Српски ДНК месец 2025

[Црна Гуја]

2. Јаковљевић, Јовањдан, Пецка, Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних, па нема ближих поклапања у нашој бази. У питању су DYS385=14-16, повишене DYS389II=32 и DYS533=13, и прилично ниска DYS481=28. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална подграна испод PH908.

Тестирани је у упитнику навео само то да су даљим пореклом из оближњих Гуњака код Осечине. У Гуњацима су заиста забележени једни Јаковљевићи, али се за њих наводи да славе Аранђеловдан. Са друге стране, у тексту о Пецкој не помињу се Јаковљевићи, а такође ниједна фамилија за коју се наводи да је досељена из Гуњака не слави Јовањдан као тестирани Јаковљевић. Било би добро да се и сам тестирани огласи овде уколико поседује неке додатне информације како би се разјасниле ове недоумице.

https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-pecka-ose%C4%8Dina/

https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-gunjaci-ose%C4%8Dina/

[Црна Гуја]

7. Тутуновић, Аранђеловдан, Кукићи, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних/ређих вредности истичу се снижене DYS391=10 и DYS533=12, и повишена DYS458=19. Наведене вредности, као и слава Аранђеловдан, наводе на могућност да би Тутуновић могао припадати роду Бездановића из Комана, и још прецизније братству Радоњића, односно млађој подграни FT16449>MF2888>A873>FT143260. Ово би свакако требало проверити и дубинским тестирањем (WGS/BigY-700), јер постоје и одређене разлике у односу на Бездановиће (DYS19, DYS439). У прилог припадности роду Бездановића ишао би и навод Радована М. Маринковића, који је о Тутуновићима из Кукића записао следеће:

ТУТУНОВИЋИ (12 к, Аранђеловдан) су раније били Силистрићи. У Слатину је под крај ХVIII века дошао Јово Силистрић, пореклом из околине Даниловграда у Црној Гори. Није јасно порекло његовог старог презимена. Он је тајно у Србију уносио тутун (дуван), па му отуда и ново презиме. У једном таквом походу остао је у Србији. Најпре се 1780. године настанио у Радаљеву код Ивањице, одакле су његови прешли у Рајац и разишли се по околним чачанским селима (Липница, Кукићи и Виљуша).

Са друге стране, тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ружичић, и набраја колена од најстаријег претка Симеона, рођеног око 1770: Симеон-Радоица-Милоје-Сретен-Обрад-Мирко-Драган-Ненад.

[Црна Гуја]

16. Лаковић, Јовањдан, Русањ, Ново Горажде

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=13-15, а од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишена вредност DYS549=13. У оквиру ове гране, потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Скокућа код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Живојевић, као и да се најстарији познати предак Лако доселио са три сина у Русањ половином 19. века из Црне Горе.

[Црна Гуја]

21. Савић, Јовањдан, Башче, Раковац, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Као и претходно објављени Лаковић, поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=13-15, а од модалног хаплотипа ове гране одступају снижена вредност DYS456=14, и повишена DYS458=18. Најближе поклапање има са Дробњаком из Скокућа код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, док се од претходно објављеног Лаковића из Русња код Новог Горажда разликује на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се најстарији познати предак звао Остоја Савић, који се са браћом Петром и Благојем доселио на подручје Пала око 1822. године, највероватније из околине Жабљака у Црној Гори.

[Exiled]

21. Савић, Јовањдан, Башче, Раковац, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Као и претходно објављени Лаковић, поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=13-15, а од модалног хаплотипа ове гране одступају снижена вредност DYS456=14, и повишена DYS458=18. Најближе поклапање има са Дробњаком из Скокућа код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, док се од претходно објављеног Лаковића из Русња код Новог Горажда разликује на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се најстарији познати предак звао Остоја Савић, који се са браћом Петром и Благојем доселио на подручје Пала око 1822. године, највероватније из околине Жабљака у Црној Гори.

