљу у селу. Ипак, постали су кметови Мехића из Г. Тузле, а после су се смењивале аге из Теочака, Зворника и Локања. Урум је био од Билеће у Херцеговини. Он је наводно имао синове Ћетка, Мирка, Делију и Перу, од којих воде порекло "фамилије": Ћетковићи (19 дом.), Делићи (28 дом.), Перићи (8 дом.), Мирковићи (8 дом.), Гаврићи-Ђукићи (1 дом.), Ивановићи (5 дом.). (Сви су једна "лоза".) Перићи и Делићи су до пре 50 година били једна фамилија, а сада се већ узимају међу собом. Сви славе Пантелијевдан. Једна грана Делића се звала и Томићи - по једном претку. Од Делића има исељених у Мезграји, Лопарама, Тузли и Београду, Перића има у Тузли и Сарајеву, а Ћетковића у Тузли и Београду. Предак Мирковића је дошао после Урума, али је био од истог рода у Херцеговини. Појединци из овог великог и веома угледног рода казују и нешто друкчије о свом пореклу. Неки кажу да се онај предак који се доселио звао Гавро Урум и да се тако звао што је био "из Ерцеговине из Урумлије". (Сахрањен је у старом гробљу.) По Томи, унуку Гаврином, Делићи су се презивали и Томићи. Тај Тома се затекао у селу као кнез кад је Аустрија дошла у Босну (1878), а његов отац Тешо је био оборкнез. Неки кажу само да су Делићи дошли из Урума, што није нимало тачно. То предање чува само неке алузије на Урумлију, о којој на Мајевици уопште нема тачних представа. Урумовићи су, свакако, прозвани по претку који се звао Урум: код Срба у Пожарници, у подгорини Мајевице, у употреби је лично име Урум, а у Пељавама тако изговарају лично име Хурем, које је у обичају код Муслимана у оближњем Теочаку. Цвијан Делић (р. 1901) набраја ове претке: Перо, Милован (р. 1830), Тома, Тешо, Гавро Урум (или Гавро-Урум). Према томе, њихово досељавање пада у време око 1760. Тешини синови су били: Ћетко, Иван и Мирко; Тома је имао Гавру и Перу. Врло је занимљиво и ово казивање: Урум је био Муслиман и имао је сина Сефера (што би се могло објаснити да су дошли као привидни муслимани, двоверци). Сефер се није женио и живео је у једној кући са неким који је био од Антића, који му је био као побратим, и такође нежења. Живели дуго, чупали туђе ограде за ватру. Једно јутро нашли их мртве: верује се да су један другог убили.
Препорука за даље тестирање BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.
-
139. Маравић, Никољдан, Селиште/Дрежница/Огулин, R1b-U106
Тестирани је у упитнику навео да Дрежнички Маравићи међусобно имају надимке како би се разликовали, а да његови Маравићи имају надимак "Гајићи". Навео је и позната имена предака:
Јанко -> Никола -> Никола -> Раде -> отац тестираног -> тестирани
Хаплотип Маравића се одлично уклапа у хаплогрупу R1b-U106, a поседује две карактеристичне вредности које се издвајају у односу на модалне за ову хаплогрупу. То су снижена вредност DYS390=22 и повишена вредност DYS449=31.
У табели Српског ДНК пројекта Маравић има блиска поклапања са два необјављена резултата из Дрежнице, која припадају истој мушкој лози као и он. Осим њих, нема поклапања у табели Српског ДНК пројекта која са њим деле ове карактеристичне вредности маркера.
Од Маравића из Дрежнице је и легендарни NBA кошаркаш "Pistol Pete" Маравић, један од најбољих шутера у историји и играч кога су сматрали "уметником кошарке":
https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich (https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich)
https://www.rts.rs/lat/sport/kosarka/5735747/pistolj-pit-maravic-kosarka-nba-liga-.html (https://www.rts.rs/lat/sport/kosarka/5735747/pistolj-pit-maravic-kosarka-nba-liga-.html)
Ако има интересовања за даље истраживање, препорука за Маравића је да уради велики тест (WGS или Big Y-700) како би се одредила млађа подграна којој припада.
Тестирани су ови Маравићи из Дрежнице на 23andMe, подграна: R1b-L51 > U106 > L48> L47 > Z159
Нетипична подграна за наше просторе. https://www.yfull.com/tree/R-Z159/ Осим Маравића, овој хаплогрупи припадају и неки Дукићи и Недељковићи. Узводној L47 припадају Катићи из Слуња. Код муслимана и Хрвата на 23andMe нема L47 и низводних грана.
Углавном, могли би Маравићи пробати појединачни тест на овај SNP. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16565 Немају шта да изгубе (осим 19 долара) :D.
-
138. Николић, Ђурђевдан, Гацко, J2b-L283 > Y22894
Николић припада добро профилисаном генетичком роду Ђурђевштака 643=10. Филогенетски низ: J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043 > Y22089. Географски једна изразито динарска подграна код нас. Паралелне подгране присутне су код Грка и Албанаца. Као што радни назив каже, сви Срби који припадају овој подграни славе Ђурђевдан. Хрват Перић из околине Ливна радио је дубински тест, па знамо о којој је грани реч.
Yfull стабло
(https://iili.io/fJTYjVe.png)
Yfull live
(https://iili.io/fJTYhx9.png)
Међусобно су сви веома блиски на основу маркерa, у питању су: Бојовићи из Прибојске Голеше, Николићи из Чарађа код Никшића, Савићи из околине Ваљева, Јовановићи из Вишеграда, Јекичићи из Вршана код Бијељине, Живанићи и Никићи (Кнежевићи), као и једни Мишковићи из околине Купреса, итд.
(https://iili.io/fJTYOKb.png)
У литератури нема конкретних података о овим Николићима, више се могу пронаћи уопштени подаци о историји Николића на простору Гацка.
"НИКОЛИЋ (Nicolich) cy становници Самобора у XV вијеку. ђурађ Николић из Самобора y жупи Гацко обавезао се исплатити дуг неком лимару из Дубровника. Павао Николић помиње се као дубровачки дужник и за њега се каже да је из Гацка. Код "уписа Влатка Николића стоји да је из жупе Гацка из мјеста Дробњака („de loco uocato Drobenach“). Према Андрији Лубурићу, Николићи су поријеклом из Дробњака, те би се, ако је ово тачно, могли довести y везу са средњовјековним Николићима из Гацка. Стари Николићи били су се дуже времена настанили y Дробњацима, па су се, половином XVIII вијека вратили на прадједовска Огњишта." (Новак мандић)
"NIKOLIĆI su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i NIKOLIĆI koji se pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić-Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 14. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu “Nikolića čatrnja”. Nikolići su živjeli u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići. Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor); Doljanima (Jablanica); Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih Džolani. U Slatini su “od roda Nikolića” iz Orašca.U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca “posle okupacije oko 1878.” U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine. Potiču od Nikolića-Prca. Ima ih u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja. U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je “Vrancuz gradio cestu”, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za “Dadićeva vakta”. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan." (Р. Милићевић)
И за Николиће из Чарађа се мисли да су пореклом из Дробњака. За Бојовиће из Прибојске Голеше се каже да су потомци неког Боја Топала, који је доселио такође из Дробњака. У сваком случају, све се верти око западних крајева Црне Горе, па се може закључити да је матица рода негде на простору Старе Херцеговине.
-
30. Стевановић, Јовањдан, Газиводе/Зубин Поток, I2-Y3120
За Стевановиће се у литератури наводи да су у Газиводе дошли из Заграђа после 1878. године. Такво предање наводи и тестирани и додаје да се у фамилији помиње да су старином Лопаћани из Црне Горе. Стевановићи свакако нису сродни Васојевићима Лопаћанима који припадају хаплогрупи E-V13.
Хаплотип тестираног нема посебно изражених карактристика. Као нешто ређе вредности јављају се маркери DYS389ii=30 и DYS635=22. Два хаплотипа би могла бити занимљива за Стевановића, оба са маркером DYS389ii=30. Први је хаплотип Кијевчанина (Јовањдан, Плешин/Рашка) који се од резултата Стевановића разликује на два маркера од 25 упоредивих. Други је хаплотип Балевића из Шекулара (Никољдан, Орах/Беране) који се од резултата Стевановића разликује на два маркера од 23 упоредива.
Тестираном препоручује да уради неки од геномских тестова (BigY или WGS) ако је у могућности.
-
131. Секиз, Стевањдан, Понори, Оточац
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301>Y331655. Може се сврстати прилично поуздано у исти генетички род са још неколико географски блиских породица које славе Стевањдан:
- Драче из околине Бенковца и Обровца
- Радете из околине Ливна
- Ђурићи из околине Ливна
Овом роду припада и Мажибрада из Кистања, који једини не слави Стевањдан већ Андријевдан.
Један од Драча је радио WGS тест и пребацио резултат на YFull, где се налази на нивоу I1-M227>A11380>BY169301>Y331655, који је формирао са још једним тестираним из Личко-сењске жупаније. Ова грана се налази директно испод гране I1-M227>A11380>BY169301, што значи да овај генетички род није ближе повезан ни са једним до сада дубински испитаним генетичком родом који припада овој хаплогрупи. Комплетно стабло може да се види на следећој адреси https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/ (https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/).
За даље тестирање Секизу предлажем WGS или BigY-700 тест, уз прослеђивање резултата на YFull, како би се прецизно утврдило пре колико времена је живео заједнички предак Драча и Секиза.
Секизи се помињу као једни од Усораца, избеглица из Кореничког поља, који су 1658. године населили подручје око Оточца. О овим Србима у влашком статусу имамо отворену посебну тему на форуму https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=364.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=364.0).
-
92. Симић, Никољдан, Забрежје/Бања, Аранђеловац
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип, са јединим одступањем на маркеру DYS460, на којем има благо снижену вредност 10. Нажалост овај маркер се тек од недавно тестира, па за сада не може да се искористи поуздано за ближе повезивање са другим припадницима ове хаплогрупе. Има потпуно поклапање са Свирчевићем из Беочина, који слави Аранђеловдан, али се због модалности хаплотипа и различите славе можда ипак не ради о некој ближој вези.
У литератури се не помињу Симићи у Бањи. О овом месту имамо чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-banja-aran%c4%91elovac/ (https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-banja-aran%c4%91elovac/) и у њему се помиње неколико породица које славе Никољдан и живе у Забрежју. Од њих имамо тестиране једино Луковиће, који не припадају истој хаплогрупи као Симић, тако да нису сродни.
Препорука за даље тестирање WGS или BigY-700 тест код FTDNA, који су сада на попусту поводом Црног Петка.
-
151. Малетић, Стевањдан, Велика Илова, Прњавор
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>FT285270>FT288648. Од модалног хаплотипа одступају једино нешто ниже вредности DYS570=18 и DYS533=11. Има прилично велики број блиских поклапања, а међу тестиранима који славе Стевањдан потпуно поклапање на 23 маркера има са Мартићем из Лендића код Грачанице, док се на само 1 од 23 маркера разликује од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора. С обзиром да још увек ниједан припадник ове гране са славом Стевањдан није дубински тестиран, препорука Малетићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ђекић. Пре неких 250 година трудна Петра Ђекић се након погибије мужа преудала у Малетиће, по рођењу је син Стојан понео презиме Малетић, али је у сећање на погинулог оца задржана слава Стевањдан.
-
153. Павловић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Павловић је први потврђени припадник ове гране са славом Ђурђиц. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има блиско поклапање са великом већином припадника ове гране, а потпуно поклапање на 23/25 маркера има са Јевтићем и Лукићем из Осечине, Тешићем из Мионице и Лукићем из Ваљева. С обзиром да су до сада само два припадника ове гране дубински тестирана, препорука Павловићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени из околине Книна око 1700. године, и да им је старије презиме било Бобићи, а врло слично је забележено и у литератури:
Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове.
Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-dragodol-ose%C4%8Dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-dragodol-ose%C4%8Dina/)
-
149. Лековић, Аћимовдан, Мало Поље, Хан Пијесак, J2b-M205 > Y22059
Тестирани наводи предање о пореклу од Угреновића, зна генеалогију до претка Мијаила, који је први дошао у Хан Пијесак. И генетички се Лековић сасвим уклапа у род Угреновића, поседује карактеристичну вредност 643=10. Сада имамо тестиране практично све важније огранке Угреновића. О овом племену писали смо доста, па цитирам овде најважније делове везане за порекло Лековића:
Породица Лековић
Из Црне Горе - Стара Херцеговина у Подигришта - Нерићи доселила се породица Лековић. Једна породица је преселила у Берковини и по неком Драгу носе презиме Драгић. У Подигриштима је остао најстарији Михајло. Имао је синове: Илија, Јово, Лазар, Стеван и Милан. Лековићи славе Аћимовдан.
(Хан Пијесак, простор-вријеме-људи)
Лековићи – До 1925 r. становали су Лековићи у Бијелој. Они су ту дошли из села Кочана код Никшића. Довела их је мајка. Она је била од Вуловића из Бијеле. Кад остане удовица пређе у Бијелу са синовима Станком и Мијајлом. Њихово је доселење у Бијелу било по моме рачунању, 1763 г. Пошто одрасту Мијајло се отсели у Хан Пијесак у Босни, где и сада станују његови потомци. Станко је имао Радула и Марка. Радуле се ископао, а Марко је имао Милету, који је погинуо приликом напада на град Никшић 1862 г. Унуци Милетини пређу 1925 г. у Вранеш и тако их саставим нестане у Дробњаку. О њиховој се даљој прошлости прича, да су од војводе“ Леке, сина оногошког бана Угрена Јеринића, који је управљао Оногошком жупом у доба царева Душана и Уроша. Потомци Лекини, Лековићи, „живели су за дуго у Никшићу и дали врло велики број знаменитих људи међу којима је било: војвода, кнежева, свештеника и харамбаша. У сталним борбама с Турцима већи их део изгине, а мањи се исели у другој половини 18. века. Славили су Аћимов дан.
(Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини, 1930)
(https://iili.io/fJsmBF1.png)
извор: Петар Шобајић, Никшић (Оногошт), 1938
Чека се дубински тест Угреновића. За сада знамо да су негативни на J-Y22063 и J-Y155375, па по логици ствари вероватно припадају трећој грани J-Y146264.
повезане теме:
https://www.poreklo.rs/2021/08/15/ugrenovici-poreklo-i-geneticki-profil-plemena/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0
Горње Поље код Никшића, матица Угреновића
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e8/Gornje_Polje.jpg)
-
153. Павловић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Павловић је први потврђени припадник ове гране са славом Ђурђиц. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има блиско поклапање са великом већином припадника ове гране, а потпуно поклапање на 23/25 маркера има са Јевтићем и Лукићем из Осечине, Тешићем из Мионице и Лукићем из Ваљева. С обзиром да су до сада само два припадника ове гране дубински тестирана, препорука Павловићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени из околине Книна око 1700. године, и да им је старије презиме било Бобићи, а врло слично је забележено и у литератури:
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-dragodol-ose%C4%8Dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-dragodol-ose%C4%8Dina/)
Већ смо имали једног тестираног из ове групе фамилија. Нажалост, изгледа да нису исте подгране R1a?
Војисављевић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Нема претерано блиских поклапања, мада се по вредности DYS549=12 можда може рећи да су му нешто ближи тестирани из рода Б. Поседује велики број неуобичајених и ретких вредности: DYS390=24, DYS19=16, DYS576=17 и DYS643=11.
Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:
"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.
Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.
У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"
(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")
Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:
"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."
Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.
Како то коментаришемо? Биће да овај који је испао "род Ракић-Бојић" није "прави" представник оригиналне мушке линије Бобића, с обзиром да код "Ракић-Бојића" нисмо имали славу Ђурђиц до сада? Ако пак Војисављевић није "прави", онда је епохално да је тако велика фамилија као Бобићи такође Y260767, и практично би то био доминантан генетички "род" Подгорине, можда и целог ваљевског краја.
-
151. Малетић, Стевањдан, Велика Илова, Прњавор
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>FT285270>FT288648. Од модалног хаплотипа одступају једино нешто ниже вредности DYS570=18 и DYS533=11. Има прилично велики број блиских поклапања, а међу тестиранима који славе Стевањдан потпуно поклапање на 23 маркера има са Мартићем из Лендића код Грачанице, док се на само 1 од 23 маркера разликује од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора. С обзиром да још увек ниједан припадник ове гране са славом Стевањдан није дубински тестиран, препорука Малетићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ђекић. Пре неких 250 година трудна Петра Ђекић се након погибије мужа преудала у Малетиће, по рођењу је син Стојан понео презиме Малетић, али је у сећање на погинулог оца задржана слава Стевањдан.
Можда му је боље да уради неки јефтинији тест за неку циљану хаплогрупу. Ја сам нпр. радио првобитно један тест на ФТДНА (мислим око 170€ да је коштало), па сам продубио исти преко YSEQ где сам добио хаплогрупу као горе наведени, а онда сам преко Дантеа радио онај дубоки тест и добио сам још једну хаплогрупу ниже. Е сад можда је њему боље пробати преко YSEQ за мање новца да се тестира на неку циљану нижу хаплогрупу. Размишљам чисто економски :)
-
Можда му је боље да уради неки јефтинији тест за неку циљану хаплогрупу. Ја сам нпр. радио првобитно један тест на ФТДНА (мислим око 170€ да је коштало), па сам продубио исти преко YSEQ где сам добио хаплогрупу као горе наведени, а онда сам преко Дантеа радио онај дубоки тест и добио сам још једну хаплогрупу ниже. Е сад можда је њему боље пробати преко YSEQ за мање новца да се тестира на неку циљану нижу хаплогрупу. Размишљам чисто економски :)
Тренутно је могуће поручити FTDNA Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y) тест уз ваучер код BLACKFRIDAY30 који умањује цену са $399 на $369, што му дође око 319 EUR. Ово је тест који поуздано очитава 111 STR маркера, дубински очитава Y хромозом, позиционира тестираног на филогенетском стаблу FamilyTreeDNA и пружа доживотни приступ платформи FamilyTreeDNA.com са свим истраживачким алатима. Резултат се може пренети и на YFull стабло, бесплатно као VCF фајл, или као BAM фајл ако се исти откупи за $100, чиме се добија позиционирање на оба највећа филогенетска стабла људског рода (неке гране/хаплогрупе су боље профилисане на YFull а неке на FTDNA, па је најбоље бити на оба стабла).
Алтернативно, може се поручити 30x WGS тест, који је без икакве сумње технолошки напреднији (Y хромозом + мтДНК + аутозомни тест у једном) али ће резултат бити позициниран само на YFull стаблу. Тренутно је идеалан тренутак у години за наручивање великих тестова, а конкретно ово је чини ми се најповољнија понуда:
Sequencing.com ($279): https://sequencing.com/order/black-friday-exclusive-wgs-super-bundle?quantity=1#auth
Скренуо бих пажњу да је слање узорка назад у лабораторију из Србије и даље проблем, па је потребно "снаћи се" (читај: послати озорак назад из било које друге државе).
-
Ја сам преко ФТДНА радио Y-DNA111 тест.
Али у праву си да је сад најбоље време за наручивање.
-
149. Лековић, Аћимовдан, Мало Поље, Хан Пијесак, J2b-M205 > Y22059
Тестирани наводи предање о пореклу од Угреновића, зна генеалогију до претка Мијаила, који је први дошао у Хан Пијесак. И генетички се Лековић сасвим уклапа у род Угреновића, поседује карактеристичну вредност 643=10. Сада имамо тестиране практично све важније огранке Угреновића. О овом племену писали смо доста, па цитирам овде најважније делове везане за порекло Лековића:
Породица Лековић
Из Црне Горе - Стара Херцеговина у Подигришта - Нерићи доселила се породица Лековић. Једна породица је преселила у Берковини и по неком Драгу носе презиме Драгић. У Подигриштима је остао најстарији Михајло. Имао је синове: Илија, Јово, Лазар, Стеван и Милан. Лековићи славе Аћимовдан.
(Хан Пијесак, простор-вријеме-људи)
Лековићи – До 1925 r. становали су Лековићи у Бијелој. Они су ту дошли из села Кочана код Никшића. Довела их је мајка. Она је била од Вуловића из Бијеле. Кад остане удовица пређе у Бијелу са синовима Станком и Мијајлом. Њихово је доселење у Бијелу било по моме рачунању, 1763 г. Пошто одрасту Мијајло се отсели у Хан Пијесак у Босни, где и сада станују његови потомци. Станко је имао Радула и Марка. Радуле се ископао, а Марко је имао Милету, који је погинуо приликом напада на град Никшић 1862 г. Унуци Милетини пређу 1925 г. у Вранеш и тако их саставим нестане у Дробњаку. О њиховој се даљој прошлости прича, да су од војводе“ Леке, сина оногошког бана Угрена Јеринића, који је управљао Оногошком жупом у доба царева Душана и Уроша. Потомци Лекини, Лековићи, „живели су за дуго у Никшићу и дали врло велики број знаменитих људи међу којима је било: војвода, кнежева, свештеника и харамбаша. У сталним борбама с Турцима већи их део изгине, а мањи се исели у другој половини 18. века. Славили су Аћимов дан.
(Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини, 1930)
(https://iili.io/fJsmBF1.png)
извор: Петар Шобајић, Никшић (Оногошт), 1938
Чека се дубински тест Угреновића. За сада знамо да су негативни на J-Y22063 и J-Y155375, па по логици ствари вероватно припадају трећој грани J-Y146264.
повезане теме:
https://www.poreklo.rs/2021/08/15/ugrenovici-poreklo-i-geneticki-profil-plemena/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0
Горње Поље код Никшића, матица Угреновића
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e8/Gornje_Polje.jpg)
Додао бих још и то да су Лековићи живјели у Кочанима, гдје и сада постоји "Кула Лековића", за коју се каже да је најстарија и најтврђа у старој Жупи Оногошт. Зидана је, наводно 1448.
(https://i.postimg.cc/Z54WxNTg/b6cbcead-d028-4893-9958-826fce82b9bd.jpg)
-
Додао бих још и то да су Лековићи живјели у Кочанима, гдје и сада постоји "Кула Лековића", за коју се каже да је најстарија и најтврђа у старој Жупи Оногошт. Зидана је, наводно 1448.
(https://i.postimg.cc/Z54WxNTg/b6cbcead-d028-4893-9958-826fce82b9bd.jpg)
...У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића...
8)
-
...У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића...
8)
Чиста уметност :)
-
...У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића...
8)
Попа Мила,попа Мила Јововића... Ето Лековиће рашчивијасмо,још да видимо ове Јововиће😊
-
још да видимо ове Јововиће😊
Озринић из Марковине.
-
https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s&list=RDs6X3aD3ki3s&start_radio=1
-
Озринић из Марковине.
Значи и то је решено.
-
155. Ивановић, Јовањдан, Говеђе Поље, Дежановац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модала благо одступају повишене вредности DYS458=19, DYS576=19, и нешто нижа DYS533=12. Нема блиских поклапања у нашој бази која би могла указивати на стварну блискост (иста слава, подручје, предање), па је препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа подграна испод PH908.
