Српски ДНК месец 2025

[Христифор]

Први статистички пресек стања на 157 објављена резултата.

И2а-56 (35.6%)  Дин Југ-34 (60.7%),(21.6%) / Дин Север-22 (39.2%),(14%)
Е-В13-28 (17.8%) 
Р1а-22 (14%)
Р1б-13 (35.6%) 
И1-11 (35.6%)   
J2б-9 (5.7%)   
Н2-5   (3.1%)
Г2а-4 (2.5%)
Ј2а-3 (%)
Ј1-3 (1.9%)
И2-M223-2 (1.2%)
Q2-1 (0.6%)

[Лугоњић С.]

112. Лугоњић, Ђурђевдан, Дубравице Горње, Брчко, J1-ZS4416 > ZS9949


Тестирани није оставио предање о пореклу, а крајеви око Брчког нису детаљно обрађени у етнографској литератури. Међутим, у Баштинару из 2010 постоје одређени подаци о пореклу тамошњих Лугоњића. Преносим овде:

"Лугоњићи насељени између Брчког и Лопара сачували су предање по којем су овде дошли из Јегинова Луга, а даљом старином су од Калиновика. То су, у ствари, биле успутне станице, привремена боравишта овог рода из Пиве, односно Дробњака.

У то време је на месту Јегиновог Луга било запуштено земљиште, што се види из предања које је забележио Миленко С. Филиповић. Према тој белешци, Митровићи су били један од бројнијих родова у Јегиновом Лугу. Они су, такође, пореклом из Херцеговине. Неки њихов предак доселио се у Јегинов Луг, настанио се у шуми и крчио је. „Хаџићи су га покметили и хтели да га дигну са земље.“ Он је, по наговору, отишао у Травник код паше да тражи „ферман“ за настањивање на искрченом земљишту. Од паше је добио дозволу да остане, али као кмет. Тако су Митровићи остали на земљишту и касније га „откупили“? Из предања се зна и приближно време досељавања. Син оног ко се доселио био је поп. Звао се Ристо. Његов син Никола, такође поп, рођен је 1837, што значи да се предак Митровића доселио у другој половини XVIII века. Према народном предању, предак Лугоњића је у то време био у Јегиновом Лугу, али се, по свој прилици, под притиском бегова Хаџића, или у потрази за бољим местом иселио у Горње (Српске) Дубравице, село између Лопара и Брчког."



Помињу се даље у тексту и неке пивске и дробњачке породице у контексту сеоба Лугоњића, али предање о Херцеговини вероватно није без основа. Наиме, Лугоњићи припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића. Изузев вредности 390=25, коју не поседује ни један до сада тестирани припадник J-ZS9949, све остале вредности су потпуно модалне.


неке теме на којима смо говорили о овој подграни J1:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.920
https://www.poreklo.rs/2021/03/31/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-i2-y3120/?script=cir

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/


Помињали смо и раније да је овај генетички род код нас изнедрио велики број певача. Тако је и овај пут, из Брчког су покојни Рики Лугоњић и његов син, такође певач, Игор Лугоњић. Још једну ствар треба напоменути, ово је можда и најбољи пример колико често, чак ни релативно ретка презимена попут Лугоња/Лугоњић и то исте славе, не морају бити повезана по мушкој линији. Тестирани су: Лугоња (Ђурђевдан) из Љубиња J2b-M205, Лугоња (Ђурђевдан) из Купреса I2-PH908 и Лугоњић из Брчког J1-ZS9949.

https://photos.google.com/photo/AF1QipO-l4Xa7qKWv9ZH6hECh_O0mho4jT8pen32dzHw
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczOtNMzccORc9lKL0FaRHd0t-yDHGARc_Xd1FR6NhBVuFvz0fz46ePS-=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczM3uK6xoRWTpWAHPNUODNcDWQQLh5Iga1lVpG96saXqK7ijClHCHqIm=w513-h911-s-no-gm?authuser=0


Лугоњићи у Пукишу су од Спасоја Марјановића.
После 1945 се деле на Марјановиће и Лугоњиће због Марка Лугоњића који је био комадант брчанске бригаде југословенске војске у отаџбини.
По Y-DNK требало би да имају различиту халпо групу.
Ово сам направио користећи црквене књиге.
1917.године више села у околини Брчког добило је руског попа који је све записивао.
Имам још занимљивих предања о прецима и када нађем тему тамо ћу написати.
Да ли има Халпо група Лужана и да ли Турци имају ж а ми да ли смо имали Х до Вука?

