Српски ДНК месец 2025

[Иван Вукићевић]

193. Сувајац, Тривуњдан, Липље, Котор Варош, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>BY68094>Y160784>FTC27220

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабарском пољу у Херцеговини, а даље порекло из Прераца у Билећким Рудинама. Крсна слава овог рода је Тривуњдан. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17 и снижену вредност маркера DYS570=19, које одступају од модалног хаплотипа род Ђурица.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Род Ђурица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Васић.РС]

Ево и подаци из Турског дефтгера за село Липље из 1850 године.

Kuća 23. (vjerovatno Suvajić , današnji Suvajci)
1.   Sovajić Nedo, sin Nike; visokog rasta i prosijedih brkova; rođen 1785. godine;
2.   Njegov sin, Luka, sin Nede; srednjeg rasta i žutih brkova; rođen 1820. godine;
3.   Njegov sin, Miloš, sin Nede; srednjeg rasta i smeđih brkova; rođen 1825. godine;
4.   Njegov unuk, Vasilije, sin Luke; rođen 1844. godine;
5.   Njegov unuk, Miko, sin Luke; rođen 1848. godine;
6.   Njegov unuk, Antun, sin Luke; rođen 1848. godine;
Било би занимљивио тестирати Липљанске Вуковиће који су у дефтеру записани Ђорђић као и већина презимена која славе Тривундан.

[ЖељкоС]

Ево и подаци из Турског дефтгера за село Липље из 1850 године.

Kuća 23. (vjerovatno Suvajić , današnji Suvajci)
1.   Sovajić Nedo, sin Nike; visokog rasta i prosijedih brkova; rođen 1785. godine;
2.   Njegov sin, Luka, sin Nede; srednjeg rasta i žutih brkova; rođen 1820. godine;
3.   Njegov sin, Miloš, sin Nede; srednjeg rasta i smeđih brkova; rođen 1825. godine;
4.   Njegov unuk, Vasilije, sin Luke; rođen 1844. godine;
5.   Njegov unuk, Miko, sin Luke; rođen 1848. godine;
6.   Njegov unuk, Antun, sin Luke; rođen 1848. godine;
Било би занимљивио тестирати Липљанске Вуковиће који су у дефтеру записани Ђорђић као и већина презимена која славе Тривундан.

Постоје још нека занимљива презимена која славе  Тривуњдан: Јосиповић, Ковачевић, Керић итд
За неке се зна да су исти род. Ова слава је ријетка у овим крајевима. Моја претпоставка је да су сви са овом славом из шире околоне Липља исти род.

[ВелиборЛазић13]

28. Теофиловић, Ђурђевдан, Поље/Дервента

Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани BY152858.

Хаплотип тестираног Теофиловића има пет немодалних вриједности – повишену DYS389II=32, те снижене DYS19=15, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22.

Иако, посматрано у оквирима I2 PH908 тестирани нема превише немодалних вриједности, број потпуних поклапања је практично сведен на једно, које због малог броја упоредивих маркера те изостанка других битних показатеља није вриједно помена.

Гледајући хаплотип, крсну славу и релативну географску близину у контексту уобичајених праваца миграција можда би могао бити вриједан помена резултат Васића из околине Малог Зворника, од ког се Теофиловић разликује само на DYS635. Васић је сврстан у род Пустипушана (по селу Пустипуси код Љубиња), које карактерише слава Ђурђевдан.

Ипак, уколико у обзир узмемо и предање тестираног, које не помиње Херцеговину него, истина опрезно, јужну Србију, није на одмет поменути да на већем броју упоредивих маркера – 22 или 24, има неколико резултата од којих се разликује на 2 до 3 маркера, а који су са Косова или из Јужне Србије. При томе треба истаћи да је на DYS635 Теофиловић различит од доброг броја тестираних, што додатно смањује број разлика које можемо сматрати битним. Међутим, нико од тих тестираних не слави Ђурђевдан, а ако у обзир узмемо и географску удаљеност, као и изостанак конкретнијег предања, те бисмо везе морали провјеравати додатним тестирањима.