Дрино водо кад би рећи знала...
Свакако ми је драго да им предвиђате припадност нашој грани али без потврде ништа,поготово што искачу на нама јако стабилним маркерима,Пајкановића не рачунам прво што није потврђен а друго што има 6 разлика на 23 са Кандићима. Видех у једној објави новотестираног Савића да има неко предање које укључује и Нинковиће,такође су 13-15 на 385 ,па можда да крене са ФТ14506 на који су Нинковићи позитивни. Гледе Лаковића,скоро сам Ојлеру писао приватно о могућности наше везе са једним родом из Драгоља код Горажда а Лаковићи су и близини тог села, тако да би могло бити приче око овога. Уколико би се тестирали ценим да би могли поцепати грану између нас и Кандића. Свакако се рођаци јавите обојица па да видимо шта нам је чињети.

[Teodor Savić]

Ја сам то предање о Вишњи која вуче коријење од Нинковића већ искључио. Према том предању сви Савићи су од неког Саве Вишњића што је живио у Вишњића Долу и са њим је кренула сеоба наших породица. Та сеоба се десила око 1750. године.
Против овог предања говоре:
1. Разлог што је мени основна хаплогрупа I2, а Савић на примјер код Невесиња (N > N-Y89317*). Тестирани Вишњић из Вишњића дола је N > N-FT182494. Потпуно неподударање.
2. Имамо податке: Остоја Савић је рођен око 1820. године, као бебу су га „двојe браће довела на Пале“, а у Босни су се Савићи и кумови (Благојевићи) настанили највјероватније око 1820–1825. То значи да је сеоба генерацијски смјештена на крај XVIII или почетак XIX вијека. Ако је Остоја био беба, његов отац би био рођен око 1785–1790, дјед око 1750–1760. Значи, наша сеоба са кумовима није могла бити „исто расељавање Савића из Голије — већ одвојен, временски и генетски независан талас, из пивског краја ка Романији.
3. Ако смо се већ селили са кумовима Благојевићима, кумови имају траг једног од својих предака и његов гроб се налази на Жабљаку. На гробу пише Милојевић. Наша прича се веже за Мајсторовиће. Мајсторовићи су били стара породица из Плужина гдје су имали посједе, а уз то неки од њих су насељавали и Пишче. То је буквално село у близини границе између Пиве и Дробњака, од Жабљака удаљено свега 15 километара ваздушном линијом. Мајсторовићи су славили Јовањдан. Ови Благојевићи (раније Мајсторовићи) Никољдан.

Ја сам Мајсторовиће истраживао и нашао сам различите црквене записе који свједоче о њиховом постојању у долини Пиве.
Запис из 1673.

Ту је кључна чињеница да се Лека Мајсторовић појављује у друштву Ива, Јова и Андрије Радовића, као и других који нису поименично наведени.
То имплицира:
да је Мајсторовић био унутар једне веће заједнице, гдје су Вујиновићи, Радовићи и још неколико сродних домова имали заједничку земљу („Баре“);
да је највјероватније био дио ширег братственичког система који је давао прилоге Пивском манастиру што значи да Мајсторовићи нису били досељеници у Пиву — били су локално старо братство, настало од Вујиновића.
На сајту Порекла стоји:
Мајсторовићи. То је била стара породица од стабла Браниловића. Најприје су живјели у Плужинама а, као и остали Браниловићи, имали су земље и на Пишчу. Предање зна за Косту Мајсторовића, који се одселио на Пишче и, пошто није имао дјеце, завјештао је земљу манастиру. Овај Коста помиње се и у једном запису у Пивском манастиру. За њега постоји предање да је стајао на Потрку, па притиснуо комун и на њему подигао колибе и оградио ливаде. Дигну се 70 људи и све му покосе. Он их оптужи код турских власти у Травнику, које их све позову и затворе, па их казне ро дукат. Станко Чавић и Ђуро Тривковић, који су били међу њима, откупе их све, уз услов да се у накнаду за то одрекну дијела у Пишчу. По повратку, то и потпишу и прокуну Мајсторовиће. Пишче остане Маничевићима и Ђирисиловићима. Посљедњи изданак ових Мајсторовића била је, кажу, Јована, која је у својој 60. години умрла око 1863. године.
Јована је умрла након више од 40 година од доласка мојих предака у Пале, а можда је овај горе догађај управо узрок те миграције.


https://www.mediafire.com/file/qymap42klqqkoda/ilovepdf_split-range.zip/file
Ту је исјечак из књиге.