[Делија]

Пета тура:

181. Ковачевић (Петковдан), Долови, Даниловград
182. Пех (нема славу), Загреб
183. Ерић (Аранђеловдан), Бељина, Чачак
184. Жижовић (Ђурђиц), Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
185. Јовановић (Никољдан), Београд
186. Ковачевић (Јовањдан), Грмуша, Бихаћ
187. Поповић (Јовањдан), Вала, Бијела, Херцег Нови
188. Кнежевић (Аранђеловдан), Чемериковци, Доброселица, Чајетина
189. Деспотовић (Аранђеловдан), Полом, Горњи Милановац
190. Васић (Никољдан), Пиперци, Бијељина
191. Кљајић (Никољдан), Гусак, Прњавор

Ови Кнежевићи би требало да су дали и досељенике у Криву Реку, изгледа да су дошли из Дробњака као Ђурђевштаци па су мењали славу...мада за Стубло нпр наводе да су дошли из околине Бијелог Поља-с, тим што би та грана требала да буде подударна са Кнежевићи а из Биоске а то су други родови и односу на Криворечане и Златиборце. У сваком случају грана из Криве Реке (што кажу рођена ташта ) имају предање да су пореклом из Херцеговине, уосталом као и највећи број људи тог краја..

[Ojler]

...
Лугоњићи у Пукишу су од Спасоја Марјановића.
После 1945 се деле на Марјановиће и Лугоњиће због Марка Лугоњића који је био комадант брчанске бригаде југословенске војске у отаџбини.
По Y-DNK требало би да имају различиту халпо групу.
...

Ово не разумем. Да ли су Марјановићи и Лугоњићи један род или нису? Ако јесу, како и зашто би требало да имају различиту халпогрупу? Ако нису, шта значи да су се поделили?

[ВелиборЛазић13]

148. Малеш, Јовањдан, Хасанбеговци/Гламоч

Припада хаплогрупи N2, грани FGC28435*.

Хаплотип тестираног Малеша има три немодалне вриједности, у поређењу са основним модалом све три повишене -  DYS385=11-17,  DYS449=31 и DYS549=13. Међутим ове вриједности DYS385 и DYS449 се одлично уклапају у модални хаплотип рода Малешевића.

Малеш, тако, има потпуно поклапање са другим Малешом, из Брђана код Шипова, док се од других припадника рода из околине Гламоча и Купреса разликује на по једном од упоредивих 22, односно 24 маркера.

У литератури проналазимо податак да су Малеши у Хасанбеговце досељени почетком 19. вијека из Прибеље, те да су ту купили земљу. Кроз литературу је могуће пратити релативно сигуран траг уназад од Гламочког до Бјелајског поља, али тешко је са сигурношћу рећи нешто даље од тога. С друге стране, прилично је извјесно да су припадници рода са простора Гламочког поља даље насељавали околне крајеве.

С обзиром на чињеницу да је ово један од ријетких N2 родова који је са великом сигурношћу могуће идентификовати и на основу самог хаплотипа, директни тест код YSEQ-a би био прилично бескористан. С друге стране, имајући у виду да до сада немамо урађен дубински тест, што се припадника овог рода тиче, свакако би било веома значајно ако би се Малеш одлучио на то.

[ВелиборЛазић13]

172. Крнета, Јовањдан, Кистање

Припада хаплогрупи N2, за сада грани FT213937.

Хаплотип тестираног Крнете је веома близак модалном, уз два одступања, у виду повишених вриједности DYS460=11 и DYS549=13.

Кренућемо сагледавајући потпуна поклапања. Крнета има десетак потпуних поклапања на 16 упоредивих маркера. Међутим, како ни код ког од тих тестираних нису рађени маркери на којима Крнета одступа од модала, а нема ни нарочито географски блиских, сматрам да би било неопрезно придавати тим поклапањима већи значај.