У доступној литератури нисам пронашао скоро ништа о становништву села Поље код Дервенте. У Шематизму митрополије дабро-босанске из 1882. године презиме Теофиловић са славом Ђурђевдан налазимо у обје парохије дервентске, али су оне обухватале велики дио села и саму Дервенту, па је тешко рећи у којим су све насељима Теофиловићи живјели. Даље, у дервентском протопрезвитеријату проналазимо Теовиловиће са славом Никољдан у парохијама Мајевац и Дуго Поље, а у Дугом Пољу још и Теовиловиће са славом Ђурђевдан. У парохији Босански Брод такође проналазимо Теовиловиће са славом Ђурђевдан, али и у парохијама Каоци и Лепеница, у србачкој околини. Дакле сви Теофиловићи и Теовиловићи са славом Ђурђевдан налазе се на практично правој линији која се пружа правцем исток-запад дужином од око 75 километара и свакако није неосновано истражити има ли дубље повезаности тих породица, тим прије што се не ради ни о презимену које се јавља често.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, за почетак на BY152858, а у зависности од резултата могла би се провјеравати и припадност неким другим гранама.

На крају, упућујем извињење тестираном Теофиловићу због заиста неприхватљивог периода чекања на објаву анализе резултата, па, као симболичну компензацију нудим да сносим трошак тестирања једног SNP-a код YSEQ-a.

[Слобо]

28. Теофиловић, Ђурђевдан, Поље/Дервента

Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани BY152858.

Хаплотип тестираног Теофиловића има пет немодалних вриједности – повишену DYS389II=32, те снижене DYS19=15, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22.

Иако, посматрано у оквирима I2 PH908 тестирани нема превише немодалних вриједности, број потпуних поклапања је практично сведен на једно, које због малог броја упоредивих маркера те изостанка других битних показатеља није вриједно помена.

Гледајући хаплотип, крсну славу и релативну географску близину у контексту уобичајених праваца миграција можда би могао бити вриједан помена резултат Васића из околине Малог Зворника, од ког се Теофиловић разликује само на DYS635. Васић је сврстан у род Пустипушана (по селу Пустипуси код Љубиња), које карактерише слава Ђурђевдан.

Ипак, уколико у обзир узмемо и предање тестираног, које не помиње Херцеговину него, истина опрезно, јужну Србију, није на одмет поменути да на већем броју упоредивих маркера – 22 или 24, има неколико резултата од којих се разликује на 2 до 3 маркера, а који су са Косова или из Јужне Србије. При томе треба истаћи да је на DYS635 Теофиловић различит од доброг броја тестираних, што додатно смањује број разлика које можемо сматрати битним. Међутим, нико од тих тестираних не слави Ђурђевдан, а ако у обзир узмемо и географску удаљеност, као и изостанак конкретнијег предања, те бисмо везе морали провјеравати додатним тестирањима.

У доступној литератури нисам пронашао скоро ништа о становништву села Поље код Дервенте. У Шематизму митрополије дабро-босанске из 1882. године презиме Теофиловић са славом Ђурђевдан налазимо у обје парохије дервентске, али су оне обухватале велики дио села и саму Дервенту, па је тешко рећи у којим су све насељима Теофиловићи живјели. Даље, у дервентском протопрезвитеријату проналазимо Теовиловиће са славом Никољдан у парохијама Мајевац и Дуго Поље, а у Дугом Пољу још и Теовиловиће са славом Ђурђевдан. У парохији Босански Брод такође проналазимо Теовиловиће са славом Ђурђевдан, али и у парохијама Каоци и Лепеница, у србачкој околини. Дакле сви Теофиловићи и Теовиловићи са славом Ђурђевдан налазе се на практично правој линији која се пружа правцем исток-запад дужином од око 75 километара и свакако није неосновано истражити има ли дубље повезаности тих породица, тим прије што се не ради ни о презимену које се јавља често.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a, за почетак на BY152858, а у зависности од резултата могла би се провјеравати и припадност неким другим гранама.

На крају, упућујем извињење тестираном Теофиловићу због заиста неприхватљивог периода чекања на објаву анализе резултата, па, као симболичну компензацију нудим да сносим трошак тестирања једног SNP-a код YSEQ-a.

