Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 98395 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Шекулар
« послато: септембар 01, 2015, 10:27:11 пре подне »
Недавно је ЦАНУ постхумно објавила књигу Мирка Барјактаровића o Шекулару, где су обједињени поред овог и неки ранији његови текстови објављивани по часописима. Књига је објављена у малом тиражу, а ја сам до ње дошао захваљујући неким ЦГ везама нашег „пореклаша“ Рада Бракочевића  ;).
Да се мало похвалим, поседујем већину до сада објављених књига о Шекулару, аутора (хронолошки) Радоја Кастратовића, Голуба Бракочевића, Миомира Дашића, Благоја Шарића, Рада Бракочевића и горе наведену.
Можда би неког занимало, па ћу видети с Јовицом да се то скенира и окачи у дигиталну библиотеку Порекла.

Небо, занимљиво да се за Шекуларце тврди да су доселили из Босне, "са Змијања".

Не знам да ли имамо тестираних који, према предању, воде порекло од Петра Шекуларца?

Знам да имамо Девиће I2a DN, који су Ћеткови потомци и који су наводно доселили из Дробњака.

Можда су и они део те групе која је дошла из Босне, што би било веома занимљиво с обзиром да се налазе у роду В, где су и многе породице далматинских Срба.

Ови Срби из Далмације досељени су углавном из Босне (Змијање и Бјелајско Поље).

Не знам колико је ово реално, зато што се у оквиру овог рода (В), налазе и породице са Косова, из цент. Србије, итд. Међутим, Девићи су генетски најближи управо овим Далматинцима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #1 послато: септембар 01, 2015, 10:30:42 пре подне »
Становништво Шекулара се дели на неке четири групе. Старошекуларце, Ћетковиће, усељене Васојевиће и остале мање усељеничке родове.

Није искуључено порекло дела Старошекулараца из Босне. То би били Војводићи (Дашићи, Рмуши, Булићи) и више родова који се заједнички зову Радмужевићи (Лекићи, Кењићи, Томовићи, Спалевићи, Кукаљи, Маслари, Бошковићи). Они су у Шекулару већ јако дуго, поуздано од почетка 14. века, када се племе помиње у Светостефанској хрисовуљи (1316), па Шекуларци спадају међу најстарија племена ЦГ. Војводићи фигурирају као потомци војводе Петра Шекуларца. Дашићи и Булићи потичу од војводе Димитрија Даше Војводића (око 1660 - око 1730), а Рмуши од његовог рођеног брата.

Предак Вуковића (разгранато братство које потиче од Вука Маринкова „Љевака“ - Бракочевићи, Бошковићи, Јашовићи, Матовићи, Шарићи, Гојковићи, Божовићи, Живковићи, Поповићи, Лабудовићи) дошао је у 17. веку из Цуца. Њима сродни, али не директни Вукови потомци су Ивановићи.

Половином 18. века у Шекулар се досељавају Портићи, чија је старина из Ћеклића (братство Рајковићи). У селу Мезгале од половине 18. века живели су Зоговићи, чије порекло је са Цетиња. О њима смо писали на теми „Нови тестирани на Српском ДНК пројекту“. Код двојице потомака овог рода утврђена је ХГ Г2а. Осим њих, има још неколико мањих усељеничких родова из Братоножића, Мораче и Зете.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #2 послато: септембар 01, 2015, 10:32:37 пре подне »
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #3 послато: септембар 01, 2015, 10:34:07 пре подне »
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #4 послато: септембар 01, 2015, 10:35:58 пре подне »
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #5 послато: септембар 01, 2015, 11:05:45 пре подне »
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.

Уколико Церовићи нису I1 P109, прича о Новљанима, на неки начин, "пада у воду".


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #6 послато: септембар 01, 2015, 11:23:29 пре подне »
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Тако нешто сам и ја помислио.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих.

На основу свега што смо читали о Кричима, стиче се утисак да су ипак староседеоци Балкана. Можда припадају неком старијем огранку R1b. Неки аутори верују да су Кричи балкански Келти, па можда и западна R1b долази у обзир?

Ипак, ова "келтска теорија" није толико стабилна. Не зна се колико је келтски утицај био јак и да ли је уопште постојао у том делу Балкана.


Крича је било и по Крајинама. У Босанској Крајини су живели око Петровца, у Далмацији их је било око Дрниша (варијанте: Кричке, Кричковићи). Славе углавном Св. Николу и Ђурђевдан.

Нека ово буде и позив Кричкама за днк анализу. Заиста су мистериозно братство и њиховим тестирањем би разоткрили многе недоумице, које се пре свега односе на становништво Старе Херцеговине.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #7 послато: септембар 01, 2015, 11:32:30 пре подне »
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".

Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #8 послато: септембар 01, 2015, 11:47:03 пре подне »
Уколико Церовићи нису I1 P109, прича о Новљанима, на неки начин, "пада у воду".

Немамо тестираних ни из великих "новљанских" братстава Косорића и Вуловића.
Неспорно је да део Дробњака носи I1 P109 (Косовчићи и још неки родови) и ја бих те назвао Новљанима.
Уколико Церовићи (и остали) нису та ХГ, пада прича о њиховом сродству, а вероватно и о заједничком доласку из Босне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #9 послато: септембар 01, 2015, 11:51:40 пре подне »
Крича је било и по Крајинама. У Босанској Крајини су живели око Петровца, у Далмацији их је било око Дрниша (варијанте: Кричке, Кричковићи). Славе углавном Св. Николу и Ђурђевдан.

Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #10 послато: септембар 01, 2015, 11:54:59 пре подне »
"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.

Никад нисам чуо за овако нешто.
Пази, предање везује "војводу Вајмеша" за Ђурђа Кастриота, а ту је негде и Црни Дрим  ???
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #11 послато: септембар 01, 2015, 12:02:56 поподне »
Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0

Нисам знао за овај податак.

Балордића иначе има у Херцеговини. Огранак су Љубибратића који су, према легенди, досељени из Италије у Требиње средином 11. века.

Реч балорда заиста има италијански корен. У буквалном преводу значи: глуп, лакомислен, итд...

Писали смо раније о Балордићима. Код Румуна постоји реч balaor - змај.

У сваком случају, то што се овај облик (balorda, balaor) јавља код Италијана и Румуна, може указивати на потенцијално влашко порекло, мада не мора да значи, наравно.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #12 послато: септембар 01, 2015, 12:04:16 поподне »
Никад нисам чуо за овако нешто.
Пази, предање везује "војводу Вајмеша" за Ђурђа Кастриота, а ту је негде и Црни Дрим  ???

Управо то. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #13 послато: септембар 01, 2015, 12:22:28 поподне »
Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #14 послато: септембар 01, 2015, 12:42:19 поподне »
@Nebo zanima me da li su bratstvo Šekularci (ne pleme) ogranak jednog od već pomenutih bratstava ili nose to prezime od davnina? slave Đurdevdan i jedino što znam je da su potomci čuvenog Petra.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #15 послато: септембар 01, 2015, 01:06:07 поподне »
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Да. Њега је помињао Лубурић. Постојали су још двојица после њега - Лаока и Балорда. У њихово време, Кричи  су били већ сасвим истиснути из Комарнице и Језера. Део је тада отишао у Горњу Морачу, одакле су, касније, потиснути од Брђана. Можда би најстарији морачки родови могли имати неке везе с њима.
Не могу сад да ти кажем тачан извор за ову двојицу кричких главара, јер нисам код куће, а то је једна књига о Морачи. Дојавићу  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #16 послато: септембар 01, 2015, 01:09:26 поподне »
@Nebo zanima me da li su bratstvo Šekularci (ne pleme) ogranak jednog od već pomenutih bratstava ili nose to prezime od davnina? slave Đurdevdan i jedino što znam je da su potomci čuvenog Petra.

Нису они, Брђанине, потомци Петра Шекуларца (то је вероватно неко хтео да се "џекира", па је своје презиме повезао са чувеним војводом). Шекуларци који славе Ђурђевдан су род из братства Ћетковића. Живе у Горњим селима.
Написах о старошекуларским братствима детаљно, а о свом нисам. Сад довршавам и то, па ћу окачити. Па ћеш и за ове Шекуларце видети где спадају и кад су настали.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #17 послато: септембар 01, 2015, 01:12:29 поподне »
Zahvaljujem na odgovoru Nebo. Imam rodbinu u tom kao i u nekim drugim šekularskim bratstvima i to predanje sam čuo od njih.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #18 послато: септембар 01, 2015, 01:59:32 поподне »
Братство Ћетковића грана се од четири сина Ћетка Илијина:

1. од првог сина (име непознато) су Церовићи у Белом Пољу код Пећи и њихов огранак Поповићи у Беранама (од једног свештеника повратника). У Чедову код Сјенице има фамилија Шекуларац која потиче од ових Церовића.

2. од другог сина Вујка је бројно братство Шекуларци у Горњим селима и Курикућама подно Бјеласице. Од њих потичу и Ристићи из околине Врњачке Бање и Ристовићи у Горњој Јабланици, у селу Маровац насељеном од црногорских „крсташа“ крајем 19. стољећа.

3. од трећег сина Вучине је већи број родова у Шекулару и широм Полимља: од Радоње Вучининог су Пантовићи, Алексићи и Вучинићи (они су најдуже, неки све до 1935, носили братствено име Ћетковић као презиме). Од Јована Вучининог су Девићи у селу Ровца (између Шекулара и Доње Ржанице) и њихов огранак Асовићи. Од најмлађег Вучининог сина, коме нисам успео сазнати име, развили су се ровачки родови Милуновићи, Недовићи, Никићи, Радошевићи и Ивовићи. Још четири рода у беранском крају вуку корене од ове гране Ћетковића, али се не зна тачно од кога потичу, и то су: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Брунчевићи и Стијовићи у Будимљи.
Од овог огранка је и већи број родова исељених у Метохију од средине 19. века надаље: Петровићи, Крстићи, Миловановићи, Манојловићи и Зарићи (у Гораждевцу), Јововићи, Марковићи, Галевићи и Вучетићи (у Пећи), Вучинићи у селу Благаје, Галићи у селу Накло.

4. од најмлађег Ћетковог сина Вујице су: Бабићи у Шекулару, Калудри и Будимљи и огранци Бабића: Томовићи, Милошевићи и Млађеновићи у Ровцима и Доњој Ржаници, Ђорђијевићи у Мурини и Ђоровићи у Шекулару.

Дакле, за тристо година, од једног претка развило се разгранато братство са 37 презимена! Додуше, највећи део тих родова је настао у блиској прошлости и ради се о малобројним родовима. По бројности у братству Ћетковића предњаче Шекуларци, Бабићи и Томовићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #19 послато: септембар 01, 2015, 02:04:16 поподне »
Племенска слава Шекулара је Свети Илија.
Старошекуларци славе Светога Јована, а Ћетковићи Светога Ђорђа (Ђурђев-дан).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #20 послато: септембар 01, 2015, 03:01:10 поподне »
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Искрено говорећи, мени сва та наводно кричка / матарушка имена (у то улазе још и Сумор и Рамеза) звуче као измишљотина...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #21 послато: септембар 01, 2015, 03:05:12 поподне »
Odličan si posao odradio Nebo. svaka čast.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #22 послато: септембар 01, 2015, 03:16:24 поподне »
Искрено говорећи, мени сва та наводно кричка / матарушка имена (у то улазе још и Сумор и Рамеза) звуче као измишљотина...
Можда не као измишљотина, али могуће да су у питању погрешно упамћена имена. Људи су склони томе да када не могу да се сете неке стране речи која у нашем језику нема неко значење по коме би је лакше упамтили, пренесу је даље искривљену. Више пута сам имао прилике да чујем неки страни израз или назив у интерпретацији моје бабе такав да сам се кривио од смеха. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #23 послато: септембар 01, 2015, 04:01:37 поподне »
Odličan si posao odradio Nebo. svaka čast.

Фала, земљаче  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #24 послато: септембар 01, 2015, 07:22:13 поподне »
Хвала Небо на овој интересантној теми.

Хтео сам да питам за овај догађај, дали је некоме познато нешто више?
Цитат
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Појављује се нпр. овдје:
http://www.poreklo.rs/2013/04/19/drobnjaci-poreklo-plemena-2/

Одакле потиче ова легенда, ђе је ово записано (оригинални извор)?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #25 послато: септембар 01, 2015, 08:26:47 поподне »
Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009



Место Вајмези се спомиње 1444г. у контексту Битке (Скендербега и синовца Хамзе и других албанских великаша) код Тервола (близу Елбасана). Могуће значење vajm/плач i zi/црно, а можда значи и нешто друго.
https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #26 послато: септембар 02, 2015, 11:10:48 пре подне »
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Жељко,
мислим да не постоји ни један аутентични документ о овоме. Лубурић је тај податак записао на основу казивања старих паметара кад је прикупљао податке за свој рад.
Иначе, колико сам ја до сада проучавао, догађај се одиграо на Ђурђев-дан 1605. године, када су Дробњаци нанели тежак пораз казненом турском одреду у Буковици. Од тада је на племенском збору договорено да се Ђурђев-дан слави као племенска слава.
Овај догађај сигурно није био великих размера (питање је колико је уопште Дробњака било те 1605. године у њиховом крају и колико је могло бити учесника догађаја на обе стране), тако да није нигде ни записано.
Нешто слично као "Истрага потурица"...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #27 послато: септембар 02, 2015, 03:53:19 поподне »
Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.

Место Вајмези се спомиње 1444г. у контексту Битке (Скендербега и синовца Хамзе и других албанских великаша) код Тервола (близу Елбасана). Могуће значење vajm/плач i zi/црно, а можда значи и нешто друго.
https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529

Црни Дрим баш и нема много везе са Елбасаном. То јест, нема никакве. Елбасан је у средњој Албанији, а Црни Дрим извире из Охридског језера, тече на север западном Македонијом, у Албанију улази у Дибри, и код Кукеша, на крајњем североистоку Албаније, спаја се с Белим Дримом.

Ако су Ћетковићи - Вајмеши 1880-их знали за неког свог претка војводу Вајмеша који је био саборац Кастриотов, и ако постоји топоним Вајмези који се везује управо за Кастриотове борбе против Турака, ако је у близини Црни Дрим који извире у Македонији, а потомци војводе Вајмеша су носиоци И2а дин.сев. који је типичнији за македонске Словене него за Србе,... онда ту има нешто.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #28 послато: септембар 04, 2015, 11:23:03 пре подне »
Вук Маринков Љевак био је шекуларски војвода после чувеног војводе Даше Шекуларца (Димитрије Војводић) у периоду 1730-1775. Њих двојица су, иначе, били кумови.
Према предању његових потомака, отац Вуков, Маринко, доселио се у Шекулар из Цуца (у другој половини 17. века), али се не памти од којег је цуцког братства.

Родослов Вуковог потомства иде овако:

Вук је имао три сина, Бракоча, Стефана и Јосифа, од којих су двојица (Бракоч и Стефан) оставили бројно потомство.
Од Бракоча Вукова су Бракочевићи (у шекуларском селу Орах) и њихов огранак Бошковићи (који су се иселили у Беране).
Стефан Вуков је имао два сина: Јагоша - Јаша и Живка. Од Јаша су Јашовићи и њихови огранци Матовићи, Шарићи (сви Јашовићи живе у истоименом селу) и Гојковићи и Божовићи (у Ораху).
Од Живка Вукова су Живковићи (у селу Јашовиће) и њихов чувени огранак Поповићи, и Лабудовићи (такође у Јашовиће).

Од Живка је Радош, од Радоша Милован, од Милована Лабуд, а од Лабуда су шекуларски Лабудовићи (ово сам нашао код Р. Баркочевића: http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

По мојој процени Лабуд Милованов је рођен око прве четрвти 19. века, тако да братство Лабудовића није много старо, засновано је у другој половини 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #29 послато: септембар 04, 2015, 11:30:49 пре подне »
Da li postoji neki nacin da udjem u trag potomstvu Vuka Ljevaka, da li postoji negdje njegov rodoslov, ili ako ne, na koji nacin bih mogao da otkrijem bar jos neku generaciju koja je prethodila mom pradjedu?

Болора,
родослов Лабудовића сигурно постоји.
Претпостављам да живиш у ЦГ, нађи и контактирај неког од шекуларских Лабудовића. Од њих је и Емило Лабудовић, новинар и посланик у Скупштини Црне Горе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #30 послато: септембар 04, 2015, 11:35:52 пре подне »
Од Живка Вукова су Живковићи.......

