117. Грбић, Ђурђевдан, Јања/Бијељина
Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.
Тестирани Грбић има 6 немодалних вриједности, па тако нема велики број поклапања, али два потпуна поклапања која постоје чине овај резултат једним од интересантнијих и веома значајним за разумијевање раног развоја занатства и почетака урбанизације у семберско-мајевичком крају.
Наиме, Грбић има потпуно поклапање са Симићем и Глигоревићем из Доње Трнове, општина Угљевик, на 24 упоредива маркера. При томе сви славе Ђурђевдан, а Јања и Трнова су природно повезани водотоком Јање и правцем пружања Мајевице.
Тестирани не наводи никакво предање о ранијем поријеклу. Салих Куленовић у монографији Јања каже да су Грбићи са славом Ђурђевдан стара породица, да су били пекари и да их је било двије куће, а сада (крај 1970их, односно почетак 1980их) остала је једна. У османском попису из 1850/51. године у Српској вароши у Јањи пописано је 37 домаћинстава. На жалост, презимена нису наведена за све, што је у складу са тезом да презимена углавном нису навођена тамо гдје је флуктуација становништва била већа, јер у српским семберским селима таквих случајева практично и нема. Пописана су четворица пекара, а у домаћинству под бројем 1. имамо Стојана, сина Спасоје, рођеног 1806, са синовима Стевом и Томом, те слугом Симом, за ког пише да је досељен из Херцеговине. С обзиром на потпуно поклапање тестираног Грбића са Симићем и Глигоревићем из Доње Трнове, који потичу од Симе и Глигора, синова Стојана, рекао бих да се управо у овом домаћинству, пекара Стојана, сина Спасоје, крију Грбићи.
У наставку дајем текст анализа за Симића и Глигоревића:
„163. Глигоревић, Доња Трнова/Угљевик
Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.
Глигоревић има потпуно подударање на 24 упоредива маркера са раније тестираним Симићем из истог мјеста, те је ово практично потврда како предања, тако и оног што смо већ могли да тврдимо и на основу писаних извора – да су Глигоревићи и Симићи истог поријекла по директној мушкој линији.
Помена је вриједна чињеница да Глигоревић наводи предање о досељењу из Брадине код Коњица, што се код Симића, чини се, није сачувало.
У наставку је коментар Симићевог резултата – потпуно примјељив и на Глигоревића:
„153. Симић, Ђурђевдан, Добричићи/Доња Трнова/Угљевик
Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана није могуће претпоставити.
Хаплотип тестираног Симића има пет немодалних вриједности – повипени DYS385b=16 и снижене DYS439=12, DYS449=30, DYS533=12 и DYS635=22. Најспецифичнија је вриједност DYS385b, која и чини разлику у односу на већину тестираних.
Уколико полазимо од те вриједности, а узмемо у обзир и фактор просторне блискости, интересантно може бити поређење са хаплотипом тестираног Тришића из Велике Обарске, са којим постоји поклапање на 21 од 24 упоредива маркера, с тим да Тришић слави Јовањдан. Уколико занемаримо просторну блискост, може се узети у обзир и резултат Вујинића из Србца, који као и Симић слави Ђурђевдан, а такође је са њим на 21 поклапању од 24 упоредива маркера. Ту је и Сјеничић из Црквине код Шамца, са славом Јовањдан и поклапањем на 19 од 22 упоредива.
Симић, упркос релативно великом броју немодалних вриједности има солидан број резултата са 2 до 3 разлике на 16 и 22 маркера па их не вриједи набрајати, с обзиром да је евентуалну повезаност веома тешко квантификовати без додатних тестова.
Вриједно помена је и поређење са низом тестираних из Старог Влаха и околних области, који славе Ђурђиц, а са којима је разлика углавном на два од упиредивих 22 маркера. Међутим, ова група тестираних је сврстана у грану I-FT14506 и нико од њих нема немодалну вриједност на маркеру DYS385b коју има Симић. Ипак, с обзиром на релативну подударност са Сјеничићем, који сматра да су његови преци дошли из околине Сјенице, на шта и само презиме указује, као и чињеницу да досељавање на Мајевицу из Старог Влаха није непознато у етнографској литератури, треба пажљиво проучити сваки траг.
Што се тиче доступне лутературе, можемо рећи да упркос помињању три рода Симића у монографији “Доња Трнова”, породица тестираног није поменута. Међутим, сарадник пројекта, Перица Николић, пронашао је претке тестираног Симића у османском попису из 1850/51. године, гдје у кући број. 22. Проналазимо Симу Михајловића, сина Стојана, рођеног 1821. године. Од његовог брата Ђурђа, пописаног са њим у домаћинству, потичу Ђурђевићи, а од трећег брата (или, по годинама старости, можда полубрата по оцу) Глигора, пописаног у одвојеном домаћинству потичу Глигоревићи.““
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни тест код YSEQ-a. Стварно се јавила одлична прилика да се боље профилише овај семберско-мајевички род.