Једино потпуно поклапање на већем броју тестираних маркера Крнета има са Печујлијом из Барање -  22 од 22, од чега и DYS549, али без DYS460. Међутим, како Печујлија слави Никољдан и очигледно је веома дуго везан за релативно удаљене крајеве Барање и јужне Мађарске, то поклапање тешко да има већи значај.

На крају, с обзиром на све околности, можда као најзначајније блиске резултате можемо посматрати резултате двојице тестираних Пиља. Са Пиљом из околине Грачаца Крнета има поклапање на 23 од 24 упоредива маркера. Поклапају се и на критичном DYS549, док је једина разлика на другој Крнетиној немодалној вриједности – DYS460. Од Пиље из околине Слуња Крнета се разликује на DYS460, али и на DYS533, на ком се међусобно разликују и двојица Пиља. Сви поменути славе Јовањдан, релативно су геиграфски блиски и дијеле по једну од двије немодалне вриједности, коју скоро да не дијеле ни са ким од осталих тестираних.

Крнете се са сигурношћу у Кистању помињу 1760их, али су ту вјероватно били и нешто прије тога. Интересантно је поменути да је 1712. године у Брувну пописан Радосав Крнетић, рођен 1642. године, а да је његов син у истом селу пописан као (поп) Марко Крнет(а). Да ли ови Крнетићи/Крнете имају везе са онима који се нешто касније јављају у Кистању тешко је рећи без детаљнијег истраживања.

Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a.

[Лугоњић С.]

Ово не разумем. Да ли су Марјановићи и Лугоњићи један род или нису? Ако јесу, како и зашто би требало да имају различиту халпогрупу? Ако нису, шта значи да су се поделили?

У родослову стоји преузето из црквених књига да је Ђука Лугоњић  довела мужа на имање Спасоја Марјановића,задржала презиме и славу.
Нисам успео да поставим слику родослова.
1945.године  да би избегли прогон комуниста део мења презиме у Марјановић по мушком претку.
Пошто сви потичу по мушкој линији од Спасоја Марјановића имамо ли ми исту халпо групу или не.
[img]https://photos.google.com/photo/AF1QipM1vhd-eYhpvbLPbfaO-RTXjAOKrGdZ0esptFG0[img]
https://photos.google.com/photo/AF1QipM1vhd-eYhpvbLPbfaO-RTXjAOKrGdZ0esptFG0

[шуљин џула]

https://photos.google.com/photo/AF1QipO-l4Xa7qKWv9ZH6hECh_O0mho4jT8pen32dzHw
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczOtNMzccORc9lKL0FaRHd0t-yDHGARc_Xd1FR6NhBVuFvz0fz46ePS-=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
https://photos.fife.usercontent.google.com/pw/AP1GczM3uK6xoRWTpWAHPNUODNcDWQQLh5Iga1lVpG96saXqK7ijClHCHqIm=w513-h911-s-no-gm?authuser=0
 Невероватно колико је певача у генетском роду Влаховића, Здравко Чолић, Миле Лојпур, Шепа из групе "Кербер". Зећићи са Влаховића...Лугоњић - Рики? претпостављам. Мој син музички надарен, завршио музичку школу - гитара, пок отац лепо певао...

Лугоњићи у Пукишу су од Спасоја Марјановића.
После 1945 се деле на Марјановиће и Лугоњиће због Марка Лугоњића који је био комадант брчанске бригаде југословенске војске у отаџбини.
По Y-DNK требало би да имају различиту халпо групу.
Ово сам направио користећи црквене књиге.
1917.године више села у околини Брчког добило је руског попа који је све записивао.
Имам још занимљивих предања о прецима и када нађем тему тамо ћу написати.
Да ли има Халпо група Лужана и да ли Турци имају ж а ми да ли смо имали Х до Вука?

[Лугоњић С.]

Поштовани,
може ли помоћ.
Како до УРЛ адресе слике на гоогле слике.
Тамо сам поставио три слике али никако да дођем до УРЛ адресе.
Пробао сам много али не иде.
Хвала.

[Драган Обреновић]

Поштовани,
може ли помоћ.
Како до УРЛ адресе слике на гоогле слике.
Тамо сам поставио три слике али никако да дођем до УРЛ адресе.
Пробао сам много али не иде.
Хвала.