Треба да стоји "од Живка Стефанова".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #31 послато: септембар 04, 2015, 01:07:38 поподне »
Вук Маринков Љевак био је шекуларски војвода после чувеног војводе Даше Шекуларца (Димитрије Војводић) у периоду 1730-1775. Њих двојица су, иначе, били кумови.
Према предању његових потомака, отац Вуков, Маринко, доселио се у Шекулар из Цуца (у другој половини 17. века), али се не памти од којег је цуцког братства.

Родослов Вуковог потомства иде овако:

Вук је имао три сина, Бракоча, Стефана и Јосифа, од којих су двојица (Бракоч и Стефан) оставили бројно потомство.
Од Бракоча Вукова су Бракочевићи (у шекуларском селу Орах) и њихов огранак Бошковићи (који су се иселили у Беране).
Стефан Вуков је имао два сина: Јагоша - Јаша и Живка. Од Јаша су Јашовићи и њихови огранци Матовићи, Шарићи (сви Јашовићи живе у истоименом селу) и Гојковићи и Божовићи (у Ораху).
Од Живка Вукова су Живковићи (у селу Јашовиће) и њихов чувени огранак Поповићи, и Лабудовићи (такође у Јашовиће).

Од Живка је Радош, од Радоша Милован, од Милована Лабуд, а од Лабуда су шекуларски Лабудовићи (ово сам нашао код Р. Баркочевића: http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

По мојој процени Лабуд Милованов је рођен око прве четрвти 19. века, тако да братство Лабудовића није много старо, засновано је у другој половини 19. века.
Имаш ли податке о Протићима из Белог Поља крај Пећи? По проти Стевану је настао назив ''Протина Махала'' у Пећи. Према неким изворима они су Бракочевићи али не би ме чудило и да су од његовог брата Стефана пошто је то име присутно код њих још од самог проте по коме данас носе презиме. Прота Стеван (или можда Стефан) је био веома признат у Пећи и околини а настрадао је тако што су га турци отровали. Тај догађај је послужио као инспирација редитељу серије ''Вук Караџић'' у сцени где је такође приказано то како су турци отровали једног високог свештеника (причам по памћењу). Протићи славе св. Јована.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #32 послато: септембар 04, 2015, 02:12:53 поподне »
Имаш ли податке о Протићима из Белог Поља крај Пећи?

Ево, да не препричавам, о њима је ово написао Раде Бракочевић (http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

Ипак су од Бракоча, његовог унука Стефана, који је ето понео име деда-стрица:

"Протић огранак братства Бракочевића, потомци проте Стефана Никина Бракочевића (1820-1895), пресељени у Пећ, познати: прота Стефан Бракочевић; свештеник хаџи Никола Петровић- Бракочевић и син поп Гаврило, прота Јаков Протић; Ристо Протић – учитељ, високи дипломатско-конзуларни чиновник Краљевине Србије. Милорад Миро Протић – народни посланик, начелник Пећког округа; Десанка Протић – доктор медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду; Слободан Марковић – Либеро Маркони, по женској линији праунук проте Стефана Бракочевића. Од Сава, брата проте Стефана, Савовићи или Савићи. Од попа хаџи Николе, брата протина Поповићи. Сви у Пећи. Слава Свети Јован 20. јануара."

Раде има детаљан родослов Бракочевића.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже PaSlaw

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Шекулар
« Одговор #33 послато: септембар 04, 2015, 07:51:35 поподне »
Testirani Žugić je od Vulovića.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #34 послато: септембар 04, 2015, 10:56:21 поподне »
Небо,
Хвала на одговору.
Ах, Лубурић записао.. разумијем.

Него размишљам о тестирању Церовића, ако можемо потражити некога.
Мени су посебно интересантне наше гране И2а Дин.сjевер- и П109.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #35 послато: септембар 07, 2015, 08:38:19 пре подне »
Него размишљам о тестирању Церовића, ако можемо потражити некога.
Мени су посебно интересантне наше гране И2а Дин.сjевер- и П109.

И мени су ове две групе најзанимљивије. Не само из личних разлога. Нарочито је велики изазов проучавати П109, откуд овде ХГ типична за Нормане и како је учествовала у етногенези Дробњака...

Познајем неколико Церовића, али мало је назахвално објашњавати ову генетичку област људима који су потпуно ван ње, па им још рећи да могу да се тестирају за "тричавих" 5 и по хиљада (што је прилика коју не треба пропустити)  :) Пола ме гледа сумњичаво, а друга половина, рекао бих по изразу лица, вероватно мисли да сам мало скренуо са здравог разума...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #36 послато: септембар 07, 2015, 11:26:45 пре подне »
Testirani Žugić je od Vulovića.

Тачно. Нисам га раније приметио. Пише да је човек из Босне (Олово), али му се слаже и слава са дробњачким Жугићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #37 послато: септембар 07, 2015, 01:33:27 поподне »
Тачно. Нисам га раније приметио. Пише да је човек из Босне (Олово), али му се слаже и слава са дробњачким Жугићима.
Nisam u toku, da li se čovek preziva Žugić ili Vulović?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #38 послато: септембар 07, 2015, 02:41:57 поподне »
Nisam u toku, da li se čovek preziva Žugić ili Vulović?

Презиме је Жугић, а припада дробњачком братству Вуловића.
Поставићу неку ретроспективу на тему "Дробњаци Новљани I1 P109".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже PaSlaw

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Шекулар
« Одговор #39 послато: септембар 07, 2015, 05:23:44 поподне »
Testirani Žugić je iz sela Zagajnica kod Olova. Žugića u Olovu ima još i u selu Brda, a u selu Grabovica
su Mićići koji su od Žugića sa Brda.Postoje i Žugići u Milićima (Republika Srpska). Svi su oni familijarno
povezani. Postoji i porodićno stablo Žugića i oni tačno znaju da su od Žugića sa Drobnjaka odnosno sa
Crnog Jezera i u nekoliko navrata su naši Žugići išli na bratstveničko okupljanje u Drobnjak kod Crnog jezera.

Dakle oni tačno znaju da su od Vulovića a nadimak Žuga (danas prezime) im je dao sam Bajo Pivljanin, nakon
jedne od čestih bitaka između Drobnjaka i Pivljana, kada su pitali Baju onako krvavog, ko mu je "nazado najviše
jada" on je odgovorio ; "Ma onaj mali Vulović, isti je ko Žuga". Mislio je na nekog Vulovića niskog rasta ali prilično
okretnog i spretnog.

Toliko i izvinjenje zbog latinice. Popraviću se. Obečavam.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #40 послато: септембар 07, 2015, 07:47:12 поподне »
Testirani Žugić je iz sela Zagajnica kod Olova. Žugića u Olovu ima još i u selu Brda, a u selu Grabovica
su Mićići koji su od Žugića sa Brda.Postoje i Žugići u Milićima (Republika Srpska). Svi su oni familijarno
povezani. Postoji i porodićno stablo Žugića i oni tačno znaju da su od Žugića sa Drobnjaka odnosno sa
Crnog Jezera i u nekoliko navrata su naši Žugići išli na bratstveničko okupljanje u Drobnjak kod Crnog jezera.

Dakle oni tačno znaju da su od Vulovića a nadimak Žuga (danas prezime) im je dao sam Bajo Pivljanin, nakon
jedne od čestih bitaka između Drobnjaka i Pivljana, kada su pitali Baju onako krvavog, ko mu je "nazado najviše
jada" on je odgovorio ; "Ma onaj mali Vulović, isti je ko Žuga". Mislio je na nekog Vulovića niskog rasta ali prilično
okretnog i spretnog.

Toliko i izvinjenje zbog latinice. Popraviću se. Obečavam.
Према ономе што сам ја пронашао прича је за нијансу другачија јер није у питању сукоб између Дробњака и Пивљана већ напад Бајове хајдучке чете на Чарапиће и Чупиће:
"Удари Бајо Пивљанин са својом четом хајдука на катуне Чарапића и Чупића на Крнову. Плијенио им је стоку. Вуловићи, као њихове комшије, са својим ширим братственицима, пођу у потјеру за Бајом не би ли повратили плијен. Тада дође до боја у коме се Бајо рани у руку, и када га упиташе ко га рани, он им одговори: „Рани ме она Жуга, оца му његова “ Од тада се овај огранак Вуловића прозове Жугић".

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #41 послато: септембар 08, 2015, 01:03:53 пре подне »
И мени су ове две групе најзанимљивије. Не само из личних разлога. Нарочито је велики изазов проучавати П109, откуд овде ХГ типична за Нормане и како је учествовала у етногенези Дробњака...

Познајем неколико Церовића, али мало је назахвално објашњавати ову генетичку област људима који су потпуно ван ње, па им још рећи да могу да се тестирају за "тричавих" 5 и по хиљада (што је прилика коју не треба пропустити)  :) Пола ме гледа сумњичаво, а друга половина, рекао бих по изразу лица, вероватно мисли да сам мало скренуо са здравог разума...
Потпуно разумијем  :)

Али мислио сам да ипак пробам нешто.
Ако испадне нешто јавићу се.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #42 послато: септембар 11, 2015, 12:09:01 поподне »
Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009

Небојша, имаш ли линк за ову књигу?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #43 послато: септембар 16, 2015, 10:19:06 пре подне »
Предање  да су се Шекуларци доселили из Босне, први је забиљежио самоуки Радоје Кастратовић у својој књизи Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње 1966. године. Он каже: " У Шекулар су дошле двије куће. Оне су биле српске, са чистом српском славом св. Јованом, који се слави 20.јануара... Дошли су од Змијања или бар преко Змијања... Те се може сасигурношћу рећи да су данашњи Шекуларци ( мисли се на стари слој Шекулараца : потомке војводе Даше, кнеза Вука Љевака и Комнена ( Комјена ) барјактара примједба моја), први досељеници по одсељењу Мацура." Мацуре су најстарији становници Шекулара.  По причи Мацуре су 
били Латини. Имали су цркву у Ћелијама.   Прије  50. година су постојали  знаци и остаци ове црквине. Према предању , приликом одроњавања земљишта, још у вријеме Мацура, спустила се око 200 до 300 метара према Шекуларској ријеци.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #44 послато: септембар 16, 2015, 09:52:41 поподне »
Радивоје Јанков Лабудовић написао је књигу: Братство Лабудовића из Шекулара, општина Беране, Република Црна Гора, Београд,1998. Лабудовићи из Шекулара су млађе братство Живковића Вукољеваковића, потомци Лабудови...  Постоје и Лабудовићи у селу Доње Луге код Берана, али су они другог рода, немају везе са Шекуларом.
  О Протићима, Сав(ов)ићима,Хаџипоповићима...огранцима братства Бракочевића виђети у књизи Рада Бракочевића: Ломни  Шекулар... родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.  ( 361 -440)  У Бијелом Пољу код Пећи био је свештеник хаџи Никола Петровић Бракочевић, рођени брат проте окружја пећког Стефана Петровића Бракочевића. Од Сава су Сав(ов)ићи.  Од њих је писац, новинар, преводилац... Никодим С. Савић, покретач, власник, оснивач и уредник "Цариградског Гласника" - листа на српском језику за Србе у Отоманској царевини. Слободан Марковић - Либеро Маркони је праунук по женској линији проте Стефана Бракочевића, син  Јелене Риста  Стефана Бракочевића. Слава им је као и свим Бракочевићима и старим Шекуларцима Св. Јован зимски 20.јануара.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #45 послато: септембар 16, 2015, 10:07:08 поподне »
 Небо,
Зашто изворна литература о Дробњацима ( Андрија Лубурић, Светозар Томић), ниђе није забиљежила исељавање из Дробњака у Шекулар?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #46 послато: септембар 17, 2015, 11:21:41 пре подне »
Небо,
Зашто изворна литература о Дробњацима ( Андрија Лубурић, Светозар Томић), ниђе није забиљежила исељавање из Дробњака у Шекулар?

И ја сам се питао.

Вероватни разлог је што је Ћетко из Дробњака доведен у Шекулар као мало дете (2-3 године), кад се његова мајка удова удала за војводу Дашу (знаш већ ту причу), па је контакт са завичајем прекинут. Отуд, није необично да се двеста година касније у Дробњаку (кад су тамо податке прикупљали Томић и Лубурић) не зна за Ћетковиће у Шекулару.

У књизи "Братство Церовића кроз историју" (Београд, 2008), аутор Данило Церовић наводи белопољске Церовиће и шекуларске Дробњаке као огранак Церовића.
(А нисам му ја за то рекао  ;))
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #47 послато: септембар 17, 2015, 08:36:15 поподне »
Радивоје Јанков Лабудовић написао је књигу: Братство Лабудовића из Шекулара, општина Беране, Република Црна Гора, Београд,1998. Лабудовићи из Шекулара су млађе братство Живковића Вукољеваковића, потомци Лабудови...  Постоје и Лабудовићи у селу Доње Луге код Берана, али су они другог рода, немају везе са Шекуларом.
  О Протићима, Сав(ов)ићима,Хаџипоповићима...огранцима братства Бракочевића виђети у књизи Рада Бракочевића: Ломни  Шекулар... родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.  ( 361 -440)  У Бијелом Пољу код Пећи био је свештеник хаџи Никола Петровић Бракочевић, рођени брат проте окружја пећког Стефана Петровића Бракочевића. Од Сава су Сав(ов)ићи.  Од њих је писац, новинар, преводилац... Никодим С. Савић, покретач, власник, оснивач и уредник "Цариградског Гласника" - листа на српском језику за Србе у Отоманској царевини. Слободан Марковић - Либеро Маркони је праунук по женској линији проте Стефана Бракочевића, син  Јелене Риста  Стефана Бракочевића. Слава им је као и свим Бракочевићима и старим Шекуларцима Св. Јован зимски 20.јануара.
По проти Стефану назива се ''Протина махала'' у Пећи уз Бистрицу. Његов син Риста је (мислим) био учитељ али чак и конзул у Цариграду или у Солуну (не памтим више). Ристин син Стеван се својевремено  био прогласио за ''независног бана зетске бановине''. Био је полицијски агент и у једној свађи која је настала због прегледа пртљага на железничкој станици у Нишу 1932. год. убио је војводу Драгутина Јовановића - Лунета. За време 2. св. рата одведен је заједно са својом женом у логор у Албанију где је и настрадао. Том приликом интернације је успео да се спасе Либеро Маркони, његов рођени сестрић, тако што је искочио из камиона и побегао. Стеванов син и кћерка су смештени у дом за сирочад, а кћерку је касније преузела и одгајила сестра Јелена (мајка Либера Марконија). Кућа Протића је била уз саму реку Бистрицу и била је под заштитом државе као нека врста музеја, али само формално јер је у њој било смештено неколико сиромашних породица којима је то био нужни смештај. Плафон у њој је био израђен од посебне врсте дрвета и у дуборезу који је био процењен као веома редак и веома вредан. У ту кућу је након 2. св. рата познати комуниста Павле Јовићевић - Паљок сместио своју мајку и неку родбину. Све до данашњих дана кућа није враћена биолошким наследницима односно потомцима Стевана Протића. У каквом је стању данас и да ли је читава није ми познато. Све ово знам јер ми је унук Стевана Протића венчани кум, и имао сам прилике да у њој једном приликом и боравим. Игром случаја за време 2. св. рата моја баба по мајци је након повратка из Црне Горе у Метохију, пошто јој је кућа била спаљена од стране балиста, боравила у тој кући неколико месеци јер је прихватила баш мајка Павла Јовићевића, јер су биле родбински повезане. Четрдесет година касније сасвим случајно упознао сам свог кума, унука Стевана Протића наследника те куће који то никада правно и званично није постао јер држава ни до данас многима није вратила оно што је некадашња власт отела, и тек након тога повезао све ове догађаје и приче. Чудни су путеви Господњи.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #48 послато: септембар 17, 2015, 10:43:48 поподне »
 Војинена,   Протићи шире Бракочевићи из Пећи овако рачунају пасове: Милош и Небојша - Боро - Стеван - Ристо -прото Стефан - Петар (друго име Ника у Шекулару) - Веско - Видоје -Туро -  Бракоч - Вук Љевак - Маринко.  Према предању које  се чувало у огранку Весковића  са Чучка ( зна се за њихово кућиште) у селу Орах у Шекулару - братства Бракочевића, њихови преци су отишли у Пећ четрдесетих година 19.вијека.  У  једном запису, сам нашао да су прешли  у Пећ 1837.године. Прото Стефан Бракочевић је био протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.године. Он је био свештеник и национални трибун.
 Стеван Протић је био жртва идивидуалног комунистичког терора. Није страдао у Албанији, већ је убијен двадесетог јула код Лима у селу Трепча, између Берана и Андријевице. на мјесту званом Сига. Породица Протић је била интернирана у Албанију, али са њима није био Стеван. Понављам о Протићима у  наведеној књизи Рада Бракочевића на стр. 361 - 406. О њима и Са(во)вићима, Хаџипоповићима - шире Бракочевићима Вукољеваковићима, могла би велика ( или више) књига да се напише. Видим да познајете Пећ ( моја маленкост, само на основу породичних прича и  истраживања). Шта рећи да се Пећ, односно Метохија, односно Србија није одужила овој знаменитој кући. Није то учинила ни Црна Гора, јер је шекуларско свештенство ( у првом реду прото Стефан...), како у Пећи, тако и у Шекулару  ( свештеници Поповићи - Вукољеваковићи)  била главна спона, која је јављала Петровићима на Цетињу о покретима турске војске ка  Брдима и ловћенској Црној Гори Библиотека у Пећи је формирана од кућне библиотеке  Протића...  Кућа Протића је била као непокретно културно добро - споменик културе од великог значаја- споменик  1 категорије.  Послије Другог Свјетског рата у њој су биле усељене социјално угрожене породице.   Нажалост Протићева кућа је разорена до темеља, љета 1999.године, од стране Шиптара. 
 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #49 послато: септембар 17, 2015, 10:47:13 поподне »
Стеван Протић је убијен 20 јула 1941.године.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #50 послато: септембар 18, 2015, 08:11:44 пре подне »
Милош ми је кум, отуда и знам за многе детаље. То за Стевана да је убијен у Трепчи нисам знао јер је то вероватно болна тема за његовог сина Бору, па вероватно из тог разлога није много причао о томе. У сваком случају тужна судбина једне породице која је веома заслужна и знаменита била у Пећи и уопште у Метохији. Не могу описати како се осећам након сазнања да је кућа Протића срушена и да више не постоји. Тако нешто само дивљаци могу да ураде. Речи једног старог пећанца да су шиптари не само најпримитивнији народ у Европи већ су можда примитивнији и од неких племена у Африци, поново су се показале као истините.
Моја мајка је рођена у Љумбарди код Дечана, а одрасла је у Пећи.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #51 послато: септембар 18, 2015, 10:27:15 пре подне »
 Небо,
 Тезу  да је Вук Љевак из Катунске нахије - Цуца, наводи Раде.  Све се то надовезује на П. А. Ровинског, који додуше везује  старе Шекуларце за Љешанску нахију...  За Цуце Бракочевиће, везују  Миљанићи у Презименима Црне Горе. Овдје се ради у цуцким старинцима, јер данашње Цуце воде поријекло од Куча и Херцеговине ( двије гране). У тзв црногорским харачким дефтерима из турског доба  из 1521. и 1523.г. омиње се име Бракоч(ел) и Бракоч(ил) у зависности од читања. Бракоч је био најстарији син Вука Љевака. Име Бракоч се јавља у околини Цетиња. Отоме виђети: Б. Ђурђева, Л. Хаџиосмановића. Митра Пешикана...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #52 послато: септембар 18, 2015, 10:45:52 пре подне »
Небо,
 Тезу  да је Вук Љевак из Катунске нахије - Цуца, наводи Раде.  Све се то надовезује на П. А. Ровинског, који додуше везује  старе Шекуларце за Љешанску нахију...  За Цуце Бракочевиће, везују  Миљанићи у Презименима Црне Горе. Овдје се ради у цуцким старинцима, јер данашње Цуце воде поријекло од Куча и Херцеговине ( двије гране). У тзв црногорским харачким дефтерима из турског доба  из 1521. и 1523.г. омиње се име Бракоч(ел) и Бракоч(ил) у зависности од читања. Бракоч је био најстарији син Вука Љевака. Име Бракоч се јавља у околини Цетиња. Отоме виђети: Б. Ђурђева, Л. Хаџиосмановића. Митра Пешикана...

