Српски ДНК месец 2025

[Иван Вукићевић]

94. Ивановић, Јовањдан, Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Комарица и поседује модални хаплотип за овај род.

Основни подаци о роду према књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, где је овај род детаљно обрађен:
Комарице су српски род из Средњег Полимља. Матица им је у пљеваљским Матаругама, одакле су се расељавали у прибојски крај. Поред Матаруга, Комарице насељавају Поблаће, Брвеницу (Пљевља), као и Крњачу, Бучје, Булиће, Ритошиће (Прибој). У Матаругама се сматрају за најстарију породицу поред Вујковића. Славе Јовањдан.

Тестирани није у упитнику остави детаљније податке о пореклу.

У попису из 1863. године у Рогама је забележено шест кућа Ивановића, па би тестирани требао бити потомак неког од поменутих:

кућа бр. 2 Аћим Ивановић

кућа бр. 13 Милан Ивановић, са браћом Милованом и Николом

кућа бр. 53 Павле Ивановић

кућа бр. 58 Мијаило Ивановић, са браћом Борисавом и Ранком

кућа бр. 61 Радисав Ивановић, са браћом Владиславом, Богосавом, Нешком, Стеваном, Млађеном и Перком

кућа бр. 67 Тиосав Ивановић

Истом генетичком роду припада и тестирани Вуловић из Рога:

17. Вуловић, Јовањдан, Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Ш из табеле СДНКП коме припадају још и Комарица (Јовањдан, Бучје/Прибој) и Милошевић (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље). Хаплотип Вуловића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на два маркера. Матица Комарица је у Матаругама (општина Пљевља). Комарице су обрађене у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Тестирани је навео да су Вуловићи у Рогама присутни од 1832. године, као и да им је старо презиме Филиповић.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране. До сада ниједан припадник овог рода није урадио дубљи генетички тест.

[Црна Гуја]

107. Шљукић, Никољдан, Буковачки Салаши, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано предвидети на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се снижене Y-GATA-H4=10 и DYS438=10, и повишена DYS549=13. Све наведене вредности дели једино са претходно тестираним Шљукићем из Сомбора (Никољдан), који му је уједно и једино блиско поклапање у нашој бази, са 2 разлике на 25 маркера. С обзиром на јако специфичан хаплотип једини начин за утврђивање припадности некој млађој подграни је дубински тест (WGS или BigY-700), што је и моја најтоплија препорука обојици тестираних Шљукића.

Тестирани је у упитнику навео следеће потврђене пасове: Васа (Василије)>Стојан>Драга (Драгомир?)>Душан (1891-1978)>Станоје (1912-1992)>Љубомир (1940-2016, отац). Према породичном предању потичу од Арсенија Шљукића, који је у Буковачке Салаше дошао почетком 18. века као дете, са територије данашње Црне Горе. Аустријски пописи из прве половине 18. века заиста бележе домаћинство Арсенија Шљукића на Буковцу као врло бројну породичну задругу.

[Црна Гуја]

110. Ракић, Срђевдан, Пачир, Бачка Топола

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS392=12, коју осим Ракића не поседује више ниједан припадник гране Y2613, и снижена вредност DYS449=31. Најближе поклапање у табели има са Ребрачом из Шибина код Глине, од ког се разликује на 1 од 20 упоредивих маркера, и са Кривајићем из Словинаца код Костајнице, од ког се разликује на 1 од 17 маркера. Обојица наведених такође славе Срђевдан. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирао на стаблу гране FT371439.

Осим податка да му се деда звао Тодор, тестирани није оставио више детаља о пореклу.

[Црна Гуја]

111. Ристић, Аранђеловдан, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино благо повишена вредност DYS576=19. На само 1 од 25 маркера разликује се од Станковића из Црног Врха код Медвеђе (Никољдан) и Стојановића из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), а на 1 од 23 од Јовановића из Велике Сугибине код Крагујевца (Вартоломијевдан). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан), док се на 1 од 17 маркера разликује од Бурмазовића из Руњана код Лознице (Алимпијевдан) и Ђорђевића из Мионице (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Трајковић, као и да су у Лозници присутни бар од његовог чукундеде.