Ако сам добро разумео, ваше питање се односи на то како да поставите неку слику овде на форуму? Ако је то у питању, ево кратко упутство:

1. Преузмите жељену слику на свој рачунар
2. Отпремите слику на неки од сервиса попут: https://postimages.org,  https://imgur.com, https://imgbb.com и сл.
3. Преузмите са тог сервиса директан линк (URL) до отпремљене слике - обично је у неком оваквом формату: https://i.postimg.cc/TPb3pxWG/slika.jpg
4. Налепите (paste) тај линк у своју поруку на овом форуму и обележите цео текст линка (URL)
5. Кликните на дугме "Уметните слику" у палети изнад

[Небојша]

172. Крнета, Јовањдан, Кистање

Припада хаплогрупи N2, за сада грани FT213937.

Хаплотип тестираног Крнете је веома близак модалном, уз два одступања, у виду повишених вриједности DYS460=11 и DYS549=13.

Кренућемо сагледавајући потпуна поклапања. Крнета има десетак потпуних поклапања на 16 упоредивих маркера. Међутим, како ни код ког од тих тестираних нису рађени маркери на којима Крнета одступа од модала, а нема ни нарочито географски блиских, сматрам да би било неопрезно придавати тим поклапањима већи значај.

Једино потпуно поклапање на већем броју тестираних маркера Крнета има са Печујлијом из Барање -  22 од 22, од чега и DYS549, али без DYS460. Међутим, како Печујлија слави Никољдан и очигледно је веома дуго везан за релативно удаљене крајеве Барање и јужне Мађарске, то поклапање тешко да има већи значај.

На крају, с обзиром на све околности, можда као најзначајније блиске резултате можемо посматрати резултате двојице тестираних Пиља. Са Пиљом из околине Грачаца Крнета има поклапање на 23 од 24 упоредива маркера. Поклапају се и на критичном DYS549, док је једина разлика на другој Крнетиној немодалној вриједности – DYS460. Од Пиље из околине Слуња Крнета се разликује на DYS460, али и на DYS533, на ком се међусобно разликују и двојица Пиља. Сви поменути славе Јовањдан, релативно су геиграфски блиски и дијеле по једну од двије немодалне вриједности, коју скоро да не дијеле ни са ким од осталих тестираних.

Крнете се са сигурношћу у Кистању помињу 1760их, али су ту вјероватно били и нешто прије тога. Интересантно је поменути да је 1712. године у Брувну пописан Радосав Крнетић, рођен 1642. године, а да је његов син у истом селу пописан као (поп) Марко Крнет(а). Да ли ови Крнетићи/Крнете имају везе са онима који се нешто касније јављају у Кистању тешко је рећи без детаљнијег истраживања.

Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a.

Крнете (Јовањдан) из Босанског Грахова су N2-P189.2 на 23andMe, тако да је ово лепа потврда припадности истом генетичком роду.

[Небојша]

160. Шестић, Петковдан, Старо Село, Велика Плана, J2b-M205


Тестирани наводи предање о пореклу из неког села у Топлици, у околини Прокупља. Старије презиме Аврамовић. Пре Старог Села боравили су једно време у Тропоњу код Свилајнца. Памте да су дошли у истој сеоби као и Сребрићи. За Сребриће из Старог Села каже се следеће: "Сребрићи су из крушевачке Жупе, Ђурђевдан". У Старом Селу и Тропоњу доста родова слави Петковдан, али не знамо родовски надимак Шестића, па је тешко одредити од ког су тачно рода. 

У питању је једна нетипична подграна M205 за ове просторе, највероватније J-Y131354. На основу хаплотипа, највећа је вероватноћа за ову, или неку низводну грану (391=9, 385=17-18, 458=17). Подграна иначе највеће проценте бележи на простору Омана и Јемена.

Постоји у околини Смедерева, село Липе, тестирани Станковић који такође није Y22059, јесте M205, али се хаплотипом доста разликује од Шестића. Овакве недефинисане гране M205 присутне су код Јужних Словена (Шестић, Станковић, Умић), али у мањем проценту. Пажљиво сам погледао да ли постоји поклапање са неким породицама из Грчке и Албаније, али оне махом припадају CTS1969.