Да, име Бракоч је ретко, па зато његово помињање у наведеном дефтеру и касније његово појављивање у Шекулару може да укаже на везу.
Из староцрногорских племена су се, по правилу, исељавали старији родови притиснути дошљацима из Херцеговине и Зете, па је и та теза одржива и у случају порекла Вука Љевака.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #53 послато: септембар 18, 2015, 10:52:12 пре подне »
А што се Ровинског тиче, мислим да је до закључка о пореклу Шекулараца из Љешанске нахије дошао због топонима Шекулар у Љешанској нахији (селиште у подручју села Гољемади). А то не мора ништа да значи.
Анализа назива Шекулар има у Дашићевој књизи, па не бих сада овде да препричавам. Укратко, мени је најближа она теза о "секуларима", некрштенима по којима је њихов крај добио назив "шекулар". Јесте необичан топоним, али није искључено да постоји више истих таквих топонима, а да њихови житељи немају никакве везе.

С друге стране, уопште не искључујем могућност да су Шекуларци прво живели у Љешанској нахији. А није немогуће ни да је љешански Шекулар био привремено станиште шекуларских Мацура, који су из Полимља кренули на запад, па су собом понели и назив завичаја...

Тестирање Старошекулараца, поглавито радмужичких родова, дало би много одговора.
Па, ето, позивам све шекуларске Лекиће, Кењиће, Томовиће , Спалевиће, Кукаље, Масларе, Бошковиће, који ово читају, нека се тестирају, тако ће сазнати много о свом пореклу!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #54 послато: септембар 18, 2015, 10:55:59 пре подне »
Требало би да поменем и Негојевиће из Великог Села код Врњачке Бање који су потомци Негоја Маслара из Шекулара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #55 послато: септембар 18, 2015, 11:33:20 пре подне »
 Небо,
Знамо за добро очувану традицију да шекуларски Дробњаци, изводе родослов од Ћетка, посинка шекуларског војводе Димитрија - Даше Шекуларца.  Међутим, у турском попису из 1485.г. помиње се Дробј( н или њ)ак, син Витоја. Да ли је овај Дробњак и родоначелник   братства Ћетковића са огранцима У Шекулару?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #56 послато: септембар 18, 2015, 12:11:49 поподне »
Небо,
Знамо за добро очувану традицију да шекуларски Дробњаци, изводе родослов од Ћетка, посинка шекуларског војводе Димитрија - Даше Шекуларца.  Међутим, у турском попису из 1485.г. помиње се Дробј( н или њ)ак, син Витоја. Да ли је овај Дробњак и родоначелник   братства Ћетковића са огранцима У Шекулару?

Код Барјактаровића је Дропјак Винојев, код Вукчевића Дропјак Војнојев тако га је превео Пулаха.
Може бити да и није добро прочитао, ја сам склонији да је име Дробјак, а можда и Дробњак. Имамо то име у изворима и невезано за племе Дробњаци.
Помињао сам раније оног гњиланског Дробњака из 13. века на теми "О пиперским Црноцима": у једном документу из 14. века записано је да су Дабижив, Богоје и Хран, унуци Дробњакови, 1354. године подигли цркву у Ваганешу у гњиланском крају.

Није немогуће да шекуларски Дробњаци потичу од овог Дробјака. Али, откуд онда братство Церовића у Белом Пољу који одлично знају да су Ћеткови потомци, откуд слава Ђурђев-дан, откуд предање...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #57 послато: септембар 19, 2015, 08:21:21 поподне »
Небо,
Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара.  Тачно је да се заједничким именом зову Вајмеши.  Једно вријеме се јављају са  презименом Вајмеш у Шекулару, али и у Пећи, у Топлици, код Прокупља. У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за  1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан.  На списку су  и Бабићи, Алексићи, Ђоровићи, Пантовићи, све припадници Ћетковића.
Војвода  код Александра ( Искендера - Скендера)  односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар  Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже  могао настати назив Вајмеш ?  Не знам а све је могуће?
 Мирко Барјактаровић у етнолошкој студији - Шекулар, гријеши кад наводи да се Шекуларци  у Горњим селима и Бабићи у Шекулару и Калудри не сматрају за Вајмеше.  За Шекуларце у Горњим селима ми је лично познато да их зову Вајмешима.
Шта мислиш и о пејоративном значењу "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...) Један Ђоровић је знао да каже на весељу : "Оћу да се сви послуже, угосте, не знаш ти ко су Вајмеши".  Дијелим мишљење да је име "Вајмеш", непознатог поријекла.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #58 послато: септембар 19, 2015, 08:30:23 поподне »
Погријешио сам, умјесто шест треба  пет  са презименом Вајмеш.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #59 послато: септембар 19, 2015, 09:36:33 поподне »
Војвода  код Александра ( Искендера - Скендера)  односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар  Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже  могао настати назив Вајмеш ?  Не знам а све је могуће?

Amese /Ameses на итал./лат. Хамза (син Репоша) Кастриота је синовац Скендербегов, а Vajmezi је топоним.

https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.80
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #60 послато: септембар 20, 2015, 10:48:44 пре подне »
 Према другим подацима војвода Амеша ( или Амежа у зависности од читања) је био син  Станише, такође брата Ђорђа Кастриотића.  Да ли је топоним настао од имена  војводе Амеша?  По завршетку крваве битке Ђорђе је наредио да Амешу пошаље у Напуљ, његовом пријатељу Алфонсу, који га држи у затвору. Послије извјесног времена н молбу својих војвода, Ђорђе, потоњи Скендербег га враћа у  Албанију, али Амеша као наводно пребјегао у Цариград, јер му је тамо била жена са ђецом. Многи сматрају да су Кастриоти  били Срби, а не Шиптари ( изворно: Шкипетари). Били су господари  на својим сопственим добрима у Средњој Албанији Гарди пошта (Кјутет Скандербегут), Сиње Шипера, Пошта, Церује у Матији и Добре били су њихова села. 

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #61 послато: септембар 20, 2015, 02:30:09 поподне »
Према другим подацима војвода Амеша ( или Амежа у зависности од читања) је био син  Станише, такође брата Ђорђа Кастриотића.  Да ли је топоним настао од имена  војводе Амеша?  По завршетку крваве битке Ђорђе је наредио да Амешу пошаље у Напуљ, његовом пријатељу Алфонсу, који га држи у затвору. Послије извјесног времена н молбу својих војвода, Ђорђе, потоњи Скендербег га враћа у  Албанију, али Амеша као наводно пребјегао у Цариград, јер му је тамо била жена са ђецом. Многи сматрају да су Кастриоти  били Срби, а не Шиптари ( изворно: Шкипетари). Били су господари  на својим сопственим добрима у Средњој Албанији Гарди пошта (Кјутет Скандербегут), Сиње Шипера, Пошта, Церује у Матији и Добре били су њихова села.

Пошто је у току смишљена ревизија историје Балкана (траје већ око 100г.), тако да на мрежи колају многе дезинфомације. Историчари виенске школе као нпр. Фалмерајер, Талоци, Шуфлај, Јиречек, фон Хан и други, који су се бавили албанском тематиком у својим радовима, који одишу нетрпељивошћу наспрам Срба и њиховој истрији (са часним и делимичним изузетком Јиречека), ипак су сви листом наводили да су Кастриоте српског порекла. Основни извор им је био Марин Барлеције (савременик из XV. века).

По њему (Барлецију) четири сина Ивана Кастриоте (чије је лично име како К. Јиречек наводи,је у повељама, дали италијанским или на српском увек било Иван- никада Ђин или Ђон. Јиречек је иначе доказао да је Иван од суседних европских дворских канцеларија захтевао, да кореспонденција буде бивала обављана на српском) Константин, Ђурђе, Станиша и Репош су од њега морали бити дати Сулатану као таоци. За Ђурђа и Репоша се зна да су примили ислам и нова имена Скендербег и Карађоз (Karagöz = Црно око). Репош/Карађоз је добио сулатанову кћер за жену и имао је сина Хамзу. Репош се очигледно током свог живота покајао, па се замонашио у Хиландару вративши се правој вери, и тамо био погребен (постоји и дан данас натпис на зиду у цркви са његовим именом и титулом "дукс илирски".)

Иван Кастриота као верни следбеник српске цркве је у своје, и у име своја 4 сина за живота, ради одбране ове светиње на Хиландару (уз бедеме) дао саградити торањ, назван касније "албанским пиргом".  У завештању стоји, да када се угасе све четири гране Кастриота (од сва четри сина), остане у неотуђивом власништву Хиландарског братства. Пирг је иначе одолео великом хиландарском пожару пре једне деценије.

Разлог зашто се тендециозно потура Станиша а не Репош као отац, лежи у прекривању горе наведене искрене и нераскидиве везе Кастриота са српском вером. Исто тако се прећуткује чињеница, да је и сам Скендербег сахрањен у православној цркви Св. Николе у Љешу. Скендербег и његов синовац Хамза су свашта радили у тим тешким деценијама, али ни наострашћенији србомрзци никада нису навели да је икад неко њих двоје уперио оружје на Србе. Зато и верујем да би се и сам Скендербег превртао у гробу знајући који су злочини учињени над Србима под окриљем његовог имена.

Скендербегу је учињена незахвалност како од нашег народа тако и од српске историографије, ипак се он часно и пожртвовано борио и за српску ствар. Заслужио је трг и споменик и у Београду и Подгорици!!!!

Пошто се ми овде бавимо генетичком генеалогијом, један круциалан податак који би ишао у прилог могућој вези Вајмеша са Кастриотама је нађена словенско-српска хаплогрупа I2a DN међу тестиранима. Та ХГ је очигледно домородна у источној Македонији и Задримњу, ако уз то узмемо у обзир да се мајка Ђурђа, Репоша, Станише и Константина, односно жена Ивана Кастриоте звала Војисава Трипалда, кћер господара Полога (крајни североисток Македоније уз Албанију и Косово), чије је  презиме (Трипалда = Трибали) по италијанским генеаолозима коришћено као извор при креацији племићке титуле напуљских Кастриота (Marchesi di Atripalda) за време Краља Алфонса, онда све ове чињенице јасно указују на словено-српски корен ове знамените породице. Интересантно је напоменути да и сами напуљски Кастриоте за себе кажу да су српског порекла.     

Амежа /Хамза Кастриота је могао у месту Вајмези оставити потомства, па да накнадно народно предање оба споји у једно. У прилог овом иде наведено пежоративно значење "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...) Све атрибути којима су савременици описивали Хамзу.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #62 послато: септембар 20, 2015, 04:40:49 поподне »
Сол, дијелим ваше мишљење да су Кастриотићи (Кастриоте) Срби, и  о ревизији историје Балкана.  Нема потребе  да понављам или  дајем неку своју инерпретацију  већ изложеног. Податак да је  Амеша  син Ђорђевог брата Станише, нашао сам код Јована Стерије Поповића , који је то објавио у Будиму, 2. јануара 1828. године

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #63 послато: септембар 21, 2015, 09:23:47 пре подне »
Небо,
Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара. 

Вајмешима зову и Церовиће у Белом Пољу у Метохији и друге ћетковићке одсељене огранке (нпр. у Гораждевцу).

У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за  1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан.  На списку су  и Бабићи, Алексићи, Ђоровићи, Пантовићи, све припадници Ћетковића.

Ови Вајмеши овде уписани под тим презименом су тај надимак једно време уписивали као презиме. Неки се у то време пишу као Ћетковићи. Ради се о огранку у којем су Алексићи, Пантовићи и Вучинићи.
Имаш пример да се блиски рођаци, касније сви уписани под истим презименом - Пантовић, још у време балканских и Првог светског рата пишу на три различита начина: Пантовић, Ћетковић, Вајмеш. У ствари, све је то једна грана Ћетковића.
Сличан случај је са презименима Бабић и Ђоровић. Ђоровићи су огранак Бабића, а презиме су узели по Ђорђију-Ђору Бабићу, родоначелнику овог огранка. Имаш ситуацију да су се два рођена брата писали: један Бабић, други Ђоровић  :)

Мирко Барјактаровић у етнолошкој студији - Шекулар, гријеши кад наводи да се Шекуларци  у Горњим селима и Бабићи у Шекулару и Калудри не сматрају за Вајмеше.  За Шекуларце у Горњим селима ми је лично познато да их зову Вајмешима.

Слажем се. Вајмеш је био и Ћетко, па су, логично, то и сви његови потомци. Чињеница је да се за Бабиће у Шекулару ређе користи тај надимак, у ствари, пошто су Бабићи најбројнији, обично се за шекуларске Ћетковиће каже Бабићи и Вајмеши, тј. Бабићи (као најбројнији) и сви остали Ћетковићи.
Знам да исељене Бабиће, нпр. у Метохији, зову Вајмешима.

Шта мислиш и о пејоративном значењу "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...)

Не видим ништа пејоративно у речи "вајмеш", јер не знам шта би могла да значи!? А по звучности ми се баш допада  :) Имаш ли неку идеју о етимологији ове речи?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #64 послато: септембар 21, 2015, 09:25:34 пре подне »
Amese /Ameses на итал./лат. Хамза (син Репоша) Кастриота је синовац Скендербегов, а Vajmezi је топоним.