Теофиловић је презиме које је настало од Грчког имена Теофил и ако се не варам генрално воде порекло из јужних крајева (по сећању, западна Македонија) Чини ми се да је већ било тестираних Теофиловића - нек ме неко подсјети, па сам имао и осјећај да су носиоци старосједијачких Хаплогрупа.

[ВелиборЛазић13]

Теофиловић је презиме које је настало од Грчког имена Теофил и ако се не варам генрално воде порекло из јужних крајева (по сећању, западна Македонија) Чини ми се да је већ било тестираних Теофиловића - нек ме неко подсјети, па сам имао и осјећај да су носиоци старосједијачких Хаплогрупа.

На жалост, нема других тестираних Теофиловића. Презиме свакако јесте "егзотично" за крајеве између Босне и Врбаса, али поприлична распрострањеност (под претпоставком да су сви једнородни) у том крају још 1882. говори у прилог тези да су ту раније досељени, која год била старија ђатица.

[Небојша]

На жалост, нема других тестираних Теофиловића. Презиме свакако јесте "егзотично" за крајеве између Босне и Врбаса, али поприлична распрострањеност (под претпоставком да су сви једнородни) у том крају још 1882. говори у прилог тези да су ту раније досељени, која год била старија ђатица.

Постоји неки Теофановић на 23andMe, Никољдан, Равно Село, Врбас, E-M5021. У аутосомалној немају ништа што их повезује чвршће са јужним српским крајевима. Мислим да је ту у питању тај религијски, или духовни призвук презимена (Теофан, Теофил), па зато асоцира на јужне и источне крајеве Балкана, што наравно не значи да веза нужно постоји.

[Borky]

192. Милаковић, Ђурђевдан, Мрђе, Дрвар, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS439=13, DYS460=10 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16, DYS481=21, DYS533=11 и DYS433=11. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Петровић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Живановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Видић, Ђурђевдан, Окучани
- Папић, Лучиндан, Жабаљ

Породица тестираног Милаковића нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.

[Exiled]

Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.

Сви Папићи које си овде набројао су разнородни и припадају различитим хаплогрупама. N1,Ph908,J1. Ако те занима порекло фокусирај се на резултате, истоветност презимена не значи и родбинску повезаност као што видиш.

[Драган Обреновић]

196. Алекса, Св. Петка, Црепаја/Ковачица, R1b-P312 (нижу подграну није могуће поуздано утврдити)

Тестирани је у упитнику навео само да су преци пореклом из Црепаје код Ковачице, па се вероватно ради о староседелачком роду који је у селу присутан јако дуго.

Хаплотип одликује изразито ретка снижена вредност маркера DYS448=18, али и још две нешто ређе вредности маркера DYS390=25 и YGATAH4=10.

Ова комбинација маркера је изузетно ретка чак и на FTDNA "R1b All" пројекту и јавља се махом код тестираних код којих стоји напомена "Unable to confirm Subclade, limited STR/SNP testing [Consider Big Y]" или код тестираних који припадају некој од подграна нетипичних за Балкан (R1b-P312 > R-DF27 или R1b-P312 > R-S461 > R-L21).

Алекси најближе а уједно и једино поклапање у нашој бази је Грубанов, са славом Никољдан, који је такође из Црепаје, чији хаплотип се од Алексиног разликује само на једном и то брзомутирајућем маркеру DYS458. И поред различите славе, њих двојица деле управо екстремно ретку вредност маркера DYS448=18 али и DYS390=25 и YGATAH4=10, тако да нема сумње да припадају истом генетичком роду, чију нижу подграну на жалост није могуће утврдити само на основу STR хаплотипа.

Било би изузетно корисно када би и Грубанов и Алекса урадили WGS или Big Y-700 тест, чиме би се формирала њихова заједничка терминална подграна, добила процена пре колико година је живео њихов заједнички предак, а можда и наслутило неко раније порекло ове мушке лозе, односно њени миграторни путеви.