[Црна Гуја]

Наредна два резултата биће објављена заједно, с обзиром да се ради о тестиранима истог презимена, из истог места, који припадају истом генетичком роду.

118. Недић, Никољдан, Трбушани, Чачак и

123. Недић, Никољдан, Трбушани, Чачак

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Осим нешто ниже DYS481=29 и нешто више DYS549=12, немају неких претерано карактеристичних вредности. Међусобно се разликују на 2 од 25 маркера, и оба спадају међу релативно бржемутирајуће. Један од новотестираних Недића има потпуно поклапање на 25/23 маркера са претходно тестираним Недићем из истог села, и Тиосављевићем и Петронијевићем из Риђага код Чачка (Аранђеловдан), док се други новотестирани Недић од свих наведених разликује на 2 од 23/25 маркера. С обзиром да већ имамо тројицу тестираних Недића из истог села, мислим да би логичан наредни корак био да бар један од њих уради дубински тест (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирали на стаблу гране PH908.

Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште.

Миленко Филиповић, "Таково"

Треба ипак напоменути да Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па није сасвим сигурно да се ради о тестираним Недићима.

[Црна Гуја]

120. Ђурђевић, Ђурђевдан, Скугрић Доњи, Модрича

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности DYS393=14 и DYS643=11, и снижена вредност DYS533=11. Најближе поклапање има са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика (Јовањдан), Мартићем из Лендића код Грачанице (Стевањдан), Сировицом и Кашићем из Житнића код Дрниша (Јовањдан) и Ђорђевићем из Скржути код Ужица (Ђурђевдан). Од све петорице се разликује на 2 од 23 маркера, од прве четворице управо на поменутим DYS393 и DYS643, док са Ђорђевићем из Скржути дели вредност DYS643=11. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Drazen]

Pozdrav svima, ja sam testirani Skaric. Moram napomenuti da sam totalni laik vezano za ovu temu i jedino sto znam je to da je ova grupa kojoj pripadam enigma. Citajuci o tome naisao sam na razna nagadjanja vezano za vreme doseljavanja u ove krajeve. Neki pominju da su u pitanju starosedeoci, a negde se naprotiv spominje dolazak u 14. ili 15. veku, ugro-finski narodi, Vlasi, ne znam na sta sve nisam nailazio. Jedino sto mi je poznato u ovom navodu su familije Skarica koje zive na Bracu i gotovo nista drugo. Kako je pomenuta mogucnost dodatnog testiranja zanima me sta to tacno podrazumeva i sta bi se time eventualno otkrilo? Hvala.

1. Не треба сметнути с ума да су у Липовом Пољу веома бројни и Узелци (N2) па и ту треба тражити везу.
2. Од Шкарића из Липовог Поља је велики заслужник Милош Шкарић, учитељ и ратник. Рођен је 1885. у Липовом Пољу (од оца Ђуре и мајке Милке дев. Богуновић), али није познато кад је и где преминуо (последњи познат податак је да је септембра 1942 прешао из Београда у Пожаревац. Покушавам сазнати да ли је тамо и умро и сахрањен). Шкарић је објавио низ значајних дела, а посебно значајан је рукопис "Живот и обичаји српског народа у Лици и Крбави", који је тек у наше време угледао светло дана кроз неколико наставака у Зборнику о Србима у Хрватској (у издању САНУ).

[Dujke]

da li se može utvrditi pre koliko vremena smo imali zajedničkog pretka i koliko košta dubinsko testiranje za utvrđivanje mlađih grana

78. Дујковић, Јовањдан, Кнежево, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Y30991>Z38456

Највероватније припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Рибић, Никољдан, Рибићи/Пећи/Кључ
Поменута тројица имају истоветан хаплотип, док хаплотип Дујковића поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и снижену вредност маркера DYS458=17.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

da li se može utvrditi pre koliko vremena smo imali zajedničkog pretka i koliko košta dubinsko testiranje za utvrđivanje mlađih grana

Може се утврдити ако свако од наведених уради дубљи генетички тест. Ко га не уради, тај неће ни сазнати колико је удаљен од осталих. Цена дубљег генетичког теста је оквирно око 400 евра.