Мислим да је Амежа управо Хамза.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #65 послато: октобар 04, 2015, 08:11:59 поподне »
 За Брђанина и Неба. Нијесу сви који носе презиме Шекуларац из једног  братства.  Тачно је то за  Шекуларце - Вајмеше у Горњим селима код Берана.   Код Сјенице  Шекуларци су од Портића. Има Шекулараца у Метохији,  Александровцу жупском. Једни од Дашића који су примили ислам се презивају  Шекуларац. Они знају за поријекло из Шекулара и то истичу. Било их је у Беранама, Пећи. Има их у  Београду.  Шекуларац је предионо ( презиме племена и краја ) презиме веуано за Шекулар.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #66 послато: октобар 05, 2015, 12:16:35 поподне »
Нијесу сви који носе презиме Шекуларац из једног  братства.  .......  Шекуларац је предионо ( презиме племена и краја ) презиме веzано за Шекулар.

Потпуно се слажем. Само међу Ћетковићима има два различита рода која се презивају Шекуларац (они у Горњим Селима и други на Пештеру од белопољских Церовића).

Мени су енигма они Шекуларци Е1b из Жупе Александровачке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #67 послато: октобар 05, 2015, 01:55:37 поподне »
   Небо,  Шекуларце  са  Пештери су од Портића. Славе Св. Враче. Неке  и лично познајем. Оглашавао сам се преко Порекла. да се јаве Шекуларци са Пештери пореклом из Шекулара. Контактирали ме појединци. По њима сви славе Св. Враче. Могуће је да је било Шекулараца ( и са овим презименом на Пештери) који су од Ћетковића, али и од других братстава. И мене занимају ови у Жупском Александровцу. Генетичка генеалогија је рекла своје за њих.  Још не знамо резултате потомака Вука Љевака, Радмужа...  За мене је инересантна ова насеобина Шекулараца у Александровцу жупском, Куршумлији. Крушевцу, али и Горњој Јабланици, Топлици..., уопште Јужној Србији.  Не могу да уђем у траг потомака попа Михајла сина попа хаџи Николе Петровића Бракочевића пароха Б(иј)елог Поља код Пећи, рођеног брата прота Стефана Бракочевића протојереја окружја пећког. Према  породичном предању запамћеном код огранка Весковића- Бракочевића са Чучка- село Орах у Шекулару, он је отишао у Крушевац. По једном хроничару он је у Пећи убио два Турчина( ово је стварно било, није типична црногорско српска прича) Морао је због тога да емигрира из Турске - Пећи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #68 послато: октобар 05, 2015, 02:51:16 поподне »
Небо,  Шекуларце  са  Пештери су од Портића. Славе Св. Враче.

Колико ја знам, постоје и Шекуларци са Пештера који су од Ћетковића. Они су огранак Церовића из Б(иј)елог Поља и рођакају се. Славе Ђурђев-дан. Податке о њима дали су ови метохијски Церовићи Данилу Церовићу за његову књигу о братству Церовића. Има од њих и у Новом Пазару, знам за једну конкретну породицу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #69 послато: октобар 08, 2015, 03:08:12 поподне »
На данашњи дан, 8. октобра 1912. године (26. септембра по старом календару) Црна Гора је објавила рат Труској, чиме је отпочео Први балкански рат.

Да видимо шта је претходило објави рата, како су текли ратни догађаји, а нарочито како је наступао шекуларски батаљон:

Црна Гора је почетком 1912. била спремна за рат против Турске. Постојао је споразум са Србијом о заједничком ратовању, и само је тражен повод за објаву рата. Превасходни ратни циљ Црне Горе био је прикључење Средњег Полимља, Потарја и Метохије, као и ширење у другим правцима. Војска је добро наоружана новим пушкама "московкама" и великом количином муниције, а из барутане у Краљима тајно су наоружавани и Доњи Васојевићи у турској граници.

Турци су сазнали за ово наоружавање својих поданика, те су августа 1912. извршили напад из Берана на више села у Доњим Васојевићима. У пушкарању погинуло је више људи, а најтежи инцидент догодио се у Доњој Ржаници, где су турски војници убили 18 људи. Сазнавши за ове догађаје, комадири чета Шекуларско-требачког батаљона на своју руку су извршили напад на границу. Без много отпора, освојене су и спаљене карауле на Јанковој глави и Пештери, чиме је отворена граница између Шекулара и Роваца, и дубље у Доњим Васојевићима. Ову акцију одобрио је и командант Шекуларско-требачког батаљона Мило Станојев Кењић (у тренутку напада био је у Андријевици код команданта Васојевичке вригаде, Радомира Вешовића) и наредио да чете његовог батаљона продру дубље према Беранама и помогну одбрану сêла од Руговаца и Рожајаца који су симултано напали Доње Васојевиће. Због ове акције, командант Вешовић је оштро укорио Мила Кењића речима: "Аферим ти га, јуначе, кад си без одобрења краља објавио рат Турској!" Кењић је одговорио: "Све што радим, радим на своју личну одговорност, и сносићу посљедице." Након жестоког продора Шекуларско-требачког батаљона и још неколико васојевичких батаљона ка Беранама, турска страна је затражила обуставу непријатељстава. Обећали су амнестију доњовасојевичким побуњеницима и обештећење за њихову уништену имовину и за све погинуле (што је, делом, чак одмах и исплаћено).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #70 послато: октобар 08, 2015, 03:09:11 поподне »
У Црној Гори објављена је мобилизација. Задатак да се ослободи цело Полимље, Потарје и Стара Србија, добио је Источни одред, под командом бригадира сердара Јанка Вукотића, у чијем саставу је била и Васојевичка бригада, и у њој Шекуларско-требачки батаљон (са 1015 војника распоређених у шест чета). Првих дана рата, Батаљон, ојачан са два артиљеријска оруђа, успешно се борио на потесу Усовиште – Јаворак – Мокра, против Руговаца и метохијског башибозука.

23. октобра уследио је јак напад црногорске војске (Дурмиторска бригада, Шекуларско-требачки батаљон и 4 доњовасојевичка батаљона) на источну линију фронта, који је натерао турску војску на одступање. Црногорци су заузели све кључне тачке у планинама изнад Пећи. 29. октобра, сердар Јанко Вукотић и Сафедин-бег Махмудбеговић потписали су споразум о предаји Пећи, а сјутрадан је црногорска војска ушла у Пећ. У наредних неколико дана, Црногорци су освојили и Дечане и Ђаковицу, и овладали целом западном Метохијом.

Један део Шекуларско-требачког батаљона остављен је у Ђаковици као посада, док је већи део упућен, у јануару 1913, да се бори за заузеће Скадра (у овим операцијама, погинуло је и тешко рањено 92 војника Батаљона).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #71 послато: октобар 08, 2015, 03:13:11 поподне »
Легендарни командир Шекуларско-требачког батаљона, Мило Станојев Кењић (1882-1962) спада у ред најбољих црногорских официра у балканским и Првом светском рату.

Кењић, син шекуларског стотинаша Станоја, из ратничке куће, послат је на Цетиње да се школује за официра. Након завршене официрске школе, постављен је за стотинаша, а после смене Милије Николића за командира (команданта батаљона, што одговара чину мајора). Био је врстан командант и стратег. Одликован је са више црногорских (касније и југословенских) и других одликовања (између осталих: црногорским Орденом књаза Данила и златном Обилића медаљом за храброст, грчким Витешким крстом и Одликовањем за храброст, руским Орденом Свете Ане, Орденом југословенске круне, итд).

Почетком Првог светског рата носио је чин капетана. 1916. аустро-угарске окупационе власти интернирале су га у логор у Мађарској. У Војсци Краљевине Југославије доспео је до чина потпуковника. 1941. након Априлског рата, заробљен је од Немаца и спроведен у логор у Немачкој, где је остао до 1945. После рата, живео је у Београду, до упокојења 1962. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #72 послато: октобар 08, 2015, 03:21:08 поподне »
Ево текста о откривању споменика Милу Кењићу:
http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=78229
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #73 послато: октобар 08, 2015, 09:35:52 поподне »
 Мило Кењић један од знаменитих Шекулараца  је рођен 8.августа 1880. године у у Радмужевићима - Шекулару од оца  Станоја и мајке Дивне, родом Лутовац из Дапсића. Тог дана, по старом обичају, у кући Станојевој запуцала је пушка да огласи да је рођено мушко дијете. Био је то срећан тренутак како за породицу, тако и за братство Кењића и племе шекуларско.
Командант Шекуларско-трепачког батаљона Мило С. Кењић је водио свој ратни Дневник  1912-1916.године, гдје свједочи о Првом,  Другом балканском и Првом свјетском  рату до капитулације Црне Горе.  У свим овим ратовима може се рећи да није било ни једне веће и крвавије борбе, коју је водила  мала црногорска војска, а да Мило Кењић са својим батаљоном није учествовао. Сердар Јанко Вукотић га је у ратним окршајима усмено и писмено више пута називао "другим Обилићем".  Није ни чудо што је Мило био такав, кад се зна да потиче из  храброг  црногорског брђанског племена шекуларског, које је изњедрило јунаке какви су били војвода Петар Шекуларац, војвода Даша, кнез Вук Љевак,  Комнен барјактар и други. Значајна је улога Мила Кењића у постизању вјековног циља: ослобођења и уједињења српскога народа.   
Памтимо своје знамените људе.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #74 послато: новембар 13, 2015, 01:24:16 поподне »
Главно братство Шекулара које се уједно сматра и старосједилачким, потиче, бар по предању, од војводе Петра Шекуларца и дијели се на три веће групе у односу на његове потомке (за које се не каже да су браћа) Дашу, Вука Љевака и Комнена барјактара.

Ово братство је заправо једино од великих очуваних старих српских братстава Рашке области, прије великих промјена у становништву 1690. када умјесто Срба на то подручје досељавају Малисори и Брђани. Андрија Јовићевић, по мени исправно претпоставља, да се шекуларско предање гдје су они тобоже закаснили на Косовску битку, па добили од султана ферман на земљу, не односи на период Косовске битке већ управо на период око 1690. кад су Аустријанци продрли у ове крајеве, а већина српског становништва им се ставила у службу. Јовићевић сматра да је сасвим вјероватно да Шекуларци у том периоду нису стали на страну Аустријанаца и због тога, не само да нису морали да се иселе као остали Срби, већ су и добили привилегије од Турака, а и у каснијем периоду нису морали никоме да плаћају харач.

Иначе тестирао се једна од припадника овог братства из Шекулара и припада хаплогрупи И2а Динарик Сјевер, што јасно указује на словенско поријекло овог рода.

Код Јовићевића такође читам занимљив податак да су Васојевићи (данас велики Срби), све оне који нису били Васојевићи подругљиво звали "Србе". Са друге стране, Васојевићи су свакако најзаслужнији што је средње Полимље и данас доминантно православно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #75 послато: новембар 13, 2015, 01:56:54 поподне »
Да, Шекуларци су у време Бечког рата били опрезни према Аустријанцима, јер су мудри главари осетили могућност аустријског неуспеха и касније турске одмазде. Шекулар је поседовао ферман за филурију, нису хтели олако да га изгубе, и добро су оценили да ће их пасиван став према рату касније спасти.

1690. сеоби се прикључила већина становника Полимља, који су се плашили турске одмазде, иселило се готово све становништво тада српске Ругове, највећи део становништва долине Лима, а у Шекулару је запустео његов нижи део (Мезгале). Остали Шекуларци су се повукли у унутрашњи, планински део свог краја. Те године на Полимље, Васојевиће и Брда ударила је казнена војска скадарског Сулејман-паше Бушатлије. Нарочито су тада поарани Полимље и Лијева Ријека. Нема података да је страдао Шекулар, али вероватно није, јер ће се у каснијим деценијама показати да се очувао као снажна (у том тренутку - најјача) војна сила у Полимљу.

Свакако да је међу Брђанима који су током ратних догађаја нанели тежак пораз турској војсци херцеговачког паше Џин-Алије, у Бихору почетком 1690. године, било и Шекулараца. Исто тако, један број Шекулараца се због овога иселио са другим колонама сеоба. Међутим, Шекулар је тада успео да се очува.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #76 послато: новембар 13, 2015, 02:07:25 поподне »
Са друге стране, Васојевићи су свакако најзаслужнији што је средње Полимље и данас доминантно православно.

Са овим се баш не бих сложио.
Познато је да је један број Васојевића крајем 18. и у првим деценијама 19. века прешао у ислам. Већина се вратила у православну веру захваљујући деловању Мојсија Зечевића 1830-их и 1840-их.
У Горњем Полимљу исламизација међу старим словенским становништвом била је незнатна. Много лакше су у ислам прелазили католички Малесори, па и досељени Брђани.
О чврстини православне вере међу старијим становништвом говоре и чињенице да су они одлазили да раде на манастирским поседима и да им помогну против шиптарског насиља чак у Метохију, превасходно Шекуларци и Величани. То је традиција која корене вуче још из средњег века, јер су ови крајеви били у поседу манастира Дечани, Бањска, Ђурђеви Ступови.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #77 послато: новембар 13, 2015, 02:14:00 поподне »
Са овим се баш не бих сложио.
Познато је да је један број Васојевића крајем 18. и у првим деценијама 19. века прешао у ислам. Већина се вратила у православну веру захваљујући деловању Мојсија Зечевића 1830-их и 1840-их.
У Горњем Полимљу исламизација међу старим словенским становништвом била је незнатна. Много лакше су у ислам прелазили католички Малесори, па и досељени Брђани.
О чврстини православне вере међу старијим становништвом говоре и чињенице да су они одлазили да раде на манастирским поседима и да им помогну против шиптарског насиља чак у Метохију, превасходно Шекуларци и Величани. То је традиција која корене вуче још из средњег века, јер су ови крајеви били у поседу манастира Дечани, Бањска, Ђурђеви Ступови.


Па добро, можда је "најзаслужнији" прејака ријеч, али свакако је за очување православља било веома значајно што је једно тако бројно и експанзивно племе остало у православљу.

Досељени Кучи су малтене сви прешли на ислам.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #78 послато: новембар 13, 2015, 02:18:51 поподне »
Па добро, можда је "најзаслужнији" прејака ријеч, али свакако је за очување православља било веома значајно што је једно тако бројно и експанзивно племе остало у православљу.

С обзиром на бројност и експанзивност Васојевића, то стоји. Јер, да су они (као Кучи у Плавској жупи) колективно прешли у ислам, не би било добро по остало становништво Полимља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Шекулар
« Одговор #79 послато: новембар 13, 2015, 02:24:25 поподне »
Синиша,

код Старошекулараца свакако се не ради о једном роду. Тестирани припадник групе Дин Север је од гране Вука Љевака, а тестирани Ђорђевић из Лесковца на нашем ДНК пројекту, који потиче од Дашине гране припада групи Дин Југ. Додуше, све племенске легенде и говоре да Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе (каже се да су били ујак и сестрић, или да су били кумови и томе слично).

Занимљиво је видети и колико је нови тестирани близак хаплотипу Девића, тестираном као Дин Север, који би требало да потиче од "дробњачких" Ћетковића.

Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #80 послато: новембар 13, 2015, 02:32:29 поподне »
Тачно, Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе, били су кумови.
За Вука Љевака постоји предање да му се отац доселио или из Цуца или из Љешанске нахије.
По мом мишљењу, пре из Љешанске нахије. Чини ми се да је та област некако повезана са динариком северним. Можда је то ХГ Лужана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #81 послато: новембар 13, 2015, 02:35:05 поподне »
Синиша,

код Старошекулараца свакако се не ради о једном роду. Тестирани припадник групе Дин Север је од гране Вука Љевака, а тестирани Ђорђевић из Лесковца на нашем ДНК пројекту, који потиче од Дашине гране припада групи Дин Југ. Додуше, све племенске легенде и говоре да Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе (каже се да су били ујак и сестрић, или да су били кумови и томе слично).

Занимљиво је видети и колико је нови тестирани близак хаплотипу Девића, тестираном као Дин Север, који би требало да потиче од "дробњачких" Ћетковића.

Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

Лепениченине, као и већина информација из почетне фазе истраживања днк на нашим просторима, од којих сам многима био извор и ја, и ова о повезаности тестираног Ђорђевића из околине Лесковца са Дашићима, није потврђена и искрено вјерујем да није тачна.

Дакле је питање о повезаности три рода потомака Петра Шекуларца и даље отворено. Тестиран је потомак Вука Љевака, било би добро да се тестира и неко из друге двије гране.

Што се тиче тестираног Шекуларца, није близак Девићу. Има неке специфичне вриједности и најближи је неким српским И2а Динарик Сјевер хаплотиповима у Далмацији.