[Кековац]

114. Јовановић, Аранђеловдан, Тибужде, Врање

Припада хаплогрупи I1. Од резултата на нашем пројекту му је близак Стевановић Орељ (Стевановић по мушкој линији) из оближњег места Златокоп, који такође слави Аранђеловдан, па је ближа веза извесна. Тешко је рећи којој грани ове хаплогрупе припада на основу овог теста. Иако делује да су му најближи припадници хаплогрупе I1-Z63>FGC9549>FTA28840, због географске блискости и исте славе су му вероватно ипак блиски Дејановић и Станковић, припадници гране I1-P109>Y5621 из места Вишевце, и поред разлика на маркерима DYS393, DYS439, DYS458, DYS570 и DYS576. За ове породице пише Трифуноски да потичу од неког Ариза из Призрена, који је основао село.

Јовановиће помиње Јован Трифуноски у књизи Врањска котлина и то као исељене у Прешево. Конкретно помиње Дису и Станка. У истој књизи се помињу и Ђорђевићи у Златокопу, који славе Аранђеловдан, а досељени су из Тибужда, где имају рођаке. Пошто се Стевановићи не помињу међу становништвом Златокопа могуће је да су се некада презивали Ђорђевић. Стевановић Орељ је у упитнику навео породично предање о даљем пореклу са Косова. Интересантно је да и у генетској анализи поменутом Вишевцу постоји род Јовановаца са славом Аранђеловдан. Додуше, каже се да су од неког примерка из Златокопа који је дошао средином 19. века.

Препоручујем за даље тестирање дубинске тестове BigY-700 код FTDNA или WGS.

[Небојша]

196. Алекса, Св. Петка, Црепаја/Ковачица, R1b-P312 (нижу подграну није могуће поуздано утврдити)

Тестирани је у упитнику навео само да су преци пореклом из Црепаје код Ковачице, па се вероватно ради о староседелачком роду који је у селу присутан јако дуго.

Хаплотип одликује изразито ретка снижена вредност маркера DYS448=18, али и још две нешто ређе вредности маркера DYS390=25 и YGATAH4=10.

Ова комбинација маркера је изузетно ретка чак и на FTDNA "R1b All" пројекту и јавља се махом код тестираних код којих стоји напомена "Unable to confirm Subclade, limited STR/SNP testing [Consider Big Y]" или код тестираних који припадају некој од подграна нетипичних за Балкан (R1b-P312 > R-DF27 или R1b-P312 > R-S461 > R-L21).

Алекси најближе а уједно и једино поклапање у нашој бази је Грубанов, са славом Никољдан, који је такође из Црепаје, чији хаплотип се од Алексиног разликује само на једном и то брзомутирајућем маркеру DYS458. И поред различите славе, њих двојица деле управо екстремно ретку вредност маркера DYS448=18 али и DYS390=25 и YGATAH4=10, тако да нема сумње да припадају истом генетичком роду, чију нижу подграну на жалост није могуће утврдити само на основу STR хаплотипа.

Било би изузетно корисно када би и Грубанов и Алекса урадили WGS или Big Y-700 тест, чиме би се формирала њихова заједничка терминална подграна, добила процена пре колико година је живео њихов заједнички предак, а можда и наслутило неко раније порекло ове мушке лозе, односно њени миграторни путеви.

О Грубановима из Црепаје има доста података код Јована Ердељановића (Срби у Банату, 1992)

Из Старе Јабуке и из Јарковца су 1773. или 1774. године насељени Црепајци. Радованчеви, Прванови, Грубанови и Небригићи били су у Јарковцу, па дошли овамо. Тако су и други бежали од Турака, те стигли овде. Доцније су и из Иланџе неке фамилије дошле у Црепају. Деда Јоца Грубанов је рекао да су из Иланџе биле педолазиле прве фамилије на Стару Јабуку: Грубанови, Шурјански, Стојкови, Милошеви, Петрићеви, Кендерешки, Толмачеви, Илијевићи, Јовановићи, Јовановић-Мишини, Секулићи, Радованчеви и други. Није им се свидело на Старој Јабуци, па дошли на Црепану (друга дуж у атару црепајском), од Францфелда*, где се и сад налазе цигле и црепови (можда од црепане неког Чоље, који је имао овде своју пустару – и бунар је он зидао, а не ТУРЦИ, Како неки причају — и држао своју марву).