У сваком случају, код Јужних Словена, на подграну Y22059 одлази практично 99% читаве M205. Овакви случајеви су веома ретки. Питање је којим је путевима ова грана дошла на Балкан, односно међу Србе, нисмо још увек то открили ни за Y22059. Савет за даље је свакако дубински тест (BIGY700).

 

[Лугоњић С.]

Хвала.





У доњем стаблу од Митра син Ристо је певач.
Ово је родослов Лугоњића из Дубравица Горњих.
У горњем стаблу је родослов од 1823.године, који сам направио помоћу црквених књига.
Како је тамо био обичај да ко има пуно земље и стоке а остане без мушког наследника доводи зета који прихвата и славу и презиме, молим да ми неко објасни дали се тиме и мења
халпо група . Ја једини мислим по предањима да се код нас то десило пре Остоје рођеног 1823.Нико никад ми није рекао како се звао Остојин отац и мајка , а син Остојин, Теодор је живео до 1919.Ваљда је неком рекао ко му је био деда.Остоја и Манојло су били близанци.[/url]

[НиколаВук]

Хвала.





У доњем стаблу од Митра син Ристо је певач.
Ово је родослов Лугоњића из Дубравица Горњих.
У горњем стаблу је родослов од 1823.године, који сам направио помоћу црквених књига.
Како је тамо био обичај да ко има пуно земље и стоке а остане без мушког наследника доводи зета који прихвата и славу и презиме, молим да ми неко објасни дали се тиме и мења
халпо група . Ја једини мислим по предањима да се код нас то десило пре Остоје рођеног 1823.Нико никад ми није рекао како се звао Остојин отац и мајка , а син Остојин, Теодор је живео до 1919.Ваљда је неком рекао ко му је био деда.Остоја и Манојло су били близанци.[/url]

Не може се мењати хаплогрупа у пакету са презименом и славом.  Хаплогрупа је нешто што човек носи од рођења и што преноси даље свом мушком потомству. Дакле овде би било у питању тзв. "призећивање", што свакако није редак случај у тим крајевима.

[Небојша]

161. Станковић, Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан, J2b-M205 > Y22059


Станковићи су, по свему судећи, део рода Ањаци (Поповићи):

Ањаци (Поповићи). Родоначелник Јанићије, кога су звали Ања и Јања па отуда назив ове фамилије. Јанићије се доселио из Калне (Црна Трава). Његови синови су Станко, Ђорђе и Стојан. Ђорђе и Стојан су као трговци одсељени у Параћин. Има их одсељених у Равну Дубраву, Власотницу, Нишу, Београду, Енглеској, Коритници, Јагодину, Лесковцу. У породици је било доста свештеника, трговаца и угоститеља. Осим тога има доста факутелски образованих – преко 20, а имају и официра. Из ове фамилије је Милентије Поповић високи функционер после Другог светког рата. Славе Јовањдан.

Тестирани Станковић није навео од ког су рода пореклом, али јесте раније тестирани Поповић из истог села, са којим Станковић има најближе поклапање (род Јањаци). Овај хаплотип карактеришу вредности 385=15-20/15-21, 458=15 и 576= 19. Вредности које се у глобалу много више јављају код припадника J-Y155375 (Кричи, Затарје), него код осталих. Осим Поповића и Станковића, сличан хаплотип поседују Стојановићи, такође Јовањдан из Новог Села код Лесковца, као и Милићевићи (Ђурђиц) из села Стубла код Медвеђе. Изгледа постоје нека концентрација ове подгране Y22059 и на југоистоку Србије. Било би најбоље да неко из ове групе одради дубински тест, или бар појединачни тест на Y155375 (YSEQ).

[Кековац]

170. Јанковић, Никољдан, Дубоко, Љубовија

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y6228>Y7627. Најближи су му по свему судећи припадници ове хаплогрупе из западне Србије који славе Никољдан и поседују вредност DYS389II=29, а то би били:

• Ћирић, Мијановић, Ваљево
• Јевтић, Грачаница, Љубовија

Блиски су му и још неки припадници ове хаплогрупе који славе Никољдан, као што су Илић из Јајчића код Љига и Зарић из Калудре код Рековца, као и припадници рода Миљановића и Росандића, описаног у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, који славе Јовањдан. Овом роду припадају и неке исељене породице у источној Босни и западној Србији, међутим рекао бих да су због поменуте карактеристичне вредности на маркеру 389II Ћирић и Јевтић за сада најближи Јанковићу.