[Зрно]

Друга тура тестираних:

23. Јовановић (Митровдан), Загузје-Брод/Црна Трава
24. Чоловић (Аранђеловдан), Бања/Аранђеловац
25. Божовић (Јовањдан), Гусиње
26. Опалић (Марковдан), Стража/Лозница
27. Ђурковић (Врачевдан), Сагоњево/Куршумлија
28. Теофиловић (Ђурђевдан), Поље/Дервента
29. Петровић (Аранђеловдан), Велики Купци/Крушевац
30. Стевановић (Јовањдан), Газиводе/Зубин Поток
31. Поповић (Ђурђевдан), Његуши/Цетиње
32. Радовановић (Лучиндан), Нови Пазар
33. Вуковић (Аранђеловдан), Веље Дубоко/Колашин
34. Симић (Никољдан), Рађевићи/Рогатица
35. Чолић (Никољдан), Поповић/Сопот
36. Станковић (Никољдан), Каменица/Алексинац
37. Ђаковић (?), Дренова/Прњавор
38. Маринковић (Игњатијевдан), Маринковићи-Коранско Село/Бариловић
39. Илић (Аранђеловдан), Мрмош/Александровац
40. Милетић (Аранђеловдан), Причевац/Књажевац
41. Ковачевић (Никољдан), Кољане/Врлика
42. Недељковић (Лучиндан), Жупањац/Лазаревац
43. Вученовић (Василијевдан), Кољане/Врлика
44. Босић (Јовањдан), Црнча/Дервента
45. Самоуковић (Ђурђевдан), Урдук/Хаџићи
46. Димитријевић (Илиндан), Писодери/Преспа у Грчкој
47. Марјановић (Аранђеловдан), Кочане/Дољевац
48. Павловић (Никољдан), Градац, Сјеница
49. Милошевић (Никољдан), Мислођин/Обреновац
50. Сремчевић (Ђурђиц), Стублине/Обреновац
51. Каран (Никољдан), Рашћани/Томиславград
52. Станојевић (Срђевдан), Младово/Кладањ
53. Вучај (?), Београд
54. Мартиновић (Јвањдан), Цетиње
55. Станковић (Никољдан), Црни Врх/Медвеђа
56. Пиља (Јовањдан), Врело Мрежнице/Слуњ
57. Видовић (Никољдан), Кутања, Доњи Вакуф
58. Мутић (Никољдан), Мајкић Јапра Доња/Сански Мост
59. Антић (Никољдан), Београд
60. Костић (Никољдан), Свештица/Ивањица
61. Бабић (Аранђеловдан), Растошица/Сапна
62. Бабић (Марковдан), Попови/Бијељина
63. Ћосић (?), Жупања
64. Дурић (Ђурђевдан), Сарајевско Поље
65. Чутурило (Никољдан), Плоча/Грачац
66. Радовић (Лазаревдан), Сибница/Блаце

[Драган Обреновић]

66. Радовић, Лазарева Субота, Сибница/Блаце, R1b-U152 > R-FGC90545 (род Богићевaцa)

Тестирани је у упитнику навео да му је најстарији познати предак рођен у селу Стројинци код Бруса, око 1860. године, а да су деда и прадеда из два суседна села, Рашица и Сибница, која припадају оближњој општини Блаце.

Хаплотип тестираног се добро уклапа у род Богићеваца, чији је филогенетички низ:
R1b-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545.

Најближа поклапања у табели Српског ДНК пројекта су:

1) Тодосијевић, Аранђеловдан, Бозољин/Брус (разлике на 2 маркера од 23 упоредива)
2) Необјављени резултат, Аранђеловдан, Ковачево/Нови Пазар (2/23)
3) Поповић, Аранђеловдан, Дријенак/Колашин (2/23)
4) Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
5) Зоројевић, Ђурђевдан, Доњи Класнић/Глина (3/23)
6) Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)

Код хаплотипа се уочава више карактеристичних вредности маркера и то екстремно ретка повишена вредност DYS19=16, снижена вредност DYS458=16 и повишена вредност DYS390=25.

Прва двојица са списка најближих поклапања су, поред Радовића, једини у табели Српског ДНК пројекта који имају тако ретку вредност DYS19=16. Узимајући у обзир ову околност, као и географску блискост места порекла, врло је вероватно да Радовићи и Тодосијевићи воде порекло од заједничког претка и поред различите славе. То би свакако било добро потврдити дубинским тестом (WGS или Big Y-700), идеално када би га обојица урадили.

