-->> наставак
На списку из 1847. у Свиштову се помињу Лесковчани:
Јован Стефановић Лесковчанин, Николај Д. Лесковчанин.. Очигледно су из Лесковца. У то време Лесковац је још увек био под турском управом. Међутим у неком периоду током 19. века је град Лесковац био познат по трговини.
У Свиштов је стигла и Момчиловићева "Писменица" 1847. године, коју су наручили тамошњи Срби, а које Бугари крстише са неутралним термином - "Славјани": архимандрит Максим Рајковић, Николаки Ценовић са синовима, братија Шишмановићи, Боро Неновић, Иваница Алтјановић, Димитрије Икономовић, Илија Икономовић, Апостол Конковић, Кирик Цанковић, Стојан Петровић, Димитрије Дашовић, Андреј Табаковић, Иванча Начовић, Апостол Ценовић, Иван Стојановић, Теодор Николајевић, Јаков Илијевић, Сотир Икономовић, Константин Икономовић, Стојан Дончовић абаџија, Тома Маринчовић, учитељ Костаки Теодоровић, Јован Станчовић школски епитроп, Јанку Христовић, Јован Стефановић Лесковчанин, Николај Д. Лесковчанин, Димитрије Ивановић, Алексије Ивановић, Петар Парвановић, Димитрије Ценовић, Иван Симеоновић, Симеон Ивановић, Тома Кјуновић, Петар Илијевић, Данил Николајевић, Георгије Теодоровић, Петар Димитријевић, Теодор Кјуновић, Петар Начовић и неколико ученика тамошњих.
На списку се у Свиштову помиње 1847. године:
архимандрит Максим Рајковић. Очигледно директан предак или близак сродник
тестираног Ристића - Рајковића из Лознице.
Писао сам био на самом почетку, али да само подсетим: Б. Милојевић бележи 1913. године у свом раду Рађевина и Јадар у Лозници породицу тестираног:
Ристић - Рајковић, досељени у другој половини 19. века из Свиштова.Архимандрит Максим је 1847. године морао да има бар 40 година минимум, а можда и више, с обзиром на чин који је имао. Узмемо у обзир да је
Максим имао 1847. године 40 до 50 година. То значи да је био рођен око 1797 -1807 год. Сина
Ристу би добио са око тридесетак година. Син Риста би био рођен негде око 1827-1837. год. Све се поклапа и време доласка у Лозници.
Руски историјски ратни роман преведен на српски језик имао је 1857. године претплатнике у Свиштову, где је образован пункт. њега су чинили читаоци које је окупио Јовичић камерат свиштовски: Божидар Стеф. Рајовић трговац, Владимировић секретар, Милоје Милотић касир, Параскева Димитријевић трговац, Филип Радосављевић надзиратељ имања тј. "добара" српских у Влашкој, Јосиф Марковић такође надзиратељ, Коста Анастасијевић "кавалер", Александар Шишмановић трговац и Евстатије Цонаковић рушчучке камаратије секретар.
У Свиштову се помиње 1857 г.
Божидар Стеф. Рајовић трговац . Разлика између Максимовог и Божидаровог презимена је само у к.
Рајковић
РајовићАко су Максим и Божидар браћа или блиски сродници, дошло је до брисања слово (К) или додавања слово ( К ) у презимену. Име Рајко или презиме Рајковић је ретко, није често, док име Рајо и презиме Рајовић је још ређе. Ако су Максим и Божидар били крвно повезани. Правилно презиме формирано по претку било би: од имена Рајко или од имена Рајо/Раја, трећег нема.
У Свиштову је током 1840/50 г. био поменути
митрополит Хаџи Денко - Цинцар, а архимандрит је био поменути
Максим Рајковић - Србин. Већ сам писао по нешто о томе на почетку о Српској и Бугарској православној Цркви, Цариградској/Васељенској патријаршије итд.
Из свега што сам приложио видели смо да су неки тадашњи српски интелектуалци боравили и живели неко време у Свиштову. Имамо Мишу Капетана богаташа који је имао стовариште у том граду, јаке везе кнеза Милоша Обреновића са пословним људима из тога краја и његова посета Свиштову и помагању обнављања цркве и школе и штампања књига у Србији., присуство трговца, свештена лица, итд.
Одакле су пореклом
Максим Рајковић и његов потенцијални брат или близак сродник
Божидар?! Да се неко запути од Свиштова до Лознице у другој половини 19. века, са коњском запрегом, потребно им је 3-5 дана, а још ако је не познато место за досељеника, а нема својих земљака. У Рађевини и Јадру Боривоје М. бележи само њих да су дошли из Свиштова и уопште из Бугарске. Максим је врло вероватно био родом из неког села у околини Лознице., вратили су се у свој родни крај и населили у варош Лозницу,. Друго има и смисла и веза са миграцијска кретања родова којој припадају истој грани као и Ристић-Рајковић у западној Србији.
1. Бурмази, Дуб,/Б. Башта - Јојићи, Пилица/Б. Башта - Брежђани-Дубљани, Оглађеновац=Ваљево, сви славе Св. Алимпија
2. Шевићи - Ивановић, Јајчић/Љиг, славе Аранђеловдан
3. Ђурђевићи, Мионица, славе Св. Јована
Извор:
- Културне-политичке везе Бугара са кнежевоном Србијом у доба кнеза Милоша Обреновића, Климент Џамбазовски
- Гласник историјског архива Ваљева, 1979.
- Мешовита грађа, 1979
- Писменице на славјански језик, Београд, 1847. Иван Момчиловић
- Гласник историјског друштва у Новом Саду, 1936.
- Гласник Српског ученог друштва, Београд, 71/1890.
- Александар Дима, "Наполеон Бонапарт тридесет година Француске историје", Београд, 1850.
- Опсада Свастопоља, Нови Сад, 1857. година
- "Наше време", Београд, 1847.
- Рађевина и Јадар, Б. Милојевић, 1913.