Тестирани је навео следећи правац миграција:
Босна > Вребац/Госпић > Уљаник/Гарешница > Говеђе Поље/Дежановац (од 1895. године)
-
156. Пузовић, Никољдан, Доње Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Ово је већ шести тестирани Пузовић, и као и петорица претходно тестираних поседује карактеристичну вредност DYS385=14-16, а поред ње и изузетно ретку повишену вредност DYS549=13, коју поред њега поседује још само седам припадника гране PH908. Са једним Пузовићем из Бабина има потпуно поклапање на 17 маркера, од Пузовића из оближњих Ђурашића, Џурова и Кошевина разликује се на само 1 од 17, а од другог Пузовића из Бабина на 2 од 17 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику као најстарије познате претке по мушкој линији навео Вулету и Манојла, а према породичном предању даљим пореклом су из Пиве.
-
164. Марковић, Св. Врачи, Сврачково, Пожега
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају снижене вредности DYS448=18 и DYS533=12. Прва поменута вредност, као и карактеристична слава Св. Врачи, без икакве сумње смештају Марковића у род П. У оквиру овог рода најближе поклапање има са Крстићем из Сврачкова од ког се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, од једног нејавног резултата из околине Пожеге разликује се на 3 од 23, од Радосављевића из Висибабе код Пожеге на 4 од 23, а од Милића из Сврачкова на 5 од 25 маркера. С обзиром да ниједан припадник овог рода није још увек дубински тестиран, препорука Марковићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирали у најмлађу подграну испод PH908.
Тестирани је у упитнику навео да су се према породичном предању у Сврачково доселили почетком 18. века из Грахова у Црној Гори, као и да им је старије презиме било Ковачевић, а садашње презиме носе по претку Марку. У тефтеру чибука за 1833. годину у Сврачкову су пописани Јован Марков, Тома Марков и Стеван Марков, а предак тестираног би требао бити поменути Јован.
-
165. Симић, Аранђеловдан, Чубура, Ражањ
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико специфичних вредности које одступају од модалних: повишене DYS393=14, DYS390=26 и DYS549=13, и снижену DYS533=11. Нема блиских поклапања у нашој бази са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука је дубинско тестирање (WGS или BigY-700) како би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој припада испод L1029.
Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а о Симићима из Чубуре нисам успео пронаћи више информација ни у доступној литератури.
-
152. Веселинов, Ђурђевдан, Футог, Нови Сад
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Нема потпуних поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове, најбројније код Срба, хаплогрупе. Има неколико блиских хаплотипови са којима има по две разлике на 23-25 маркера, међу којима бих због исте славе издвојио Ждралића из Домановића код Чапљине, који припада нижој грани I2-Y3120>PH908>FT16449, па највероватније и Веселинов припада овој грани. Разликују се на маркерима DYS389I=12/13 и DYS481=31/30. Ову везу би требало проверити дубинским тестом, па Веселинов препоручујем за даље тестирање WGS или BigY-700 тестове.
Веселинов је навео да су његови преци дошли из Руменке. У Футогу се помиње Чедомир Веселинов, који је у време рата био црквењак.
-
Пета тура:
181. Ковачевић (Петковдан), Долови, Даниловград
182. Пех (нема славу), Загреб
183. Ерић (Аранђеловдан), Бељина, Чачак
184. Жижовић (Ђурђиц), Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
185. Јовановић (Никољдан), Београд
186. Ковачевић (Јовањдан), Грмуша, Бихаћ
187. Поповић (Јовањдан), Вала, Бијела, Херцег Нови
188. Кнежевић (Аранђеловдан), Чемериковци, Доброселица, Чајетина
189. Деспотовић (Аранђеловдан), Полом, Горњи Милановац
190. Васић (Никољдан), Пиперци, Бијељина
191. Кљајић (Никољдан), Гусак, Прњавор
-
163. Филиповић, Аврамијевдан, Узовница, Љубовија
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y46636>Y56167. Поседује све немодалне вредности које карактеришу ову подграну: снижене DYS576=17, DYS533=12 и DYS635=22, и повишене DYS570=19 и DYS643=11. Од јавно доступних резултата најближе поклапање има са Ђорђићем из Узовнице који такође слави Аврамијевдан, и од ког се разликује на само 1 од 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
О Филиповићима је у литератури забележено:
Стари су род:
Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.
Поред старог рода Филиповића у Узовници и њихових огранака Јаношевића и по предању Лукића, вриједи поменути да Аврамијевдан славе такође:
– Андрићи
– Илићи
– Мићићи
– Ђорђићи
– Вучетићи
https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-uzovnica-ljubovija/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-uzovnica-ljubovija/)
-
140. Марић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11 и повишену вредност маркера DYS570=22.
На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Кацапун/Владичин Хан
- необјављени резултат, Стевањдан, Дејановац/Књажевац
- Вукајловић, Стевањдан, Криваја/Приједор
- Вукајловић, Томиндан, Бајинци/Србац
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево
- Филић, Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од поменутих.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
-
142. Срећковић, Никољдан (прислужба: Мали Никољдан), Велико Крчмаре, Рача, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга. Тестирани има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Срећковићем из истог места:
Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга. Нема ближих поклапања на пројекту. Не поседује ниједну вредност по којој би се издвајао у оквиру ове гране.
Ердељановић је у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" забележио следеће о Срећковићима:
Срећковићи су у Срећковића Крају и Капавцу, дошла два брата од „солунска мора“, Раде и Стојан. Раде се потурчио у Београду и сада су му потомци у Турској и знају за ово сродство. Стојан је најпре подигао кућу у крагујевачком Реснику, одакле му је син прешао у Мало Крчмаре у време када је Карађорђе нападао Јагодину, па његови синови прешли у Велико Крчмаре, Никољдан.
Тестирани је навео да је према предању родоначелник братства Срећко Стефановић.
Новотестирани Срећковић је навео два предања о даљем пореклу: према једом потичу "од Солунског мора", а према другом из околине Новог Пазара. Одатле им је предак Стојан крајем 17. или почетком 18. века дошао у Ресник између Крагујевца и Раче. Из Ресника су његови потомци прешли у Мало Крчмаре, да би коначно Срећко прешао почетком 19. века у Велико Крчмаре.
С обзиром на припадност роду Матаруга, предање о пореклу из околине Новог Пазара свакако има више смисла.
Препорука за даље тестирање: SNP тест на E-CTS11222 ради провере да ли припада подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава такође Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=65246
-
143. Исаиловић, Никољдан, Белотић, Владимирци, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS456=16 и DYS635=22. Од већег броја тестираних се разликује на само једном маркеру, али нећу наводити њихова презимена јер ни са једним од њих није географски близак.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: SNP тест на E-CTS11222 ради провере да ли припада подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава такође Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=65246
-
140. Марић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11 и повишену вредност маркера DYS570=22.
На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Кацапун/Владичин Хан
- необјављени резултат, Стевањдан, Дејановац/Књажевац
- Вукајловић, Стевањдан, Криваја/Приједор
- Вукајловић, Томиндан, Бајинци/Србац
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево
- Филић, Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од поменутих.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Марић је на 2/23 са Тодоровићем из истог села, уз двоструку разлику на брзомутирајућем DYS570.
Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Од модалног хаплотипа гране E-L241 одступа једино повишена вредност маркера DYS635=23, али ни она није тако ретка.
-
82. Раца, Никољдан, околина Бања Луке, I2-Y3120 > PH908
Тестирани наводи да су по очевој линији негде "од Гомјенице, код Бања Луке". Гомјеница је заселак Кмећана код Бања Луке, а генерално је ту између Кмећана, Вилуса и Радманића извор Гомјенице, па се обично мисли на читав тај крај. Рацама је матично место по свој прилици село Радманићи. Драгица Р. Гатарић (Насеља Змијања) о томе каже следеће:
"Гомјеница је десна притока Сане. Извире у насељу Радманићи, код родовских кућа Раца..."
Рацама су генетички блиске још неке породице из Босанске Крајине са славом Никољдан: Кондић, Јеличић, Рунић и Сеизовић.
Род Кондића-Јеличића описао је Милан Карановић у монографији о Поуњу:
Приповедач Васо Кондић, сарадник Кочићев на Бањалучкој „Отаџбини“, нашао је предање да је род Кондића старином од Ужица. Пали су најпре на Змијање. Једно су са Јеличићима, само не знају које им је старије презиме, Јеличић или Кондић. Славе Никољдан. Има их Јелачића 49 к. у 12 насеља, Кондића 10 к. у 4 н.; Зецова 61 к. у 14 н.; и Вукашиновића 17 к. y 4 насеља. Најпре су са Змијања населили Јеличићи пре 150–200 г. под Грмеч планину. Од њих су Вукашиновићи, којима су се два пута хиљадиле овце у Грмуши и старјешина из њихова рода носио је доламу. Један се огранак Јеличића преселио у Лику за Лауданова Рата. Из те гране има их насељених у овој области после Окупације. Кондићи су стара свештеничка породица.
Карановић их је дакле сврстао у досељеничке српске родове, који су у Поуње долазили са Змијања. Генетика за сада иде сасвим у прилог том предању. Вероватно да је реч о подграни I-FT14506. Савет за Рацу је свакако неки дубински тест.
-
183. Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак, R1b-U152 > R-FGC90545 (Богићевци и Дрљевићи > Богићевци)
Тестирани је већ раније радио тест на 23 маркера преко ДНК центра, али се поново тестирао преко Биолошког факултета, како би проширио хаплотип за још 2 маркера. У ранијем упитнику је навео да се предак доселио у Бељину код Чачка око 1800. године из околине Невесиња и да су се раније вероватно презивали Радовић. Очекивано, претходни и нови његов резултат имају потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.
Ерићев хаплотип има и блиско поклапање на 24 од 25 упоредива маркера са дубински профилисаним Ракочевићем, Аранђеловдан, из Павиног Поља код Бијелог Поља, који припада роду Богићеваца. Сви остали, Ерићу по хаплотупу најближи тестирани, такође припадају роду Богићеваца:
- Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље (1/25)
- Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница (1/25)
- Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница (1/23)
- Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац (2/25)
- Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар (2/25)
- Радоњић, Велика Госпојина, Шалудовац/Параћин (2/23)
- Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток (2/23)
- Гмијовић, Велика Госпојина, Кашевар/Блаце (3/25)
- Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
- Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)
- Перовић, Аранђеловдан, Јасиковица/Раичевина/Колашин (3/23)
О роду Богићеваца и Дрљевића имамо посебну тему на нашем форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.0;all (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.0;all)
Ерић је већ изразио спремност да уради и тест целог генома (WGS) што ће помоћи да се додатно профилише овај знаменити српски род и одреди време када се његова мушка лоза одвојила од других Богићеваца.
-
Први статистички пресек стања на 157 објављена резултата.
И2а-56 (35.6%) Дин Југ-34 (60.7%),(21.6%) / Дин Север-22 (39.2%),(14%)
Е-В13-28 (17.8%)
Р1а-22 (14%)
Р1б-13 (35.6%)
И1-11 (35.6%)
J2б-9 (5.7%)
Н2-5 (3.1%)
Г2а-4 (2.5%)
Ј2а-3 (%)
Ј1-3 (1.9%)
И2-M223-2 (1.2%)
Q2-1 (0.6%)
-
112. Лугоњић, Ђурђевдан, Дубравице Горње, Брчко, J1-ZS4416 > ZS9949
Тестирани није оставио предање о пореклу, а крајеви око Брчког нису детаљно обрађени у етнографској литератури. Међутим, у Баштинару из 2010 постоје одређени подаци о пореклу тамошњих Лугоњића. Преносим овде:
"Лугоњићи насељени између Брчког и Лопара сачували су предање по којем су овде дошли из Јегинова Луга, а даљом старином су од Калиновика. То су, у ствари, биле успутне станице, привремена боравишта овог рода из Пиве, односно Дробњака.
У то време је на месту Јегиновог Луга било запуштено земљиште, што се види из предања које је забележио Миленко С. Филиповић. Према тој белешци, Митровићи су били један од бројнијих родова у Јегиновом Лугу. Они су, такође, пореклом из Херцеговине. Неки њихов предак доселио се у Јегинов Луг, настанио се у шуми и крчио је. „Хаџићи су га покметили и хтели да га дигну са земље.“ Он је, по наговору, отишао у Травник код паше да тражи „ферман“ за настањивање на искрченом земљишту. Од паше је добио дозволу да остане, али као кмет. Тако су Митровићи остали на земљишту и касније га „откупили“? Из предања се зна и приближно време досељавања. Син оног ко се доселио био је поп. Звао се Ристо. Његов син Никола, такође поп, рођен је 1837, што значи да се предак Митровића доселио у другој половини XVIII века. Према народном предању, предак Лугоњића је у то време био у Јегиновом Лугу, али се, по свој прилици, под притиском бегова Хаџића, или у потрази за бољим местом иселио у Горње (Српске) Дубравице, село између Лопара и Брчког."
(https://iili.io/KZkBOhB.png)
Помињу се даље у тексту и неке пивске и дробњачке породице у контексту сеоба Лугоњића, али предање о Херцеговини вероватно није без основа. Наиме, Лугоњићи припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића. Изузев вредности 390=25, коју не поседује ни један до сада тестирани припадник J-ZS9949, све остале вредности су потпуно модалне.
неке теме на којима смо говорили о овој подграни J1:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.920
https://www.poreklo.rs/2021/03/31/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-i2-y3120/?script=cir
Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/
Помињали смо и раније да је овај генетички род код нас изнедрио велики број певача. Тако је и овај пут, из Брчког су покојни Рики Лугоњић и његов син, такође певач, Игор Лугоњић. Још једну ствар треба напоменути, ово је можда и најбољи пример колико често, чак ни релативно ретка презимена попут Лугоња/Лугоњић и то исте славе, не морају бити повезана по мушкој линији. Тестирани су: Лугоња (Ђурђевдан) из Љубиња J2b-M205, Лугоња (Ђурђевдан) из Купреса I2-PH908 и Лугоњић из Брчког J1-ZS9949.
https://photos.google.com/photo/AF1QipO-l4Xa7qKWv9ZH6hECh_O0mho4jT8pen32dzHw
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczOtNMzccORc9lKL0FaRHd0t-yDHGARc_Xd1FR6NhBVuFvz0fz46ePS-=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczM3uK6xoRWTpWAHPNUODNcDWQQLh5Iga1lVpG96saXqK7ijClHCHqIm=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
Лугоњићи у Пукишу су од Спасоја Марјановића.
После 1945 се деле на Марјановиће и Лугоњиће због Марка Лугоњића који је био комадант брчанске бригаде југословенске војске у отаџбини.
По Y-DNK требало би да имају различиту халпо групу.
Ово сам направио користећи црквене књиге.
1917.године више села у околини Брчког добило је руског попа који је све записивао.
Имам још занимљивих предања о прецима и када нађем тему тамо ћу написати.
Да ли има Халпо група Лужана и да ли Турци имају ж а ми да ли смо имали Х до Вука?
-
Пета тура:
181. Ковачевић (Петковдан), Долови, Даниловград
182. Пех (нема славу), Загреб
183. Ерић (Аранђеловдан), Бељина, Чачак
184. Жижовић (Ђурђиц), Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
185. Јовановић (Никољдан), Београд
186. Ковачевић (Јовањдан), Грмуша, Бихаћ
187. Поповић (Јовањдан), Вала, Бијела, Херцег Нови
188. Кнежевић (Аранђеловдан), Чемериковци, Доброселица, Чајетина
189. Деспотовић (Аранђеловдан), Полом, Горњи Милановац
190. Васић (Никољдан), Пиперци, Бијељина
191. Кљајић (Никољдан), Гусак, Прњавор
Ови Кнежевићи би требало да су дали и досељенике у Криву Реку, изгледа да су дошли из Дробњака као Ђурђевштаци па су мењали славу...мада за Стубло нпр наводе да су дошли из околине Бијелог Поља-с, тим што би та грана требала да буде подударна са Кнежевићи а из Биоске а то су други родови и односу на Криворечане и Златиборце. У сваком случају грана из Криве Реке (што кажу рођена ташта :D) имају предање да су пореклом из Херцеговине, уосталом као и највећи број људи тог краја..
-
...
Лугоњићи у Пукишу су од Спасоја Марјановића.
После 1945 се деле на Марјановиће и Лугоњиће због Марка Лугоњића који је био комадант брчанске бригаде југословенске војске у отаџбини.
По Y-DNK требало би да имају различиту халпо групу.
...
Ово не разумем. Да ли су Марјановићи и Лугоњићи један род или нису? Ако јесу, како и зашто би требало да имају различиту халпогрупу? Ако нису, шта значи да су се поделили?
-
148. Малеш, Јовањдан, Хасанбеговци/Гламоч
Припада хаплогрупи N2, грани FGC28435*.
Хаплотип тестираног Малеша има три немодалне вриједности, у поређењу са основним модалом све три повишене - DYS385=11-17, DYS449=31 и DYS549=13. Међутим ове вриједности DYS385 и DYS449 се одлично уклапају у модални хаплотип рода Малешевића.
Малеш, тако, има потпуно поклапање са другим Малешом, из Брђана код Шипова, док се од других припадника рода из околине Гламоча и Купреса разликује на по једном од упоредивих 22, односно 24 маркера.
У литератури проналазимо податак да су Малеши у Хасанбеговце досељени почетком 19. вијека из Прибеље, те да су ту купили земљу. Кроз литературу је могуће пратити релативно сигуран траг уназад од Гламочког до Бјелајског поља, али тешко је са сигурношћу рећи нешто даље од тога. С друге стране, прилично је извјесно да су припадници рода са простора Гламочког поља даље насељавали околне крајеве.
С обзиром на чињеницу да је ово један од ријетких N2 родова који је са великом сигурношћу могуће идентификовати и на основу самог хаплотипа, директни тест код YSEQ-a би био прилично бескористан. С друге стране, имајући у виду да до сада немамо урађен дубински тест, што се припадника овог рода тиче, свакако би било веома значајно ако би се Малеш одлучио на то.
-
172. Крнета, Јовањдан, Кистање
Припада хаплогрупи N2, за сада грани FT213937.
Хаплотип тестираног Крнете је веома близак модалном, уз два одступања, у виду повишених вриједности DYS460=11 и DYS549=13.
Кренућемо сагледавајући потпуна поклапања. Крнета има десетак потпуних поклапања на 16 упоредивих маркера. Међутим, како ни код ког од тих тестираних нису рађени маркери на којима Крнета одступа од модала, а нема ни нарочито географски блиских, сматрам да би било неопрезно придавати тим поклапањима већи значај.
Једино потпуно поклапање на већем броју тестираних маркера Крнета има са Печујлијом из Барање - 22 од 22, од чега и DYS549, али без DYS460. Међутим, како Печујлија слави Никољдан и очигледно је веома дуго везан за релативно удаљене крајеве Барање и јужне Мађарске, то поклапање тешко да има већи значај.
На крају, с обзиром на све околности, можда као најзначајније блиске резултате можемо посматрати резултате двојице тестираних Пиља. Са Пиљом из околине Грачаца Крнета има поклапање на 23 од 24 упоредива маркера. Поклапају се и на критичном DYS549, док је једина разлика на другој Крнетиној немодалној вриједности – DYS460. Од Пиље из околине Слуња Крнета се разликује на DYS460, али и на DYS533, на ком се међусобно разликују и двојица Пиља. Сви поменути славе Јовањдан, релативно су геиграфски блиски и дијеле по једну од двије немодалне вриједности, коју скоро да не дијеле ни са ким од осталих тестираних.
Крнете се са сигурношћу у Кистању помињу 1760их, али су ту вјероватно били и нешто прије тога. Интересантно је поменути да је 1712. године у Брувну пописан Радосав Крнетић, рођен 1642. године, а да је његов син у истом селу пописан као (поп) Марко Крнет(а). Да ли ови Крнетићи/Крнете имају везе са онима који се нешто касније јављају у Кистању тешко је рећи без детаљнијег истраживања.
Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a.
-
Ово не разумем. Да ли су Марјановићи и Лугоњићи један род или нису? Ако јесу, како и зашто би требало да имају различиту халпогрупу? Ако нису, шта значи да су се поделили?
У родослову стоји преузето из црквених књига да је Ђука Лугоњић довела мужа на имање Спасоја Марјановића,задржала презиме и славу.
Нисам успео да поставим слику родослова.
1945.године да би избегли прогон комуниста део мења презиме у Марјановић по мушком претку.
Пошто сви потичу по мушкој линији од Спасоја Марјановића имамо ли ми исту халпо групу или не.
[img]https://photos.google.com/photo/AF1QipM1vhd-eYhpvbLPbfaO-RTXjAOKrGdZ0esptFG0[img]
https://photos.google.com/photo/AF1QipM1vhd-eYhpvbLPbfaO-RTXjAOKrGdZ0esptFG0
-
https://photos.google.com/photo/AF1QipO-l4Xa7qKWv9ZH6hECh_O0mho4jT8pen32dzHw
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczOtNMzccORc9lKL0FaRHd0t-yDHGARc_Xd1FR6NhBVuFvz0fz46ePS-=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczM3uK6xoRWTpWAHPNUODNcDWQQLh5Iga1lVpG96saXqK7ijClHCHqIm=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
Невероватно колико је певача у генетском роду Влаховића, Здравко Чолић, Миле Лојпур, Шепа из групе "Кербер". Зећићи са Влаховића...Лугоњић - Рики? претпостављам. Мој син музички надарен, завршио музичку школу - гитара, пок отац лепо певао...
Лугоњићи у Пукишу су од Спасоја Марјановића.
После 1945 се деле на Марјановиће и Лугоњиће због Марка Лугоњића који је био комадант брчанске бригаде југословенске војске у отаџбини.
По Y-DNK требало би да имају различиту халпо групу.
Ово сам направио користећи црквене књиге.
1917.године више села у околини Брчког добило је руског попа који је све записивао.
Имам још занимљивих предања о прецима и када нађем тему тамо ћу написати.
Да ли има Халпо група Лужана и да ли Турци имају ж а ми да ли смо имали Х до Вука?
-
Поштовани,
може ли помоћ.
Како до УРЛ адресе слике на гоогле слике.
Тамо сам поставио три слике али никако да дођем до УРЛ адресе.
Пробао сам много али не иде.
Хвала.
-
Поштовани,
може ли помоћ.
Како до УРЛ адресе слике на гоогле слике.
Тамо сам поставио три слике али никако да дођем до УРЛ адресе.
Пробао сам много али не иде.
Хвала.
Ако сам добро разумео, ваше питање се односи на то како да поставите неку слику овде на форуму? Ако је то у питању, ево кратко упутство:
1. Преузмите жељену слику на свој рачунар
2. Отпремите слику на неки од сервиса попут: https://postimages.org (https://postimages.org), https://imgur.com (https://imgur.com), https://imgbb.com (https://imgbb.com) и сл.
3. Преузмите са тог сервиса директан линк (URL) до отпремљене слике - обично је у неком оваквом формату: https://i.postimg.cc/TPb3pxWG/slika.jpg
4. Налепите (paste) тај линк у своју поруку на овом форуму и обележите цео текст линка (URL)
5. Кликните на дугме "Уметните слику" у палети изнад
(https://i.postimg.cc/q7xWmDPL/267BB9E1-C00A-4DD7-871F-72095781AF52.png)
-
172. Крнета, Јовањдан, Кистање
Припада хаплогрупи N2, за сада грани FT213937.
Хаплотип тестираног Крнете је веома близак модалном, уз два одступања, у виду повишених вриједности DYS460=11 и DYS549=13.