[Кековац]

36. Станковић, Никољдан, Каменица, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-M223>CTS616>Z161>L801>Z170>Y5282>Y112230>Y11229. Ова хаплогрупа је веома ретка код нас. Као и остале гране хаплогрупе I2-L801 типична је за германске народе. Код нас је заступљена у Старом Влаху (јавно је доступан Пртењак из Котраже код Лучана, слава Ђурђевдан) и у Македонији. Кандидат нема блиских поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе па му саветујем даље тестирање у иностраним лабораторијама које нуде WGS тест или BigY-700 код FTDNA.

Станковић је навео породично предање о пореклу из Црне Горе или Старе Херцеговине. Нисам у етнографској литератури пронашао ништа додатно о овој породици. Помиње се у попису Кнежевине Србије из 1839. Милета Станковић, мада није јасно да ли је баш из Каменице или неког од околних места: Гредетина, Пешчанице, Радеваца, Лозанца, Адровца, Круша или Сувотне.

[Ивица Јовановић]

36. Станковић, Никољдан, Каменица, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-L801>Z170>Y5282>Y112230>Y11229. Ова хаплогрупа је веома ретка код нас. Као и остале гране хаплогрупе I2-L801 типична је за германске народе. Код нас је заступљена у Старом Влаху (јавно је доступан Пртењак из Котраже код Лучана, слава Ђурђевдан) и у Македонији. Кандидат нема блиских поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе па му саветујем даље тестирање у иностраним лабораторијама које нуде WGS тест или BigY-700 код FTDNA.

Станковић је навео породично предање о пореклу из Црне Горе или Старе Херцеговине. Нисам у етнографској литератури пронашао ништа додатно о овој породици. Помиње се у попису Кнежевине Србије из 1839. Милета Станковић, мада није јасно да ли је баш из Каменице или неког од околних места: Гредетина, Пешчанице, Радеваца, Лозанца, Адровца, Круша или Сувотне.

Интересантно, иако је почев од бронзаног доба итекако присутна у нашој околини (Мађарска, Чешка... Мокрин) није се значајно проширила источно од Мађарске. Али јесте код Сармата касније. Можда су археогенетски узорци у сарматском контексту у ствари они асимиловани Германи о којима смо више пута причали. Није једина хаплогрупа за коју се може рећи да типична за германске народе а да је пронађена у сарматским гробовима. Питање је како је ова хаплогрупа уопште завршила код нас. У том контексту би WGS, или још боље BigY код FTDNA био врло користан. Ако се господин одлучи ондак боље FTDNA, неупоредиво већи број тестираних. Иначе је много узорака ове хаплогрупе пронађено испитивањем скелета из битке у долини Толенсе, о чему смо такође овде више пута говорили.

[Кековац]

Интересантно, иако је почев од бронзаног доба итекако присутна у нашој околини (Мађарска, Чешка... Мокрин) није се значајно проширила источно од Мађарске. Али јесте код Сармата касније. Можда су археогенетски узорци у сарматском контексту у ствари они асимиловани Германи о којима смо више пута причали. Није једина хаплогрупа за коју се може рећи да типична за германске народе а да је пронађена у сарматским гробовима. Питање је како је ова хаплогрупа уопште завршила код нас. У том контексту би WGS, или још боље BigY код FTDNA био врло користан. Ако се господин одлучи ондак боље FTDNA, неупоредиво већи број тестираних. Иначе је много узорака ове хаплогрупе пронађено испитивањем скелета из битке у долини Толенсе, о чему смо такође овде више пута говорили.

Хвала на допуни. Подстакнут твојим коментаром допунио сам филогенетски низ у називу хаплогрупе да бисмо лакше продискутовали о археогенетским узорцима ове хаплогрупе. Дакле тачно је да су пронађени узорци хаплогрупе I2-M223>CTS616 у Мокрину и међу ратницима страдалим у бици код Толенсе, али они припадају грани I2-M223>CTS616>Y3670>L1229, која се од Станковићеве одвојила још у мезолиту. Гране које су блиске Станковићевој су од почетка бронзаног доба па до почетка германских сеоба пронађене само на северу Европе.