Мислим да се ипак ради о Првој сеоби, јер је управо тада овај крај око Шекулара остао без Срба, а на његово мјесто су се спустиле католичке Клименте, које ће  у Другој сеоби бити добрим дијелом такође потиснуте назад у Малесију, а дијелом се иселити са Србима у Срем. Коименте које су остале прешле су на ислам.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #82 послато: новембар 13, 2015, 02:37:46 поподне »
Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

С обзиром да је Шекулар постојао још почетком 14. века, вероватно Шекуларци јесу учествовали у Косовској бици. Шекулар је тада био на подручју које је држао Вук Бранковић.

Из времена Друге сеобе не можемо више говорити о митовима и легендама, јер постоје већ и записи и документи, као и народно памћење. У време Друге сеобе, шекуларски главар био је управо Вук Љевак. Због учешћа у рату против Турака, касниује је робијао у Пећи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #83 послато: новембар 13, 2015, 02:42:17 поподне »
Мислим да се ипак ради о Првој сеоби, јер је управо тада овај крај око Шекулара остао без Срба, ...

То су, реално, искористили и Шекуларци, па су запосели многа запустела села у својој околини. Касније ће их са тог подручја потиснути Васојевићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #84 послато: новембар 13, 2015, 02:42:47 поподне »
Ево једног занимљивог снимка из Шекулара, гдје Шекуларац говори о поријеклу Шекулараца.

<a href="https://www.youtube.com/v/23ke8YepEBQ" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/23ke8YepEBQ</a>

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Шекулар
« Одговор #85 послато: новембар 13, 2015, 02:49:21 поподне »
Цитат
повезаности тестираног Ђорђевића из околине Лесковца са Дашићима, није потврђена и искрено вјерујем да није тачна.

Раде наводи следеће:

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „Ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Мислим да се непобитно ради о ДНК резултату Армуша. Па није то било тако давно, не би их народ без основа звао Армуши, јер да нису они би се бунили.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #86 послато: новембар 13, 2015, 02:52:07 поподне »
Раде наводи следеће:

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „Ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Мислим да се непобитно ради о ДНК резултату Армуша. Па није то било тако давно, не би их народ без основа звао Армуши, јер да нису они би се бунили.

Све ја то знам, али проблем је што не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Ово ти између осталог говорим јер је прва информација о тестираним Ђорђевићима и њиховој вези са Дашићима потекла од мене.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #87 послато: новембар 13, 2015, 03:03:38 поподне »
Све ја то знам, али проблем је што не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Ово ти између осталог говорим јер је прва информација о тестираним Ђорђевићима и њиховој вези са Дашићима потекла од мене.

Разрешићемо то кад сретнем човека који се тестирао, не знам где ми је његов број телефона  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #88 послато: новембар 13, 2015, 03:03:59 поподне »
Не шалим се.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Шекулар
« Одговор #89 послато: новембар 13, 2015, 03:06:45 поподне »
Цитат
Из времена Друге сеобе не можемо више говорити о митовима и легендама

Мислим да и у данашње време можемо говорити о митовима и легендама, а камоли у доба Друге сеобе.

Зато ДНК резултати и јесу тако важни, јер помажу да се раздвоје основане од легенди без основа.

Цитат
не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #90 послато: новембар 13, 2015, 03:09:07 поподне »
Ево једног занимљивог снимка из Шекулара, гдје Шекуларац говори о поријеклу Шекулараца.

Познат ми је овај ђед, сигурно сам га упознао у Шекулару.
Ови Шекуларци из Лубница о којима говори нису од Старих Шекулараца већ од мојих Ћетковића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #91 послато: новембар 13, 2015, 03:13:04 поподне »
Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

Ако може неко да среди за тестирање (мислим да не кошта много), ја имам у фамилији Рмуше.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #92 послато: новембар 13, 2015, 03:14:42 поподне »
У селу Маћедонци постоји још и фамилија Радовановић, од њих је онај старина који је био последњи живи солунац у Србији, био је више пута у новинама и на ТВ. За те Радовановиће се каже да су пореклом из Шекулара, и то колико се сећам баш од Дашића, али прича би могла да буде као и у случају Ђорђевића да су уствари од Дашиног брата па да су Армуши. Поготово што су у исто место у Јабланици насељени.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #93 послато: новембар 13, 2015, 03:16:19 поподне »

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Знамо да је емигрант, да је поријеклом из Лесковца и да му се предак звао Сотир.

Његови подаци су преузети са y searcha. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Djordjevic&viewuid=BFNXA&p=0

Управо ово име Сотир ми некако не иде са Шекуларцима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #94 послато: новембар 13, 2015, 03:27:17 поподне »
Знамо да је емигрант, да је поријеклом из Лесковца и да му се предак звао Сотир.

Његови подаци су преузети са y searcha. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Djordjevic&viewuid=BFNXA&p=0

Управо ово име Сотир ми некако не иде са Шекуларцима.

Не иде то Сотир, чињеница  :)

Откуд знаш да је емигрант?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #95 послато: новембар 13, 2015, 03:28:33 поподне »
Управо то хтедох да кажем, то Сотир ми вуче некако на сасвим другу страну односно на струју досељеника у Јабланицу који су доселили из врањско-пчињске области или из косовског поморавља, мада нисам сигуран да се и у косовском поморављу јавља ово име. У сваком случају слободно могу да кажем да ако је међу тим Ђорђевићима био неко ко је носио лично име Сотир онда готово сигурно да немају везе са Црном Гором и Шекуларом, пошто су досељени црногорци и херцеговци веома очували не само свој језик односно наречје и обичаје, већ и имена, а поготово што је тај Сотир живео у време досељења тих Ђорђевића када је то било поготово изражено.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #96 послато: новембар 13, 2015, 03:31:45 поподне »
Не иде то Сотир, чињеница  :)

Откуд знаш да је емигрант?

Мислим да је био раније и члан на некој Фејсбук И2а групи и да му је име било написано у енглеској транскрипцији, а видим да је исто тако оставио податке и на y searchu.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #97 послато: новембар 13, 2015, 03:35:10 поподне »
Сад сам стварно у енигми, јер сам био убеђен да знам који Ђорђевић се тестирао. Проверићемо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #98 послато: новембар 13, 2015, 03:37:44 поподне »
Што се тиче имена, баш сам данас пискарао једно мало ономастичко истраживање које сам синоћ радио за свој гушт:

Мало ономастике мог братства:
 
Бистрио сам родослов мог братства (није баш потпун, али највећи део имам) од родоначелника Ћетка (рођен на почетку 18. века) до данас, па ми паде на памет да попишем имена која се у њему јављају. Мушка, наравно  :)

Најчешће давано име у братству је Ђорђије (и надимци Ђоко, Ђоле), што је и логично с обзиром на крсну славу Ђурђев-дан. Од двојице братственика који су носили ово име настала су и два рода са презименима Ђоровић и Ђорђијевић.

Следећа два по бројности су Марко и Милош. Овде се види јуначка традиција, по којој су мушкој ђеци давали имена старих српских јунака - Милоша Обилића и Марка Краљевића.

Следи име Драган, што је производ последњих 40-50 година, када су давана таква имена - Зоран, Горан, Драган...

Затим по бројности иду Михаило, Радован, Алекса, итд.

Једно од честих имена је и Илија, што је прислужба Ћетковића и светац заштитник Шекулара.

Иако доминирају народна имена са кореном из српског језика, има и један број светачких имена. Осим наведених, ту су и Андрија, Анто, Арсеније, Василије, Гавро, Иван, Јован, Лазар, Максим, Мартин, Никола, Петар, Томо, итд.

Честа су имена са суфиксом -ић: Батрић, Вукић, Вучић, Драгић, Лакић, Милић, Савић.
Има имена типичних за Црну Гору: Балша, Божина, Вукота, Вучета, Вучина, Голуб, Лабуд, Милоња, Миљан, Мираш, Новица, Новак, Радун, Радоња, Шћепан... Али, и јако нетипичних за подручје Црне Горе, попут: Дојчило, Љубиша, Трајко, Цветко, Часлав.

Доминирају имена са основама „мио“ (26 различитих имена), „вук“ (20) и „рад“ (18).

Најмлађем покољењу родитељи често дају имена ђедова и прађедова, али и ова сада помодна, попут: Виктор, Дамјан, Данијел, Игор, Лука, Огњен, Саша, Стефан, Урош, Угљеша, Филип...

Мени најнеобичније име у нашем родослову је Јаблан.

Име самог родоначелника Ћетко се обично тумачи речју „ћета“, односно четина и повезује или за место рођења (у неком борику) или за густу и тршаву косу. Лично, мислим да ово тумачење представља народно довијање да се објасни значење имена. Мени много логичније звучи верзија (више не знам где сам је прочитао) да се ради о гласовном сажимању при којем је од изворног имена Цвјетко настало Ћетко.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Шекулар
« Одговор #99 послато: новембар 13, 2015, 03:38:57 поподне »
Врло је вероватно да и данас има R1а-М458 на подручју Горњег Лима где су живели и живе и дан данас ткз. Србљаци који су хеторогено становништво. 

Гиле ми је недавно послао податак о пореклу Дуњића из Рокца из монографије Павловића "Копаоник". Павловић бележи да су они разгранути и има их највише по копаоничким селима и др.

Село Биљановац код Рашке на Ибру:

Засеок: Богаши: У засеоку седе сами Бојанићи (18 кућа., Св. Вратоломеј), одавно су се доселили из Шекулара у Плавско-Гусињској области. Презивају се Бојанићи п остарој Бојани, жени њиховог рода, док се њихови сродници одсељени у Рокце, по Дуњи, ћерки старе Бојане, презивају Дуњићи. Много су се селили, на разне стране и у разно доба. Осим у насељима на Копаонику забележио сам њихове сроднике у селима Западно-моравског Поморавља и у Подбиру. Сви се сматрају један род и сви славе малу и ретку славу Св. Вартоломеја и Варнаву.

Село Рокац код Александровца: После 1690 године у село су дошли Дуњићи (25 кућа Св. Вартоломеј и Варнава), од Богаша - Бојанића из Биљановца на Ибру. Прозвали су се Дуњићи по Дуњи, ћерки старе Бојане. Сродници Дуњића су Дуњићи и друга презимена у Боторићу, Великој Грабовници, Брусу и др.

Могуће је да су имали још старије презиме Богаши, јер су се првобитно населили у Биљановцу и можда је и тај засеок прозван по њима Богашима. Крсну славу Св. Вартоломеја су вероватно променили, некада су славили неку другу славу.   

Очигледно је да  су они досељени у Биљановцу за време сеобе 1690. године или су досељени нешто раније можда средином 17. века када су их потисли Васојевићи или можда шиптарска племена.

Познат ми још један припадник R1а-М458 који је такође пореклом са Г. Лим по предању из Плава и има идикативно презиме које се јавља у далекој прошлост у Херцеговини.  Но, то је то не би да ширим, књига још није објављена. Видећемо шта ће показати даље истраживање.
   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #100 послато: новембар 13, 2015, 03:40:24 поподне »
Па, ако имамо Трајка, није сасвим искључен ни Сотир.

Пада ми на памет конструкција по којој је Сотир рођен у јабланичком крају од оца Шекуларца и мајке јужњакиње, па је она бирала име  ;)

Али, онда би то била нека сеоба нешто раније од оне "крсташке" сеобе Црногораца 1880-их.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #101 послато: новембар 13, 2015, 05:14:00 поподне »
 Први писани помен  Шекулара и Шекулараца је из 1314 године, у Светостефанској повељи, Стефана Уроша II Милутина, краља Рашке гдје  између осталог, својој задужбини манастиру Бањска,  дарива и Шекулар. Међу 75 села и заселака и 9 катуна је и Шекулар.  Први писани помен Васојевића је из 1444 године у дубровачком архиву.  Васојевићи  су забиљежени у Медуну и Рикавцу - простор  данашњих Куча, у границама Зете. Васојевићи се помињу да су заједно са Бјелопавлићима и Пиперима напали дубровачке трговце.    Дубровчанин Бојан Проданић  се жали дубровачком суду како му је пљачкашка дружина Васојевића, Пипера и Бјелопавлића од 60 друга напала трговачки караван, убила му брата и опљачкала робу у Медуну...
  Војвода Петар Шекуларац се помиње у пјесми средњијех времена ( покосовски циклус)  Маргита ђевојка и Рајко војвода: "На ономе ломну Шекулару,
 Онђе бјеше Петар Шекуларац".
Шекулар је и епски град ( мисли се на утврђење). Војводство Шекулар је обухватало простор од Вјетреника према Зети, до Паклене више Пећи, с долином Лима од Гусиња до Бијелог Поља укључујући Пештер, све до близу Сјенице.
 Вук Љевак је историјски позната личност. Не само по предању, већ је чињеница да између потомства Вука Љевака и Димитрија - Даше постоји  вишевјековно кумство. Син Вука Љевака је убио сина Дашина код оваца.  Не зна се да ли га је убио  неотке ( из грјешке) или су се свадили као чобани  и овај га убио.
 Уобичајено је да су потомци војводе Петра: Даша, Вук Љевак и Комнен барјактар. Међутим, у родослову по предању иде се код потомака Вука Љевака 12. ( односно од скоро сазнах 16 пасова - кољена, генерација) Слично је код потомака Даше, док потомци Радмужа, брата Комнена барјактара броје мање пасова.
 Бој на Крчеву са Климентима у 18. вијеку је био бој Шекулараца, Горњосељана, Србљака, и њима су се касније придружили Васојевићи. То знају озбиљни старији аутори. "Млађа", новокомпонована пискарала пишу обрнутим редом. Вук Љевак је био са Шекуларцима на Крчеву... Тада су потучени Клименте.  Послије Климената нападали су на Шекулар, Куртићи, Пашићи и Шабанагићи. Долина Лима била је њина.  Они су са својим чипчијама Васевићима и другим брђанима нападали Шекулар и одузимали им планине, док их нијесу сабили у девет села међу девет брда. Али су ипак опстали.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #102 послато: новембар 13, 2015, 09:04:15 поподне »
Видоје, замолио бих те да своје тврдње подупреш неким писаним доказом или макар линком ка истом.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #103 послато: новембар 13, 2015, 09:07:25 поподне »
Што се тиче имена, баш сам данас пискарао једно мало ономастичко истраживање које сам синоћ радио за свој гушт:

Мало ономастике мог братства:
 
Бистрио сам родослов мог братства (није баш потпун, али највећи део имам) од родоначелника Ћетка (рођен на почетку 18. века) до данас, па ми паде на памет да попишем имена која се у њему јављају. Мушка, наравно  :)

Најчешће давано име у братству је Ђорђије (и надимци Ђоко, Ђоле), што је и логично с обзиром на крсну славу Ђурђев-дан. Од двојице братственика који су носили ово име настала су и два рода са презименима Ђоровић и Ђорђијевић.

Следећа два по бројности су Марко и Милош. Овде се види јуначка традиција, по којој су мушкој ђеци давали имена старих српских јунака - Милоша Обилића и Марка Краљевића.

Следи име Драган, што је производ последњих 40-50 година, када су давана таква имена - Зоран, Горан, Драган...

Затим по бројности иду Михаило, Радован, Алекса, итд.

Једно од честих имена је и Илија, што је прислужба Ћетковића и светац заштитник Шекулара.

Иако доминирају народна имена са кореном из српског језика, има и један број светачких имена. Осим наведених, ту су и Андрија, Анто, Арсеније, Василије, Гавро, Иван, Јован, Лазар, Максим, Мартин, Никола, Петар, Томо, итд.

Честа су имена са суфиксом -ић: Батрић, Вукић, Вучић, Драгић, Лакић, Милић, Савић.
Има имена типичних за Црну Гору: Балша, Божина, Вукота, Вучета, Вучина, Голуб, Лабуд, Милоња, Миљан, Мираш, Новица, Новак, Радун, Радоња, Шћепан... Али, и јако нетипичних за подручје Црне Горе, попут: Дојчило, Љубиша, Трајко, Цветко, Часлав.

Доминирају имена са основама „мио“ (26 различитих имена), „вук“ (20) и „рад“ (18).

Најмлађем покољењу родитељи често дају имена ђедова и прађедова, али и ова сада помодна, попут: Виктор, Дамјан, Данијел, Игор, Лука, Огњен, Саша, Стефан, Урош, Угљеша, Филип...

Мени најнеобичније име у нашем родослову је Јаблан.