[Делија]

196. Алекса, Св. Петка, Црепаја/Ковачица, R1b-P312 (нижу подграну није могуће поуздано утврдити)

Тестирани је у упитнику навео само да су преци пореклом из Црепаје код Ковачице, па се вероватно ради о староседелачком роду који је у селу присутан јако дуго.

Хаплотип одликује изразито ретка снижена вредност маркера DYS448=18, али и још две нешто ређе вредности маркера DYS390=25 и YGATAH4=10.

Ова комбинација маркера је изузетно ретка чак и на FTDNA "R1b All" пројекту и јавља се махом код тестираних код којих стоји напомена "Unable to confirm Subclade, limited STR/SNP testing [Consider Big Y]" или код тестираних који припадају некој од подграна нетипичних за Балкан (R1b-P312 > R-DF27 или R1b-P312 > R-S461 > R-L21).

Алекси најближе а уједно и једино поклапање у нашој бази је Грубанов, са славом Никољдан, који је такође из Црепаје, чији хаплотип се од Алексиног разликује само на једном и то брзомутирајућем маркеру DYS458. И поред различите славе, њих двојица деле управо екстремно ретку вредност маркера DYS448=18 али и DYS390=25 и YGATAH4=10, тако да нема сумње да припадају истом генетичком роду, чију нижу подграну на жалост није могуће утврдити само на основу STR хаплотипа.

Било би изузетно корисно када би и Грубанов и Алекса урадили WGS или Big Y-700 тест, чиме би се формирала њихова заједничка терминална подграна, добила процена пре колико година је живео њихов заједнички предак, а можда и наслутило неко раније порекло ове мушке лозе, односно њени миграторни путеви.

Алексе у Црепаји важе за један од родова тзв.влашког порекла (као и Мања, Кокора, Моц, Ранча, Њагул/љ, Јон, Драган, Макса, Лазар, Бубеско) и не зна се тачно јесу ли дошли из Влашке или баш Ердеља, али је таква претпоставка. Први предак који им се помиње је Вуја Алекса (рођен око 1765.године) уз Мартина (имао поседе у Сефкерину) и први пут су -посматрајући све изворе поменути 1790.године у црквеним матичним књигама и војним пописима граничара (има и старији Домовник који се водио од периода пре 1794.године али не можемо знати прецизно у ком периоду од 1774-1794 су уписани), а кроз готово 4 генерације су бележени као граничари у Црепаји што је занимљиво, као и чињеница да им се имена у породици понављају а то су Мартин, Петар, Јован и Вуја (2 пута током две генерације) и то чак кроз 3 генерације (посебно Мартин). У војним пописима граничара 12.Банатске регименте помињу се поред појединих припадника рода Алекса и места Јарковац, Сефкерин-мада нисам успео да пронађем везу. Такође, наводи се и извесно мести Schoma те у Passprotokollu за 1805.годину наводе се да су Петср Весин и Марко Алекса ишли у Schomu и Бечкерек. Е сад дал је то место поред Темишвара (одатле је био и слуга рода Алекса који се тако наводи у матицама умрлих) не знам, али знам да се и за род Бубеско помиње Schoma. Иначе у Црепаји има Влашка улица или Влашки крај-наравно сви се већ дуго изјашњавају Србима и некада су били познати по ,,вађењу бриса" и убиствима у случају такве увреде и сумњи у српско порекло. Чак је 1900.године Црепаја била једно од места у АУ са највишом стопом убистава сходно броју становника-нажалост.