[Ивица Јовановић]

A joj, ukucao L1229 u pretrazi. Dakle ne L1229 već Y11229, odnosno Y11921 na ftDNA. greska, brisi

[Небојша]

66. Радовић, Лазарева Субота, Сибница/Блаце, R1b-U152 > R-FGC90545 (род Богићевaцa)

Тестирани је у упитнику навео да му је најстарији познати предак рођен у селу Стројинци код Бруса, око 1860. године, а да су деда и прадеда из два суседна села, Рашица и Сибница, која припадају оближњој општини Блаце.

Хаплотип тестираног се добро уклапа у род Богићеваца, чији је филогенетички низ:
R1b-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545.

Најближа поклапања у табели Српског ДНК пројекта су:

1) Тодосијевић, Аранђеловдан, Бозољин/Брус (разлике на 2 маркера од 23 упоредива)
2) Необјављени резултат, Аранђеловдан, Ковачево/Нови Пазар (2/23)
3) Поповић, Аранђеловдан, Дријенак/Колашин (2/23)
4) Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
5) Зоројевић, Ђурђевдан, Доњи Класнић/Глина (3/23)
6) Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)

Код хаплотипа се уочава више карактеристичних вредности маркера и то екстремно ретка повишена вредност DYS19=16, снижена вредност DYS458=16 и повишена вредност DYS390=25.

Прва двојица са списка најближих поклапања су, поред Радовића, једини у табели Српског ДНК пројекта који имају тако ретку вредност DYS19=16. Узимајући у обзир ову околност, као и географску блискост места порекла, врло је вероватно да Радовићи и Тодосијевићи воде порекло од заједничког претка и поред различите славе. То би свакако било добро потврдити дубинским тестом (WGS или Big Y-700), идеално када би га обојица урадили.

Изгледа је доста Богићеваца исељених у Топлици и околним областима. Видех недавно на 23andMe и резултат Збиљића, Аранђеловдан, Стројници/Брус, R1b-U152. Они би требало да су Морачани такође.

[Кековац]

48. Павловић, Никољдан, Градац, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Церовићем из места Стубла код Медвеђе, који такође слави Никољдан, а потиче од братства Церовића из Тушине код Шавника. Павловић поседује типичну вредност DYS576=18 коју поседују и остали до сада тестирани припадници овог братства па вероватно и Павловићи потичу од овог братства.

Кандидат је навео да је истраживањем породичних таблица дошао до закључка да је његова породица дошла у Градац почетком 19. века, а да је по предању пореклом из Црне Горе. У књизи Села сјеничког краја Миле А. Павловић је наведено да су се Павловићи доселили из Црне Горе најпре у оближње село Вапа, па онда у Градац. Пише још да су пореклом од Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено. Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код компаније FTDNA, јер је један од Церовића већ урадио тај тест, па би било корисно упоредити резултат у циљу потврде припадности поменутом братству и процене периода филогенетског раздвајања Павловића и Церовића.

[Зрно]

38. Маринковић (Игњатијевдан), Коранско Село/Бариловић
Припада хаплогрупи I2a-PH908 и подграни Y51673. Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/I-Y51673/

Постоји већ раније тестирани Маринковић из истог села, са истом славом, али је разлика у СТР маркерима 3/23. Вероватно су врло давно раздвојени по мушкој линији. Овај Маринковић поседује вредности DYS19=15 (други има 16), DYS391=11 (други има 12) и DYS481=30 (други има 32). На овим маркерима се у принципу разликују сви који су сврстани у заједнички род (углавном су из Лике). Исто као што Маринковићи имају двоструку разлику на DYS481, такав исти случај се јавља и код једног другог презимена, исте славе и из истог села (нејавни су резултати). Постоји у овом роду још један који слави Игњатијевдан, а то је Шумоња из Плашког. Разликује се од Маринковића на 4 маркера, од упоредивих 23.

Нисам нашао неке старе записе о Маринковићима из Коранског, али су сигурно ту од давнина. Према попису из 1948. било је 84 Маринковића у 18 домаћинстава.