Име самог родоначелника Ћетко се обично тумачи речју „ћета“, односно четина и повезује или за место рођења (у неком борику) или за густу и тршаву косу. Лично, мислим да ово тумачење представља народно довијање да се објасни значење имена. Мени много логичније звучи верзија (више не знам где сам је прочитао) да се ради о гласовном сажимању при којем је од изворног имена Цвјетко настало Ћетко.
Небо, надимак "Ћетко" може имати и погрдно значење.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #104 послато: новембар 13, 2015, 09:12:28 поподне »
Видоје, замолио бих те да своје тврдње подупреш неким писаним доказом или макар линком ка истом.

Земљаче, све што је Видоје написао имаш у радовима академика Миомира Дашића о Васојевићима и Шекулару, а навод о нападу Брђана на дубровачке трговце је, такорећи, општепозната чињеница. Није то било ништа необично у та времена, сви су то радили, и моји Дробњаци и сви остали.
Немој да мислиш да је то нешто уперено против твог племена, само тежимо изношењу повесних чињеница. Верујем тако и Видоје.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #105 послато: новембар 13, 2015, 09:12:38 поподне »
Морам да кажем да ми се не свиђа како се овде прича о Васојевићима.

Од почетка се представљају као неки "зли староседеоци" који малтретирају мирне Словене. Нико није крив Словенима из тог краја, једноставно су Васојевићи били много бројнији и боље организовани. (слично су пролазили и староседеоци у крајевима где су Словени били јачи)

Чини ми се да су људи потпуно залуђени хаплогрупама, па омаловажавају Васојевиће, којима сви можемо да позавидимо! Нема већих Срба. Ко познаје неког Васојевића добро зна да ће тај први да гине за српско/словенско име.

Не бих дао једног Васојевића E1b за све праве Словене/Србе из Босне и Херцеговине I2a и R1a, који су прешли на ислам и примили католичанство. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #106 послато: новембар 13, 2015, 09:13:01 поподне »
Небо, надимак "Ћетко" може имати и погрдно значење.

Кажи, Брђо, које?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #107 послато: новембар 13, 2015, 09:17:54 поподне »
Морам да кажем да ми се не свиђа како се овде прича о Васојевићима.

Од почетка се представљају као неки "зли староседеоци" који малтретирају мирне Словене. Нико није крив Словенима из тог краја, једноставно су Васојевићи били много бројнији и боље организовани. (слично су пролазили и староседеоци у крајевима где су Словени били јачи)

Чини ми се да су људи потпуно залуђени хаплогрупама, па омаловажавају Васојевиће, којима сви можемо да позавидимо! Нема већих Срба. Ко познаје неког Васојевића добро зна да ће тај први да гине за српско/словенско име.

Не бих дао једног Васојевића E1b за све праве Словене/Србе из Босне и Херцеговине I2a и R1a, који су прешли на ислам и примили католичанство. :)

Не знам шта бих ти рекао на ово.
Мени је баба Васојевка, тетка ми је удата за Васојевића, па су ми браћа и сестре по њој Васојевићи. Имам добрих пријатеља Васојевића. Апсолутно немам ништа против овог племена. А нарочито не због хаплогрупе.
Има неких од Васојевића који и даље терају причу како су они не знам по чему бољи од нас осталих Срба, и то је оно што ме иритира. Наш Брђанин ми је, напротив, скроз у реду, ни једног тренутка нисам приметио ништа слично код њега.
Само да ми објасни шта има погрдно у имену Ћетко.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #108 послато: новембар 13, 2015, 09:21:10 поподне »
Небо, надимак "Ћетко" може имати и погрдно значење.
Ја колико знам име Ћетко је настало баш као последица гласовног сажимања имена Цветко. Једна породица Цветковић из околине Ивањице држи до тога да су њихови стари дошли из Колашина и да су се некада презивали Ћетковић. Први пут чујем да би ово име могло имати некакво погрдно значење? У песми ''Смрт попа Мила Јововића'' каже се: ''па се Ћетном мајком куне, да ће поћи у град Никшић.....'', што указује да је некада постојао и женско облик овог имена.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #109 послато: новембар 13, 2015, 09:30:02 поподне »
Има неких од Васојевића који и даље терају причу како су они не знам по чему бољи од нас осталих Срба, и то је оно што ме иритира.

Реално Небо, сви Срби имају тај "проблем". Они са Баније мисле да су бољи од оних из Далмације, они из Лике мисле да су бољи од оних из Босне, Шумадинци мисле да су бољи од Црногораца (и обрнуто), итд... :)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #110 послато: новембар 13, 2015, 09:32:05 поподне »
 Брђанине и Небојша, нико нема ништа против Васојевића, посебно не ја. Држим се гесла:Драг ми је Платон, али истина ми је дража. Ако неког вријеђа истина, има право да се љути. То о нападу на дубровачки караван, забиљежио је Константин Јиричек. То наводе и аутори: Р. Ј. Вешовић, Марко Цемовић, и бројни други писци историје. Сви  они су племенски Васојевићи. Што се тиче ислама , и ту Васојевићи имају знатног удјела...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #111 послато: новембар 13, 2015, 09:34:59 поподне »
Реално Небо, сви Срби имају тај "проблем". Они са Баније мисле да су бољи од оних из Далмације, они из Лике мисле да су бољи од оних из Босне, Шумадинци мисле да су бољи од Црногораца (и обрнуто), итд... :)

Ова ти је на месту.
Сви смо у том истом филму.
Рекао бих да нам је у генима да се делимо, једни друге ниподаштавмо и налазимо мане нарочито онима што су нам најблискији.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #112 послато: новембар 13, 2015, 09:35:43 поподне »
Брђанине и Небојша, нико нема ништа против Васојевића, посебно не ја. Држим се гесла:Драг ми је Платон, али истина ми је дража. Ако неког вријеђа истина, има право да се љути. То о нападу на дубровачки караван, забиљежио је Константин Јиричек. То наводе и аутори: Р. Ј. Вешовић, Марко Цемовић, и бројни други писци историје. Сви  они су племенски Васојевићи. Што се тиче ислама , и ту Васојевићи имају знатног удјела...

Поздрав Видоје,

Искрено, мислим да ти имаш највећи проблем са Васојевићима. Не желим да улазим у разлоге. :)

Такви напади на караване су приисутни на читавом динарском подручју, не знам зашто би се Васојевићи издвајали. То је у Херцеговини био малтене начин привређивања, "легална хајдучија".

Нема превише доказа да би се причало какви су Васојевићи били пре 400 год. Истина је да су велики Срби...можда то некога боли?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #113 послато: новембар 13, 2015, 09:42:47 поподне »
 Небојша, о српству Васојевића питај у општини Андријевица ( углавном васојевићка братства). Сви листом гласају за ДПС и Мила. Кад се од Берана одвојила Петњица ( са 99 процената  бошњачким или муслиманским становништвом) побиједиле су на изборима српске и просрпске странке. У општини  Беране има Васојевића, али превагу имају остали становници- Србљаци како би рекли Васојевићи.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #114 послато: новембар 13, 2015, 09:43:19 поподне »
Ова ти је на месту.
Сви смо у том истом филму.
Рекао бих да нам је у генима да се делимо, једни друге ниподаштавмо и налазимо мане нарочито онима што су нам најблискији.
Има тога и код других народа, Бугара, Грка, Шиптара, само што смо ми на овим просторима најраспрострањенији и самим тим можда је то код нас израженије, или ми сами то пре приметимо код нас него код других, што је можда и нормално.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #115 послато: новембар 13, 2015, 09:45:13 поподне »
Небојша, о српству Васојевића питај у општини Андријевица ( углавном васојевићка братства). Сви листом гласају за ДПС и Мила. Кад се од Берана одвојила Петњица ( са 99 процената  бошњачким или муслиманским становништвом) побиједиле су на изборима српске и просрпске странке. У општини  Беране има Васојевића, али превагу имају остали становници- Србљаци како би рекли Васојевићи.

Видоје, мешање тренутне политичке ситуације у ЦГ нема везе са овим. Многи крајеви ЦГ су данас већински "за Мила", па и чувени Дробњаци, итд..

То не може анулирати све оно што су њихови преци учинили за српство.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #116 послато: новембар 13, 2015, 09:48:46 поподне »
Небо, код нас је то погрдан надимак за особу са младежом преко лица и тако подсјећа на коња са "ћетом". Наравно, то је само примјер. Не мора да значи да је то у случају Ћетковића.
Такође, слажем се са тобом да је иритантно бусање локал патриота, али ми је жао као што Небојша рече да неки људи користе хаплогрупе да лијече повријеђен понос. Тебе наравно ту не убрајам.
@Видоје нисам мислио на напад каравана, већ на причу коју понављаш о нашем службовању Турцима и нападу на Србљаке.
Иначе, у Андријевици је на власти ДПС због преласка носиоца мандата из ДФа у ДПС, исто као у Никшићу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #117 послато: новембар 13, 2015, 09:55:38 поподне »
Што се тиче "малтретирања мирних Словена", за то постоје историјски докази. Видоје и ја смо неке изнели на порталу Порекла на теми о селу Доње Луге.
Васојевићи су из своје матичне Лијеве Ријеке, кад је постала пренасељена, кренули према Полимљу. На руку им је ишла чињеница да се 1690, па затим и 1737/8. много полимских староседелаца иселило на север. Једноставно, кренули су у територијалну експанзију.
Наведох у једном данашњем посту да су исто учинили и моји Шекуларци, ништа за замерити. Народ се довијао да преживи и напредује.
Истовремено, у исту акцију кренули су и католички Малесори са својих планина.
Турска власт је, како Васојевићима, тако и Шекуларцима, у једном тренутку постала природни савезник против малесорске најезде. Турци су средином 18. века подржавали и помагали борбу полимског становништва против агресивних Малесора, јер сами нису могли да их обуздају.
Ту сарадњу Васојевићи су наставили и након протеривања Малесора. Населили су се у опустошена села исељеног становништва. Да би отпочели какав такав нормалан живот било им је потребно средстава. Та средства су им нудили плавско-гусињски бегови, под условом да Васојевићи пристану да буду чивчије. Тако је и било. Шекуларцима и Величанима ово никако није било мило, јер им је претила опасност да се и према њима (али насилно) предузму исте мере учитлучења. Отуд је у то време владала прилична напетост и нетрпељивост између старинаца и дошљачких Васојевића у Полимљу. Било је и насиља. Логично, Васојевићи су у тој причи били јачи, јер су били чврсто организовано племе (на чему им скидам капу) наспрам малих родовских група староседалаца у Полимљу (изузев Шекулараца и Величана).
Васојевићи, кад су ојачали, престају своје савезништво с турском влашћу. Тада, у 19. веку, почиње добра сарадња Србљака и Васојевића. Становништво се меша, орођује и настаје тај полимски брђански тип. Срби једни, Срби други. Ратовали су раме уз раме против истог непријатеља, живели једни с другима, давали одиве, рођакали се.
То је то.
Не видим данас ни једног разлога за неку нетрпељивост.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #118 послато: новембар 13, 2015, 09:58:09 поподне »
Небо, код нас је то погрдан надимак за особу са младежом преко лица и тако подсјећа на коња са "ћетом".

Први пут чујем за ово.
Али, сумњам да је наш Ћетко тако добио име.
А има још неколико братстава Ћетковића у ЦГ, па ми је логичније оно што сам прочитао (а и Војинена) о имену Цвјетко.
У Дробњаку кажу нпр. да цвеће "ћета", тј. цвета. То му дође та гласовна промена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #119 послато: новембар 13, 2015, 09:59:23 поподне »
Има тога и код других народа, Бугара, Грка, Шиптара, само што смо ми на овим просторима најраспрострањенији и самим тим можда је то код нас израженије, или ми сами то пре приметимо код нас него код других, што је можда и нормално.

Има тога код свих народа, него смо ми, као и у већини других ствари, у томе прилично екстремни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #120 послато: новембар 13, 2015, 10:04:52 поподне »
Данас се термин "Србљак" и не користи више. Већина тих Србљака се изјашњавају као Васојевићи. Мој ујак је један од њих иако зна да су старином из Бјелопавлића.
Што се тиче чипчијања, знаш и сам Небо колико су пута друга брдска и малисорска  племена повела Турке на Васојевиће и колико је и наш народ био у планиском збјегу због одбијања плаћања харача.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #121 послато: новембар 13, 2015, 10:05:33 поподне »
Што се тиче "малтретирања мирних Словена", за то постоје историјски докази.

Наравно, као што су и Словени по досељавању на Балкан "малтретирали" староседеоце. Ништа чудно. ;)

Народ се довијао да преживи и напредује.

Нормално.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #122 послато: новембар 13, 2015, 10:08:56 поподне »
Наравно, као што су и Словени по досељавању на Балкан "малтретирали" староседеоце. Ништа чудно. ;)

Свако у своје време  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #123 послато: новембар 13, 2015, 10:10:07 поподне »
иначе, територијална експанзија није нешто што се крије. Добро су познате старосједилачке породице у Андријевици које из овог или оног разлога нису протјеране. Један примјер је породица Стојковић, презиме све објашњава. Њихов предак је био хром и дозвољено му је да остане на свом имању.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #124 послато: новембар 13, 2015, 10:18:18 поподне »
Данас се термин "Србљак" и не користи више. Већина тих Србљака се изјашњавају као Васојевићи. Мој ујак је један од њих иако зна да су старином из Бјелопавлића.

Брђо, ако неко ко није Васојевић жели тако да се изјашњава, то је у реду, лични избор. По мени, свако треба да зна ко је и што је. Част свима, али треба држати до себе и својих корена.

Што се тиче чипчијања, знаш и сам Небо колико су пута друга брдска и малисорска  племена повела Турке на Васојевиће и колико је и наш народ био у планиском збјегу због одбијања плаћања харача.

Потпуно тачно. И заједно - и Шекуларци и Васојевићи.
За читлучење Васојевића, рекох. Искористили су прилику, а кад су ојачали, откачили су турске бегове и престали да плаћају дажбине. Мислим да већи део Полимља од времена књаза Данила и Миљана Вукова више није плаћао Турцима ништа, осим онога што би бегови силом отели.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #125 послато: новембар 13, 2015, 10:43:45 поподне »
Данас се термин "Србљак" и не користи више. Већина тих Србљака се изјашњавају као Васојевићи. Мој ујак је један од њих иако зна да су старином из Бјелопавлића.
Што се тиче чипчијања, знаш и сам Небо колико су пута друга брдска и малисорска  племена повела Турке на Васојевиће и колико је и наш народ био у планиском збјегу због одбијања плаћања харача.
Из које породице је твој ујак?