Ипак оно што је мени овде занимљиво јесу Грубанови. Велик род, има их у Алибунару, Сефкерину, дошли су из Старе Јабуке сигурно у Црепају а имају везе и са Панчевом. Често је тај троугао Панчево-Стара Јабука (или Иланџа, Сефкерину)-Црепаја присутан у пореклу родова Црепаје да би то била случајност. Опет по овом би се рекло да можда и род Грубанови треба да тражи своје корене у Влашкој/Ердељу, а  Јован Ердељановић је као етнолог (најпознатији за Банат и проучавање старих црногорских родова) сматрао да је добар део досељеника из Влашке и Ердеља током Велике Сеобе, у српски крај Баната већ дошао са крсним славама и да је тај феномен утапања у српски корпус управо био лак јер су то углавном били потомци оних Срба који су се још од Косова 1389.одсељавали на север, често са велможама Јакшићима, Овчаревићем , Бранковићима нпр, те су у дугом суживоту са Власима (прецима данашњих Румуна)  у међувремену попримили одређена етнографска обележја блиска њима, али су и даље памтили српску припадност и народност. Мада када им се погледају имена, разликују се од наших и то не мало. Имамо примере типа Лепедат, Њагул, Јин, Траил(о) је нешто што има и код Срба али је доста често име код Влаха. Иначе највећи број потомака влашких исељеника у Црепаји слави управо свету Петку, има их што славе и Светог Николу, евентуално Аранђеловдан и Госпојину.

[Делија]

Алексе у Црепаји важе за један од родова тзв.влашког порекла (као и Мања, Кокора, Моц, Ранча, Њагул/љ, Јон, Драган, Макса, Лазар, Бубеско) и не зна се тачно јесу ли дошли из Влашке или баш Ердеља, али је таква претпоставка. Први предак који им се помиње је Вуја Алекса (рођен око 1765.године) уз Мартина (имао поседе у Сефкерину) и први пут су -посматрајући све изворе поменути 1790.године у црквеним матичним књигама и војним пописима граничара (има и старији Домовник који се водио од периода пре 1794.године али не можемо знати прецизно у ком периоду од 1774-1794 су уписани), а кроз готово 4 генерације су бележени као граничари у Црепаји што је занимљиво, као и чињеница да им се имена у породици понављају а то су Мартин, Петар, Јован и Вуја (2 пута током две генерације) и то чак кроз 3 генерације (посебно Мартин). У војним пописима граничара 12.Банатске регименте помињу се поред појединих припадника рода Алекса и места Јарковац, Сефкерин-мада нисам успео да пронађем везу. Такође, наводи се и извесно мести Schoma те у Passprotokollu за 1805.годину наводе се да су Петср Весин и Марко Алекса ишли у Schomu и Бечкерек. Е сад дал је то место поред Темишвара (одатле је био и слуга рода Алекса који се тако наводи у матицама умрлих) не знам, али знам да се и за род Бубеско помиње Schoma. Иначе у Црепаји има Влашка улица или Влашки крај-наравно сви се већ дуго изјашњавају Србима и некада су били познати по ,,вађењу бриса" и убиствима у случају такве увреде и сумњи у српско порекло. Чак је 1900.године Црепаја била једно од места у АУ са највишом стопом убистава сходно броју становника-нажалост.

Ипак оно што је мени овде занимљиво јесу Грубанови. Велик род, има их у Алибунару, Сефкерину, дошли су из Старе Јабуке сигурно у Црепају а имају везе и са Панчевом. Често је тај троугао Панчево-Стара Јабука (или Иланџа, Сефкерину)-Црепаја присутан у пореклу родова Црепаје да би то била случајност. Опет по овом би се рекло да можда и род Грубанови треба да тражи своје корене у Влашкој/Ердељу, а  Јован Ердељановић је као етнолог (најпознатији за Банат и проучавање старих црногорских родова) сматрао да је добар део досељеника из Влашке и Ердеља током Велике Сеобе, у српски крај Баната већ дошао са крсним славама и да је тај феномен утапања у српски корпус управо био лак јер су то углавном били потомци оних Срба који су се још од Косова 1389.одсељавали на север, често са велможама Јакшићима, Овчаревићем , Бранковићима нпр, те су у дугом суживоту са Власима (прецима данашњих Румуна)  у међувремену попримили одређена етнографска обележја блиска њима, али су и даље памтили српску припадност и народност. Мада када им се погледају имена, разликују се од наших и то не мало. Имамо примере типа Лепедат, Њагул, Јин, Траил(о) је нешто што има и код Срба али је доста често име код Влаха. Иначе највећи број потомака влашких исељеника у Црепаји слави управо свету Петку, има их што славе и Светог Николу, евентуално Аранђеловдан и Госпојину.