[Зрно]

62. Бабић (Марковдан), Попови/Бијељина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563>FT44409. Први је који слави Марковдан из ове хаплогрупе. Има више њих од којих се разликује на 3 маркера, на упоредивих 23. То су углавном из Мачве и Војводине, који славе Алимпијевдан и Мратиндан. Бабић има неке вредности на маркерима које су ређе (нпр. DYS481=24, уместо 23), али на основу њих се не може закључити с ким би био баш генетски близак. Међу онима који су му најближи поменуо бих Петровића (Ђурђевдан) из Великог Набрђа у источној Славонији и чувене Ненадовиће (Алимпијевдан) из Бранковине.

https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/

У литератури се налази да су Бабићи из Попова пореклом из Црне Горе, а тестирани мисли да су из Херцеговине. Одбацио бих и једно и друго на основу генетичког резултата.

[gillle]

48. Павловић, Никољдан, Градац, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Церовићем из места Стубла код Медвеђе, који такође слави Никољдан, а потиче од братства Церовића из Тушине код Шавника. Павловић поседује типичну вредност DYS576=18 коју поседују и остали до сада тестирани припадници овог братства па вероватно и Павловићи потичу од овог братства.

Кандидат је навео да је истраживањем породичних таблица дошао до закључка да је његова породица дошла у Градац почетком 19. века, а да је по предању пореклом из Црне Горе. У књизи Села сјеничког краја Миле А. Павловић је наведено да су се Павловићи доселили из Црне Горе најпре у оближње село Вапа, па онда у Градац. Пише још да су пореклом од Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено. Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код компаније FTDNA, јер је један од Церовића већ урадио тај тест, па би било корисно упоредити резултат у циљу потврде припадности поменутом братству и процене периода филогенетског раздвајања Павловића и Церовића.

Павловићи из Сувог Дола код Блаца негују предање о доласку у Топлицу са подручја Градца и Вапе, иако им није иста комбинација слава (Свети Алимпије и Ђурђевдан).

[Ojler]

23. Јовановић, Митровдан, Загузје/Брод/Црна Трава, I2-Y3120

Тестирани потиче из фамилије која носи надимак Симоновци, а тестирани наводи да су га добили по претку Симону Радојичићу. О пореклу фамилије постоје разне верзије сличних предања. У свима њима се наводи да им је најстарији предак носио презиме Зејак, а да се звао, Бранко (према наводу тестираног), Младен (предање забележено у засеоку Дећева) или Стеван (предање забележено у засеоку Загузје). Таква је ствар и са наводима у вези места одакле се Зејак доселио у Брод. Тестирани наводи да је Зејак дошао из Невесиња. У једној монографији се каже да је Зејак дошао из Полимља у Страгаре, затим у Прокупље, а одатле у махалу Загузје, коју је и засновао. Даље се наводи да је неко време боравио у овој махали, а касније се сели са сином Марком у бродску махалу Маркова Чука, а одатле у Дећеве, тако да је махала Загузје опет остала ненасељена.
У махали Дећева фамилије Вељковић и Дојчиновић наводе да је њихов родоначелник Ђорђе Марковић, рођен око 1800. године, који је син поменутог Марка досељеног из Загузја. Они међутим наводе много компликованије (и по мени мало вероватно) предање о старијем пореклу: њихови преци напустили су Чево y Црној Гори и населили се y околину Мојковца, а одатле у Полимље изнад Пријепоља. Бежећи од турске освете населили су се у Страгаре код Крагујевца. После убиства турског старешине, напустили су Страгаре и преселили се у околину Прокупља. На неки начин Турци су их пронашли у овом селу. Цела породица је напустила Прокупље и населила се у Знепоље, а касније на Власини, где су се бавили рударством и сточарством. Зејак са синовима Марком, Станком и Наћом напушта Власину (врањански пашалук) и прелази у бродску махалу Загузје (лесковачки пашалук).

Симон (Радојичић), који је био потомак Марка, Зејаковог сина, вратио се из Дећеве у Загузје. Симон је имао сина Јована који је родоначелник фамилије Јовановић којој припада тестирани. Симон је славио Митровдан, као и његови рођаци у махалама Дећеве, Маџаре и Маркова Чука, па његови потомци и данас славе ову славу. Махала Загузје је данас опет ненасељена.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS570=20, DYS391=10 и DYS576=19, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS481=28. Резултату Јовановића је близак хаплотип Здравковића из оближњег села Добро Поље (Црна Трава), који слави Јовањдан, са једном разликом на 17 упоредивих маркера. На истој генетичкој дистанци се налази и хаплотип Марковића из Мале Грабовнице код Лесковца, који слави Никољдан.
На 23 до 25 упоредивих маркера у бази Српског ДНК Пројекта постоји већи број хаплотипова који су од резултата Јовановића удаљени на 2 до 3 маркера. Сво они припадају једном роду са простора Косова који слави Никољдан, а са Јовановићем деле карактеристичне вредности DYS570, DYS19=17 и DYS481=28. Хаплотипови већине припадника овог рода још увек нису јавни, али јесте један: хаплотип Арсића из махале Манастир села Божевце, Косовска Каменица. Арсић припада подроду Алистојковаца, а цео овај род грани I2-Z17855, којој би могли припадати и Јовановићи.