Кренућемо сагледавајући потпуна поклапања. Крнета има десетак потпуних поклапања на 16 упоредивих маркера. Међутим, како ни код ког од тих тестираних нису рађени маркери на којима Крнета одступа од модала, а нема ни нарочито географски блиских, сматрам да би било неопрезно придавати тим поклапањима већи значај.
Једино потпуно поклапање на већем броју тестираних маркера Крнета има са Печујлијом из Барање - 22 од 22, од чега и DYS549, али без DYS460. Међутим, како Печујлија слави Никољдан и очигледно је веома дуго везан за релативно удаљене крајеве Барање и јужне Мађарске, то поклапање тешко да има већи значај.
На крају, с обзиром на све околности, можда као најзначајније блиске резултате можемо посматрати резултате двојице тестираних Пиља. Са Пиљом из околине Грачаца Крнета има поклапање на 23 од 24 упоредива маркера. Поклапају се и на критичном DYS549, док је једина разлика на другој Крнетиној немодалној вриједности – DYS460. Од Пиље из околине Слуња Крнета се разликује на DYS460, али и на DYS533, на ком се међусобно разликују и двојица Пиља. Сви поменути славе Јовањдан, релативно су геиграфски блиски и дијеле по једну од двије немодалне вриједности, коју скоро да не дијеле ни са ким од осталих тестираних.
Крнете се са сигурношћу у Кистању помињу 1760их, али су ту вјероватно били и нешто прије тога. Интересантно је поменути да је 1712. године у Брувну пописан Радосав Крнетић, рођен 1642. године, а да је његов син у истом селу пописан као (поп) Марко Крнет(а). Да ли ови Крнетићи/Крнете имају везе са онима који се нешто касније јављају у Кистању тешко је рећи без детаљнијег истраживања.
Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a.
Крнете (Јовањдан) из Босанског Грахова су N2-P189.2 на 23andMe, тако да је ово лепа потврда припадности истом генетичком роду.
-
160. Шестић, Петковдан, Старо Село, Велика Плана, J2b-M205
Тестирани наводи предање о пореклу из неког села у Топлици, у околини Прокупља. Старије презиме Аврамовић. Пре Старог Села боравили су једно време у Тропоњу код Свилајнца. Памте да су дошли у истој сеоби као и Сребрићи. За Сребриће из Старог Села каже се следеће: "Сребрићи су из крушевачке Жупе, Ђурђевдан". У Старом Селу и Тропоњу доста родова слави Петковдан, али не знамо родовски надимак Шестића, па је тешко одредити од ког су тачно рода.
У питању је једна нетипична подграна M205 за ове просторе, највероватније J-Y131354. На основу хаплотипа, највећа је вероватноћа за ову, или неку низводну грану (391=9, 385=17-18, 458=17). Подграна иначе највеће проценте бележи на простору Омана и Јемена.
Постоји у околини Смедерева, село Липе, тестирани Станковић који такође није Y22059, јесте M205, али се хаплотипом доста разликује од Шестића. Овакве недефинисане гране M205 присутне су код Јужних Словена (Шестић, Станковић, Умић), али у мањем проценту. Пажљиво сам погледао да ли постоји поклапање са неким породицама из Грчке и Албаније, али оне махом припадају CTS1969.
У сваком случају, код Јужних Словена, на подграну Y22059 одлази практично 99% читаве M205. Овакви случајеви су веома ретки. Питање је којим је путевима ова грана дошла на Балкан, односно међу Србе, нисмо још увек то открили ни за Y22059. Савет за даље је свакако дубински тест (BIGY700).
-
Хвала.
(https://i.postimg.cc/Typ9fcRR/20251120-173028-(1).jpg) (https://postimg.cc/Typ9fcRR)
(https://i.postimg.cc/hJ60j7jR/20251120-173043.jpg) (https://postimg.cc/hJ60j7jR)
У доњем стаблу од Митра син Ристо је певач.
Ово је родослов Лугоњића из Дубравица Горњих.
У горњем стаблу је родослов од 1823.године, који сам направио помоћу црквених књига.
Како је тамо био обичај да ко има пуно земље и стоке а остане без мушког наследника доводи зета који прихвата и славу и презиме, молим да ми неко објасни дали се тиме и мења
халпо група . Ја једини мислим по предањима да се код нас то десило пре Остоје рођеног 1823.Нико никад ми није рекао како се звао Остојин отац и мајка , а син Остојин, Теодор је живео до 1919.Ваљда је неком рекао ко му је био деда.Остоја и Манојло су били близанци.(http://[url=https://postimg.cc/Typ9fcRR][img]https://i.postimg.cc/Typ9fcRR/20251120-173028-(1).jpg)[/url]
-
Хвала.
(https://i.postimg.cc/Typ9fcRR/20251120-173028-(1).jpg) (https://postimg.cc/Typ9fcRR)
(https://i.postimg.cc/hJ60j7jR/20251120-173043.jpg) (https://postimg.cc/hJ60j7jR)
У доњем стаблу од Митра син Ристо је певач.
Ово је родослов Лугоњића из Дубравица Горњих.
У горњем стаблу је родослов од 1823.године, који сам направио помоћу црквених књига.
Како је тамо био обичај да ко има пуно земље и стоке а остане без мушког наследника доводи зета који прихвата и славу и презиме, молим да ми неко објасни дали се тиме и мења
халпо група . Ја једини мислим по предањима да се код нас то десило пре Остоје рођеног 1823.Нико никад ми није рекао како се звао Остојин отац и мајка , а син Остојин, Теодор је живео до 1919.Ваљда је неком рекао ко му је био деда.Остоја и Манојло су били близанци.(http://[url=https://postimg.cc/Typ9fcRR][img]https://i.postimg.cc/Typ9fcRR/20251120-173028-(1).jpg)[/url]
Не може се мењати хаплогрупа у пакету са презименом и славом. :) Хаплогрупа је нешто што човек носи од рођења и што преноси даље свом мушком потомству. Дакле овде би било у питању тзв. "призећивање", што свакако није редак случај у тим крајевима.
-
161. Станковић, Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан, J2b-M205 > Y22059
Станковићи су, по свему судећи, део рода Ањаци (Поповићи):
Ањаци (Поповићи). Родоначелник Јанићије, кога су звали Ања и Јања па отуда назив ове фамилије. Јанићије се доселио из Калне (Црна Трава). Његови синови су Станко, Ђорђе и Стојан. Ђорђе и Стојан су као трговци одсељени у Параћин. Има их одсељених у Равну Дубраву, Власотницу, Нишу, Београду, Енглеској, Коритници, Јагодину, Лесковцу. У породици је било доста свештеника, трговаца и угоститеља. Осим тога има доста факутелски образованих – преко 20, а имају и официра. Из ове фамилије је Милентије Поповић високи функционер после Другог светког рата. Славе Јовањдан.
Тестирани Станковић није навео од ког су рода пореклом, али јесте раније тестирани Поповић из истог села, са којим Станковић има најближе поклапање (род Јањаци). Овај хаплотип карактеришу вредности 385=15-20/15-21, 458=15 и 576= 19. Вредности које се у глобалу много више јављају код припадника J-Y155375 (Кричи, Затарје), него код осталих. Осим Поповића и Станковића, сличан хаплотип поседују Стојановићи, такође Јовањдан из Новог Села код Лесковца, као и Милићевићи (Ђурђиц) из села Стубла код Медвеђе. Изгледа постоје нека концентрација ове подгране Y22059 и на југоистоку Србије. Било би најбоље да неко из ове групе одради дубински тест, или бар појединачни тест на Y155375 (YSEQ).
-
170. Јанковић, Никољдан, Дубоко, Љубовија
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y6228>Y7627. Најближи су му по свему судећи припадници ове хаплогрупе из западне Србије који славе Никољдан и поседују вредност DYS389II=29, а то би били:
- Ћирић, Мијановић, Ваљево
- Јевтић, Грачаница, Љубовија
Блиски су му и још неки припадници ове хаплогрупе који славе Никољдан, као што су Илић из Јајчића код Љига и Зарић из Калудре код Рековца, као и припадници рода Миљановића и Росандића, описаног у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, који славе Јовањдан. Овом роду припадају и неке исељене породице у источној Босни и западној Србији, међутим рекао бих да су због поменуте карактеристичне вредности на маркеру 389II Ћирић и Јевтић за сада најближи Јанковићу.
Јанковић је навео податак да је род са Ерићима, што се може пронаћи и у етнографској литератури, где се помиње да су Ерићи род са Јанковићима из Грчића. Више о томе може да се пронађе на овом месту https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-donja-bukovica-ljubovija/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-donja-bukovica-ljubovija/).
-
167. Шарац, Никољдан, Цивљане, Врличка крајина, J2b-M205 > Y22059
Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810 највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.
Најупечатљивија је генетичка веза са Барошима из околине Босанског Грахова, посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је у Цивљанима. Висока вредност на маркеру 385 (15-20/15-21) код Бароша и двојице Шараца из Цивљана указује свакако на ближу везу.
Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи из Врбника код Книна припадају једној реткој подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим родовима из Цивљана и околине. Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-Y22059 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.
Што се других породица тиче, мора се споменути потенцијална веза са Деспинићима (Јовањдан) из Отишића код Врлике. Њихов хаплотип асоцира на Угреновиће J-Y146264. Oво је посебно важно ако узмемо у обзир да и Шарци имају најближа поклапања управо у околини Никшића. Реч је о следећим родовима:
Шљукић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић
Николић, Лучиндан, Луњевица, Горњи Милановац
Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић
Михаљ, католик, Поклечани, Посушје Y523332+
Ако сагледамо укупну слику, велика је вероватноћа да Шарци воде порекло из околине Никшића и да припадају нижој подграни J-Y146264, односно J-Y146264 > Y523332. Ово се може проверити дубинским (BIGY-700), или појединачним тестом (YSEQ).
-
Ови Кнежевићи би требало да су дали и досељенике у Криву Реку, изгледа да су дошли из Дробњака као Ђурђевштаци па су мењали славу...мада за Стубло нпр наводе да су дошли из околине Бијелог Поља-с, тим што би та грана требала да буде подударна са Кнежевићи а из Биоске а то су други родови и односу на Криворечане и Златиборце. У сваком случају грана из Криве Реке (што кажу рођена ташта :D) имају предање да су пореклом из Херцеговине, уосталом као и највећи број људи тог краја..
И мене занимају ове моје драге комшије Кнежевићи, досељени из Чајетине у Криву Реку (1873. и 1874. помињу се Димитрије и Миаило Кнежевићи, житељи криворечки).
-
Не може се мењати хаплогрупа у пакету са презименом и славом. :) Хаплогрупа је нешто што човек носи од рођења и што преноси даље свом мушком потомству. Дакле овде би било у питању тзв. "призећивање", што свакако није редак случај у тим крајевима.
Лугоњићи из Дубравица Горњих (српских) имају гране у селу Мртвици(10Км далеко од Дубравица Горњих) и у Србији ,порекло пре 1823.године.(било је петоро браће)
Где у Србији не знамо, али они имају предање да су пореклом од нас.
После 1823. шире се ка Пукишу и данас има Лугоњића .
А данашњи потичу од призетка Спасоја Марјановића.(већ сам писао)
Певачи Ристо ,син Игор, потичу из Дубравица Горњих и род смо.
Дошли смо из села Јегињов луг, (негде код Калесије) а пре тога "од Језера".(предање)
Звали смо се Лугоње.
-
176. Драгићевић, Никољдан, Чунгула, Блаце
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модала одступа на маркеру DYS481=26, што није превише од помоћи око одређивања ближег сродства са осталим припадницима ове хаплогрупе, јер се ово одступање јавља код двадесетак припадника овог генетичког рода у нашој бази и што је још важније присутно је у неколико различитих грана хаплогрупе I1-P109>FGC22061. Драгићевићу саветујем BigY-700 или WGS тест уколико жели даље да истражује своје породично порекло помоћу генетичке генеалогије.
Кандидат је у упитнику навео да је порекло његове породице из Пипера, што је вероватно накнадно исконструисано предање. Драгићевићи из Пипера славе Аранђеловдан, тестирани су и припадају хаплогрупи R1b-Z2103>Z2705.
-
И мене занимају ове моје драге комшије Кнежевићи, досељени из Чајетине у Криву Реку (1873. и 1874. помињу се Димитрије и Миаило Кнежевићи, житељи криворечки).
У којој књизи сте пронашли тај податак? Уколико би се ту правио родослов на пример , можемо ли се надати некој грађи из цркве (макар до прве трећине 19.века) и која црква би могла бити у игри?
-
168. Стевановић, Никољдан, Липова, Врњачка Бања, J2b-M205 > Y22059
Није ми познато да постоји монографија која се бави пореклом становништва Липове. Овај крај насељен је углавном из Старог Влаха и са Косова. Хаплотип тестираног поседује две специфичне вредности, 643=10 и 456=13. Прва је типична за племе Угреновића из околине Никшића, а друга за род Никољштака из Старог Влаха и Шумадије. С обзиром на славу и географску блискост, рационалније је претпоставити да постоји веза са групом из Старог Влаха. Цитираћу у потпуности објаву резултата Костића из Ивањице:
60. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205 > Y22059
Костићи из Свештице се сматрају староседеоцима. Имају потпуно поклапање са већином тестираних из овог генетичког рода, који је доста раширен на простору Старог Влаха. Припадници овог рода присутни су на читавом потезу од Нове Вароши, преко Ивањице, до Чачка, а има их и у Шумадији око Тополе. У мору J-Y155375 на простору Старог Влаха, ово је једна прилично раширена група Никољштака која, по свој прилици, припада другој подграни. Нико од њих није радио дубински тест, али на основу 111 маркера Костића из Чачка и маркера 587=20, врло вероватно да је реч о подграни J2b-M205 > Y22059 > Y22063. У питању су:
Костићи, Никољдан, Чачак
Костићи, Никољдан, Светшица, Ивањица
Белићи, Никољдан, Остра, Чачак
Николићи, Никољдан, Блазнава, Топола
Поповићи, Никољдан, Кушићан, Ивањица
Поповићи, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
Цветковићи, Никољдан, Маскова, Ивањица
Зечевићи, Никољдан, Милатовићи, Лучани
необјављен, Никољдан, Тисовица, Нова Варош
Индикативно је да међу тестиранима који поседују ретку мутацију 456=13, слава Никољдан заступљена са преко 50%. Овој групи из Старог Влаха условно могу бити блиски Новаковићи из Подгрмечја (Никољдан, 456=13), као и једна необјављена породица из околине Струге у Западној Македонији. Они такође славе Никољдан, а имају родовски надимак Бошњаковци, или Бошњаковићи, због предања о пореклу "из Босне". Осим тога, поменута вредност јавља се и код неких родова из Старе Херцеговине и Западне Србије (слава Аранђеловдан), као и код још неких породица из Северне Македоније.
На мапи су припадници J2b-Y22059 са комбинацијом 456=13, слава Никољдан
(https://iili.io/KZWZtSV.png)
Пожељан BIGY700 тест.
-
176. Драгићевић, Никољдан, Чунгула, Блаце
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модала одступа на маркеру DYS481=26, што није превише од помоћи око одређивања ближег сродства са осталим припадницима ове хаплогрупе, јер се ово одступање јавља код двадесетак припадника овог генетичког рода у нашој бази и што је још важније присутно је у неколико различитих грана хаплогрупе I1-P109>FGC22061. Драгићевићу саветујем BigY-700 или WGS тест уколико жели даље да истражује своје породично порекло помоћу генетичке генеалогије.
Кандидат је у упитнику навео да је порекло његове породице из Пипера, што је вероватно накнадно исконструисано предање. Драгићевићи из Пипера славе Аранђеловдан, тестирани су и припадају хаплогрупи R1b-Z2103>Z2705.
Драгићевићи су староседеоци села Тврђан (Лепосавић), који су заједно са већином осталих становника Тврђана исељени 1879. године у новоослобођени топлички округ.
Драгићеви синови - Милета и Андрија су почетком 19. века живели у две одвојене задруге у Тврђану.
Крајем 50-их година 19. века су се Андрија и његов син Василије иселили у Горње Казновиће (Рашка).
Милетини синови Радоица и Вукосав су се иселили у Чунгулу 1879. године, где су 1884. године пописане две задруге – Милетић Вукосава, са 4 члана, од којих су двојица били синови Тодор и Ананије, и Милетић Радоице, са 16 чланова, од којих је било 6 синова – Јеротије, Драгић (име добио по прадеди), Војин, Мојсило, Провил и Станоје.
У Тврђану је остао средњи брат – Богосав – Бојо, који је као и Радоица био један од истакнутих Ибарско-дежевско-рашких устаника у Српско-турским ратовима и од кога потичу садашњи Бојовићи у Тврђану.
-
190. Васић, Никољдан, Пиперци/Бијељина, I2-Y3120
Преци данашњег становништва Пипераца почињу да насељавају ово село у 18. веку. У једном чланку о Пипперцима наводи се да су Васићи били друга фамилија која се населила у селу, одмах после Нинића (данас Лазићи и Томићи). Презиме носе по родоначелнику Васи и његовом брату Гаври, чији су преци били ковачи. Тестирани као свог најстаријег посведоченог претка наводи Драгића. Каже да му је предак дошао из Србије, можда из ваљевског краја, а претпоставља да би старином могли бити из Херцеговине. На попису 1991. године у Пиперцима је пописано 25 Васића.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS458=18, DYS449=29, DYS576=19 и у мањој мери DYS570=17. Овај резултат има неколико веома интересантних блиских хаплотипова који би тестираном могли помоћи у потрази за далеким рођацима.
Први је хаплотип Секулића из оближњег села Миросавци у општини Лопаре, који слави Мратиндан. Ова два хаплотипа се разликују на једном маркеру од 23 упоредива. Секулић је радио тест на 23 маркера, па му није одређена вредност на DYS449, али поседује све остале карактеристичне вредности које се јављају и код Васића, па бих рекао да се може закључити да је у питању исти род. Секулићев деда се доселио из Мезграје, данас на југу угљевичке општине, а као даље порекло навео је да су "од Зворника".
Другу, можда и много занимљивију групу потенцијалних сродника Васића чине Милобратовићи, херцеговачки род који слави Лучиндан. Са већином њихових хаплотипова резултат Васића се разликује на један до два маркера од 23 до 25 упоредивих, а они такође поседују маркере карактеристичне за Васића. Међу њима је и хаплотип Јовељића из Кореташа код Лопара, који је и географски близак Васићу. Сви Милобратовићи који су радили тест на маркеру DYS449, такође поседују веома снижену вредност DYS449=29, као и Васић. Код припаднике хаплогрупе I2-Y3120 oвако снижена вредност може бити индикација да они који је поседују уствари припадају млађој грани I2-PH908, чак и ако на маркеру DYS448 имају вредност 20, што се у случају Милобратовића и показало као тачно. Милобратовићи су дубинским тестовима утврдили да припадају грани I2-Y3120>PH908>I-FT16449>I-Y151633>I-BY169079>I-Y183830, што би могла бити и грана Секулића и Васића.
Род Милобратовића је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине".
Тестирани Васић сада свакако има доста опција како може даље наставити потрагу за својим генетичким сродницима. Добра ствар је што су Милобратовићи већ генетички профилисани, па се може тестирати на појединачне СНП мутације и проверити претпоставку о сродности. Идеално би наравно било ако би урадио велики геномски тест. Свакако не би било лоше анимирати и Секулића, како би се потврдила њихова међусобна веза.
-
У којој књизи сте пронашли тај податак? Уколико би се ту правио родослов на пример , можемо ли се надати некој грађи из цркве (макар до прве трећине 19.века) и која црква би могла бити у игри?
Ова два податка су из књиге венчаних Цркве мачкатске (1853-1880). Матичне књиге ове цркве постоје у Историјском архиву у Ужицу и то: венчаних од 1853. до 1936, рођених од 1849. до 1926. и умрлих од 1854. до 1935. године. Најранији матични подаци (од 1837) су у књигама гостиљске и сирогојнске цркве, али не верујем да су од користи за Кнежевиће.
Такође, у самој Цркви мачкатској постоје књиге: венчаних од 1904, рођених од 1926. и умрлих од 1936. године. Ова црква је опслуживала шире подручје укључујући и Чајетину (до 1892).
-
159. Совиљ, Никољдан, Саница Горња, Кључ, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Највероватније припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује вредност 24 на маркеру DYS390 за разлику од хаплотипова огромне већине тестираних припадника овог рода, укљујући и претходно тестираног Совиља, од чијег хаплотипа се разликује на два маркера.
Совиљ, Никољдан, Врточе, Босански Петровац
Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Нема потпуних, али има велики број релативно блиских поклапања у табели. Поседује две нешто неуобичајеније вредности, DYS385=16-19 и DYS576=18. Тестирани је у упитнику навео предање да су на просторе Крајине дошли из Херцеговине, из околине Невесиња.
Занимљиво је да се новотестирани Совиљ на два маркера разликује и од појединих припадника рода Томића - Морачана, који припадају потпуно различитој грани: E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890
У упитнику је навео да су се Совиљи у Саницу Горњу доселили из Кијана код Грачаца.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради прецизног утврђивања места на филогенетичком стаблу.
-
162. Томић, Јовањдан, Солотуша, Бајина Башта, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213
Припада разгранатом генетичком роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице (општине Прибој и Пљевља). Већина припадника овог рода слави Јовањдан, а мањи део слави Никољдан. Хаплотип Томића поседује повишену вредност маркера DYS549=13, док већина припадника овог рода има вредност 12 на том маркеру.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. У етнографском раду Љубомира Павловића у коме је обрађена Солотуша наводи се да потичу из околине Прибоја, што је у складу са овим резултатом:
https://www.poreklo.rs/2013/01/18/poreklo-prezimena-selo-solotu%c5%a1a-bajina-ba%c5%a1ta/?script=cir
Род Поблаћана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а имамо и засебну тему о њему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0
-
166. Шукиловић, Ђурђевдан, Шљивовица, Чајетина, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Највероватније припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS449=34 и DYS635=24 и снижену вредност маркера DYS385a=15. Од хаплотипова неколико припадника овог генетичког рода разликује се на два маркера, од којих Ђурђевдан слави само један тестирани из Вишеграда чији резултат још није објављен. Вероватно су Шукиловић и тај тестирани ближе повезани с обзиром да Љубомир Мићић у свом раду о Златибору наводи да су Шукиловићи дошли из Вардишта код Вишеграда у 19. веку:
https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1ljivovica-%C4%8Dajetina/
Снижена вредност маркера DYS385a=15 карактеристична је за Кунарце из Заваита код Фоче, који такође славе Ђурђевдан.
Тестирани је навео да Шукиловићи по предању потичу из Требиња.
-
184. Жижовић, Ђурђиц, Горњи Бранетићи/Горњи Милановац, I2-Y3120>S17250>Y4882
Жижовићи на подручју Горњег Милановца живе у селима Леушићи, Горњи Бранетићи и Ручићи. Према предању које се налази у литератури, средином 18. века доселила су се три брата из Црне Горе и сваки се населио у једно од поменутих села. Жижовићи из Ручића ипак наводе да се њихов предак Вујо доселио из Бранетића, а прецизирају да су старином од Никшића. Такође се наводи да им је раније слава била Ђурђевдан. Тестирани је навео да су се доселили пре 1806. године од Никшића, а преко Сјенице и да су вероватно мењали Славу.