[Иван Вукићевић]

105. Топић, Никољдан, Опсјечко, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Савичић, Црни Врх/Челинац
- Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња/Челинац (двојица тестираних)
- Кончаревић, Никољдан, Ервеник
- необјављени резултат, Никољдан, Бенковац

Тестирани је навео да су Топићи присутни у Опсјечком најкасније од 1850. године. Нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране. До сада ниједан припадник овог рода није урадио дубљи генетички тест.

[Nebo]

91. Ђуришић, Никољдан, Забес, Бољевићи, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две специфичне вредности које одступају од модалног хаплотипа ове гране, снижене DYS456=15 и DYS643=9. Обе вредности дели са једним раније тестираним из истог села који такође слави Никољдан, али чији резултат нажалост није још увек јаван. Он му је уједно и једино блиско поклапање у нашој табели, са 2 разлике на 23 маркера. Како би утврдио којој терминалној подграни припада испод L1029, препорука је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а ништа боља ситуација није ни у тексту о Бољевићима на нашем порталу, где су само побројане фамилије које живе у селу.

https://www.poreklo.rs/2021/04/06/poreklo-prezimena-selo-boljevici-bar/

Ђуришићи су од 16. века у Црмници. Наводно су, према предању, ту дошли са Косова.

https://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/

[ВелиборЛазић13]

Pozdrav svima, ja sam testirani Skaric. Moram napomenuti da sam totalni laik vezano za ovu temu i jedino sto znam je to da je ova grupa kojoj pripadam enigma. Citajuci o tome naisao sam na razna nagadjanja vezano za vreme doseljavanja u ove krajeve. Neki pominju da su u pitanju starosedeoci, a negde se naprotiv spominje dolazak u 14. ili 15. veku, ugro-finski narodi, Vlasi, ne znam na sta sve nisam nailazio. Jedino sto mi je poznato u ovom navodu su familije Skarica koje zive na Bracu i gotovo nista drugo. Kako je pomenuta mogucnost dodatnog testiranja zanima me sta to tacno podrazumeva i sta bi se time eventualno otkrilo? Hvala.

Писаћу Вам на мејл.

[Dujke]

Може се утврдити ако свако од наведених уради дубљи генетички тест. Ко га не уради, тај неће ни сазнати колико је удаљен од осталих. Цена дубљег генетичког теста је оквирно око 400 евра.

A da li može da se proveri da li je neko još radio dubinski test od ovih mojih "saplemenika" pošto sam primetio da ima još njih koji imamo zajedničke karakteristike kao što su Orlovići iz Like,Mraovići sa Banije pa i Zdravkovići iz Leskovca(rođaci pokojnog Tome Zdravkovića) Hvala

[НиколаВук]

Велики поздрав свима, ја сам тестирани Рајић 

Оградићу се због моје недовољне информисаности у вези халогрупа...занима ме ли је на основу података могуће одредити даље порекло фамилије (које је последњих 145 година Топлица, раније Ибарски Колашин) и веза са другим родовима, односно да ли су били досељени у Остраће или су староседеоци? Предпостављам да је да би се то утврдило и препорука за тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Друго, да ли ће подаци тестираних са којима делим вредности бити у бази података у неком периоду? За овог из Блаца, могу да претпоставим да је тестирани из 2018 (видео сам то у посту који сте цититали) а за тестираног из Рашке ми је непознато.

Иначе први пут сазнајем и није ми познато да је ико у фамилији помињао мењање презимена из Ивановић у Рајић.

И једна исправка, вероватно је Lapsus calami...Рајићи су из села Доња Бресница а не Горња Бресница (никада нису живели у том селу иако су једно до другог).

Такође се захваљујем старом кумство,  господину Филимоновићу.

Свако добро и живели

Поздрав.