Мишљења сам да би старина тестираног могла бити на подручју Косова, а да су приче о пореклу из Невесиња веома мало вероватне. И Предање о пореклу из Полимља би могла бити накнадна конструкција на основу презимена Зејак, којих има у том крају. Полимски Зејаци су међутим од рода Дедајића, који припада великом роду Крича и Угреновића и сасвим другој хаплогрупи, J2b-M205.

[Ojler]

26. Опалић, Марковдан, Стража/Лозница, I2-Y3120>I-Y508496>I-S17250> Крајишки марковштаци

Тестирани наводи да по предању Опалићи у Стражи потичу из Лике, из места Комић у општини Удбина. Мисле да су се одатле доселили у Стражу преко Босанске Крајине, али не знају када. У околини Лознице се бележе у другој половини 19. века.

У Лици у Комићу заиста има Опалића, али они славе Петровдан. Опалића има и на Банији. Очигледно да фамилија овог презимена има са различитим славама и могуће је да су разнородне. За Опалиће из Страже би могли бити интересантни Опалићи из Мајура код Шабца, од којих је био Јевто Опалић, турски ђумрукџија пореклом из бијељинске нахије, који је био један од вођа буне Срба у Босни 1834. године. Нажалост, ни једна од поменутих фамилија Опалића до сада није генетички тестирана, тако да није познато да ли су неке од њих међусобно сродне.

Тестирани припада великом роду Крајишких марковштака. За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа) и други. Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.

Модални хаплотип рода Крајишких марковштака веома је близак модалном хаплотипу северне карпатско-динарске гране хаплогрупе I2-Y3120. Резултат тестираног Опалића карактерише једино снижена вредност DYS481=27 и у нешто мањој мери маркер DYS389ii=30.

Било би веома значајно да неко од Крајишких Марковштака уради дубњи геномски тест, било BigY, било WGS, како би се овај велики крајишки род коначно генетички профилисао.

[Зрно]

26. Опалић, Марковдан, Стража/Лозница, I2-Y3120>I-Y508496>I-S17250> Крајишки марковштаци

Тестирани наводи да по предању Опалићи у Стражи потичу из Лике, из места Комић у општини Удбина. Мисле да су се одатле доселили у Стражу преко Босанске Крајине, али не знају када. У околини Лознице се бележе у другој половини 19. века.

У Лици у Комићу заиста има Опалића, али они славе Петровдан. Презиме се јавља и у Мокром Пољу код Книна, где су Опалићи славили Лучиндан, а Опалића има и на Банији. Очигледно да фамилија овог презимена има са различитим славама и да су вероватно разнородни. За Опалиће из Страже би могли бити интересантни Опалићи из Мајура код Шабца, од којих је био Јевто Опалић, турски ђумрукџија пореклом из бијељинске нахије, који је био један од вођа буне Срба у Босни 1834. године. Нажалост, ни једна од поменутих фамилија Опалића до сада није генетички тестирана, тако да није познато да ли су неке од њих међусобно сродне.

Тестирани припада великом роду Крајишких марковштака. За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа) и други. Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.

Модални хаплотип рода Крајишких марковштака веома је близак модалном хаплотипу северне карпатско-динарске гране хаплогрупе I2-Y3120. Резултат тестираног Опалића карактерише једино снижена вредност DYS481=27 и у нешто мањој мери маркер DYS389ii=30.

Било би веома значајно да неко од Крајишких Марковштака уради дубњи геномски тест, било BigY, било WGS, како би се овај велики крајишки род коначно генетички профилисао.

У Мокром Пољу су Опачићи, а не Опалићи.