Од Жижовића у Леушићима су Милановићи којих има и у Коштунићима, а можда и друге фамилије из Леушића које славе Ђурђиц: Јовановићи-Сарамандићи, Васиљевићи, Маријановићи-Ћивше, Милосављевићи и Миличићи. У Такову Жижовића има и у Брусници, Бољковцима и Горњим Бањанима, где су се насељавали из неког од поменута три села.
Хаплотип тестираног карактеришу веома ретке вредности DYS437=16, DYS448=19 и DYS449=34, а у мањој мери и маркер DYS576=17. Овом резултату је близах хаплотип Челиковића из Лозња, такође у општини Горњи Милановац, који слави Ђурђевдан, стару славу Жижовића. Њихови хаплотипови разликују се на једном маркеру од 17 упоредивих. Иако су упоредиви на само 17 маркера, нема сумње да обојица тестираних припадају истом генетичком роду, с обзиром да и хаплотип Челиковића поседује веома ретке вредности DYS437=16 и DYS448=19, као и то да им се подудара слава и да живе у суседним селима.
За Челиковиће је забележено да су дошли из Заовина на Тари, а да су старином из Тепца, данас општина Жабљак. Челиковићима су сродни Јездићи.
У једном научном истраживању је утврђано да Челиковићи припадају млађој грани I2-Y4882, па је то грана којој припадају и Жижовићи. И једнима и другима препоручујем да размисле о дубинском геномском тесту како би генетички профилисали своју грану и утврдили старост родословне везе.
-
188. Кнежевић, Аранђеловдан, Чемериковци, Доброселица, Чајетина
Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11920>P95 (https://www.yfull.com/tree/I-P95/). Ово је веома ретка хаплогрупа код Срба. Среће се практично само у Старом Влаху. До сада јој припадају
- Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани
- тестирани из необјављеног истраживања чија породица даљим пореклом потиче из Вранеше код Кокиног Брода, Аранђеловдан
Од модала одступа на маркеру DYS390=22, модална вредност је 23. Ретко се среће одступање на овом маркеру. Од поменуте двојице одступа и на маркеру DYS570=18, али судећи према подацима из страних база Кнежевићева вредност је модална.
Добијени резултат указује на већу старост овог генетичког рода на подручју Старог Влаха, на шта указује и Данило Станојевић у књизи Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, стр. 40 у издању из 2013, где Кнежевиће из Доброселице убраја у најстарије становништо на Златибору. Хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 се иначе везује за сеобе германских народа у позној антици.
-
181. Ковачевић, Петковдан, Долови/Даниловград, I2-Y3120
Ковачевићи из Слатине, која као микрорегија обухвата и села Долови и Пољица у општини Даниловград, хетерогена су група фамилија која се сматра усељеничком у племену Бјелопавлића. Слатинске Ковачевиће чине три братства која су се временом стопила у једну заједницу. Основу чине изворни слатински Ковачевићи који сматрају да су у Бјелопавлиће дошли из Грахова, од тамошњих Ковачевића, у првој половини 17. века. Уз њих су се у Бјелопавлићима прибили Мур(ј)еновићи који наводе да су се доселили из Цуца, као и Абејевићи који су такође усељеници али о свом пореклу ништа не памте. Сви они данас носе презиме Ковачевић. Ковачевићи досељени из Грахова би требали славити Ђурђевдан, славу граховских Ковачевића, али су притиснути Бјелопавлићима узимали за славу Петковдан, док су стару славу славили потајно. Ковачевићи-Мурјеновићи славе Јовањдан, славу за коју сматрају да су је донели из Цуца, али изгледа да је и код њих било прихватања Свете Петке као славе.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS390=23 и DYS385=14-14, а у мањој мери и DYS576=17, те DYS635=24. Овај резултат се веома добро поклапа са резултатом Маликовића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7104.msg188819;topicseen#msg188819) који је такође из Слатине и слави Петковдан. Иако Маликовићи имају другачије предање о пореклу и не сматрају се Ковачевићима, подударање хаплотипова на 24 од 25 упоредивих маркера и исте поменуте карактеристичне вредности које поседују не остављају места сумњи да се ради о истом генетичком роду. Треба ипак нагласити да су тестови показали да су и Маликовићи разнородни, па је овај огранак вероватно прибраћен уз изворне Маликовиће.
Овом генетичку роду припадају и Ковачевићи-Мурјеновићи из Долова са славом Јовањдан, који су тестирани пре више од 10 година и у чији хаплотип сам имао увида. Пошто не знамо којем огранку Ковачевића припада тестирани, на основу овога можемо претпоставити да је од рода Мурјеновића, али оних који су узели славу Бјелопавлића, Петковдан. Ако то није сличај, већ припада изворној грани слатинских Ковачевића, онда овакав резултат руши предање о разнородности Ковачевића и прибраћивању Мурјеновића.
И Ковачевићи и Маликовићу препоручујем да размисле о геномском тесту.
-
Међу шесторицом раније тестираних Ковачевића из Долова, који сви имају идентичан хаплотип на 17 маркера, имамо двојицу који су по родослову од изворне гране Ковачевића и четворицу који су из гране Мурјеновића.
Сада када смо добили хаплотип Ковачевића на 25 маркера и кад знамо да један од двојице Маликовића припада истом генетичком роду као и Ковачевићи, основано можемо претпоставити да тај Маликовић не потиче од изворне гране Маликовића, већ да је од Ковачевића. Резултат другог тестираног Маликовића (R1a-Y3219) би требао бити меродавнији за Маликовиће.
-
Међу шесторицом раније тестираних Ковачевића из Долова, који сви имају идентичан хаплотип на 17 маркера, имамо двојицу који су по родослову од изворне гране Ковачевића и четворицу који су из гране Мурјеновића.
...
То би значило да је у питању други сценарио који сам навео, односно произилази да предање о разнородности Ковачевића и прибраћивању Мурјеновића није тачно и да се ради о истом братству. Врло чудно...
-
То би значило да је у питању други сценарио који сам навео, односно произилази да предање о разнородности Ковачевића и прибраћивању Мурјеновића није тачно и да се ради о истом братству. Врло чудно...
Вероватно је неко од Ковачевића отишао у Цуце, па се касније или тај или његов син вратио у Долове.
Проверио сам сад своју преписку са организатором тестирања. У нашој евиденцији је погрешно било наведено да су четворица од уже гране Мурјеновића, а заправо су само тројица.
-
171. Петровић, Митровдан, Горњи Матејевац, Ниш, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS19=12 и DYS385a=15 и повишене вредности маркера DYS439=13, DYS576=19, DYS438=11 и DYS635=23. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Тестирани је навео да су преци Петровића дошли из Сјенице за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Раније презиме им је Стевановић.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
178. Станојевић, Аранђеловдан, Предејане (село), Лесковац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS635=23. На три маркера се разликује од хаплотипова двојице тестираних чији резултати још нису објављени.
- Никољдан, Мала Ријека/Расиња
- Савиндан, Пријепоље
Мало је вероватно да су ближе повезани имајући у виду различите славе и географску удаљеност.
Станојевићи су познати по надимком Караманци. Били су хајдуци по Грделичкој клисури, па су се касније населили у селу Предејану које се налази поред истоимене варошице.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
180. Рапајић, Јовањдан, Крбавица (заселак Вујинове Главе), Плитвичка Језера, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5635>FT183738
Тестирани припада разгранатом роду из Босанске Крајине чија је крсна слава Јовањдан. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS458=15, коју нема ниједан до сада тестирани припадник овог рода. Од хаплотипова претходно тестираних Рапајића и Рапаића из Крбавице разликује се на два маркера.
Коментар резултата претходно тестираног Рапајића:
160. Рапајић, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z5018>S2979>L241
Најближе поклапање има са Рапаићем (који нема слово Ј у презимену) из истог места, од кога се разликује на два маркера. Деле карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32, DYS549=13 и DYS533=11 и груписани су у род Ж у табели СДНКП.
Породица тестираног Рапајића нема предање о даљем пореклу.
Претходно тестирани Рапаић је навео у упитнику да су се у Крбавацу доселили између 1550. и 1580. године, као и да припада ужој грани Корадића.
Рапаића има и околини Бриња у Лици, где су се доселили 1639. године са подручја које је тада било под турском окупацијом.
Дубљим генетичким тестом Мајсторовића (Јовањдан, Рисовац/Босански Петровац) утврђена је припадност овог рода грани E-BY125229, која је на истом нивоу на филогенетичком стаблу као и E-FT183738:
https://www.yfull.com/live/tree/E-BY5635/
-
150. Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити они ређи: DYS390=23, DYS19=15, DYS385=14-16, DYS576=17, као и нешто чешћи DYS391=12. Резултат потврђује везу са раније тестираним из истог рода.
Јаргић, Свети Врачи, Приштина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања на пројекту, мада би можда на основу појединих вредности могао бити повезан са Суботићем из Врбе код Гацка.
Тестирани је трећа генерација Јаргића која је рођена у Приштини. Место одакле је досељен прадеда тестираног није упамћено. Поред заједничког презимена и крсне славе, Јаргићи из Приштине су се до 1999. бавили трговачким занатом што недвосмислено указује на континуитет са Јаргићима - Ковачанима."
Ћамиловићи, Св. Врачи, Вучитрн, Косово
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две разлике на упоредива 23 маркера са Јаргићем који је из Приштине и слави такође исту славу. И по предању су ова два рода повезана, тако да је генетика потврдила то предање.
О самим Ћамиловићима добио сам следеће податке:
Ћамиловићи су једна од најстаријих косовски грађанских родова који је кроз више од два века уживало посебан углед. Први пут се у Вучитрну помињу у 18. веку и представљају најстарије поименце наведене исељенике из Ковачице. Атанасије Урошевић их је забележио као стари трговачки род из Трепче, који је одсељен у Ковачицу а затим је из Ковачице прешао у Вучитрн.
Атанасије Урошевић је забележио да су Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези исти род и да свих заједно, у време његовог теренског испитивања има 15 кућа у Вучитрну, као и да се из Вучитрна у 19. веку иселилио 8 кућа Ћамиловића у Солун. Радослав Павловић пак, наводи да се 8 кућа иселило у Ђевђелију, што је остало упамћено у породичном предању једног од огранака Ћамиловића.
Тестираном предлажем неки напреднији тест попут BigY или неког WGS теста.
-
158. Бранковић, Никољдан, Репиште, Владичин Хан
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS390=25, DYS458=18, DYS576=19. Нема нека посебна поклапања, изузев једног резултата који није јаван, из околине Врања, а даљим пореклом из косовског Поморавља. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле све споменуте карактеристичне вредности, али не и славу. Када се све узме у обзир, врло је могуће да генетичка веза постоји.
Тестирани није навео ништа о свом пореклу, а ни у литератури не могу препознати ком роду припадају Бранковићи. Већина у селу слави Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2016/01/27/poreklo-prezimena-selo-repiste-vladicin-han/
Тестираном наравно предлажем неки напреднији тест (BigY, WGS).
-
Лепо откриће! Прва повезница ове крајишке групе са источним српским крајевима и то исте славе. Колико ће још крајишника бити пореклом из Старог Влаха.
(https://i.postimg.cc/C1dSYrrm/Screenshot-20251119-210801-com-google-android-apps-nbu-files-File-Preview-Activity-2.jpg) (https://postimg.cc/G80ZxKCy)
-
Те сеобе из Старов Влаха би требало да су ишле у Босанску Крајину, а из Источне Херцеговине у Далмацију, па онда даље у Лику, Кордун и Банију из оба крака.
-
172. Крнета, Јовањдан, Кистање
Припада хаплогрупи N2, за сада грани FT213937.
Хаплотип тестираног Крнете је веома близак модалном, уз два одступања, у виду повишених вриједности DYS460=11 и DYS549=13.
Кренућемо сагледавајући потпуна поклапања. Крнета има десетак потпуних поклапања на 16 упоредивих маркера. Међутим, како ни код ког од тих тестираних нису рађени маркери на којима Крнета одступа од модала, а нема ни нарочито географски блиских, сматрам да би било неопрезно придавати тим поклапањима већи значај.
Једино потпуно поклапање на већем броју тестираних маркера Крнета има са Печујлијом из Барање - 22 од 22, од чега и DYS549, али без DYS460. Међутим, како Печујлија слави Никољдан и очигледно је веома дуго везан за релативно удаљене крајеве Барање и јужне Мађарске, то поклапање тешко да има већи значај.
На крају, с обзиром на све околности, можда као најзначајније блиске резултате можемо посматрати резултате двојице тестираних Пиља. Са Пиљом из околине Грачаца Крнета има поклапање на 23 од 24 упоредива маркера. Поклапају се и на критичном DYS549, док је једина разлика на другој Крнетиној немодалној вриједности – DYS460. Од Пиље из околине Слуња Крнета се разликује на DYS460, али и на DYS533, на ком се међусобно разликују и двојица Пиља. Сви поменути славе Јовањдан, релативно су геиграфски блиски и дијеле по једну од двије немодалне вриједности, коју скоро да не дијеле ни са ким од осталих тестираних.
Крнете се са сигурношћу у Кистању помињу 1760их, али су ту вјероватно били и нешто прије тога. Интересантно је поменути да је 1712. године у Брувну пописан Радосав Крнетић, рођен 1642. године, а да је његов син у истом селу пописан као (поп) Марко Крнет(а). Да ли ови Крнетићи/Крнете имају везе са онима који се нешто касније јављају у Кистању тешко је рећи без детаљнијег истраживања.
Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a.
У Кистањама Крнете нису биле касније него у Лици. Још у млетачком катастру из 1709. записан је Ивко или Јуко Крнетић пок. Стипана са 15 чланова породице.
-
Те сеобе из Старов Влаха би требало да су ишле у Босанску Крајину, а из Источне Херцеговине у Далмацију, па онда даље у Лику, Кордун и Банију из оба крака.
(https://i.postimg.cc/bwLZDj6X/Screenshot-20251119-212359-com-google-android-apps-nbu-files-File-Preview-Activity.jpg) (https://postimg.cc/sMQjqbdK)
Što se tiče istočne Hercegovine kao baze useljenika u Dalmaciju i Liku, Katić u istom radu, takođe tvrdi, da su i preci čuvenih hercegovačkih begova Ljubovića još u prvim popisima 1469-te bili u Starom Vlahu, tj držali zeamet Barče (drugo ime "Vlasi Sjenice" kako piše u tefteru)...na početku teftera za Barče piše: "vlasi, bivša vlastela oblasti Jeleča".... Svakako da su Ljubovići sa sobom vodili i područno stanovništvo vlaško-vojničkog statusa u istočnu Hercegovinu, kada su podgolijski i podjavorski krajevi na kratko izgubili vlaško-vojnički status, a što dnk rezultati, polako i potvrđuju...
Lep pozdrav
-
137. Глишовић, Петковдан, Ратина, Краљево, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17 и DYS570=20, које одступају од модалног хаплотипа рода.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Радосав Павловић у свом раду Подибар и Гокчаница међу породицама које су у Ратину дошле из Груже у другој половини 19. века наводи и следеће:
-Кошани (Глишовићи и Тодосијевићи), Св. Петка, су из Закуте.
За рагранате Кошане је од раније познато да припадају роду Бјелопавлића.
-
(https://i.postimg.cc/bwLZDj6X/Screenshot-20251119-212359-com-google-android-apps-nbu-files-File-Preview-Activity.jpg) (https://postimg.cc/sMQjqbdK)
Što se tiče istočne Hercegovine kao baze useljenika u Dalmaciju i Liku, Katić u istom radu, takođe tvrdi, da su i preci čuvenih hercegovačkih begova Ljubovića još u prvim popisima 1469-te bili u Starom Vlahu, tj držali zeamet Barče (drugo ime "Vlasi Sjenice" kako piše u tefteru)...na početku teftera za Barče piše: "vlasi, bivša vlastela oblasti Jeleča".... Svakako da su Ljubovići sa sobom vodili i područno stanovništvo vlaško-vojničkog statusa u istočnu Hercegovinu, kada su podgolijski i podjavorski krajevi na kratko izgubili vlaško-vojnički status, a što dnk rezultati, polako i potvrđuju...
Lep pozdrav
Колико знам, дабарски и невесињски Љубовићи нису били иста фамилија. Не знам како Катић зна да на које се ово Љубовиће односи и да ли их је могло бити још негде са истим презименом, и мимо источне Херцеговине.
-
Колико знам, дабарски и невесињски Љубовићи нису били иста фамилија. Не знам како Катић зна да на које се ово Љубовиће односи и да ли их је могло бити још негде са истим презименом, и мимо источне Херцеговине.
Verovatno je povezao prema imenima tih aga i begova...
-
166. Шукиловић, Ђурђевдан, Шљивовица
Само да додам...
У свим тим књигама Шукиловићи се помињу као досељеници из Вардишта, међутим у току сеобе кнез Милош је подигао карантине због надолазеће куге, где су они били задржани ради утврђивања јесу ли заражени са још пар породица. Како сам чуо од старијих, место порекла је Требиње. Сама реч шукило је стари назив за овнове, што указује да су се бавили сточарством. Тај назив се и данас спомиње по Дурмитору, како сам чуо од тамошњих људи.
Но, сем ових Шукиловића у Шљивовици, постојала је и једна породица која је живела у Доброселици, али данас је нема. У попису 1863. године тамо се помињу два брата: један који има 61, а други 40 година, док ова двојица из Шљивовице имају по 47 и 50. Дакле, постоји вероватноћа да су заправо браћа, но треба испитати шта је било са њима и коју су славу славили.
Такође, у Бијељини постоји породица која се презива Шукиловић муслиманске вероисповести. Да ли смо од истога човека поријеклом — питање је.
Пошто видим да има људи из Доброселице, ако је ко добре воље и зна нешта о Шукиловићима из Доброселице, нека се јави. У жртвама рата сам пронашао Шукиловића Сретена(Раденко син) који није од Шљивовице. Предпостављам да је он родом из Доброселице, а погинуо је 1914.
И ако неко може да ми објасни ово око маркера? Ако ми се два маркера не поклапају, шта то значи? И може ли се прецизније одредити типа које је племе, шта се подразумева под Матаругама. Иначе, код нас има обичај да се славе мењају миразом — кад човек оде на женину земљу да живи, он промени и своју славу, те узме њену.
Хвала
-
134. Кљајевић, Никољдан, Подгорица
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има повишене вредности DYS389I=14 и DYS389II=30. Могли би да му буду блиски Јаковљевић из Прилипца код Пожеге, Драгојловић из околине Славонске Пожеге и један необјављен резултат из околине Вареша, јер деле повишене вредности на DYS389I и DYS389II и слава ових породица је такође Никољдан. Кљајевићева приватна карактеристика је изразито снижена вредност DYS385a=11, по којој је јединствен. Највећи број припадника ове хаплогрупе има вредност 14 на овом маркеру, укључујући и поменуте породице са блиским хаплотиповима. Срећу се код појединаца снижене вредности 13 и 12.
У Црној Гори Кљајевића има још и на северу где им је матично место вероватно Блишково код Бијелог Поља, али ти Кљајевићи су тестирани и припадају другој хаплогрупи. Кандидат не зна за даље порекло своје породице. Нисам успео да пронађем додатне податке о Кљајевићима из Подгорице.
Тренутно стабло дубински тестираних припадника ове хаплогрупе може се видети овде: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/ (https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/). Уколико Кљајевић жели да се позиционира на овом стаблу неопходно је да уради WGS или BigY-700 тест у иностранству, што му препоручујем.
-
187. Поповић, Јовањдан, Вала, Бијела/Херцег, J2a-Z6065
Породица Поповић припада хаплогрупи J2a-FT69571, и генетичком роду Сотонића, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-Z6065 > J-Y13341 > J-Z7515 > J-FGC15877 > J-FGC15895 > J-BY186473 > J-Y160568 > J-FT69571 > J-FT69571
Према писању Петра Д. Вуковића, Поповићи у Бијелој означени су као старосједиоци. Према неким информацијама које потичу из ове фамилије, они своје поријекло везују за племе Цуце и истоимено братство из Липе, а помиње се и Цетиње. Међутим тестирани Поповићи из Липе припадају хаплогрупи I2a-PH908 > MF2888, па самим тим ово предање отпада. Славе Јовањдан и прислужују Петровдан.
Унутар генетичког рода Поповић посједује карактеристичну особину, повишену вриједност на маркеру DYS458 у два корака, што може указивати на одређену варијацију унутар ужег рода. Од других вриједности ту су повишена DYS448 и YGATAH4.
Судећи на основу Y-STR вриједности, најближи би му били, Стојановић и Срзентић из Сотонића
са којима дијели карактеристичне вриједности на брзомутирајућим маркерима DYS576 и DYS570.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-FT69571.
-
166. Шукиловић, Ђурђевдан, Шљивовица
Само да додам...
У свим тим књигама Шукиловићи се помињу као досељеници из Вардишта, међутим у току сеобе кнез Милош је подигао карантине због надолазеће куге, где су они били задржани ради утврђивања јесу ли заражени са још пар породица. Како сам чуо од старијих, место порекла је Требиње. Сама реч шукило је стари назив за овнове, што указује да су се бавили сточарством. Тај назив се и данас спомиње по Дурмитору, како сам чуо од тамошњих људи.
Но, сем ових Шукиловића у Шљивовици, постојала је и једна породица која је живела у Доброселици, али данас је нема. У попису 1863. године тамо се помињу два брата: један који има 61, а други 40 година, док ова двојица из Шљивовице имају по 47 и 50. Дакле, постоји вероватноћа да су заправо браћа, но треба испитати шта је било са њима и коју су славу славили.
Такође, у Бијељини постоји породица која се презива Шукиловић муслиманске вероисповести. Да ли смо од истога човека поријеклом — питање је.
Пошто видим да има људи из Доброселице, ако је ко добре воље и зна нешта о Шукиловићима из Доброселице, нека се јави. У жртвама рата сам пронашао Шукиловића Сретена(Раденко син) који није од Шљивовице. Предпостављам да је он родом из Доброселице, а погинуо је 1914.
И ако неко може да ми објасни ово око маркера? Ако ми се два маркера не поклапају, шта то значи? И може ли се прецизније одредити типа које је племе, шта се подразумева под Матаругама. Иначе, код нас има обичај да се славе мењају миразом — кад човек оде на женину земљу да живи, он промени и своју славу, те узме њену.
Хвала
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5
-
(https://i.postimg.cc/bshVkC3w/20251124-110551.jpg) (https://postimg.cc/bshVkC3w)
(https://i.postimg.cc/sv46cYNV/20251124-110944.jpg) (https://postimg.cc/sv46cYNV)
Немам коментар.
-
179. Пашић, Ђурђевдан, Крива Река, Чајетина, J2b-M205 > Y22059
Почав од Мачката прво је главни део села, који се обично зове Село и у њему су: Курћубе, Бучевци, Пашићи, Трифуновићи, Стојановићи, Лучићи, Зечевићи, Ивановићи, Читаковићи, Којовићи, Брковићи, Гавриловићи, Божовићи, Тијанићи, Кубуровићи, Кнежевићи, Котлице, Мандићи, Обреновићи, Стојановићи и Лојанице.
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-kriva-reka-cajetina/
Пашићи су, према Милисаву Р. Ђенићу (Златибор, 1970), део трећег, највећег миграционог таласа досељеника из Херцеговине, Црне Горе и Босне:
"Трећи и највећи миграциони талас трајао је од тридесетих до четрдесетих година прошлога века, у време кад је овим крајем управљао Јован Мићић, али се наставља и у доба Уставобранитеља."