Јанковић је навео податак да је род са Ерићима, што се може пронаћи и у етнографској литератури, где се помиње да су Ерићи род са Јанковићима из Грчића. Више о томе може да се пронађе на овом месту https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-donja-bukovica-ljubovija/.

[Небојша]

167. Шарац, Никољдан, Цивљане, Врличка крајина, J2b-M205 > Y22059


Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810 највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Најупечатљивија је генетичка веза са Барошима из околине Босанског Грахова, посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је у Цивљанима. Висока вредност на маркеру 385 (15-20/15-21) код Бароша и двојице Шараца из Цивљана указује свакако на ближу везу.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи из Врбника код Книна припадају једној реткој подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим родовима из Цивљана и околине. Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-Y22059 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Што се других породица тиче, мора се споменути потенцијална веза са Деспинићима (Јовањдан) из Отишића код Врлике. Њихов хаплотип асоцира на Угреновиће J-Y146264. Oво је посебно важно ако узмемо у обзир да и Шарци имају најближа поклапања управо у околини Никшића. Реч је о следећим родовима:

Шљукић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић
Николић, Лучиндан, Луњевица, Горњи Милановац
Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић
Михаљ, католик, Поклечани, Посушје Y523332+


Ако сагледамо укупну слику, велика је вероватноћа да Шарци воде порекло из околине Никшића и да припадају нижој подграни J-Y146264, односно J-Y146264 > Y523332. Ово се може проверити дубинским (BIGY-700), или појединачним тестом (YSEQ). 

[Воихна]

Ови Кнежевићи би требало да су дали и досељенике у Криву Реку, изгледа да су дошли из Дробњака као Ђурђевштаци па су мењали славу...мада за Стубло нпр наводе да су дошли из околине Бијелог Поља-с, тим што би та грана требала да буде подударна са Кнежевићи а из Биоске а то су други родови и односу на Криворечане и Златиборце. У сваком случају грана из Криве Реке (што кажу рођена ташта ) имају предање да су пореклом из Херцеговине, уосталом као и највећи број људи тог краја..

И мене занимају ове моје драге комшије Кнежевићи, досељени из Чајетине у Криву Реку (1873. и 1874. помињу се Димитрије и Миаило Кнежевићи, житељи криворечки).

[Лугоњић С.]

Не може се мењати хаплогрупа у пакету са презименом и славом.  Хаплогрупа је нешто што човек носи од рођења и што преноси даље свом мушком потомству. Дакле овде би било у питању тзв. "призећивање", што свакако није редак случај у тим крајевима.

Лугоњићи из Дубравица Горњих (српских) имају гране у селу Мртвици(10Км далеко од Дубравица Горњих) и у Србији ,порекло пре 1823.године.(било је петоро браће)
Где у Србији не знамо, али они имају предање да су пореклом од нас.
После 1823. шире се ка  Пукишу и данас има Лугоњића .
А данашњи потичу од призетка Спасоја Марјановића.(већ сам писао)
Певачи Ристо ,син  Игор, потичу из Дубравица Горњих и род смо.
Дошли смо из села Јегињов луг, (негде код Калесије) а пре тога "од Језера".(предање)
Звали смо се Лугоње.

[Кековац]

176. Драгићевић, Никољдан, Чунгула, Блаце

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модала одступа на маркеру DYS481=26, што није превише од помоћи око одређивања ближег сродства са осталим припадницима ове хаплогрупе, јер се ово одступање јавља код двадесетак припадника овог генетичког рода у нашој бази и што је још важније присутно је у неколико различитих грана хаплогрупе I1-P109>FGC22061. Драгићевићу саветујем BigY-700 или WGS тест уколико жели даље да истражује своје породично порекло помоћу генетичке генеалогије.

Кандидат је у упитнику навео да је порекло његове породице из Пипера, што је вероватно накнадно исконструисано предање. Драгићевићи из Пипера славе Аранђеловдан, тестирани су и припадају хаплогрупи R1b-Z2103>Z2705.