Прва школа у Шекулару отворена је 1890. године у Улици. У то време, у читавој овој области (Нахији - Горњем Полимљу), осим шекуларске постојала је још само једна школа – андријевичка. Школу су подигли сами Шекуларци од свог новца. Убрзо је Министарство школа Књажевине Црне Горе овој школи дало статус државне школе. А ево шта је претходило отварању шекуларске школе.
Преписка из 1883. године, поводом подизања школе у Андријевици:
„Требачко-шекуларска капетанија, Трепча
Министру унутрашњих дјела, Цетиње
Министру Унутрашњих дјела Цетиње, Познато Ви је да смо градили школу на Андријевицу, и да ју народ плаћао па сам наредио свима главарима Капетаније моје да расиеку новце и да купе из народа. Шекуларци ме нијесу послушали него их неко подговорио да не плаћају ништа за школу; Зато је тамо пошао барјактар Тома Шарић. Овамо је он казао да не плаћају Шекуларци. Поменути Барјактар смутљивац је у народу, зато Ви га препоручујем да га оладите јер не слуша наредбе.
Ваш Капетан Вуксан Раичевић
Андријевица, 29.1.1883.
Шекуларски главари
Министру унутрашњих дјела, господину Божу Петровићу, Цетиње
Пријављамо Вама Господо како од нас тражи Капетан Вуксан 40 талијера на 45 кућа за помоћ школе на Андријевицу. А нама се чини да је нам од тог криво јер кад се школа градила, по наредби Капетана Јеврема и Капетана Вуксана извадили смо 2.300 комата штице а док смо ове штице извадили отишло ни је 280 работника, па се нама чини да је од наше сиромаштине доста помоћи школи, јер је мали број војника а особито та је школа од нас далеко око 4 сахата пута, предваја нас једна планина, и вода Лим те ђеца наша немогу у ту школу, а ми ји нијесмо могућни држати на трошак на Андријевицу, те због тога се нама чини да је од нас доста помоћи 280 работника, па смо дошли да Вас питамо, јер надамо се да ни код Вас неће бити криво.
Шекуларски Главари
Шекулар, 29.1.1883.
Министар унутрашњих дјела Божо Петровић
Г.К. Јеврему Бакићу, Андријевица
Шекуларска општина поднијела је једну тужбу на Г.кап. Вуксана Рајичевића, да им тражи 40 тал. на 45 кућа за помоћ грађења школе на Андријевици. Речени говоре, да су за исту школу учинили 280 надница док су 2300 штица извадили; с тога се Вам са овим препоручује да Кап. Вуксан неби овијема сиромасима узео више но другијема племеницима, и ако буду више надница од других учинили, да им се урачунају у новце, који се од њих траже, али које влада не може платити, почем је школа на Андријевицу за сву нахију, паје свак мора и подпомоћи.
...
Једном ријечи вама се препоручује, да се народу гледа учинити облакшица у свему.
Министар Унутрашњих дјела
Цетиње, 29.1.1883.“
(из „Документа о васојевичкој области са околином 1861-1912“, Радомир П. Губеринић, библ. „Хроника села“, Београд, 2001)
Шекуларској ђеци, дакле, школа у Андријевици била је преко планине и реке и није им било лако свакодневно тамо ићи на наставу. Зато су се Шекуларци и бунили због обавезе учешћа у изградњи андријевичке школе, али су, како се из преписке види, ипак учествовали у материјалу и работи. Коначно, племе је решило да себи, о сопственом трошку, подигне школу.