"Чајетину и ближу околину населили су Александрићи од Мунигуза из Беле Реке, Ковачевићи из Бабина, Пашићи, Чоловићи и Ђокићи из Дробњака.."
Пашић се генетички сасвим уклапа у род Крича J-Y155375. Практично модални хаплотип за ову подграну, па самим тим постоји велики број блиских поклапања. Навешћу само слављенике Ђурђевдана из Старог Влаха, тестиране из Затарја и околине Пљеваља, Фочаке Никољдан, далматинске Кричке, итд. Што се даљих тестова тиче, ако не дубински, пожељно би било одрадити појединачни тест на FT422756, или BY173966.
Оба су кандидована на YSEQ.
https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=26&products_id=199800
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=198529
-
149. Коларић, Аранђеловдан, Трпиња, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS437=15.
Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Јездимировић, Аранђеловдан, Шабац (23/23)
- Симић, Никољдан, Обади/Сребреница (22/23)
- необјављени резултат, Никољдан, Шљивова/Крупањ (22/23)
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица (22/23)
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево (22/23)
Од поменутих повишену вредност маркера DYS437=15 имају Јездимировић и Симић.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.
-
185. Јовановић, Никољдан, Београд, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389ii=28, DYS456=15, DYS481=21 и DYS533=11. Има потпуно поклапање хаплотипова са једним тестираним из села Мидинци код Кичева, који такође слави Никољдан (у питању је необјављени резултат).
Тестирани је навео да Јовановићи потичу управо из Мидинаца и да им је породични надимак Шишко, тако да несумњиво припада истом генетичком роду као и поменути тестирани.
Јован Трифуноски у свом раду о Кичевској котлини их не помиње у Мидинцима:
(https://i.imgur.com/nxrMSy2.png)
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
189. Деспотовић, Аранђеловдан, Полом, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=12, и снижена DYS635=22. Једини који са Деспотовићем дели све наведене вредности, и који му је свеукупно гледано близак, је Радовановић из Ђурђева код Раче (Никољдан), од ког се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Али узевши у обзир да су разлике на релативно споријемутирајућим маркерима (DYS385 и DYS643), као и да се славе разликују, могуће је да је у питању и случајност. Деспотовићу свакако препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би прецизно утврдио најмлађу грану којој припада испод PH908.
Тестирани је у упитнику навео следеће пасове: Илија Деспотовић > Рајко > Милош (деда). У попису из 1863. у Полому је забележена само једна кућа Деспотовића, али са чак 28 чланова домаћинства. На челу домаћинства био је Тодор Деспотовић (53 године), са синовима Теофилом (23), Арсенијем (12), Пантелијом (8 ) и Витомиром (6). Такође су пописана и два Тодорова брата, Обрад (40) и Мијаило (38, свештеник), али и четири снаје, што би значило да су постојала још двојица браће који у време пописа нису више били живи. Тодор је имао чак девет синоваца: Петра (18), Павла (10), Петронија (9), Светолика (9), Јеремију (4), Живана (4), Светозара (4), и најмлађе Алексу (1) и Илију (1). Поменути Илија је по свему судећи исти онај који се помиње у пасовима, односно чукундеда тестираног. На основу пописа нажалост не можемо утврдити који од Тодорове браће је Илијин отац.
Деспотовићи или Џокићи, славе Аранђеловдан. Зову их Старовласима, јер су пореклом из Старог Влаха, из села Комарана [код Нове Вароши], одакле им је предак Деспот побегао због тога што је убио Турчина. Њихов огранак су Џокићи у качерском Липљу а треба да су истог порекла и Џоковићи у Мајдану, који знају да су пореклом из Колашина. Деспотовићи су дуго чували земљани лонац донет из Сјенице.
https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-selo-polom-gornji-milanovac/ (https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-selo-polom-gornji-milanovac/)
-
186. Ковачевић, Јовањдан, Грмуша, Бихаћ, J2а-FT386622
Породица Ковачевић припада хаплогрупи J2a-Y230579 > FT386622, генетичком роду Пјешиваца и Цуца, и ужој грани Богуновића, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579 > J-FT386622 > J-FT386622
Ово је други тестирани Ковачевић, па нема потребе пуно детаљисати. Ковачевићи су, према Карановићевој подјели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.
"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."
Препорука за даље истраживање:
Анимирати друге тестиране Ј2а Богуновиће да се одлуче на WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради детаљне профилације гране унутар J2a-Y230579.
-
186. Ковачевић, Јовањдан, Грмуша, Бихаћ, J2а-FT386622
Породица Ковачевић припада хаплогрупи J2a-Y230579 > FT386622, генетичком роду Пјешиваца и Цуца, и ужој грани Богуновића, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579 > J-FT386622 > J-FT386622
Ово је други тестирани Ковачевић, па нема потребе пуно детаљисати. Ковачевићи су, према Карановићевој подјели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.
"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."
Препорука за даље истраживање:
Анимирати друге тестиране Ј2а Богуновиће да се одлуче на WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради детаљне профилације гране унутар J2a-Y230579.
За Ковачевиће из Грмуше Карановић бележи да су најстарији досељеници, а предање је истоветно оном које важи за све Богуновиће-Ковачевиће:
Пре 200 г. и Ковачевићи 13 к. Славе Јовањдан. Звали су се Богуновићи а старина им је с југа. Пали су на Змијање под Бјелај. Ту им изгори кућа од конопаља и у њој тапије. Отму им Турци земље и они се склону у Далмацију под власт Млетачке Републике. Одатле се један огранак исели у Зрмању, кад је Стојан Јанковић истјерао Турке из Лике. Из Зрмање пре 200 г. крене их више браће и пану у село Врановину у Бјелајском Пољу. Одатле преселе у Дољане. Тада их је било у кући 70 чељади.
Слично предање Петар Рађеновић налази код Радановића из Бјелајског поља:
Радановић — десет кућа на Главици, једна у Очигријама. Славе Јовањдан. Пореклом су из Зрмање у Лици. Звали се Богуновићи. Било их седморица браће. Сви били ковачи. Иселе из Зрмање и дођу на Врановину. Синови им добише ново презиме Ковачевић. С Врановине се раселе сви. Један буде приведен овде у кућу Радановића, па се и он тако прозове. Сви Радановићи у Врточу осим једне куће потомци су његови. Од њихова доласка у Врточе може бити око 150 година. Њихов су блиски род Ковачевићи у Вођеници, Притоци (срез бихаћки), Радићу (срез крупски) и Јосиповићи у Рашиновцу.
Веза са Богуновићима је потврђена, пошто је тестирано неколико њих баш из околине Зрмање. Пожељан је додуше дубински тест. Интересантно је међутим да им неке друге крајишке породице из рода Цуца-Пјешиваца са славом Јовањдан нису посебно блиске (Живковићи, Двор и Поповићи, Грачац). Посебно је то необично за Поповиће који су у непосредној близини Богуновића. Реч је дакле о нешто раније раздвојеним огранцима "Цуца-Пјешиваца".
Иначе из оног општег предања о Богуновићима, свега ће пар породица припадати овом генетичком роду, али што је најважније, припада им окосница племена, тј. род по коме носе име (Богуновићи). Међу осталим породицама има неколико различитих хаплогрупа. Могуће да ће и једни Цвјетићани из предања бити такође Богуновићи, пошто су на 23andMe J2-M92. Што се тестираних крајишника са маркерима тиче, генетичком роду Цуца-Пјешиваца припадају још Нинковићи из Бања Луке и Хајдуковићи из Госпића. Не знамо њихов положај у односу на дубински тестиране.
На 23andMe, осим Цвјетићана, постоји неколико породица J2a-M92 са славом Јовањдан, које су потенцијални кандидати за род Цуца-Пјешиваца, у питању су:
Опарница, Јовањдан, Коларић, Војнић
Каурин, Јовањдан, Крухари, Сански Мост
Богић, Јовањдан, Смиљан, Госпић
Кркљеш, Јовањдан, Бенковац
Вајан Ковачевић, један од вођа Босанско-херцеговачког устанка
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/03/Srpski_pop_Vasilije-Vajan_Kovacevic_%281844-1896%29.jpeg/250px-Srpski_pop_Vasilije-Vajan_Kovacevic_%281844-1896%29.jpeg)
-
185. Јовановић, Никољдан, Београд, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389ii=28, DYS456=15, DYS481=21 и DYS533=11. Има потпуно поклапање хаплотипова са једним тестираним из села Мидинци код Кичева, који такође слави Никољдан (у питању је необјављени резултат).
Тестирани је навео да Јовановићи потичу управо из Мидинаца и да им је породични надимак Шишко, тако да несумњиво припада истом генетичком роду као и поменути тестирани.
Јован Трифуноски у свом раду о Кичевској котлини их не помиње у Мидинцима:
(https://i.imgur.com/nxrMSy2.png)
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Припадник тог генетичког рода из Мидинаца (у литератури су наведени као "Степановци") је био и четнички војвода Анђелко Алексић који је херојски изгубио живот у Бици на Шупљем камену са турском војском близу Четирца код Куманова, водећи своју чету (у првим годинама Српске четничке акције у Старој Србији):
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/An%C4%91elko_Aleksi%C4%87
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A8%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1a/Vojvoda_An%C4%91elko_Aleksi%C4%87.jpg)
-
164. Марковић, Св. Врачи, Сврачково, Пожега
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају снижене вредности DYS448=18 и DYS533=12. Прва поменута вредност, као и карактеристична слава Св. Врачи, без икакве сумње смештају Марковића у род П. У оквиру овог рода најближе поклапање има са Крстићем из Сврачкова од ког се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, од једног нејавног резултата из околине Пожеге разликује се на 3 од 23, од Радосављевића из Висибабе код Пожеге на 4 од 23, а од Милића из Сврачкова на 5 од 25 маркера. С обзиром да ниједан припадник овог рода није још увек дубински тестиран, препорука Марковићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирали у најмлађу подграну испод PH908.
Тестирани је у упитнику навео да су се према породичном предању у Сврачково доселили почетком 18. века из Грахова у Црној Гори, као и да им је старије презиме било Ковачевић, а садашње презиме носе по претку Марку. У тефтеру чибука за 1833. годину у Сврачкову су пописани Јован Марков, Тома Марков и Стеван Марков, а предак тестираног би требао бити поменути Јован.
Pozdrav, hvala na odgovoru, molio bih vas za pojasnjenje značenja roda P, da li se kroz njega mogu šire povezati sa još testiranih i ko spada u u pomenuti rod.
Još jedna stvar, ono sto stoji u arhivima a sto sam pretraživao posle testiranja je da se za mesto iz koga je došao moj najstariji predak (1836) za koga ja znam Jovan Markovic pominje Dramljak a nekada Drobnjak i to u arhivima Tihomira Djordjevica i da se Dramljak vezuje sa Ozrinicima, dok u arhivima Pere Pecinara stoji da je konkretno doselio iz Drobnjaka, da li se moji rezultati ikako mogu povezati sa Ozrinicima s obzirom da ono sto sam procitao na forumima kod vas dys448=18 vezuje za Ozrinice.
-
189. Деспотовић, Аранђеловдан, Полом, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=12, и снижена DYS635=22. Једини који са Деспотовићем дели све наведене вредности, и који му је свеукупно гледано близак, је Радовановић из Ђурђева код Раче (Никољдан), од ког се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Али узевши у обзир да су разлике на релативно споријемутирајућим маркерима (DYS385 и DYS643), као и да се славе разликују, могуће је да је у питању и случајност. Деспотовићу свакако препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би прецизно утврдио најмлађу грану којој припада испод PH908.
Тестирани је у упитнику навео следеће пасове: Илија Деспотовић > Рајко > Милош (деда). У попису из 1863. у Полому је забележена само једна кућа Деспотовића, али са чак 28 чланова домаћинства. На челу домаћинства био је Тодор Деспотовић (53 године), са синовима Теофилом (23), Арсенијем (12), Пантелијом (8 ) и Витомиром (6). Такође су пописана и два Тодорова брата, Обрад (40) и Мијаило (38, свештеник), али и четири снаје, што би значило да су постојала још двојица браће који у време пописа нису више били живи. Тодор је имао чак девет синоваца: Петра (18), Павла (10), Петронија (9), Светолика (9), Јеремију (4), Живана (4), Светозара (4), и најмлађе Алексу (1) и Илију (1). Поменути Илија је по свему судећи исти онај који се помиње у пасовима, односно чукундеда тестираног. На основу пописа нажалост не можемо утврдити који од Тодорове браће је Илијин отац.
https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-selo-polom-gornji-milanovac/ (https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-selo-polom-gornji-milanovac/)
Поздрав, хвала на датом коментару. После испитивања родбине и они су имали слично предање да су наши преци дошли у Полом зато што су бежали од турака. И да је дошло два или три брата од којих је један се спустио као Љигу или од којик потичу Џокићи.
Да ли се зна у ком периоду је дошао Деспот у Полом бежаујући од турака? И који предак би био поменутом Тодору из 1863.? Поред поменуте додатне ДНК анализе да ли можете да ме посаветујете како да додатно установим порекло/родослов? Ко је био Илијин отац и одакле су се моји преци доселили у Комране...
-
Један off-topic а можда и није off-topic... Пошто је Црни Петак - размишљам се да купим неки од ових тестова (WGS, Y-700), али видим да псотоји проблем слања узорака. Како то решити сем опције да одем у иностранство и тамо шаљем, има ли неко прихватљивије решење?
-
Један off-topic а можда и није off-topic... Пошто је Црни Петак - размишљам се да купим неки од ових тестова (WGS, Y-700), али видим да псотоји проблем слања узорака. Како то решити сем опције да одем у иностранство и тамо шаљем, има ли неко прихватљивије решење?
На жалост, за сада нема решења за слање узорака из Србије, људи се сналазе како ко зна и уме (нпр. слањем из неке државе у окружењу). Срећом прибори немају неки рок трајања па се са узимањем и слањем узорака може сачекати док се не укаже нека прилика за слање, битно је набавити га када је на највећем попусту.
-
Jel može neko da uporedi ili analizira markere prezimena Matavulj i prezimena Boljević -Kaluđerović iz sela Matataguži ,Golubovci Zeta.Moglo bi biti jako zanimljivo
-
127. Милосављевић, Никољдан, Врање, J2b-M205 > Y22059
Милосављевићи су стара градска породица. Постоји магловито предање о пореклу из јужнијих области, Пчиње и околине. Оваква сеоба има логике, будући да је добар део Врањске котлине насељен управо из Горње Пчиње. Породични надимак гласи Целолебци (Целолепци). Овакав надимак (целолебаљнин) јавља се углавном на југоистоку Србије и означава човека који са собом у торби носи цео хлеб, или пежоративно, човека који може да поједе више него што може да заради. Слични топоними (Целолепци, Целолепске куће) јавља се још у Белици код Јагодине, која је примала струју из јужних области.
Генетика:
Милосављевић има најближа поклапања са Петровићем (Аћимовдан) из Штитара код Шапца и Сушићем (Ђурђевдан) са Кордуна. Осим тога, блиски су му прилично још неки динарски родови који поседују вредност 481=24. Због географске удаљености и миграционих токова, упитно је да ли ова поклапања имају већи етнографски значај. Ипак би било најбоље урадити дубински тест. Хаплогрупа J2b-M205 > Y22059 присутна је на простору југоисточне Србије у солидном проценту, па верујем да би Милосављевић на тај начин пронашао ближе днк рођаке.
Занимљивост:
На мрежи нађох податак да је девојка из песме "Отвори ми, бело Ленче", Јелена Стаменковић, била из рода Целолепци. У једном тексту са ртс-а се каже из рода Челопеци, али нисам сигуран да је такав род постојао у Врању.
https://www.rokselana.com/belo-len_e-levo-devojka-iz-familije-celolepci/
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/2935663/belo-lence--kad-se-zatvorise-vratanca-za-srecu.html
Јелена Стаменковић "Бело Ленче", седи лево
(https://www.rokselana.com/wp-content/uploads/2018/03/Belo-Len_e-levo-devojka-iz-familije-Celolepci.jpg)
У изведби чувеног Станише Стошића: https://www.dailymotion.com/video/xecp76
На основу једног необјављеног резултата из околине Лесковца, према предању пореклом са Власине, родовски надимак Црнотравци, може се закључити да постоји једна генетички блиска група родова на простору Јабланице и Врањског Поморавља - слава Никољдан. Од вредности се могу издвојити 481=24, 576=17, мада је хаплотип генерално близак модалу. Као и већина хаплотипова са југоистока Србије, ова група вероватно припада подграни J-Y22063. Логично је претпоставити да постоји веза са Радивојевићима (Никољдан) из Млачишта код Црне Траве, који су радили дубински тест и припадају нижој: J2b-M205 > Y22059 > Y22063 > Y430906 (https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22063/)
Осим Милосављевића из Врања и Радивојевића из Млачишта, у тој су групи још Поповићи, Добро Поље, Црна Трава, као и већи број родова из Врањског Поморавља и Јабланице. Маркаш из Великог Остроса такође припада овој подграни Y22063.
-
191. Кљајић, Никољдан, Гусак, Прњавор, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Припада разгранатом роду из Босанске Крајине чија је крсна слава Никољдан и за који је карактеристична вредност маркера DYS385b=17, коју има и хаплотип Кљајића. Од модалног хаплотипа овог рода одступа вредност маркера DYS449=31 (модална вредност код овог рода је 32).
Списак до сада тестираних припадника овог рода:
- Топић, Никољдан, Опсјечко/Челинац
- Савичић, Никољдан, Црни Врх/Челинац
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Кончаревић, Никољдан, Ервеник
- Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња/Челинац (двојица тестираних)
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Породица тестираног Кљајића нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране. До сада ниједан припадник овог рода није урадио дубљи генетички тест.
-
Кљајића са славом Никољдан има и на граници села Кокори и Чивчије, који су у непосредној близини села Гусак. Биће то вероватно породице које вуку исти корен.
-
138. Николић, Ђурђевдан, Гацко, J2b-L283 > Y22894
Николић припада добро профилисаном генетичком роду Ђурђевштака 643=10. Филогенетски низ: J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043 > Y22089. Географски једна изразито динарска подграна код нас. Паралелне подгране присутне су код Грка и Албанаца. Као што радни назив каже, сви Срби који припадају овој подграни славе Ђурђевдан. Хрват Перић из околине Ливна радио је дубински тест, па знамо о којој је грани реч.
Yfull стабло
(https://iili.io/fJTYjVe.png)
Yfull live
(https://iili.io/fJTYhx9.png)
Међусобно су сви веома блиски на основу маркерa, у питању су: Бојовићи из Прибојске Голеше, Николићи из Чарађа код Никшића, Савићи из околине Ваљева, Јовановићи из Вишеграда, Јекичићи из Вршана код Бијељине, Живанићи и Никићи (Кнежевићи), као и једни Мишковићи из околине Купреса, итд.
(https://iili.io/fJTYOKb.png)
У литератури нема конкретних података о овим Николићима, више се могу пронаћи уопштени подаци о историји Николића на простору Гацка.
"НИКОЛИЋ (Nicolich) cy становници Самобора у XV вијеку. ђурађ Николић из Самобора y жупи Гацко обавезао се исплатити дуг неком лимару из Дубровника. Павао Николић помиње се као дубровачки дужник и за њега се каже да је из Гацка. Код "уписа Влатка Николића стоји да је из жупе Гацка из мјеста Дробњака („de loco uocato Drobenach“). Према Андрији Лубурићу, Николићи су поријеклом из Дробњака, те би се, ако је ово тачно, могли довести y везу са средњовјековним Николићима из Гацка. Стари Николићи били су се дуже времена настанили y Дробњацима, па су се, половином XVIII вијека вратили на прадједовска Огњишта." (Новак мандић)
"NIKOLIĆI su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i NIKOLIĆI koji se pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić-Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 14. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu “Nikolića čatrnja”. Nikolići su živjeli u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići. Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor); Doljanima (Jablanica); Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih Džolani. U Slatini su “od roda Nikolića” iz Orašca.U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca “posle okupacije oko 1878.” U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine. Potiču od Nikolića-Prca. Ima ih u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja. U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je “Vrancuz gradio cestu”, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za “Dadićeva vakta”. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan." (Р. Милићевић)
И за Николиће из Чарађа се мисли да су пореклом из Дробњака. За Бојовиће из Прибојске Голеше се каже да су потомци неког Боја Топала, који је доселио такође из Дробњака. У сваком случају, све се верти око западних крајева Црне Горе, па се може закључити да је матица рода негде на простору Старе Херцеговине.
Zdravo ja sam iz Selo Odri Tearce Tetovo Makedonija Poreklo iz Kolesjan Kukes pleme Thaci Korbi
Moj YDNK rezulltat je J2b L283 Z622 Z600 Z615 Z2507 Z638 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z1043 Y22894 Dali i oni sta su Grane Thaci Korbi iz Kukes Albania i Čaušolli Peškopia Dibra Albania dali i oni ima poreklo iz Stara Hercegovina?
-
Zdravo ja sam iz Selo Odri Tearce Tetovo Makedonija Poreklo iz Kolesjan Kukes pleme Thaci Korbi
Moj YDNK rezulltat je J2b L283 Z622 Z600 Z615 Z2507 Z638 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z1043 Y22894 Dali i oni sta su Grane Thaci Korbi iz Kukes Albania i Čaušolli Peškopia Dibra Albania dali i oni ima poreklo iz Stara Hercegovina?
Претпостављам да припадате подграни J-BY225800? Као што се може видети на Yfull стаблу, реч је о паралелној подграни. Не, вероватно немате порекло из Старе Херцеговине, то важи за слављенике Ђурђевдана J-Y22894*. Н
-
111. Ристић, Аранђеловдан, Лозница
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино благо повишена вредност DYS576=19. На само 1 од 25 маркера разликује се од Станковића из Црног Врха код Медвеђе (Никољдан) и Стојановића из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), а на 1 од 23 од Јовановића из Велике Сугибине код Крагујевца (Вартоломијевдан). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан), док се на 1 од 17 маркера разликује од Бурмазовића из Руњана код Лознице (Алимпијевдан) и Ђорђевића из Мионице (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Трајковић, као и да су у Лозници присутни бар од његовог чукундеде.
Тестирани Ристић је тачније из Старе Вароши - Лознице. Старо презиме им није Трајковић, већ Рајковић. Без Т. Молим тестираног, ако прати форум да се јави..
Др. Боривоје Ж. Милојевић у монографији "Рађевина и Јадар" бележи 1913 . године породицу тестираног.
У Старом делу Вароши Лознице: Ристић и Рајковић су из Свиштова, досељени у другој половини 19. века. .
Због чега та веза Ристића са Свиштовом?! Свиштов је град у Северној Бугарској, близу граничног прелаза са Румунијом. Град Свиштов је после 1830 године био битно речно пристаниште. Михаило Анастасијевић - познат као Капетан Миша, велики трговац и добротвор је у Свиштову имао своју камаширију - стовариште. Кнез Милош Обреновић је имао јако блиске трговачке везе са видинским трговцима браћом Шишмановима. У периоду од после 1830 до 1850 тих година кнежевина Србија је имала утицај конкретно у Свиштову, није се радило само о трговини, већ и о цркви и школи. Књиге и уцбеници су се штампале у Београду и у Новом Саду после 1848.