Мислим да се само на основу ових резултата не може поуздано знати ранија матица. Оно што је сигурно је да сте ви и ваши најближи рођаци вероватно неки дужи период били сконцентрисани у Остраћу, пошто немате никог ближег од поменутих већ тестираних појединаца, од којих онај пореклом из општине Рашка носи презиме које јасно асоцира на Остраће. Свакако да би било пожељно да за почетак ви урадите неки од великих тестова генома, а најоптималније би било да то уради и још један припадник вашег рода, јер би на тај начин могла да буде "изолована" најнижа подграна која карактерише ваш род и да се види када сте ви и тај други тестирани имали најближег заједничког претка. Услед тога је пожељно да други кандидат за тестирање буде у што даљем сродству са вама.

Нажалост, двојица тестираних немају попуњене упитнике па због тога њихове резултате не можемо држати у бази. Ако би их попунили и послали нам, онда бисмо могли да их уврстимо у базу.

Податак о Горњој Бресници је чини ми се г. Филимоновић проследио уреднику који је објавио ваш резултат. Могуће да су приликом самог досељења прво населили Горњу Бресницу, али то треба потврдити са извором информације, односно са г. Филимоновићем.

[Иван Вукићевић]

A da li može da se proveri da li je neko još radio dubinski test od ovih mojih "saplemenika" pošto sam primetio da ima još njih koji imamo zajedničke karakteristike kao što su Orlovići iz Like,Mraovići sa Banije pa i Zdravkovići iz Leskovca(rođaci pokojnog Tome Zdravkovića) Hvala

Колико је нама познато, нико од њих није радио дубљи тест.

[Raja72]

Много Вам хвала за одговор, разјаснили сте ми у потпуности. Ето остаје да истражујем даље и да у некој будућој прилици одрадимо тест и "изолујемо" најнижу подграну.

Споменуто је да је "староседелачка" породица из Остраћа што се изгледа поклапа са овим резултатима 😀

Још једном, хвала на појашњењу. Велики поздрав.

Поздрав.

Мислим да се само на основу ових резултата не може поуздано знати ранија матица. Оно што је сигурно је да сте ви и ваши најближи рођаци вероватно неки дужи период били сконцентрисани у Остраћу, пошто немате никог ближег од поменутих већ тестираних појединаца, од којих онај пореклом из општине Рашка носи презиме које јасно асоцира на Остраће. Свакако да би било пожељно да за почетак ви урадите неки од великих тестова генома, а најоптималније би било да то уради и још један припадник вашег рода, јер би на тај начин могла да буде "изолована" најнижа подграна која карактерише ваш род и да се види када сте ви и тај други тестирани имали најближег заједничког претка. Услед тога је пожељно да други кандидат за тестирање буде у што даљем сродству са вама.

Нажалост, двојица тестираних немају попуњене упитнике па због тога њихове резултате не можемо држати у бази. Ако би их попунили и послали нам, онда бисмо могли да их уврстимо у базу.

Податак о Горњој Бресници је чини ми се г. Филимоновић проследио уреднику који је објавио ваш резултат. Могуће да су приликом самог досељења прво населили Горњу Бресницу, али то треба потврдити са извором информације, односно са г. Филимоновићем.

[Зрно]

Четврта тура:

131.   Секиз (Стевањдан), Понори, Оточац
132.   Стојковић (Ђурђевдан), Средњево, Велико Градиште
133.   Јањатовић (Јовањдан), Бјељевине, Оточац
134.   Кљајевић (Никољдан), Подгорица
135.   Лакић (Ђурђевдан) Пискавица, Бања Лука   
136.   Петровић (Аранђеловдан), Велике Пчелице, Крагујевац   
137.   Глишовић (Петковдан), Ратина, Краљево   
138.   Николић (Ђурђевдан), Гацко   
139.   Маравић (Никољдан), Дрежница, Огулин   
140.   Марић (Ђурђевдан), Јасенови Потоци, Мркоњић Град   
141.   Боздоков (Аранђеловдан), Сивац, Кула   
142.   Срећковић (Никољдан), Велико Крчмаре, Рача
143.   Исаиловић (Никољдан), Белотић, Владимирци   
144.   Павловић (Никољдан), Бекова, Нови Пазар   
145.   Ћојбашић (Никољдан), Ђушница, Прокупље   
146.   Милутиновић (Ђурђиц), Врбичане, Призрен   
147.   Милошевић (Никољдан), Грање, Вишеград   
148.   Малеш (Јовањдан), Хасанбеговци, Гламоч   
149.   Лековић (Аћимовдан), Мало Поље, Хан Пијесак   
150.   Ћамиловић (Врачевдан), Вучитрн   
151.   Малетић (Стевањдан), Велика Илова, Прњавор   
152.   Веселинов (Ђурђевдан), Футог, Нови Сад   
153.   Павловић (Ђурђиц), Драгодол, Осечина   
154.   Кукољ (Ђурђевдан), Горња Каменица, Зворник   
155.   Ивановић (Јовањдан), Уљаник, Гарешница
156.   Пузовић (Никољдан), Бабине, Пријепоље   
157.   Богдановић (Пантелијевдан), Бакионица, Пожега   
158.   Бранковић (Никољдан), Репиште, Владичин Хан   
159.   Совиљ (Никољдан), Саница Горња, Кључ   
160.   Шестић (Петковдан), Старо Село, Велика Плана   
161.   Станковић (Јовањдан), Велики Крчимир, Гаџин Хан   
162.   Томић (Јовањдан), Солотуша, Бајина Башта   
163.   Филиповић (Аврамијевдан), Увозница, Лозница
164.   Марковић (Врачевдан), Сврачково, Пожега   
165.   Симић (Аранђеловдан), Чубура, Ражањ   
166.   Шукиловић (Ђурђевдан), Шљивовица, Чајетина   
167.   Шарац (Никољдан), Цивљане, Врлика
168.   Стевановић (Никољдан), Липова, Врњачка Бања   
169.   Ћетковић (Пантелијевдан), Пељаве, Лопаре   
170.   Јанковић (Никољдан), Дубоко, Љубовија   
171.   Петровић (Митровдан), Горњи Матејевац, Ниш   
172.   Крнета (Јовањдан), Кистање   
173.   Јањић (Ђурђевдан), Ранковци, Љубиње   
174.   Морачић (Стевањдан), Вучитрн
175.   Секулић (Ђурђевдан), Коврен, Бијело Поље   
176.   Драгићевић (Никољдан), Чунгула, Блаце   
177.   Петровић (Никољдан), Височки Одоровци, Димитровград   
178.   Станојевић (Аранђеловдан), Предејане, Лесковац   
179.   Пашић (Ђурђевдан), Крива Река, Чајетина   
180.   Рапајић (Јовањдан), Вујинове Главе, Крбавица, Плитвичка Језера   

[Ивица Јовановић]

Панта Срећковић, из Велико Крчмаре. Негде с краја 19. века писао познату Историју српског народа. Књигу "Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века" је немогуће наћи. Поред академика Панте други познати Срећковић је Ковачевићев Обрад  Шумадинци с дна каце.

[Зрно]

144. Павловић (Никољдан), Бекова, Нови Пазар   

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563. Низводније је претпостављена грана FT44409, на основу вредности DYS385=12-15. Тестирани је несумњиво у заједничком роду са неколико њих који славе Никољдан и са јединственом вредношћу DYS439=11. Са Петровићем из Рудара/Куршумлија и Николићем из Високе/Куршумлија има потпуно поклапање на 23 маркера, а од Лововића из Косатице код Пријепоља и од једног из околине Јагодине, разликује се на 2 маркера.

Тестирани је написао да су по предању из Црне Горе. И по литератури се за њих наводи да су из Куча:

-Ивановићи, Павловићи, Максимовићи, 8 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Вељег Поља код Андријевице, па се издају и за Васојевиће; били неко време у брвеничком Ивању.

Проблем је што на простору Куча и Васојевића још нико није нађен са овом хаплогрупом.

Свакако се препоручује дубинско тестирање у иностранству, како би се утврдила најнижа грана, а ионако је хаплогрупа слабо истражена и дефинисана код Срба.

https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

[НиколаВук]

Панта Срећковић, из Велико Крчмаре. Негде с краја 19. века писао познату Историју српског народа. Књигу "Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века" је немогуће наћи. Поред академика Панте други познати Срећковић је Ковачевићев Обрад  Шумадинци с дна каце.

Да није и глумац Кубура од њих? Имамо већ једног тестираног Срећковића из истог места, припада роду Матаруга (E-FT104106).