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #126 послато: новембар 13, 2015, 10:47:13 поподне »
Наравно Небо да је важно држати се својих коријена, само сам тај примјер искористио као доказ да данас нема неке подјеле на Васојевиће и Србљаке и нетрпељивости. Менталитет и народ је исти.
Иначе, ако те занима послушај ову пјесму о једном  мом рођаку. мислим да добро описује дешавања из тог доба
https://www.youtube.com/v/FD20w_ftaDE

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #127 послато: новембар 13, 2015, 10:48:48 поподне »
@Војинена довољно сам изнио приватних детаља. Ако те занима, послаћу ти поруку :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #128 послато: новембар 13, 2015, 10:52:44 поподне »
@Војинена довољно сам изнио приватних детаља. Ако те занима, послаћу ти поруку :)
Ако можеш пошаљи ми у ПП.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #129 послато: новембар 13, 2015, 11:27:02 поподне »
https://www.youtube.com/v/FD20w_ftaDE

Тешка прича, шта друго рећи...
А, нашао си ме са Миљанићем. После Вујачића, мој омиљени гуслар.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #130 послато: новембар 14, 2015, 07:37:36 поподне »
Данас је у Савином Селу у Бачкој био традиционални васојевички аранђеловски скуп.
Лично, мислио сам да ће бити 21. новембра, на сам Аранђелов-дан, и размишљао да одем.
Међутим, логично, тог дана ће људи славити славу код својих кућа, па је померено недељу дана раније.
Имаш ли, Брђо, каквих новости оданде?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #131 послато: новембар 14, 2015, 11:09:46 поподне »
 Небо , ја сам био данас у Савином Селу. Било је величанствено. Мислим да је било око 600 присутних.  Изабрани су и нови чланови управног одбора удружења Васојевића у Савином Селу. Била је делегација из Берана: предсједник општине  Дадо Шћекић, предсједник Скупштине општине  Горан Киковић, са сарадницима...  Скуп су увеличали гуслари: Мишовић и Павловић, пјевачи Бранка Шћепановић и Милоје Бубања, уз музичку пратњу оркестра  РТ Војводине. Ни ове године није било представника општине Андријевица.
 Небојша и Брђанине и све остале невјерне Томе, знајте да немам ништа против Васојевића.   По оцу сам Шекуларац ( 12 кољена), а по мајци, баби и ђедовој мајци Васојевић- Ђукићи, Кастратовићи, Марсенићи. Родбинских, кумовских , пријатељских веза са Васојевићима имам много.   Поносан сам и на мушки и женски родослов. Присутан сам на многим манифестацијама и промоцијама  аутора из области Горњег Полимља, ђе је приличан број  племенских Васојевића.  Што износим податке који су утврђени у науци, које јавно заступам, нема право нико да се љути и да ми подмеће личне и друге разлоге, скретањем са предмета расправе.
Поздрав

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #132 послато: новембар 14, 2015, 11:15:53 поподне »
Е, лепо, земљаче, верујем да је било фино и весело.
Жао ми је нарочито што сам пропустио Бранку  :)
У то име:
https://www.youtube.com/v/yyr15PpcjTM
Једна од мени најлепших песама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #133 послато: новембар 15, 2015, 03:05:51 пре подне »
He очекуј Видоје представнике општине Андријевица све док је на власти ДПС...
Драго ми је да се наши људи горе окупљају сваке године, да је среће то би финансирала црногорска амбасада.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #134 послато: новембар 29, 2015, 06:27:04 поподне »
Синоћ је у Београду одржано редовно годишње окупљање Шекулараца у организацији Завичајног удружења "Шекулар".
Ја сам био спречен да дођем, али од Видоја очекујем детаљан извештај!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #135 послато: новембар 29, 2015, 07:03:00 поподне »
Небо, био сам на 11 том сусрету  Шекулараца и пријатеља Шекулара у организацији Завичајног удружења "Шекулар" у Београду.   Сусрет је одржан у Хотелу "Славија. На сусрету је био присутно око 100 учесника. Због временских неприлика у завичају, нијесу дошли представници мјесне заједнице Шекулар и општине Беране. Присутне је поздравио Драган Ристов Поповић. Чуо се омиљен звук гусала гуслара Саше Лакетића са пјесмом Освета Риста Поповића Шекуларца. Било је узбудљиво и незаборавно...
Жао нам је што синоћ нијеси био- ђе ти је мјесто.   
Завичајно удружење "Шекулар" у Београду окупља грађане поријеклом из Шекулара и пријатеље Шеклулара који сада живе у Београду, и у другим мјестима. Од оснивања 1990. године до сада Удружење је окупило преко 300 чланова и један од задатака му је међусобно упознавање, зближавање и дружење што остварује и организовањем сусрета Шекулараца и пријатеља Шекулара.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #136 послато: новембар 29, 2015, 07:45:06 поподне »
Даће Бог, окупљаћемо се још.
Драго ми је да је све прошло лепо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Шекулар
« Одговор #137 послато: децембар 22, 2015, 06:13:58 поподне »
Шекулари би могли добити и име по Секељима Sicolorum, Scecul, и лично име једног Секеља из 12. века-  Scichul. Познато је да се kрички војвода звао Калока , а најпознатији секељски племићки род се зове Kalnoky. Такође бих напоменуо, да се средишња Албанија у средњем веку звала Кунавиа/Куманиа Cunavia/Cumania

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #138 послато: децембар 22, 2015, 08:11:37 поподне »
Шекулари би могли добити и име по Секељима Sicolorum, Scecul, и лично име једног Секеља из 12. века-  Scichul. Познато је да се kрички војвода звао Калока , а најпознатији секељски племићки род се зове Kalnoky. Такође бих напоменуо, да се средишња Албанија у средњем веку звала Кунавиа/Куманиа Cunavia/Cumania

Ова мисао је и мени пала на памет прије неколико година. Мислим да сам на неком другом форуму и писао о томе.

Два облика се још више приближавају, ако се узме у обзир и њемачка варијанта за Секеље- Székler.

Друга ствар која је занимљива јесте да шекуларско предање повезује војводу Петра Шекуларца са Сибињанин Јанком. Сибињанин Јанко или Јањош Хуњади потиче из секељске средине, било да се ради о Сибињу или Хунедоари. У нашим предањима су га сматрали и Србином, а у пјесми се помиње и његов сестрић Секула.

Невезано за ово горе, нека веза између трансилванијског и динарског простора постоји. Видимо да се неке доста специфичне хаплогрупе код Срба: J2b M205, N1a P189.2 налазе и на карпатско-трансилванијском простору и то чак веома блиски хаплотипови. Да не помињемо I2a Динарик Југ и Сјевер или R1a Аврамијевштаке, којима су најближи хаплотипови такође међу Секељима Трансилваније.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #139 послато: децембар 22, 2015, 08:53:52 поподне »
Јесте ли вас двојица били некад у Шекулару? Какви Секељи, ко нормалан би тамо желео да се настани!? Осим кад је нужда, кад мораш да се склониш од неких Турака и сличних. И ови кукавни људи који данас тамо живе, живе јер немају где друго. Лепо је за летовање, за викенде, али за живот...

Шалу на страну, не звучи ми реално да Шекулар и Секељи имају неке везе. Имамо још један Шекулар у Црној Гори, у Љешанској нахији. Могуће је да су та два у вези. Неки детаљи указују да Шекуларци у свој данашњи крај долазе у средњем веку баш из области касније назване Љешанска нахија.

Што се тиче Сибињанин Јанка, његовог сестрића Секуле и Петра Шекуларца, они су живели у 15. веку, док се Шекулар први пут помиње у Бањској хрисовуљи Светог краља Милутина из 1316. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #140 послато: децембар 22, 2015, 08:58:15 поподне »
Невезано за ово горе, нека веза између трансилванијског и динарског простора постоји. Видимо да се неке доста специфичне хаплогрупе код Срба: J2b M205, N1a P189.2 налазе и на карпатско-трансилванијском простору и то чак веома блиски хаплотипови. Да не помињемо I2a Динарик Југ и Сјевер или R1a Аврамијевштаке, којима су најближи хаплотипови такође међу Секељима Трансилваније.

Веза сигурно постоји, али ће пре бити да се ради о једном повезаном словенском простору, који ће каснијим историсјким догађајима бити раздвојен и удаљен. Ти трансилвански Секељи, носиоци наведених ХГ су пре мађаризовани Словени него прави Мађари.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #141 послато: децембар 22, 2015, 09:41:59 поподне »
Јесте ли вас двојица били некад у Шекулару? Какви Секељи, ко нормалан би тамо желео да се настани!? Осим кад је нужда, кад мораш да се склониш од неких Турака и сличних. И ови кукавни људи који данас тамо живе, живе јер немају где друго. Лепо је за летовање, за викенде, али за живот...

Шалу на страну, не звучи ми реално да Шекулар и Секељи имају неке везе. Имамо још један Шекулар у Црној Гори, у Љешанској нахији. Могуће је да су та два у вези. Неки детаљи указују да Шекуларци у свој данашњи крај долазе у средњем веку баш из области касније назване Љешанска нахија.

Што се тиче Сибињанин Јанка, његовог сестрића Секуле и Петра Шекуларца, они су живели у 15. веку, док се Шекулар први пут помиње у Бањској хрисовуљи Светог краља Милутина из 1316. године.

Не тврдим ја никакву директну везу, већ ми је само интересантно то подударање имена које можда има и исти коријен.

Међутим да се вратим генетици. Погледах сад на мрежи да ли негдје постоје тестови за Секеље и нађох. Резулатати ме донекле изненадише, мада ми се чини да сам их и раније видио. Ову другу табелу свакако нисам.

Чини се да се Секељи и генетски разликују од осталих Мађара и да се, гле чуда, по y-днк приближавају Албанцима. Ово је табела из рада која то илуструје.



Ово су упоредни резулатати за Мађаре и Секеље:



Шта су интересантни моменти у генетици Секеља?

Свакако, за европске просторе, прилично висок проценат хаплогрупе Ј1. Преко три пута већи од мађарског просјека.
Повисок проценат и хаплогрупе Ј2б, не знамо додуше које варијанте.
Прилично висок хаплогрупа I1 i R1b (опет не знамо које варијанте, неки објашњавају да је то утицај досељених Саса у Трансилванију, али ова Р1б може бити и источна, јер видимо да се у директном поређењу хаплотипова Секељи приближавају Албанцима)

Изгледа да су Секељи најмање Словени, јер словенске хаплогрупе R1a i I2 Дин су код њих значајно мање и од мађарског просјека.

Како год, добро би било доћи до СТР резулатата из овог истраживања. Посебно ме интересује, која је то варијанта Ј1 хаплогрупе толико присутна код Секеља и иам ли можда везе са нашом Ј1.

Линк за истраживање је сљедећи http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/full#f4
« Последња измена: децембар 22, 2015, 10:13:40 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #142 послато: децембар 22, 2015, 09:48:55 поподне »
И још једна ствар под овим резултатима за хаплогрупу P у резулататима Секеља се крије вјероватно хаплогрупа Q. Ту се Секељи такође разликују од Мађара.

Мађари и Секељи, двије очигледно генетски различите популације, а Мађари кажу да су Секељи најмађарскији Мађари.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #143 послато: децембар 22, 2015, 09:53:47 поподне »
Не тврдим ја никакву директну везу, већ ми је само интересантно то подударање имена које можда има и исти коријен.

Међутим да се вратим генетици. Погледах сад на мрежи да ли негдје постоје тестови за Секеље и нађох. Резулатати ме донекле изненадише, мада ми се чини да сам их и раније видио. Ову другу табелу свакако нисам.

Чини се да се Секељи и генетски разликују од осталих Мађара и да се, гле чуда, по y-днк приближавају Албанцима. Ово је табела из рада која то илуструје.



Ово су упоредни резулатати за Мађаре и Секеље:



Шта су интересантни моменти у генетици Секеља?

Свакако, за европске просторе, прилично висок проценат хаплогрупе Ј1. Преко три пута већи од мађарског просјека.
Повисок проценат и хаплогрупе Ј2б, не знамо додуше које варијанте.
Прилично висок хаплогрупа I1 i R1b (опет не знамо које варијанте, неки објашњавају да је то утицај досељених Саса у Трансилванију, али ова Р1б може бити и источна, јер видимо да се у директном поређењу хаплотипова Секељи приближавају Албанцима)

Изгледа да су Секељи најмање Словени, јер словенске хаплогрупе R1a i I2 Дин су код њих значајно мање и од мађарског просјека.

Како год, добро би било доћи до СТР резулатата из овог истраживања. Посебно ме интересује, која је то варијанта Ј1 хаплогрупе толико присутна код Секеља и иам ли можда везе са нашом Ј1.

Линк за истраживање је сљедећи http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/full#f4

Покушаћу сутра да дођем до овог рада. Ако број маркера дозвољава, не би било лоше провући хаплотипове кроз "Невски" предвиђач.

Изгледа да Секељи заиста имају нешто јачи удео "азијске" генетике.

Читао сам раније рад о трансилванијским Секељима и колико се сећам, закључак аутора је да су они мешавина Словена/Германа (I2a, R1a, I1) са једне и балканских староседелаца (E1b, J2) са друге стране + нешто мало азијске примесе.

Што се тиче ове J2b из табеле, у питању је J2b2. Наиме, J2e1 је стара ознака за J2b M241.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #144 послато: децембар 22, 2015, 10:02:25 поподне »
Покушаћу сутра да дођем до овог рада. Ако број маркера дозвољава, не би било лоше провући хаплотипове кроз "Невски" предвиђач.

Небојша, погледај ако можеш пронаћи овај рад, изгледа да су то исти хаплотипови као у горе споменутом.

https://www.deepdyve.com/lp/elsevier/y-chromosome-str-haplotype-in-szekely-population-pWnyk15jSv

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #145 послато: децембар 22, 2015, 10:05:58 поподне »
Небојша, погледај ако можеш пронаћи овај рад, изгледа да су то исти хаплотипови као у горе споменутом.

https://www.deepdyve.com/lp/elsevier/y-chromosome-str-haplotype-in-szekely-population-pWnyk15jSv

Мислим да јесу. Проверићу сутра све ове радове о Мађарима/Секељима.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #146 послато: децембар 22, 2015, 11:20:39 поподне »
 На форуму крстарице, видио сам упоређивање  хапло групе једног исељеног Шекуларца на југу Србије и једног Секеља- Сикуља из Трансилваније.  Распитивао сам се  у Скореновцу ( има становника из више "мађарских"  племена: Секеља из Буковине, Ћанго Мађара из Молдавије, Полоца, Куруца, Кумана, Палћена - мађаризованих Бугара) код потомака Сикуљана, рекли су ми да су  Трансилванија и Буковина ( ђе су били протјерани) брдовите. Кажу да Секељ значи граничар. Заједничко и за Шекуларце и Сикуљане би било да су граничари. Предање о  Сибињанин Јанку је присутно у Шекулару. Чак се један топоним зове Јанкова Глава. Постоји предање да је Јанко стизао и до Лијеве Ријеке, преко Шекулара, послије пораза у Другом Косовском боју 1448.године. Име  шекуларског села Ровца се везује по причи за мазге  војске Сибињанин Јанка-Јаноша Хуњадија- Јанка од Хунеадоре. Јанка својатају Срби( ђед му се звао Срб) Румуни, Мађари...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #147 послато: децембар 22, 2015, 11:22:47 поподне »
 Пао снијег, мазге ровиле по снијегу тражећи траву, па остало Ровца по причи.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 671
  • shí shì qiú shì
Одг: Шекулар
« Одговор #148 послато: децембар 23, 2015, 12:03:46 пре подне »
Име "Шекулар" је по мени највероватније изведено из албанског језика, на википедији за реч "шекулар" пише да може да означава католичког свештеника који није део ниједног одређеног верског реда и не живи у самостану, или човека лаика (световни човек, који није свештеник) https://sq.wiktionary.org/wiki/shekullar

поред овога знам да "шекул" на албанском може да значи и "век" или "свет". Ова реч је у албанском од латиниске речи "saecularis"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #149 послато: децембар 23, 2015, 09:21:25 поподне »
Значење назива Шекулара није сасвим разјашњено. О етимологији ове речи постоји више мишљења, као на пример: да потиче од влашке речи "секула" што значи секира; Секул је, такође, и влашко лично име, те назив Шекулар може потицати и од неког давног родоначелника шекуларског катуна (Вешовић); по некима, назив потиче од латинске речи saeculum – покољење, нараштај, односно saecularis – "столетни" (дакле, нешто древно, што постоји од давне старине), од чега је настала и албанска реч за народ, људе "шекул" – shekull (Hahn, Вешовић, Кулишић).
Мени најуверљивије, ипак, звучи мишљење (Дашић) по којем назив Шекулар вуче корен из наведене латинске речи saeculum, али у смислу незнабоштва, наспрам хришћанству. Реч секуларно и данас значи нешто световно, нецрквено. У време ширења хришћанства, односно покрштавања незнабожаца, секуларима су се могли називати они који још нису примили хришћанство. Могло би се закључити да су ранији становници Шекулара били неко племе које се дуже држало ван хришћанске заједнице, или су формално били покрштени, али им је однос према црквеној заједници био такав да су сматрани секуларима. Тешко би се могло рећи да у време развијеног средњег века постоји неко влашко племе које није крштено. Вероватније је да ово име потиче из давније старине, па се одржало и поред тога што су његови праоци већ одавно били крштени. Нека мишљења кажу да је Шекулар тако назван у време Мацура, који су ту живели пре словенског досељења. Могуће је да су баш они дуго живели као некрштени пагани, те отуд и ово име.

У подручју данашњег села Гољемади у Љешанској нахији постоји селиште истог имена. Занимљиво је да се за овај љешански Шекулар и данас говори да је "нецрквено земљиште", што је, можда, потврда мишљења о етимологији назива Шекулар.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Шекулар
« Одговор #150 послато: децембар 23, 2015, 10:31:30 поподне »
У подручју данашњег села Гољемади у Љешанској нахији постоји селиште истог имена. Занимљиво је да се за овај љешански Шекулар и данас говори да је "нецрквено земљиште", што је, можда, потврда мишљења о етимологији назива Шекулар.

Да је топоним "Шекулар" ваистину изведеница из "нецрквеног земљишта", било би тог топонима и у Приморју - где је био већи утицај РКЦ.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #151 послато: децембар 24, 2015, 08:26:31 пре подне »
Да је топоним "Шекулар" ваистину изведеница из "нецрквеног земљишта", било би тог топонима и у Приморју - где је био већи утицај РКЦ.

Можда "нецрквено земљиште" није најсрећнији термин. Дашић ту није мислио на земљиште које у неком имовинско-правном смислу не припада цркви, већ на место, простор, где станују људи који не припадају цркви - секулари, те је и њихово место обитавања по њима названо секуларом.