У то време Бугарска православна Црква је била под јурисдикцијом Цариградске Патријаршије. У Свиштову од прве половине 19. века досељавају се Срби захваљујући државном врху тадашње кнежевине Србије и Капетани Миши. Капетан Миша је имао пет-шест ћерки и све су се поудавале за синове познатих политичара и властодржаца у тадашњој Кнежевини Србији. У Свиштову су боравили и живели извесно време и неки од познатих личности тадашње кнежевине Србије
О трговини кнежевине Србије на челу са Милошем Обреновићем, о посети и свечаном дочеку у Свиштову.
Тада је Милош имао добре пословне везе са познатим бугарским трговцима из Видина браћом Александром и Петром Шишмановима који су преко Србије извозили у Аустрију разне пољопривредне и сточарске производе, па му се сада указала прилика да се њима сусретне у њиховом родном граду. У писму Попечитељства финансија од 5. Јула 1839. које је упућено Намесинштву Књаза Српског потврђује се та веза: ,,Попечитељства финансија под 3. тек 739 извештавање Совет, да видински трговац Александар Шишмановић има објављение од бившег кнеза нашег Господара Милоша Обреновића, да неплаћа српски ђумрук за еспап, који из Цесарије у Видин носи: пита оће ли ово Објављение и унапредак силу своју имати, или неће. Будући је Совет у предмету питања овог решио, да се ово Објављение унапредио не уважи, то и Шимановић да подложе Ђумруку као и остали. Мада ова спис потиче из Јула 1839. кад је кнез Милош већ кренуо из Србије, он ипак даје довољно података о његовим пословним везама с видинским трговцима браћом Шишмановићима, њих ћемо и касније сусретати као пословне људе који одржавају трговачке везе са Србијом. После задржавања у Видину од 21. до 24. Јула, кнез Милош је 25. Јула продужио за Цариград ,,четокаиком" преко Лом Паланке, уз краће задржавање најпре на свом имању у Пејанама у Влашкој, затим је 26. Јула стигао у Рахово, а 27. Јула у Никопољ где су га свечано дочекали представници званичних турских власти и хришћана. Међутим, најсвечаније је био дочекан у Свиштову 28. Јула: ,,забити свиштовске тамошње воеводе, и Христијани тамошњи, Болгари, учинили су отличну почаст светломе кнезу нашему торжаственим дочеком. На дочеку у Свиштову присуствовали су још Димитрије Мустаков, српски агент у Букурешту, Марко Х. Стоило, надзорник кнежевог имања у Хертешу и Михаило Герман из Букурешта, који ће се прикључити делегацији кнеза М. Обреновића за Цариград, као њен члан.
Као једно од главних средишта бугарског народног препорода. Свиштов је заузимао посебно место у културно-просветним и политичким везама Бугара и Срба у доба кнеза Милоша Обреновића.
-
-->> наставак
О штампању књига у Београду. Књиге су се штампале и у Новом Саду. О Цркви, школи и обнављању цркве. Грађевински материјал - дрвена грађа за Свиштовску цркву је стигла из Пореча, родни крај Капетана Мише.
... У Свиштову су већ тридесетих година 19. века постојали сви услови за његов културни и просветни развитак. Да би Свиштовска црквено-школска општина допринела развитку бугарског народа на народном језику, она је одмах по оснивању Београдске штампарије предузела кораке да се у Србији штампају уџбеници на бугарском језику за потребе свиштовске школе. Још пре посете кнеза Милоша, свиштовски учитељи Хрисант-Христаки Павловић и Емануел Васкидович штампали су своје уџбенике и књиге у Београдском штампарији, а Неолит Хиландарски Бозвели тада се налазио у Кнежевини Србији и припремао за штампу своје чувено дело Славеноболгарско детоводство. Посета Свиштову била је повољна прилика да се Милош непосредно упозна с културно-просветним радом Свиштовске црквено-школске општине и тешкоћама које су кочиле њену делатност. Тако је на пример једно од питања које црквено-школска општина није била у могућности да сама реши било обнављање цркве порушене за време руског-турског рата 1812. Стога су се Свиштовчани обратили кнезу Милошу са молбом да им се омогући да у Србији набаве и обезбеде потребан грађевински материјал за обнављање цркве. Још док се кнез налазио у Цариграду, Црквено-школска општина је послала Димитрија Папазоглуа да преда кнегињи Љубици молбу коју је потписало тридесетак свиштовских грађана, молећи да им се поклони тврда дрвена грађа из чувених поречких шума за обнову цркве. Да би се изишло у сусрет молби. Књажевска канцеларија у Крагујевцу упутила је Димитрија Папазоглуа у Београд кнежевом саветнику Томи Вучићу Перишићу који је требало да посредује код надлежних власти да се испоручи грађа за свиштовску цркву...
Ради се о Војводи Томи Вучићу-Перишићу и о Авраму Петронијевићу који је за време кнежевине Србије у три мандата био председник владе Србије. Они су живели у Свиштов од 1842. до 1844. године.
Али прођу три недеље, а берат из Цариграда никако да стигне. Уместо тога, барон Ливен једнога дана изненада остане у Београду. Он изјави да га је у Варшави срео курир из Петрограда са заповешћу да се одмах врати у Београд и да саопшти како цар Никола истина признаје избор кнеза Александра, али да се Вучић и Петронијевић морају безусловно удаљити из Србије.
То се морало извршити. Вучић и Петронијевић напусте Србију и оду прво у Видин, а после у Свиштов. Дуго је времена морало проћи и много преговора, док је израђено допуштање да се врате у Србију. Они су се, триумфално дочекани, вратили у Београду 28. Августа 1844.
Ђорђе Гроздановић је био близак сарадник Милоша Обреновића
Личност Ђорђа Гроздановића, писца, писара и трговца (р. око 1805 - ?, после 1862, и данас није јасна. Из ово мало податка знамо да је завршио основну школу, али није познато где. Радио је 1823. као трговачки калфа у радњи свог брата од тетке Ђорђа Стојковића у Београду. Трговао је стипсом, ,,стрешом" и другом робом, коју је доводио и на панађур у Приштина. Касније 1834. живео је и радио у Бољевци (Срем), где је имао своју радњу. У време доласка уставобранитеља на власт живео је и радио у Београду, а онда је као присталица Обреновића 1842. протеран из Србије. Као изганик живео је у Земуну 1846 и 1847. боравио у Видину, где га је аустријски конзул Марко Добросављевић примио у службу за визирање пасоша. После краћег боравка у Свиштову и Рушчуку 1848. прешао је у Влашку (Ђурђево, Браила, Галат), а 1849. дошао је у Букурешт, где је провео четири године као писар Милоша Обреновића. Био је у пратњи Милоша Обреновића на путу за Беч, где је 1853. присуствовао свадби Михаила Обреновића. После седамнаест година странствовања, 1859. поново се вратио у Београд. Објавио је три књиге.
-
-->> наставак
У Свиштову је у том периоду од 1820-1860 године било већином Бугара, ту нема дилема. Осим њих било је и Срба, који су досељавали од 1820. године, због трговине и утицаја кнежевине Србије, тадашња власт је вероватно неке људе послала у Свиштов и у друга места да раде у интересу Србије, да раде за државу, па чак и на штету тамошњих Бугара. Било је у Свиштову и Влаха, као и Цинцара, на списковима се јављају 5-6 цинцарска имена, наши аутори их евидентирају као Цинцари.
Што се тиче имена и презимена која се јављају у том периоду у Свиштову. Постоје типична српска имена и презимена, али нису у већини као што неки наши аутори наводе. Нека имена и презимена другачије се пишу на српски, бугарски или на црквено-славенски. На пример на српски ми пишемо име Ђорђе, док на бугарском име Ђорђе се ваљда пише као Георгије итд итд.
Списак неких имена Свиштовчана који су живели у том периоду доступан је на википедиа. Ја ћу неке да овде поставим оне које сматрам најбитнијим.
Некадашњи учитељ и управитељ школа у бугарским градовима Рушчуку и Шумену, Милан Давид Рашић објавио је у Бечу 1852. књигу. Претплатника те српске књиге било је неколико Срба у Свиштову: Алекса Константиновић секретар "Камаришије" Мајор Мишине, Константин Станисављевић касир (четири примерка), Александер Шишмановић и Николаћи Ценовић (две књиге).
Славни српски богаташ и добротвор, трговац и бродовласник "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао је ту сталну "камарашију". Била је то трговачка агенција састављена од неколико поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.
Читаоци једне српске књиге аутора Рашића, у Свиштову били су 1852. године тамошњи Срби: Алекса Константиновић секретар "Камарашне мајор Мишине", Константин Станисављевић касир, Александер Шишмановић и Николаћи Ценовић - трговци.
Књигу руског научника Гилфердинга, преведену на српски језик од Милићевића у Београду, набавио је 1857. године у Букурешту, Ђорђе Владировић секретар Свиштовске "камаратије". Руски историјски ратни роман преведен на српски језик имао је 1857. године претплатнике у Свиштову, где је образован пункт. њега су чинили читаоци које је окупио Јовичић камерат свиштовски: Божидар Стеф. Рајовић трговац, Владимировић секретар, Милоје Милотић касир, Параскева Димитријевић трговац, Филип Радосављевић надзиратељ имања тј. "добара" српских у Влашкој, Јосиф Марковић такође надзиратељ, Коста Анастасијевић "кавалер", Александар Шишмановић трговац и Евстатије Цонаковић рушчучке камаратије секретар.
Књигу о животу чувеног императора Наполеона, коју је на српски језик превео Љубомир Ненадовић, купили су претплатом у Рушчуку 1850. године, читаоци Срби из Свиштова. Одазвали су се позиву земљака Јована Јовичића "камараша" из Рушчука. Били су то следећи пренумеранти, записани у Рушчуку: Никола Предић касир камарашије у Свиштову, Апостол Конковић трговац, Јова Дешић трговац, Тодор Георгијевић трговац (рођен у Свиштову) и Иван Лазарић трговац (рођен у Свиштову).
Године 1850. створена је у Свиштову и околини организација која је ту пропагандно деловала у интересу Србије. На челу организације био је "начелник" Апостол Којиковић трговац, а помагали су му његови пријатељи из Свиштова.
Ево тих 5-6 имена Цинцара у Свиштову, за које наши аутори сматрају да су Цинцари. Џаџи Денко, уствари је Хаџи Денко свиштовски митрополит.
Купци једне српске књиге 1839. године били су очигледно тамошњи Цинцари: Гаврил Хр. Џаџи Денко, свиштовски митрополит, Јован Христаћи "шах-оглу", Димитраћи Ат. иконом, Јанаћ Георг Хаџи Теодор житарски трговац.
-
-->> наставак
На списку из 1847. у Свиштову се помињу Лесковчани: Јован Стефановић Лесковчанин, Николај Д. Лесковчанин.. Очигледно су из Лесковца. У то време Лесковац је још увек био под турском управом. Међутим у неком периоду током 19. века је град Лесковац био познат по трговини.
У Свиштов је стигла и Момчиловићева "Писменица" 1847. године, коју су наручили тамошњи Срби, а које Бугари крстише са неутралним термином - "Славјани": архимандрит Максим Рајковић, Николаки Ценовић са синовима, братија Шишмановићи, Боро Неновић, Иваница Алтјановић, Димитрије Икономовић, Илија Икономовић, Апостол Конковић, Кирик Цанковић, Стојан Петровић, Димитрије Дашовић, Андреј Табаковић, Иванча Начовић, Апостол Ценовић, Иван Стојановић, Теодор Николајевић, Јаков Илијевић, Сотир Икономовић, Константин Икономовић, Стојан Дончовић абаџија, Тома Маринчовић, учитељ Костаки Теодоровић, Јован Станчовић школски епитроп, Јанку Христовић, Јован Стефановић Лесковчанин, Николај Д. Лесковчанин, Димитрије Ивановић, Алексије Ивановић, Петар Парвановић, Димитрије Ценовић, Иван Симеоновић, Симеон Ивановић, Тома Кјуновић, Петар Илијевић, Данил Николајевић, Георгије Теодоровић, Петар Димитријевић, Теодор Кјуновић, Петар Начовић и неколико ученика тамошњих.
На списку се у Свиштову помиње 1847. године: архимандрит Максим Рајковић. Очигледно директан предак или близак сродник тестираног Ристића - Рајковића из Лознице.
Писао сам био на самом почетку, али да само подсетим: Б. Милојевић бележи 1913. године у свом раду Рађевина и Јадар у Лозници породицу тестираног: Ристић - Рајковић, досељени у другој половини 19. века из Свиштова.
Архимандрит Максим је 1847. године морао да има бар 40 година минимум, а можда и више, с обзиром на чин који је имао. Узмемо у обзир да је Максим имао 1847. године 40 до 50 година. То значи да је био рођен око 1797 -1807 год. Сина Ристу би добио са око тридесетак година. Син Риста би био рођен негде око 1827-1837. год. Све се поклапа и време доласка у Лозници.
Руски историјски ратни роман преведен на српски језик имао је 1857. године претплатнике у Свиштову, где је образован пункт. њега су чинили читаоци које је окупио Јовичић камерат свиштовски: Божидар Стеф. Рајовић трговац, Владимировић секретар, Милоје Милотић касир, Параскева Димитријевић трговац, Филип Радосављевић надзиратељ имања тј. "добара" српских у Влашкој, Јосиф Марковић такође надзиратељ, Коста Анастасијевић "кавалер", Александар Шишмановић трговац и Евстатије Цонаковић рушчучке камаратије секретар.
У Свиштову се помиње 1857 г. Божидар Стеф. Рајовић трговац . Разлика између Максимовог и Божидаровог презимена је само у к.
Рајковић
Рајовић
Ако су Максим и Божидар браћа или блиски сродници, дошло је до брисања слово (К) или додавања слово ( К ) у презимену. Име Рајко или презиме Рајковић је ретко, није често, док име Рајо и презиме Рајовић је још ређе. Ако су Максим и Божидар били крвно повезани. Правилно презиме формирано по претку било би: од имена Рајко или од имена Рајо/Раја, трећег нема.
У Свиштову је током 1840/50 г. био поменути митрополит Хаџи Денко - Цинцар, а архимандрит је био поменути Максим Рајковић - Србин. Већ сам писао по нешто о томе на почетку о Српској и Бугарској православној Цркви, Цариградској/Васељенској патријаршије итд.
Из свега што сам приложио видели смо да су неки тадашњи српски интелектуалци боравили и живели неко време у Свиштову. Имамо Мишу Капетана богаташа који је имао стовариште у том граду, јаке везе кнеза Милоша Обреновића са пословним људима из тога краја и његова посета Свиштову и помагању обнављања цркве и школе и штампања књига у Србији., присуство трговца, свештена лица, итд.
Одакле су пореклом Максим Рајковић и његов потенцијални брат или близак сродник Божидар?! Да се неко запути од Свиштова до Лознице у другој половини 19. века, са коњском запрегом, потребно им је 3-5 дана, а још ако је не познато место за досељеника, а нема својих земљака. У Рађевини и Јадру Боривоје М. бележи само њих да су дошли из Свиштова и уопште из Бугарске. Максим је врло вероватно био родом из неког села у околини Лознице., вратили су се у свој родни крај и населили у варош Лозницу,. Друго има и смисла и веза са миграцијска кретања родова којој припадају истој грани као и Ристић-Рајковић у западној Србији.
1. Бурмази, Дуб,/Б. Башта - Јојићи, Пилица/Б. Башта - Брежђани-Дубљани, Оглађеновац=Ваљево, сви славе Св. Алимпија
2. Шевићи - Ивановић, Јајчић/Љиг, славе Аранђеловдан
3. Ђурђевићи, Мионица, славе Св. Јована
Извор:
- Културне-политичке везе Бугара са кнежевоном Србијом у доба кнеза Милоша Обреновића, Климент Џамбазовски
- Гласник историјског архива Ваљева, 1979.
- Мешовита грађа, 1979
- Писменице на славјански језик, Београд, 1847. Иван Момчиловић
- Гласник историјског друштва у Новом Саду, 1936.
- Гласник Српског ученог друштва, Београд, 71/1890.
- Александар Дима, "Наполеон Бонапарт тридесет година Француске историје", Београд, 1850.
- Опсада Свастопоља, Нови Сад, 1857. година
- "Наше време", Београд, 1847.
- Рађевина и Јадар, Б. Милојевић, 1913.
-
55. Станковић, Никољдан, Црни Врх, Медвеђа
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних: снижене DYS19=15 и DYS533=11, и повишену DYS576=19. Најближе поклапање има са Стојановићем из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера, док се од Јовановића из Велике Сугубине код Крагујевца (Вартоломијевдан) разликује на 2 од 23 маркера. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан). С обзиром да су до сада само двојица Срба припадника ове гране дубински тестирани, препорука Станковићу је даље тестирање (WGS или BigY-700), како би утврдио најмлађу подграну којој припада, и уједно помогао да се ова ретка грана додатно генетички испрофилише.
Ја сам контактирао тестираног Станковића, са циљем да сазнам нешто више о његово порекло. Деда од тестираног Станковића је до своје девете године живео у Црном Врху. Међутим, отац од његовог деде (прадеда) је погинуо 1945. за време рата и 1946. године је деда као деветогодишњак пресељен у Војводину са остатком породице (жене и ситна деца). Његов деда има даље рођаке који кажу да су пореклом из Дренице. Веома занимљиво и интересантно. Област Дреница сачињавају искључиво данашње две општине Глоговац и Србица.
Тестирани је у упитнику навео да су према предању досељени са Косова, чему у прилог иде и блиско поклапање са Стојановићем из Горњег Неродимља. Навео је и познате пасове у прошлости: Бранко (наврдеда) > Крсто (чукундеда) > Станко (прадеда).
Не Гујо. Оно што видим од свих тестираних Станковић стоји најближе са новотестираним Ристићем-Рајковићем из Лознице, а не са Стојановићем, јер имају заједничке вредности 19 19 на маркерима DYS576, DYS570, од свих тестираних припадника BY202471, нико нема ту заједничку комбинацију. То је то што могу да кажем на основу 23 и 25 маркера.
Стојановић-Бошковић је најближи, самном, са Петровићем и са још двојицом који нису јавни и сви имамо заједничку славу, осим једног који је призетко, примио другу славу и презиме, из тог села је и пореклом Стојановић-Бошковић из Г. Неродимља. Сви делимо 17 19 на DYS576 DYS570, као и 20-21 YCAII, што се може видети код мене, Петровића и Стојановића, то су кључни маркери за овај род.
-
Поздрав свима,да ли ће бити још резултата или су већ објављени сви тестирани?
-
Поздрав свима,да ли ће бити још резултата или су већ објављени сви тестирани?
Биће још неколико.
-
Биће још неколико.
Да ли је ријешен Сувајац ?
-
Шеста тура:
192. Милаковић, Ђурђевдан, Мрђе/Дрвар
193. Сувајац, Тривуњдан, Липље/Котор Варош
194. Јовић, Јовањдан, Борковићи/Бања Лука
195. Кузмановић, Марковдан, Гусак/Прњавор
-
195. Кузмановић, Марковдан, Гусак/Прњавор, I2-Y3120>I-Y508496>I-S17250> Крајишки марковштаци
Тестирани није навео предање о пореклу, а у етнографској литератури нисам нашао податке о овој породици. У шематизму из 1882. године Кузмановићи са славом Марковдан наводе се у парохији Кокори, којој у то време припада и село Гусак. На попису становништва БиХ 1991. године у Гуску је било 50 Кузмановића, а у суседним Гајевима 17. Треба ипак имати у виду да у овим селима има Кузмановића и са другим славама, који вероватно нису у роду са Марковштацима.
Хаплотип тестираног карактерише повишена вредност DYS449=34 и у мањој мери повишена вредност DYS635=24. Овај резултат се уклапа у род Крајишких марковштака (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2670.0). За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа), Милинковић (Тометино Поље/Пожега) и други. Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.
Резултату Кузмановића су најближи хаплотипови Гвојића и Милинковића са подударањем 23/25. Ови хаплотипови такође поседују повишене вредности DYS449>=33 и DYS635=24.
Нажалост, још увек нико од Крајишких Марковштака није урадио дубински ДНК тест тако да млађа грана овог рода није позната. Зато би било добро да Кузмановић уради WGS или BigY тест ако је у могућности.
-
194. Јовић, Јовањдан, Борковићи, Бања Лука, I2-Y3120 > PH908
Тестирани је оставио податак о пореклу из места Кадијина Вода код Хан Кола (данас Кола, Бања Лука). Породични надимак Перуновићи, по једном претку Перу. Слава није мењана, колико им је познато.
Драгица Р. Гатарић (Насеља Змијања) за Јовиће (Јовањдан) из Борковића каже да су доселили из суседне Бистрице и да су тамо дошли из Тичева код Босанског Грахова (предак Пејо око 1870). Проблем је што они славе Никољдан, па или је дошло до промене славе, или је Драгица Гатарић нешто пермутовала овде. Имамо и један резултат Јовића (Никољдан) из околине Шипова N2-P189.2.
Јовићев хаплотип карактерише висока вредност 14/33 на 398I/389II, што условно може бити и приватна мутација. У сваком случају, ако гледамо ову промену и географски блиске породице, од значаја могу бити Пиваши (Никољдан) из Томине код Санског Моста. Ако гледамо укупну блискост на основу маркера, Јовићу је близак прилично Ђорђевић (Петковдан) из Горње Злегиње код Александровца, али узевши у обзир географску удаљеност, није сигурно каква је веза између њих. Као и за већину припадника I2-PH908, пожељан је дубински тест.
-
192. Милаковић, Ђурђевдан, Мрђе, Дрвар, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS439=13, DYS460=10 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16, DYS481=21, DYS533=11 и DYS433=11. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Петровић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Живановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Видић, Ђурђевдан, Окучани
- Папић, Лучиндан, Жабаљ
Породица тестираног Милаковића нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
193. Сувајац, Тривуњдан, Липље, Котор Варош, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>BY68094>Y160784>FTC27220
Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабарском пољу у Херцеговини, а даље порекло из Прераца у Билећким Рудинама. Крсна слава овог рода је Тривуњдан. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17 и снижену вредност маркера DYS570=19, које одступају од модалног хаплотипа род Ђурица.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Род Ђурица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
Ево и подаци из Турског дефтгера за село Липље из 1850 године.
Kuća 23. (vjerovatno Suvajić , današnji Suvajci)
1. Sovajić Nedo, sin Nike; visokog rasta i prosijedih brkova; rođen 1785. godine;
2. Njegov sin, Luka, sin Nede; srednjeg rasta i žutih brkova; rođen 1820. godine;
3. Njegov sin, Miloš, sin Nede; srednjeg rasta i smeđih brkova; rođen 1825. godine;
4. Njegov unuk, Vasilije, sin Luke; rođen 1844. godine;
5. Njegov unuk, Miko, sin Luke; rođen 1848. godine;
6. Njegov unuk, Antun, sin Luke; rođen 1848. godine;
Било би занимљивио тестирати Липљанске Вуковиће који су у дефтеру записани Ђорђић као и већина презимена која славе Тривундан.
-
Ево и подаци из Турског дефтгера за село Липље из 1850 године.
