Танурџић, Срђевдан, Бечеј,
R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439, род Крајишких никољштака и срђевштакаТестирани припада бројном крајишком роду слављеника Никољдана и Срђевдана, који је огранак
карпатско-балканског грозда гране R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613. О овом роду имамо издвојену и
засебну тему, а припада му велики број до сада тестираних особа, од којих можемо поменути неке:
Арбутина Мединци/Подравска Слатина Никољдан
Берић Уздоље/Книн Никољдан
Василић Чађавица Горња/Бијељина Срђевдан
Војводић Јелашиновци/Сански Мост Никољдан
Голић Преодац/Босанско Грахово Никољдан
Кнежевић Мали Цвјетнић/Дрвар Никољдан
Ковљенић Нуглашица/Босанско Грахово Никољдан
Куриџа Билишане/Обровац Никољдан
Љиљак Горњи Жировац/Двор Срђевдан
Мандић Бјелај/Босански Петровац Никољдан
Мојић Балатун/Бијељина Никољдан
Петровић Гленџићи/Чађавица Доња/Бијељина Никољдан
Радић Табанци/Зворник Никољдан
Ранковић Балатун/Бијељина Никољдан
Стегић Друговићи/Лакташи Срђевдан
Томић Врбљани/Рибник Ђурђевдан
Требовац Шљивно/Бања Лука Никољдан
Утјешиновић Острожин/Вргинмост Срђевдан
Хајдер Рељино Село/Гламоч Никољдан
Најпознатији члан фамилије Танурџић свакако је
Никола Танурџић, један од најбогатијих новосадских трговаца између два Светска рата, који се посебно истакао својим добротворним и задужбинарским радом, а чије грађевине красе центар Новог Сада по којима је и препознатљив. Његово животно дело је палата која се налази на централном градском тргу,
Танурџићева палата, коју је сигурно запазио свако ко је некад посетио Нови Сад:
Танурчиџићи су пореклом из Станишића, одакле су се касније селили у Мол, Србобран, Бечеј... Имају предање да су старином из Херцеговине, али се оно не чини поузданим. Године 1763. Станишић су по наређењу аустријских власти населили Срби из Даутова и Велике Барачке, села која се данас налазе у Мађарској, недалеко од границе, северно од Бачког Брега према Баји. Пресељење је извршено да би се на њихово место населиле немачке и мађарске породице. Сматра се да Танурџићи потичу од групе породица које су се доселиле из Барачке. Они су забележени већ у првом попису становника Станишића из 1772. године (Влајко, Стојан и Јефто Танурџић), што значи да су били међу првим колонистима. Поред њих, десет година касније се помињу и Јеврем и Зарија Танурџић, па се чини да су се Танурџићи из Барачке доселили као већ бројна породица.
Подручје околине Сомбора и даље на север према Баји у првој половини 18. века су насељавали граничари Потиско-поморишке војне крајине којима су сигурно припадали и Танурџићи, који су у те крајеве вероватно пристигли са запада, са подручја Босанске Крајине.
Занимљиво је и порекло презимена Танурџић, које долази од турског назива за једно занимање - танурџија. Танурџије су били мајстори који су зидали пећи. Назив долази од имена за једну посебну врсту пећи, танур (или тандур), у којој се пекао хлеб или друга храна, а која се у неким земљама користи и данас:
https://en.wikipedia.org/wiki/TandoorПородице са презименом Танурџић живеле су и у Риђици, где их бележи попис из 1828. године (Јован, Петар и Марко Танурџић). Иако не знају да ли су сродни, због чињенице да је у питању специфично презиме и да су Риђица и Станишић суседна села, чини се да би се могло радити о огранцима исте фамилије.
Што се тиче бечејских Танурџића, њих на попису из 1828. у Бечеју још увек нема, што значи да су се морали доселити касније.
Танурџићима препоручујем да ураде велики геномски тест и покушају да анимирају своје презимењаке из Риђице да ураде барем тест на 25 маркера.