Заборавих да кажем да се код њих јављало у касним годинама 18 века из име Мартин и име Јанош од оних карактеристичних, а да су познати по шпицнамету ма Гујини и Мартинови (данас и као Шошићи али је надимак настао релативно скоро).

[Црна Гуја]

197. Ђукић, Ђурђиц, Црепаја, Ковачица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS390=24, DYS19=15 и DYS458=14, и повишену DYS481=24. Међу припадницима ове гране најближе поклапање има са Марковићем из Горњег Дубова код Вишеграда, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, и са Пролом из Мајевца код Шипова, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. И Марковић и Проле славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је предак досељен око 1800. године из Ритопека, а да су даљим пореклом из Црне Горе.

[шуљин џула]

Сви Папићи које си овде набројао су разнородни и припадају различитим хаплогрупама. N1,Ph908,J1. Ако те занима порекло фокусирај се на резултате, истоветност презимена не значи и родбинску повезаност као што видиш.

Ima Papić iz Kovačevca J1

[Exiled]

Ima Papić iz Kovačevca J1

Ето га у првој реченици цитата.

[шуљин џула]

Поздрав, Папић овде. Да ли неко искуснији, и паметнији од мене, може да припомогне са интерпретирањем резултата мог рода и породица из Ковачевца? Када сам ја радио тестирање, речено ми је да имам потпуно поклапање са Петровићем и Живановићем. Проблем је у томе што моја породица нема никакве повезаности са тим крајем, и као што је Атлантис својевремено рекао након мојих резултата, Папићи су доста дуго у Шајкашкој области, и помићу се ту почетком 1700-тих. Такође, славимо Лучиндан, као и остали Папићи из Шајкашке.
С' друге стране, у књизи "Ковачевац и ковачевачке фамилије" (има у библиотеци), се прилично интензивно спомиње њихов локални род Папића, који су доста разгранат род, али славе Јовањдан.
Оно што знам, још даље из историје, јесте да у крајевима око Влаиње у Старој Херцеговини, има Папића који славе Лучиндан, и да највероватније припадају роду Никшића(Милобратовића) и да су то они који су отишли са сеобама у Шајкашку (сви Папићи из Жабља славе Лучиндан) . Али онда имамо чињеницу да недалеко има и Папића који славе Јовањдан, који су Бањани, и ако гледамо по слави, то могу бити преци Папића из Ковачевца. И сад ми ништа више није јасно, да ли можда због мањка мог разумевања генетике, родова или оваквих миграција, али надам се да има неко ко би могао да ми понуди теорију или кораке куда ићи даље са свим овим информацијама, и зашто постоји толико преклапање са комшијама из Ковачевца?
Свако добро и хвала унапред.

Pozdrav FAMILIJO, ŠTA TE MUČI?

[Небојша]

197. Ђукић, Ђурђиц, Црепаја, Ковачица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS390=24, DYS19=15 и DYS458=14, и повишену DYS481=24. Међу припадницима ове гране најближе поклапање има са Марковићем из Горњег Дубова код Вишеграда, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, и са Пролом из Мајевца код Шипова, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. И Марковић и Проле славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је предак досељен око 1800. године из Ритопека, а да су даљим пореклом из Црне Горе.

Јован Ердељановић (Срби у Банату) је ове Ђукиће сврстао у старе фамилије чије порекло није утврђено.

[Делија]

Јован Ердељановић (Срби у Банату) је ове Ђукиће сврстао у старе фамилије чије порекло није утврђено.

Међу њима постоји прича да су дошли из околине Пожаревца у Црепају, а помиње се и Црна Гора као станица пре досељавања ка Пожаревцу. У Црепаји су забележени међу први фамилијама , те их још 1778.године налазимо у Црепаји ( Никола Ђукић), знамо да је село обновљено и насељени 1774.године из разних околних места, али јасан попис становништва  Црепаје не постоји, те податке налазимо кроз пописе граничара и такву врсту забелешки