Kuća 23. (vjerovatno Suvajić , današnji Suvajci)
1. Sovajić Nedo, sin Nike; visokog rasta i prosijedih brkova; rođen 1785. godine;
2. Njegov sin, Luka, sin Nede; srednjeg rasta i žutih brkova; rođen 1820. godine;
3. Njegov sin, Miloš, sin Nede; srednjeg rasta i smeđih brkova; rođen 1825. godine;
4. Njegov unuk, Vasilije, sin Luke; rođen 1844. godine;
5. Njegov unuk, Miko, sin Luke; rođen 1848. godine;
6. Njegov unuk, Antun, sin Luke; rođen 1848. godine;
Било би занимљивио тестирати Липљанске Вуковиће који су у дефтеру записани Ђорђић као и већина презимена која славе Тривундан.
Постоје још нека занимљива презимена која славе Тривуњдан: Јосиповић, Ковачевић, Керић итд
За неке се зна да су исти род. Ова слава је ријетка у овим крајевима. Моја претпоставка је да су сви са овом славом из шире околоне Липља исти род.
-
28. Теофиловић, Ђурђевдан, Поље/Дервента
Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани BY152858.
Хаплотип тестираног Теофиловића има пет немодалних вриједности – повишену DYS389II=32, те снижене DYS19=15, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22.
Иако, посматрано у оквирима I2 PH908 тестирани нема превише немодалних вриједности, број потпуних поклапања је практично сведен на једно, које због малог броја упоредивих маркера те изостанка других битних показатеља није вриједно помена.
Гледајући хаплотип, крсну славу и релативну географску близину у контексту уобичајених праваца миграција можда би могао бити вриједан помена резултат Васића из околине Малог Зворника, од ког се Теофиловић разликује само на DYS635. Васић је сврстан у род Пустипушана (по селу Пустипуси код Љубиња), које карактерише слава Ђурђевдан.
Ипак, уколико у обзир узмемо и предање тестираног, које не помиње Херцеговину него, истина опрезно, јужну Србију, није на одмет поменути да на већем броју упоредивих маркера – 22 или 24, има неколико резултата од којих се разликује на 2 до 3 маркера, а који су са Косова или из Јужне Србије. При томе треба истаћи да је на DYS635 Теофиловић различит од доброг броја тестираних, што додатно смањује број разлика које можемо сматрати битним. Међутим, нико од тих тестираних не слави Ђурђевдан, а ако у обзир узмемо и географску удаљеност, као и изостанак конкретнијег предања, те бисмо везе морали провјеравати додатним тестирањима.
У доступној литератури нисам пронашао скоро ништа о становништву села Поље код Дервенте. У Шематизму митрополије дабро-босанске из 1882. године презиме Теофиловић са славом Ђурђевдан налазимо у обје парохије дервентске, али су оне обухватале велики дио села и саму Дервенту, па је тешко рећи у којим су све насељима Теофиловићи живјели. Даље, у дервентском протопрезвитеријату проналазимо Теовиловиће са славом Никољдан у парохијама Мајевац и Дуго Поље, а у Дугом Пољу још и Теовиловиће са славом Ђурђевдан. У парохији Босански Брод такође проналазимо Теовиловиће са славом Ђурђевдан, али и у парохијама Каоци и Лепеница, у србачкој околини. Дакле сви Теофиловићи и Теовиловићи са славом Ђурђевдан налазе се на практично правој линији која се пружа правцем исток-запад дужином од око 75 километара и свакако није неосновано истражити има ли дубље повезаности тих породица, тим прије што се не ради ни о презимену које се јавља често.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, за почетак на BY152858, а у зависности од резултата могла би се провјеравати и припадност неким другим гранама.
На крају, упућујем извињење тестираном Теофиловићу због заиста неприхватљивог периода чекања на објаву анализе резултата, па, као симболичну компензацију нудим да сносим трошак тестирања једног SNP-a код YSEQ-a.
-
28. Теофиловић, Ђурђевдан, Поље/Дервента
Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани BY152858.
Хаплотип тестираног Теофиловића има пет немодалних вриједности – повишену DYS389II=32, те снижене DYS19=15, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22.
Иако, посматрано у оквирима I2 PH908 тестирани нема превише немодалних вриједности, број потпуних поклапања је практично сведен на једно, које због малог броја упоредивих маркера те изостанка других битних показатеља није вриједно помена.
Гледајући хаплотип, крсну славу и релативну географску близину у контексту уобичајених праваца миграција можда би могао бити вриједан помена резултат Васића из околине Малог Зворника, од ког се Теофиловић разликује само на DYS635. Васић је сврстан у род Пустипушана (по селу Пустипуси код Љубиња), које карактерише слава Ђурђевдан.
Ипак, уколико у обзир узмемо и предање тестираног, које не помиње Херцеговину него, истина опрезно, јужну Србију, није на одмет поменути да на већем броју упоредивих маркера – 22 или 24, има неколико резултата од којих се разликује на 2 до 3 маркера, а који су са Косова или из Јужне Србије. При томе треба истаћи да је на DYS635 Теофиловић различит од доброг броја тестираних, што додатно смањује број разлика које можемо сматрати битним. Међутим, нико од тих тестираних не слави Ђурђевдан, а ако у обзир узмемо и географску удаљеност, као и изостанак конкретнијег предања, те бисмо везе морали провјеравати додатним тестирањима.
У доступној литератури нисам пронашао скоро ништа о становништву села Поље код Дервенте. У Шематизму митрополије дабро-босанске из 1882. године презиме Теофиловић са славом Ђурђевдан налазимо у обје парохије дервентске, али су оне обухватале велики дио села и саму Дервенту, па је тешко рећи у којим су све насељима Теофиловићи живјели. Даље, у дервентском протопрезвитеријату проналазимо Теовиловиће са славом Никољдан у парохијама Мајевац и Дуго Поље, а у Дугом Пољу још и Теовиловиће са славом Ђурђевдан. У парохији Босански Брод такође проналазимо Теовиловиће са славом Ђурђевдан, али и у парохијама Каоци и Лепеница, у србачкој околини. Дакле сви Теофиловићи и Теовиловићи са славом Ђурђевдан налазе се на практично правој линији која се пружа правцем исток-запад дужином од око 75 километара и свакако није неосновано истражити има ли дубље повезаности тих породица, тим прије што се не ради ни о презимену које се јавља често.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, за почетак на BY152858, а у зависности од резултата могла би се провјеравати и припадност неким другим гранама.
На крају, упућујем извињење тестираном Теофиловићу због заиста неприхватљивог периода чекања на објаву анализе резултата, па, као симболичну компензацију нудим да сносим трошак тестирања једног SNP-a код YSEQ-a.
Теофиловић је презиме које је настало од Грчког имена Теофил и ако се не варам генрално воде порекло из јужних крајева (по сећању, западна Македонија) Чини ми се да је већ било тестираних Теофиловића - нек ме неко подсјети, па сам имао и осјећај да су носиоци старосједијачких Хаплогрупа.
-
Теофиловић је презиме које је настало од Грчког имена Теофил и ако се не варам генрално воде порекло из јужних крајева (по сећању, западна Македонија) Чини ми се да је већ било тестираних Теофиловића - нек ме неко подсјети, па сам имао и осјећај да су носиоци старосједијачких Хаплогрупа.
На жалост, нема других тестираних Теофиловића. Презиме свакако јесте "егзотично" за крајеве између Босне и Врбаса, али поприлична распрострањеност (под претпоставком да су сви једнородни) у том крају још 1882. говори у прилог тези да су ту раније досељени, која год била старија ђатица.
-
На жалост, нема других тестираних Теофиловића. Презиме свакако јесте "егзотично" за крајеве између Босне и Врбаса, али поприлична распрострањеност (под претпоставком да су сви једнородни) у том крају још 1882. говори у прилог тези да су ту раније досељени, која год била старија ђатица.
Постоји неки Теофановић на 23andMe, Никољдан, Равно Село, Врбас, E-M5021. У аутосомалној немају ништа што их повезује чвршће са јужним српским крајевима. Мислим да је ту у питању тај религијски, или духовни призвук презимена (Теофан, Теофил), па зато асоцира на јужне и источне крајеве Балкана, што наравно не значи да веза нужно постоји.
-
192. Милаковић, Ђурђевдан, Мрђе, Дрвар, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS439=13, DYS460=10 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16, DYS481=21, DYS533=11 и DYS433=11. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Петровић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Живановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Видић, Ђурђевдан, Окучани
- Папић, Лучиндан, Жабаљ
Породица тестираног Милаковића нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.
-
Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.
Сви Папићи које си овде набројао су разнородни и припадају различитим хаплогрупама. N1,Ph908,J1. Ако те занима порекло фокусирај се на резултате, истоветност презимена не значи и родбинску повезаност као што видиш.
-
196. Алекса, Св. Петка, Црепаја/Ковачица, R1b-P312 (нижу подграну није могуће поуздано утврдити)
Тестирани је у упитнику навео само да су преци пореклом из Црепаје код Ковачице, па се вероватно ради о староседелачком роду који је у селу присутан јако дуго.
Хаплотип одликује изразито ретка снижена вредност маркера DYS448=18, али и још две нешто ређе вредности маркера DYS390=25 и YGATAH4=10.
Ова комбинација маркера је изузетно ретка чак и на FTDNA "R1b All" пројекту и јавља се махом код тестираних код којих стоји напомена "Unable to confirm Subclade, limited STR/SNP testing [Consider Big Y]" или код тестираних који припадају некој од подграна нетипичних за Балкан (R1b-P312 > R-DF27 или R1b-P312 > R-S461 > R-L21).
Алекси најближе а уједно и једино поклапање у нашој бази је Грубанов, са славом Никољдан, који је такође из Црепаје, чији хаплотип се од Алексиног разликује само на једном и то брзомутирајућем маркеру DYS458. И поред различите славе, њих двојица деле управо екстремно ретку вредност маркера DYS448=18 али и DYS390=25 и YGATAH4=10, тако да нема сумње да припадају истом генетичком роду, чију нижу подграну на жалост није могуће утврдити само на основу STR хаплотипа.
Било би изузетно корисно када би и Грубанов и Алекса урадили WGS или Big Y-700 тест, чиме би се формирала њихова заједничка терминална подграна, добила процена пре колико година је живео њихов заједнички предак, а можда и наслутило неко раније порекло ове мушке лозе, односно њени миграторни путеви.
-
114. Јовановић, Аранђеловдан, Тибужде, Врање
Припада хаплогрупи I1. Од резултата на нашем пројекту му је близак Стевановић Орељ (Стевановић по мушкој линији) из оближњег места Златокоп, који такође слави Аранђеловдан, па је ближа веза извесна. Тешко је рећи којој грани ове хаплогрупе припада на основу овог теста. Иако делује да су му најближи припадници хаплогрупе I1-Z63>FGC9549>FTA28840, због географске блискости и исте славе су му вероватно ипак блиски Дејановић и Станковић, припадници гране I1-P109>Y5621 из места Вишевце, и поред разлика на маркерима DYS393, DYS439, DYS458, DYS570 и DYS576. За ове породице пише Трифуноски да потичу од неког Ариза из Призрена, који је основао село.
Јовановиће помиње Јован Трифуноски у књизи Врањска котлина и то као исељене у Прешево. Конкретно помиње Дису и Станка. У истој књизи се помињу и Ђорђевићи у Златокопу, који славе Аранђеловдан, а досељени су из Тибужда, где имају рођаке. Пошто се Стевановићи не помињу међу становништвом Златокопа могуће је да су се некада презивали Ђорђевић. Стевановић Орељ је у упитнику навео породично предање о даљем пореклу са Косова. Интересантно је да и у генетској анализи поменутом Вишевцу постоји род Јовановаца са славом Аранђеловдан. Додуше, каже се да су од неког примерка из Златокопа који је дошао средином 19. века.
Препоручујем за даље тестирање дубинске тестове BigY-700 код FTDNA или WGS.
-
196. Алекса, Св. Петка, Црепаја/Ковачица, R1b-P312 (нижу подграну није могуће поуздано утврдити)
Тестирани је у упитнику навео само да су преци пореклом из Црепаје код Ковачице, па се вероватно ради о староседелачком роду који је у селу присутан јако дуго.
Хаплотип одликује изразито ретка снижена вредност маркера DYS448=18, али и још две нешто ређе вредности маркера DYS390=25 и YGATAH4=10.
Ова комбинација маркера је изузетно ретка чак и на FTDNA "R1b All" пројекту и јавља се махом код тестираних код којих стоји напомена "Unable to confirm Subclade, limited STR/SNP testing [Consider Big Y]" или код тестираних који припадају некој од подграна нетипичних за Балкан (R1b-P312 > R-DF27 или R1b-P312 > R-S461 > R-L21).
Алекси најближе а уједно и једино поклапање у нашој бази је Грубанов, са славом Никољдан, који је такође из Црепаје, чији хаплотип се од Алексиног разликује само на једном и то брзомутирајућем маркеру DYS458. И поред различите славе, њих двојица деле управо екстремно ретку вредност маркера DYS448=18 али и DYS390=25 и YGATAH4=10, тако да нема сумње да припадају истом генетичком роду, чију нижу подграну на жалост није могуће утврдити само на основу STR хаплотипа.
Било би изузетно корисно када би и Грубанов и Алекса урадили WGS или Big Y-700 тест, чиме би се формирала њихова заједничка терминална подграна, добила процена пре колико година је живео њихов заједнички предак, а можда и наслутило неко раније порекло ове мушке лозе, односно њени миграторни путеви.
О Грубановима из Црепаје има доста података код Јована Ердељановића (Срби у Банату, 1992)
Из Старе Јабуке и из Јарковца су 1773. или 1774. године насељени Црепајци. Радованчеви, Прванови, Грубанови и Небригићи били су у Јарковцу, па дошли овамо. Тако су и други бежали од Турака, те стигли овде. Доцније су и из Иланџе неке фамилије дошле у Црепају. Деда Јоца Грубанов је рекао да су из Иланџе биле педолазиле прве фамилије на Стару Јабуку: Грубанови, Шурјански, Стојкови, Милошеви, Петрићеви, Кендерешки, Толмачеви, Илијевићи, Јовановићи, Јовановић-Мишини, Секулићи, Радованчеви и други. Није им се свидело на Старој Јабуци, па дошли на Црепану (друга дуж у атару црепајском), од Францфелда*, где се и сад налазе цигле и црепови (можда од црепане неког Чоље, који је имао овде своју пустару – и бунар је он зидао, а не ТУРЦИ, Како неки причају — и држао своју марву).
-
196. Алекса, Св. Петка, Црепаја/Ковачица, R1b-P312 (нижу подграну није могуће поуздано утврдити)
Тестирани је у упитнику навео само да су преци пореклом из Црепаје код Ковачице, па се вероватно ради о староседелачком роду који је у селу присутан јако дуго.
Хаплотип одликује изразито ретка снижена вредност маркера DYS448=18, али и још две нешто ређе вредности маркера DYS390=25 и YGATAH4=10.
Ова комбинација маркера је изузетно ретка чак и на FTDNA "R1b All" пројекту и јавља се махом код тестираних код којих стоји напомена "Unable to confirm Subclade, limited STR/SNP testing [Consider Big Y]" или код тестираних који припадају некој од подграна нетипичних за Балкан (R1b-P312 > R-DF27 или R1b-P312 > R-S461 > R-L21).
Алекси најближе а уједно и једино поклапање у нашој бази је Грубанов, са славом Никољдан, који је такође из Црепаје, чији хаплотип се од Алексиног разликује само на једном и то брзомутирајућем маркеру DYS458. И поред различите славе, њих двојица деле управо екстремно ретку вредност маркера DYS448=18 али и DYS390=25 и YGATAH4=10, тако да нема сумње да припадају истом генетичком роду, чију нижу подграну на жалост није могуће утврдити само на основу STR хаплотипа.
Било би изузетно корисно када би и Грубанов и Алекса урадили WGS или Big Y-700 тест, чиме би се формирала њихова заједничка терминална подграна, добила процена пре колико година је живео њихов заједнички предак, а можда и наслутило неко раније порекло ове мушке лозе, односно њени миграторни путеви.
Алексе у Црепаји важе за један од родова тзв.влашког порекла (као и Мања, Кокора, Моц, Ранча, Њагул/љ, Јон, Драган, Макса, Лазар, Бубеско) и не зна се тачно јесу ли дошли из Влашке или баш Ердеља, али је таква претпоставка. Први предак који им се помиње је Вуја Алекса (рођен око 1765.године) уз Мартина (имао поседе у Сефкерину) и први пут су -посматрајући све изворе поменути 1790.године у црквеним матичним књигама и војним пописима граничара (има и старији Домовник који се водио од периода пре 1794.године али не можемо знати прецизно у ком периоду од 1774-1794 су уписани), а кроз готово 4 генерације су бележени као граничари у Црепаји што је занимљиво, као и чињеница да им се имена у породици понављају а то су Мартин, Петар, Јован и Вуја (2 пута током две генерације) и то чак кроз 3 генерације (посебно Мартин). У војним пописима граничара 12.Банатске регименте помињу се поред појединих припадника рода Алекса и места Јарковац, Сефкерин-мада нисам успео да пронађем везу. Такође, наводи се и извесно мести Schoma те у Passprotokollu за 1805.годину наводе се да су Петср Весин и Марко Алекса ишли у Schomu и Бечкерек. Е сад дал је то место поред Темишвара (одатле је био и слуга рода Алекса који се тако наводи у матицама умрлих) не знам, али знам да се и за род Бубеско помиње Schoma. Иначе у Црепаји има Влашка улица или Влашки крај-наравно сви се већ дуго изјашњавају Србима и некада су били познати по ,,вађењу бриса" и убиствима у случају такве увреде и сумњи у српско порекло. Чак је 1900.године Црепаја била једно од места у АУ са највишом стопом убистава сходно броју становника-нажалост.
Ипак оно што је мени овде занимљиво јесу Грубанови. Велик род, има их у Алибунару, Сефкерину, дошли су из Старе Јабуке сигурно у Црепају а имају везе и са Панчевом. Често је тај троугао Панчево-Стара Јабука (или Иланџа, Сефкерину)-Црепаја присутан у пореклу родова Црепаје да би то била случајност. Опет по овом би се рекло да можда и род Грубанови треба да тражи своје корене у Влашкој/Ердељу, а Јован Ердељановић је као етнолог (најпознатији за Банат и проучавање старих црногорских родова) сматрао да је добар део досељеника из Влашке и Ердеља током Велике Сеобе, у српски крај Баната већ дошао са крсним славама и да је тај феномен утапања у српски корпус управо био лак јер су то углавном били потомци оних Срба који су се још од Косова 1389.одсељавали на север, често са велможама Јакшићима, Овчаревићем , Бранковићима нпр, те су у дугом суживоту са Власима (прецима данашњих Румуна) у међувремену попримили одређена етнографска обележја блиска њима, али су и даље памтили српску припадност и народност. Мада када им се погледају имена, разликују се од наших и то не мало. Имамо примере типа Лепедат, Њагул, Јин, Траил(о) је нешто што има и код Срба али је доста често име код Влаха. Иначе највећи број потомака влашких исељеника у Црепаји слави управо свету Петку, има их што славе и Светог Николу, евентуално Аранђеловдан и Госпојину.
-
Алексе у Црепаји важе за један од родова тзв.влашког порекла (као и Мања, Кокора, Моц, Ранча, Њагул/љ, Јон, Драган, Макса, Лазар, Бубеско) и не зна се тачно јесу ли дошли из Влашке или баш Ердеља, али је таква претпоставка. Први предак који им се помиње је Вуја Алекса (рођен око 1765.године) уз Мартина (имао поседе у Сефкерину) и први пут су -посматрајући све изворе поменути 1790.године у црквеним матичним књигама и војним пописима граничара (има и старији Домовник који се водио од периода пре 1794.године али не можемо знати прецизно у ком периоду од 1774-1794 су уписани), а кроз готово 4 генерације су бележени као граничари у Црепаји што је занимљиво, као и чињеница да им се имена у породици понављају а то су Мартин, Петар, Јован и Вуја (2 пута током две генерације) и то чак кроз 3 генерације (посебно Мартин). У војним пописима граничара 12.Банатске регименте помињу се поред појединих припадника рода Алекса и места Јарковац, Сефкерин-мада нисам успео да пронађем везу. Такође, наводи се и извесно мести Schoma те у Passprotokollu за 1805.годину наводе се да су Петср Весин и Марко Алекса ишли у Schomu и Бечкерек. Е сад дал је то место поред Темишвара (одатле је био и слуга рода Алекса који се тако наводи у матицама умрлих) не знам, али знам да се и за род Бубеско помиње Schoma. Иначе у Црепаји има Влашка улица или Влашки крај-наравно сви се већ дуго изјашњавају Србима и некада су били познати по ,,вађењу бриса" и убиствима у случају такве увреде и сумњи у српско порекло. Чак је 1900.године Црепаја била једно од места у АУ са највишом стопом убистава сходно броју становника-нажалост.
Ипак оно што је мени овде занимљиво јесу Грубанови. Велик род, има их у Алибунару, Сефкерину, дошли су из Старе Јабуке сигурно у Црепају а имају везе и са Панчевом. Често је тај троугао Панчево-Стара Јабука (или Иланџа, Сефкерину)-Црепаја присутан у пореклу родова Црепаје да би то била случајност. Опет по овом би се рекло да можда и род Грубанови треба да тражи своје корене у Влашкој/Ердељу, а Јован Ердељановић је као етнолог (најпознатији за Банат и проучавање старих црногорских родова) сматрао да је добар део досељеника из Влашке и Ердеља током Велике Сеобе, у српски крај Баната већ дошао са крсним славама и да је тај феномен утапања у српски корпус управо био лак јер су то углавном били потомци оних Срба који су се још од Косова 1389.одсељавали на север, често са велможама Јакшићима, Овчаревићем , Бранковићима нпр, те су у дугом суживоту са Власима (прецима данашњих Румуна) у међувремену попримили одређена етнографска обележја блиска њима, али су и даље памтили српску припадност и народност. Мада када им се погледају имена, разликују се од наших и то не мало. Имамо примере типа Лепедат, Њагул, Јин, Траил(о) је нешто што има и код Срба али је доста често име код Влаха. Иначе највећи број потомака влашких исељеника у Црепаји слави управо свету Петку, има их што славе и Светог Николу, евентуално Аранђеловдан и Госпојину.
Заборавих да кажем да се код њих јављало у касним годинама 18 века из име Мартин и име Јанош од оних карактеристичних, а да су познати по шпицнамету ма Гујини и Мартинови (данас и као Шошићи али је надимак настао релативно скоро).
-
197. Ђукић, Ђурђиц, Црепаја, Ковачица
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS390=24, DYS19=15 и DYS458=14, и повишену DYS481=24. Међу припадницима ове гране најближе поклапање има са Марковићем из Горњег Дубова код Вишеграда, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, и са Пролом из Мајевца код Шипова, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. И Марковић и Проле славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је предак досељен око 1800. године из Ритопека, а да су даљим пореклом из Црне Горе.
-
Сви Папићи које си овде набројао су разнородни и припадају различитим хаплогрупама. N1,Ph908,J1. Ако те занима порекло фокусирај се на резултате, истоветност презимена не значи и родбинску повезаност као што видиш.
Ima Papić iz Kovačevca J1
-
Ima Papić iz Kovačevca J1
Ето га у првој реченици цитата.
-
Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.
Pozdrav FAMILIJO, ŠTA TE MUČI?
-
197. Ђукић, Ђурђиц, Црепаја, Ковачица
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS390=24, DYS19=15 и DYS458=14, и повишену DYS481=24. Међу припадницима ове гране најближе поклапање има са Марковићем из Горњег Дубова код Вишеграда, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, и са Пролом из Мајевца код Шипова, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. И Марковић и Проле славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је предак досељен око 1800. године из Ритопека, а да су даљим пореклом из Црне Горе.
Јован Ердељановић (Срби у Банату) је ове Ђукиће сврстао у старе фамилије чије порекло није утврђено.
-
Јован Ердељановић (Срби у Банату) је ове Ђукиће сврстао у старе фамилије чије порекло није утврђено.
Међу њима постоји прича да су дошли из околине Пожаревца у Црепају, а помиње се и Црна Гора као станица пре досељавања ка Пожаревцу. У Црепаји су забележени међу први фамилијама , те их још 1778.године налазимо у Црепаји ( Никола Ђукић), знамо да је село обновљено и насељени 1774.године из разних околних места, али јасан попис становништва Црепаје не постоји, те податке налазимо кроз пописе граничара и такву врсту забелешки
-
Претпостављам да припадате подграни J-BY225800? Као што се може видети на Yfull стаблу, реч је о паралелној подграни. Не, вероватно немате порекло из Старе Херцеговине, то важи за слављенике Ђурђевдана J-Y22894*. Н
Da ja imam BY225800 dali oni iz Stara Hercegovina ima ovoj grana
-
Da ja imam BY225800 dali oni iz Stara Hercegovina ima ovoj grana
Као што се може видети, ова група Ђурђевштака из Старе Херцеговине је на нивоу J-Y22894*. На стаблу је Перић из Ливна који се по маркерима сасвим укапа у ову групу. Ваша BY225800 је низводно. Колико сам успео да видим, једна од одређујућих вредности за подграну Y22894 је DYS643=10. Да ли и ви поседујете ову вредност на поменутом маркеру?
(https://iili.io/qFF9Y57.png)
-
Као што се може видети, ова група Ђурђевштака из Старе Херцеговине је на нивоу J-Y22894*. На стаблу је Перић из Ливна који се по маркерима сасвим укапа у ову групу. Ваша BY225800 је низводно. Колико сам успео да видим, једна од одређујућих вредности за подграну Y22894 је DYS643=10. Да ли и ви поседујете ову вредност на поменутом маркеру?
(https://iili.io/qFF9Y57.png)
Još ne znam dali imam
DSY642=10 ako imam ovoj sta znaci toj
-
Као што се може видети, ова група Ђурђевштака из Старе Херцеговине је на нивоу J-Y22894*. На стаблу је Перић из Ливна који се по маркерима сасвим укапа у ову групу. Ваша BY225800 је низводно. Колико сам успео да видим, једна од одређујућих вредности за подграну Y22894 је DYS643=10. Да ли и ви поседујете ову вредност на поменутом маркеру?
(https://iili.io/qFF9Y57.png)
Ovij sta ima ydnk J2b L283 Y2289 sta iman ja i ovije sta Slave Djurdjevdan iz koj Balkanske mjesta ima poreklo
-
Као што се може видети, ова група Ђурђевштака из Старе Херцеговине је на нивоу J-Y22894*. На стаблу је Перић из Ливна који се по маркерима сасвим укапа у ову групу. Ваша BY225800 је низводно. Колико сам успео да видим, једна од одређујућих вредности за подграну Y22894 је DYS643=10. Да ли и ви поседујете ову вредност на поменутом маркеру?
(https://iili.io/qFF9Y57.png)
Ovo su BY225800, da li je verovatno da su migrirali iz stare Hercegovine tokom preosmanskog perioda na teritoriju današnje Albanije
-
Ovo su BY225800, da li je verovatno da su migrirali iz stare Hercegovine tokom preosmanskog perioda na teritoriju današnje Albanije
Ovij sta ima ydnk J2b L283 Y2289 sta iman ja i ovije sta Slave Djurdjevdan iz koj Balkanske mjesta ima poreklo
Još ne znam dali imam
DSY642=10 ako imam ovoj sta znaci toj
Свака од ове три гране има старост око 1200 година. Грана коју помињете је искључиво грчко-албанска, нема индиција да је мигрирала са простора Старе Херцеговине. Пре ће бити да се су се све развиле из неког међупростора. Претпоставка је да то може бити област Западне Македоније, где је Z1043 иначе веома раширена. Маркер 643=10 је типичан за Y28894. Поседују је сви Срби и Хрвати, као и Албанци који су позитивни на овај SNP.
(https://iili.io/qFR43W7.png)
Да би дискусија о BY225800 имала смисла сада напишите следеће:
1. Одакле сте пореклом (место, регион, држава)
2. Које је презиме (шире име рода, племе)
3. Да ли сте радили днк тест и ако јесте који је тест је у питању
4. Да ли имате Y-STR маркере, SNP тест, или дубински тест
У супротном, не можемо наставити разговор на ову тему.
-
Свака од ове три гране има старост око 1200 година. Грана коју помињете је искључиво грчко-албанска, нема индиција да је мигрирала са простора Старе Херцеговине. Пре ће бити да се су се све развиле из неког међупростора. Претпоставка је да то може бити област Западне Македоније, где је Z1043 иначе веома раширена. Маркер 643=10 је типичан за Y28894. Поседују је сви Срби и Хрвати, као и Албанци који су позитивни на овај SNP.
(https://iili.io/qFR43W7.png)
Да би дискусија о BY225800 имала смисла сада напишите следеће:
1. Одакле сте пореклом (место, регион, држава)
2. Које је презиме (шире име рода, племе)
3. Да ли сте радили днк тест и ако јесте који је тест је у питању
4. Да ли имате Y-STR маркере, SNP тест, или дубински тест
У супротном, не можемо наставити разговор на ову тему.
Ja sam iz Selo Odri Opština Tearce Tetovo Polog Makedonija
Moj Poreklo je iz Selo Kolesjan Luma Kukes Albanija
Moj Pleme je Thaci Korbi
Moj YDNK rezulltat je J2b L283 Z622 Z600 Z615 Z2507 Z638 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z1043 Y22894 BY225800
I ovde i mas moj str markere DYS393,DYS390,DYS19,DYS391,DYS385,DYS426,DYS388,DYS439,DYS389I,DYS392,DYS389II,DYS458,DYS459,DYS455,DYS454,DYS447,DYS437,DYS448,DYS449,DYS464,DYS460,Y-GATA-H4,YCAII,DYS456,DYS607,DYS576,DYS570,CDY,DYS442,DYS438
" 12"," 24"," 15"," 10"," 14-16"," 11"," 16"," 12"," 13"," 11"," 29"," 16"," 8-9"," 11"," 11"," 28"," 16"," 19"," 29"," 13-13-15-15"," 11"," 10"," 19-20"," 13"," 14"," 16"," 17"," 33-39"," 11"," 9"
-
Ja sam iz Selo Odri Opština Tearce Tetovo Polog Makedonija
Moj Poreklo je iz Selo Kolesjan Luma Kukes Albanija
Moj Pleme je Thaci Korbi
Moj YDNK rezulltat je J2b L283 Z622 Z600 Z615 Z2507 Z638 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z1043 Y22894 BY225800
I ovde i mas moj str markere DYS393,DYS390,DYS19,DYS391,DYS385,DYS426,DYS388,DYS439,DYS389I,DYS392,DYS389II,DYS458,DYS459,DYS455,DYS454,DYS447,DYS437,DYS448,DYS449,DYS464,DYS460,Y-GATA-H4,YCAII,DYS456,DYS607,DYS576,DYS570,CDY,DYS442,DYS438
" 12"," 24"," 15"," 10"," 14-16"," 11"," 16"," 12"," 13"," 11"," 29"," 16"," 8-9"," 11"," 11"," 28"," 16"," 19"," 29"," 13-13-15-15"," 11"," 10"," 19-20"," 13"," 14"," 16"," 17"," 33-39"," 11"," 9
Now we're talking. Добро је да знамо сада хаплотип за BY225800. Не знам да ли је још неко осим вас тестиран, али код модалног хаплотипа ове гране на Албанском днк пројекту вредност 643 јесте 10. Источна Албанија и Западна Македонија јесу интересантне области генерално када је Z1043 у питању. У Српском ДНК пројекту имате веома блиско поклапање (практично потпуно) са Ристићем (Аранђеловдан), из Спанчевца код Бујановца. Становништво Спанчевца води пореклом углавном из Горње Пчиње и Прешевске Црне Горе. Тестирани у предању спомиње Старо Нагоричане, дакле опет Македонија.
Ристић такође поседује ретку вредност 10 на маркеру 643 и биће пребачен у подграну J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894>BY225800.
-
Čaušoli Debar Debar Albanija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Lena Kičevo Jugozapadna Makedonija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Korbi Thaç-Korbi Kamenica Gnjilane Kosovo J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Spahiu Thaç-Korbi Kukes Kukes Albanija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Šačiri Thaç-Korbi Bujanovac Pčinja Srbija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Bujanovac Pčinja Srbija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Spahiu Kukes Kukes Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Spahiu Kukes Kukes Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Demiri Tearce Polog Makedonija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Ademi Gostivar Polog Makedonija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>I22894
Selište Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>I22894
Selishte Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Bulčiza Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Bulčiza Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
-
Čaušoli Debar Debar Albanija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Lena Kičevo Jugozapadna Makedonija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Korbi Thaç-Korbi Kamenica Gnjilane Kosovo J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Spahiu Thaç-Korbi Kukes Kukes Albanija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Šačiri Thaç-Korbi Bujanovac Pčinja Srbija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Bujanovac Pčinja Srbija J2b-L283>Z597>Z631>Z1043>Y22894
Spahiu Kukes Kukes Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Spahiu Kukes Kukes Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Demiri Tearce Polog Makedonija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Ademi Gostivar Polog Makedonija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>I22894
Selište Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>I22894
Selishte Debar Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Bulčiza Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Bulčiza Debar Albanija J2b-L283>Z638>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Y22894
Поставићу овде модални хаплотип J-Y22894* - слава Ђурђевдан, па напишите да ли неко са овог списка има сличан хаплотип, или је реч махом о грани BY225800.
DYS393, DYS390, DYS19, DYS391, DYS385, DYS439, DYS389i, DYS392, DYS389ii, DYS458, DYS437, DYS448, YGATAH4, DYS456, DYS576, DYS570, DYS438, DYS481, DYS549, DYS533, DYS635, DYS643
12 24 15 10 13-17 12 13 11 29 16 16 19 10 13 16 17 9 23 12 12 24 10
-
Поставићу овде модални хаплотип J-Y22894* - слава Ђурђевдан, па напишите да ли неко са овог списка има сличан хаплотип, или је реч махом о грани BY225800.
DYS393, DYS390, DYS19, DYS391, DYS385, DYS439, DYS389i, DYS392, DYS389ii, DYS458, DYS437, DYS448, YGATAH4, DYS456, DYS576, DYS570, DYS438, DYS481, DYS549, DYS533, DYS635, DYS643
12 24 15 10 13-17 12 13 11 29 16 16 19 10 13 16 17 9 23 12 12 24 10
Od moderne populacije sa Y DNK J2b L283 Z622 Z600 Z615 Z2507 Z638 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z1043 Y22894
4,76% Danas su grčke etničke pripadnosti
4,76% Danas su hrvatske etničke pripadnosti
9,52 Danas su turske etničke pripadnosti
38,08% Danas su srpske etničke pripadnosti
42,88% Danas su albanske etničke pripadnosti
-
Као што се може видети, ова група Ђурђевштака из Старе Херцеговине је на нивоу J-Y22894*. На стаблу је Перић из Ливна који се по маркерима сасвим укапа у ову групу. Ваша BY225800 је низводно. Колико сам успео да видим, једна од одређујућих вредности за подграну Y22894 је DYS643=10. Да ли и ви поседујете ову вредност на поменутом маркеру?
(https://iili.io/qFF9Y57.png)
Пошто видим да се спомиње Перић из Ливна можда је згодно да поставим питање овде.
Урадио сам Биг Ипсилон тест на ФТДНА међутим постоји одлагање што се тише времена завршетка, засад сам добио само Ипсилон-ДНА резултат Ј-М172.
Осим тога имам поклапање са поменутим Перићем из Ливна на 67 маркера (7 корака) и са извесним Османом Јилмазом из Грчке (такође 7 корака).
Да ли то значи да сам Ј2б-Л283 као Перић или то не мора бити случај? Ако би могао неко искуснији да ме посаветује.
Презиме Симеуновић, слава Ђурђевдан, село Кујник, Западна Славонија око планине Папук, дошли из Црне Горе.
Захвалио бих се свима који преносе знање овде, веома значајне информације се деле на овом форуму.
-
Ovoj Osman Yilmaz iz Grčke ima poreklo iz Selo Kolesjan Kukes Albanija isto Selo imam i ja poreklo i sa Ovoj Osman Yilmaz smo isto pleme Thaçi i isto YDNK ima i Presednik Islamske Zajednice Albanije Bujar Spahiu
-
Пошто видим да се спомиње Перић из Ливна можда је згодно да поставим питање овде.
Урадио сам Биг Ипсилон тест на ФТДНА међутим постоји одлагање што се тише времена завршетка, засад сам добио само Ипсилон-ДНА резултат Ј-М172.
Осим тога имам поклапање са поменутим Перићем из Ливна на 67 маркера (7 корака) и са извесним Османом Јилмазом из Грчке (такође 7 корака).
Да ли то значи да сам Ј2б-Л283 као Перић или то не мора бити случај? Ако би могао неко искуснији да ме посаветује.
Презиме Симеуновић, слава Ђурђевдан, село Кујник, Западна Славонија око планине Папук, дошли из Црне Горе.
Захвалио бих се свима који преносе знање овде, веома значајне информације се деле на овом форуму.
Вероватно да припадате J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Које вредности поседујете на маркерима DYS635 и DYS643? И Бижић из Западне Славоније, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, припада овој подграни L283, тако да је већ присутна у том крају.
Ако већ нисте, приступите J2-M172 пројекту на FTDNA: https://www.familytreedna.com/groups/j2-m172/about/background?srsltid=AfmBOooKzofSU4G-q8wjdzMZYFh_ouEhAWVuv3N6GljVbMD40CHCYxIy
-
Na moj profil piše moj ydnk rezulltat
-
Вероватно да припадате J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Које вредности поседујете на маркерима DYS635 и DYS643? И Бижић из Западне Славоније, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, припада овој подграни L283, тако да је већ присутна у том крају.
Ако већ нисте, приступите J2-M172 пројекту на FTDNA: https://www.familytreedna.com/groups/j2-m172/about/background?srsltid=AfmBOooKzofSU4G-q8wjdzMZYFh_ouEhAWVuv3N6GljVbMD40CHCYxIy
Хвала на одговору.
Управу сте Небојша то је та група. Стигли су резултати у међувремену.
-
Koj rezulltat ti dolazio
-
Koj rezulltat ti dolazio
Стигао ми је резултат који је Небојша споменуо горе.
J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894
-
Isto kao mene imas i jasam Y22894
-
Стигао ми је резултат који је Небојша споменуо горе.
J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894
Можете приступити Српском ДНК пројекту на FTDNA: https://www.familytreedna.com/groups/serbian-dna-project/about?srsltid=AfmBOooXryZqrjtK1qox3tsQUo_0OS8WizGgPK8-cJNN-yaKzTifpPhZ
-
Можете приступити Српском ДНК пројекту на FTDNA: https://www.familytreedna.com/groups/serbian-dna-project/about?srsltid=AfmBOooXryZqrjtK1qox3tsQUo_0OS8WizGgPK8-cJNN-yaKzTifpPhZ
Хвала најлепше, приступићу групи на FTDNA.
-
Mislim Y DNK J2 Y22894 ima svoje najranije poreklo iz Skadra, ali nakon 25.04.1479. godine kada je Skadar pao pod osmansku vlast, jedna grana je migrirala na sever, jedna grana na istok, a jedna grana na jug
-
111. Ристић, Аранђеловдан, Лозница
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино благо повишена вредност DYS576=19. На само 1 од 25 маркера разликује се од Станковића из Црног Врха код Медвеђе (Никољдан) и Стојановића из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), а на 1 од 23 од Јовановића из Велике Сугибине код Крагујевца (Вартоломијевдан). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан), док се на 1 од 17 маркера разликује од Бурмазовића из Руњана код Лознице (Алимпијевдан) и Ђорђевића из Мионице (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Трајковић, као и да су у Лозници присутни бар од његовог чукундеде.
Ступио сам у контакт са тестираним Ристићем. Формулар је попунио његов син, који ми је предложио да контактирам његовог оца. Ја сам човека детаљније и опширније испитивао како бих прикупио што више података о њиховом пореклу.
Од господина који ми је дао податке сазнао сам да су његов:
■ чукундеда (име непознато ?) и чукунбаба (име непознато ? - родом из Сарајева), имали само сина ● Милана
Миланов отац (име непознато ?) погинуо је у неком рату пред крајем друге половине 19. века. У то време син Милан је био мали. Не зна се где су основали породицу чукундеда и чукунбаба.
■ Након погибије мужа, чукунбаба се крајем 19.. века преудала за Ристу Гајића из Јадранске Лешнице (Лозница) и са собом повела сина Милана. Очух Риста Гајић био је трговац или занатлија из Јадранске Лешнице. Он је усвојио Милана, одгајио га и школовао. Милан је, из поштовања према њему, узео презиме Ристић, али је наставио да слави очеву славу Аранђеловдан. Очух Риста је славио неку другу славу.
У етнографској литератури о Рађевини и Јадру нисам успео да пронађем породицу Гајић. https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/
Б. Милојевић вероватно бележи Гајиће у Ј. Лешници под неким другим презименом. Риста Гајић је са Милановом мајком основао породицу и имали су децу.
Милан је као дете живео, одрастао, оженио се и добио децу у Јадранској Лешници. Не зна се где је живео пре очеве погибије. У пољу о месту порекла тестираног Ристића треба да стоји (Јадранска Лешница), а не варош Лозница.
■ прадеда Милан, према годинама рођења његове деце, требало би да је рођен око 1880–1890. г. Његова супруга била је ■ Живка, родом из Ужица. Имали су деветоро деце:
● син (рођ. 1914), син Драгослав (рођ. 1917), који је деда човеку који ми је дао податке, син (рођ. 1925), син (рођ. 1930), ћерка (рођ. 1920) и ћерка (рођ. 19??). Сва деца су рођена у Јадранској Лешници, осим најмлађег сина који је рођен у Ужице 1930. године. Троје деце је умрло од неких болести.
Милан је био адвокат и радио је у Лозници и на другим местима. Поред тога, поседовао је две стругаре у Ужицу и Пожеги. Пре 1930. године са породицом се одселио из Јадранске Лешнице у Ужице.
● синови Драгослав (р. 1917) и син (р. 1930) остали су да живе у Ужицу.
● син (р. 1914) одселио се у Чачак.
● син (р. 1925) одселио се у Заблаће (Чачак).
● ћерка (р. 1920) удала се у Крушевац.
● ћерка (р. 19??) удала се у Београд.
Комунистичке власти су Милану одузеле обе стругаре. Склонио се код ћерке у Крушевац и тамо преминуо у јануару 1946. године.
Предање и порекло:
Не знају одакле потичу по мушкој линији и немају предања. Сматрају да је старије породично презиме било Трајковић, што би указивало да се њихов чукундеда или наврндеда звао Трајко. Име Трајко било је током 18. и 19. века широко распрострањено на простору косовско-ресавског, призренско-тимочког и вардарско-моравског говорног подручја. Уколико се предак звао Трајко, постоји велика вероватноћа да се предак током 19. века доселио из неког од тих крајева.
Пошто им је чукунбаба била родом из Сарајева, постоји и друга могућност да се њихов предак звао Трифко и да је и он био родом из Сарајева, или негде са Дрине и да је дошло до изобличења презимена из Трифковић у Трајковић. Име Трифко, као и презиме Трифковић, било је прилично распрострањено у сарајевском крају, као и у Подрињу, односно у областима уз Дрину.
Ја сам не знајући породичну историју тестираног Ристића, мислећи да су заиста из вароши Лознице, како је било наведено приликом објаве резултата на форуму, ја сам мислио да су од породице Ристић из Лознице.
Ристић - Рајковић из Свиштова
Међутим, тестирани Ристићи никада нису живели у Лозници, већ су из Јадранске Лешнице. У етнографији Б. Милојевића о Рађевини и Јадру са почетка 20. века, прадеда Милан је у то време био још малолетан или неожењен младић и није посебно забележен. Б. Милојевић бележи вероватно породицу очуха Ристе Гајића из Јадранске Лешнице под неким другим презименом или родовским надимком.
Молим уреднике да обришу ове моје коментаре:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7917.340#msg213623
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7917.340#msg213624
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7917.340#msg213625
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7917.340#msg213626
Јер тестирани Ристићи, односно њихова породица, немају никакве везе са породицом Ристић - Рајковић из вароши Лознице.
-
Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.
Нису Бањани него Доњи Влаховићи.
-
Нису Бањани него Доњи Влаховићи.
Не збуњуј човека, добро је написао. У Херцеговини нема Папића који су Влаховићи, то су само ти Папићи из Ковачевца код Младеновца.
Папићи са славом Јовањдан којих има недалеко од билећког села Влахиња су Папићи из Домашева у Љубомиру и они јесу Бањани. Но свакако нису преци Папића из Ковачевца.
-
Не збуњуј човека, добро је написао. У Херцеговини нема Папића који су Влаховићи, то су само ти Папићи из Ковачевца код Младеновца.
Папићи са славом Јовањдан којих има недалеко од билећког села Влахиња су Папићи из Домашева у Љубомиру и они јесу Бањани. Но свакако нису преци Папића из Ковачевца.
Papići jesu poreklom iz Herzegovine jer sam i ja, ( Vlahovići) a o oni su moj rod u Kovačevcu.
-
Papići jesu poreklom iz Herzegovine jer sam i ja, ( Vlahovići) a o oni su moj rod u Kovačevcu.
Немојте више ширити погрешне информације по форуму. То је троловање, а то није дозвољено овде. Никаквих Папића J1 у Херцеговини није било, то је новије презиме у Ковачевцу. Папићи у јужним динарским крајевима постоје, али нису иста хаплогрупа са ковачевачким Папићима и немају никакве сродничке везе.
-
Немојте више ширити погрешне информације по форуму. То је троловање, а то није дозвољено овде. Никаквих Папића J1 у Херцеговини није било, то је новије презиме у Ковачевцу. Папићи у јужним динарским крајевима постоје, али нису иста хаплогрупа са ковачевачким Папићима и немају никакве сродничке везе.
Prezime PAPIĆ
u Kovačevcu je staro tri stotine godina.
-
182. Пех, католик, Домахово, Велико Трговишће, Крапинско-загорска жупанија
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902>Y3219. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишене вредности DYS19=17 и DYS460=12, и снижена вредност DYS481=22. У табели Српског ДНК пројекта нема ближих поклапања, са мање од 5 разлика на 23/25 маркера. Y3219 је једна од најбројнијих и најразноврснијих подграна хаплогрупе R1a међу Хрватима, па Пеху препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова, како би се утврдило којој терминалној подграни припада испод Y3219.
Тестирани је у упитнику навео да су му деда Јурај, прадеда Вилим и чукундеда Антун (или Тончек) сви рођени у Домахову.