У Приморју је црква (која год) имала много јачи утицај, па је отуд мања могућност да тамо буде секулара, него што је то међу планинским живљем у унутрашњости.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #152 послато: децембар 24, 2015, 08:44:08 пре подне »
 Небо и други су изнијели упадљива тумачења топонима Шекулар.  Јован Цвијић не иде у етимологију имена Шекулар. Он толико истиче  да су у питању стари Срби, а Шпиро Кулишић не спори српско поријекло мада осјећа романске утицаје. Једна "легенда каже да му је назив по Секули који се у гују претворио а ујак му Сибињанин Јанко што га је у неспоразуму убио ( гађајући змију умјесто сивог сокола у кога се турски цар преметнуо).  Оснивач (Секула) је упреден у мит о националној пропасти. Косовски бој с Турцима, одсудна битка послије које су настали сви помори, глади, болештине и друге казне за гријехе нашег посрнулог народа".  Изнијећу и новија тумачења. Божидар Шекуларац сматра да је "Шекулар, курдско-хедска ријеч која има значење "голо брдо" које шибају вјетрови са свих страна". Тако је бачена коска за "велику етимолошку збрку". Котов се држао претпоставке да је било мијешања између локалног и живља из Трансилваније. Сикуљани , односно Секлери  су скупина хунског поријекла, касније хунгаризована (Секељи).  Можда треба вјеровати причама да су многи Секлери, заједно са Сасима (с којима су заједно живјели), стигли овдје у немањићко доба. Присталица  наведеног мисли да је отуд име Шекулара -"секлерска утврда"., склоњено упориште тих досељеника, номада и ратника. Кажу  да и данас Секлери приповиједају о селидби једног броја својих у "тамногорну" ( старомађарски, "међуријечје", од византијског.  Питао сам  двије професорке мађарског језика да ми нађу те приче и легенде на мађарском, посебно у вези Јаноша Хуњадија, али и Шекулара. До сад нијесам добио одговор...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #153 послато: децембар 24, 2015, 08:58:25 пре подне »
Божидар Шекуларац сматра да је "Шекулар, курдско-хедска ријеч која има значење "голо брдо" које шибају вјетрови са свих страна".

Ова је најјача. Шекулар је све само не "голо брдо", - једно од најшумовитијих подручја. А и доста заклоњено од јачих ветрова. Ти, Видоје, то свакако знаш, јер си кореном из Шекулара. Чуди ме да Божидар то не зна  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #154 послато: децембар 24, 2015, 10:03:56 пре подне »
У праву си Небо.  Ја само наведох шта рече Б. Шекуларац и други.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #155 послато: децембар 24, 2015, 10:43:16 пре подне »
  Шекулар -   "мјесто је само по себи, крст и раскршће цивилизација и историје...мада је очито његово словенско име... Оно је било граница латинске и византијске културе, средњовјековних српских жупа, разбојиште сваке дивље навале и стране војске... И природа га је учинила размеђем:једне му воде иду у Црно, а друге у Јадранско море..."

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #156 послато: децембар 24, 2015, 11:56:06 пре подне »
И природа га је учинила размеђем:једне му воде иду у Црно, а друге у Јадранско море..."

Да, ово је занимљива појава.
За оне који не знају, Шекулар има две реке, истог имена, само у огледалу  :)
Једна се зове Шекуларска ријека, а друга Ријека шекуларска.

Шекуларска ријека настаје спајањем двије мале речице – Рмушке и Спалевићке, испод Мокре, тече на запад, где се улива у Лим. Ток јој је дужине око 30 километара. Шекуларска ријека, преко Лима, Дрине, Саве и Дунава, припада црноморском сливу.

На источној страни Шекулара, у шекуларској планини, је извориште Ријеке шекуларске, које тече на исток и улива се у Пећску Бистрицу, а ова у Дрим, тако припадајући јадранском сливу.

Тако да имамо појаву да река која тече у правцу запада, географски према Јадрану, припада црноморском сливу, а река која тече на исток, контра Јадрану, припада јадранском сливу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #157 послато: децембар 24, 2015, 12:47:31 поподне »
 Ево још занимљивости.  Има их који заступају мишљење Ренеа Бриардона, археолога из Провансе, који се, по доласку у Шекулар, окомио на "њемачку школу" и приклонио тумачењу о "граду сјенки" и "пећинама што клизају", чему "иде у прилог пропадање терена ( мјесна црква је сишла за цијелих двије стотине метара)" - у вријеме Мацура...
 Ево још двије опције:   прво,  не искључује се, да су у ове крајеве дошли Гали, које Цезар затече из над Милана. Ратници  из њихових редова обилазно, преко Влашке и Трансилваније или директно кренули ка Медитерану, разливајући се по Апенинском и Балканском полуострву. Познаваоци генетичке  генеалогије, односно популационе  генетике могу да кажу неку ријеч. Ограничавајућа околност је  што нема довољно тестираних Шекулараца ( свих родова и поријекла), како становика сада насељених, тако и оних поријеклом из Шекулара, мислим на потомке исељеника из краја 17. вијека и током 18. вијека,  за оне раније тешко да можемо знати.  Друго, учешће Иберо-Келта. Хроничар подсјећа да су  на овим просторима дуго боравили Каталани. Каталани су пустошили Тесалију, Епир, Тракију... и тек разбијени дошли у српске земље, са лажном представом да су келтски Галати...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #158 послато: децембар 28, 2015, 12:04:20 поподне »
Има их који заступају мишљење Ренеа Бриардона, археолога из Провансе, који се, по доласку у Шекулар, окомио на "њемачку школу" и приклонио тумачењу о "граду сјенки" и "пећинама што клизају", чему "иде у прилог пропадање терена ( мјесна црква је сишла за цијелих двије стотине метара)" - у вријеме Мацура...

Видоје, дај неки линк, референцу, за ово, звучи јако занимљиво!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #159 послато: децембар 28, 2015, 12:06:17 поподне »
Ево пар лепих слика шекуларске планине:



"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #160 послато: децембар 28, 2015, 12:07:21 поподне »
А ово је саборна шекуларска црква Светога Јована у Улици:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #161 послато: децембар 28, 2015, 12:08:21 поподне »
Изградња данашње саборне цркве Шекулараца, Светога Јована у Улици, отпочела је 90-их година 19. века, Било је довољно прилога за храм, а 1893. године, прилог у висини 200 фјорина дао је и књаз Никола. Међутим, радови су дуго стајали, читаво столеће, да би ова црква била довршена тек у периоду 1995-2005, заслугом митрополита Амфилохија Радовића и епископа будимљанско-никшићског Јоаникија Мићовића, који је освештао храм на Илин-дан (прислужбу свих Шекулараца) 2005. године. Разлог што је храм грађен више од 110 година су, пре свега, ратови, затим сиромаштво, коначно и комунистички поредак после Другог светског рата. У Полимљу и шире, остало је као пословица за нешто започето а неокончано – "ка' црква шекуларска"!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #162 послато: децембар 28, 2015, 12:09:49 поподне »
Иначе, Шекулар је увек имао цркву, макар брвнару. Још из времена пре досељења Словена у Полимље, у Шекулару су постојале цркве, према народном предању - мацурске. Од три ове прастаре цркве остали су трагови – развалине, у подручју данашњих села Улица, Орах и Мезгале. Касније су и Шекуларци на истим местима подигли нове цркве (све три су уништене у 18. и 19. веку, током турских поара). У време војводе Петра Шекуларца (прва половина 15. века) постојала је црква Светога Јована у средишту Шекулара (данашње село Улица) која је разорена 1737. године. Постојала је црква и у подножју Мокре, на Јавору повише Маслара, која је страдала током турског похода 1768. године. После тога, Шекуларци су подигли цркве-брвнаре, једну на гробљу у селу Радмужевиће и другу у Улици, на месту раније саборне цркве која је уништена у 18. веку, али су обе ове цркве спаљене у рату 1876. После тога, подигнуте су скромне црквице на више места, а на главни саборни племенски храм у Улици чекало се, ето, до 2005. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Шекулар
« Одговор #163 послато: децембар 28, 2015, 12:13:09 поподне »
Небо, немам речи, стварно прелеп крај!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #164 послато: децембар 28, 2015, 12:17:36 поподне »
Небо, немам речи, стварно прелеп крај!

Можемо да се организујемо за Светога Илију, племенску славу кад је сабор Шекулараца, да видиш шта је лепота природе и гостољубље народа!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #165 послато: децембар 28, 2015, 04:15:15 поподне »
Случајно налетех на презиме Секулар у Пољској, и то не баш ретко.
Истраживао сам ову базу, оскудни су подаци о месту порекла побројаних Секулара, али где их има вуку на средње-источни део Пољске, Мазовјецку област, средњи ток Висле.

http://www.locatemyname.com/poland/Sekular

https://pl.linkedin.com/pub/dir/+/Sekular/pl-0-Polska

https://www.myheritage.com/research?formId=master&formMode=&action=query&exactSearch=0&qname=Name+ln.sekular&oft&sab&utm_source=partner_verwandt&utm_medium=redirect_karten&utm_campaign=www.moikrewni.pl

Мазовшани (пољски - Mazowszanie) су словенско племе које је насељавало Мазовше (касније Мазовјецко војводство) у дaнашњој Пољској. Подручје на којима су живели је око централне Висле. Настанком средњевековне пољске државе, утопили су се у Пољаке.

Можда много фантазирам, али, ако су Мацуре били први становници Шекулара у средњем веку, да нису можда они донели ово име собом?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #166 послато: децембар 28, 2015, 04:16:07 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #167 послато: децембар 28, 2015, 04:17:26 поподне »


Mazowsze
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #168 послато: децембар 28, 2015, 04:21:31 поподне »
А има и овај Швабо, Szekular, лекар из Ленгериха у Вестфалији:

http://www.szekular.de/ueber-uns.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже herceg

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Шекулар
« Одговор #169 послато: децембар 28, 2015, 04:40:17 поподне »
Mislim da je relacija Mazuria - Macura nategnuta. Mazuria se  spominje kao teritorij tek u 19. vijeku, a Masovia po kojoj je dobila ime u 13.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #170 послато: децембар 28, 2015, 06:42:08 поподне »
Mislim da je relacija Mazuria - Macura nategnuta. Mazuria se  spominje kao teritorij tek u 19. vijeku, a Masovia po kojoj je dobila ime u 13.

Мазурија се не спомиње, нити сам ја то рекао. Али се спомињу Мазовшани у Несторовом летопису. Мазури и Мазовшани би требало да су иста популација.

Како год, нисам овде повезивао Мацуре и Мазовшане, него истакао могућност да су Мацуре (а можда не ни они, него неки касније досељени Словени) собом донели име Секулар у подручје Полимља. А Мазовшане поменух по области где је ово племе живело у раном средњем веку и где је, изгледа, презиме Секулар данас најчешће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #171 послато: децембар 28, 2015, 08:13:39 поподне »
 "Старосједиоци" Мацуре нијесу само романско становништво него и пољски Мазури чији је сељачки гајдашки плес мазурка освојио дворове преко великог Шопена.

Ван мреже herceg

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Шекулар
« Одговор #172 послато: децембар 28, 2015, 10:58:25 поподне »
Ima i u Japanu Macura kad smo krenuli tom logikom.

Genetika balkanskih Macura je gotska, Njihovo postojanje na Balkanu je sigurno starije od 13. vijeka kad se javlja prva refernca na Masoviu. Ja bih prije trazio poveznice u grckom i reference na njihovu religiju koja je sigurno bila razlicita od okoline ako se radilo p Gotima.


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #173 послато: децембар 29, 2015, 08:26:22 пре подне »
 Мноштово је претпоставки о изворном значењу мјеста Шекулар:
 - словенско-влашки слој;
 - готско- германски нанос;
 - илирско-келтска подлога;
 - додир Анадолије, предње и средње Азије;
 - алародска клијешта;
 -санскртско врело;
 - афрички ветар...
 Наводе се  аргументи "са све четири стране свијета".
 " Сваки је народ слојевит, од многих етничких чинилаца везаних дебелим ланцима које неће или не може да види. То је данас став и оних што држе више до компактности но разлика. Само је он код њих прикривен, док га ми истичемо као основ могућности шире комуникације". (Арнолд Белић- White,Cousins, Sidnej,1988). Небо, ово са  презименом  које асоцира на Шекулар у Пољској и Њемачкој, је интересантно. Кад  год сам наишао питао сам се има ли то везе са Шекуларом. Ипак су то "ланци народа".  Херцег, у Шекулару је присутно предање о Мацурама и мацурској цркви, то је неспорно. Држећи се тога,  Мацуре су најстарији становници  војводства Шекулар ( не само мјеста Шекулар - девет села међу девет брда, како  племе Шекуларско сабише сусједна племена, уз помоћ Турака, али упркос свему, племе и крај и даље трају). Шта је тачно, ко ће знати? Познаваоци језика и интернета нека претраже податке о наведеним претпоставкама. Нека  не замјере на оволико претпоставки... које иду толико широко и далеко.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #174 послато: децембар 29, 2015, 10:05:30 пре подне »
 Моја маленкост претпоставке - склопите приче о Шекулару и Шекуларцима у времену и простору. Једна претпоставка - више прича... Знам, претенциозно је ово са моје стране.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #175 послато: децембар 29, 2015, 11:22:24 пре подне »
Ево још занимљивости.  Има их који заступају мишљење Ренеа Бриардона, археолога из Провансе, који се, по доласку у Шекулар, окомио на "њемачку школу" и приклонио тумачењу о "граду сјенки" и "пећинама што клизају", чему "иде у прилог пропадање терена ( мјесна црква је сишла за цијелих двије стотине метара)" - у вријеме Мацура...

Видоје, дај где си ово прочитао? Звучи ми јако занимљиво, хтео бих наћи неки извор, неко писаније тог Ренеа!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #176 послато: децембар 29, 2015, 11:44:51 пре подне »
 Небо, необична књига "Урла" (роман) Геопоетика, Београд, 2000.г. 167. страна, је од др антрополошких наука Момира Никића, поријеклом Шекуларца, коријеном од  твојих Вајмеша. У презименику Шекулара га наводим, под презименом Никић. Тамо сам навео да је родом из Роваца Шекуларских, одсељени у Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима ( Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша. Теби је познато да је Никића било у Љумбарди код Пећи.  "Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница мијеша са измшљеним подацима"...( Радивоје Констатиновић).

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #177 послато: децембар 29, 2015, 12:00:14 поподне »
Небо, необична књига "Урла" (роман) Геопоетика, Београд, 2000.г. 167. страна, је од др антрополошких наука Момира Никића, поријеклом Шекуларца, коријеном од  твојих Вајмеша. У презименику Шекулара га наводим, под презименом Никић. Тамо сам навео да је родом из Роваца Шекуларских, одсељени у Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима ( Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша. Теби је познато да је Никића било у Љумбарди код Пећи.  "Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница мијеша са измшљеним подацима"...( Радивоје Констатиновић).
Помиње ли Никић у тој књизи и друга братства из Љумбарде или само ''Шекуларце''?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #178 послато: децембар 29, 2015, 12:36:38 поподне »
 Рекох, књига је роман...  "тако се добија једна неочекивана, полифона, могло би се рећи мултимедијална структура књижевног текста". У књизи се  између осталог, разматра и етимологија Шекулара  кроз призму антропологије... Оно Никићима је  моје.  Момир Н. није писао о Никићима у Љумбарди.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #179 послато: децембар 29, 2015, 12:47:45 поподне »
Писао је и неизбјежном питању односа  Шекулараца и Ровчана ( шекуларских) са Климентима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #180 послато: децембар 29, 2015, 01:34:06 поподне »
Небо, необична књига "Урла" (роман) Геопоетика, Београд, 2000.г. 167. страна, је од др антрополошких наука Момира Никића, поријеклом Шекуларца, коријеном од  твојих Вајмеша. У презименику Шекулара га наводим, под презименом Никић. Тамо сам навео да је родом из Роваца Шекуларских, одсељени у Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима ( Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша. Теби је познато да је Никића било у Љумбарди код Пећи.  "Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница мијеша са измшљеним подацима"...( Радивоје Констатиновић).

Хвала, Видоје, потражићу књигу.
О Никићима си све добро написао, млад род, из друге половине 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #181 послато: јануар 05, 2016, 01:49:58 поподне »
  Небо,  не јављаш се? Откуда у Шекулару остаци култа орла и међеда?  Поново на брзину, погледах књигу проф. др Мирка Барјактаровића, етнолога. Не нађох ништа о томе.  Прије четрдесетак година био сам у друштву  проф. Барјактаровића, иако  волим етнологију, нијесам га о томе питао, а причали смо и о Шекулару ( већ је био урадио један чланак о Шекулару). Он је био студент и асистент Јована Ердељановића, а чини ми се да му је професор био и Јован Цвијић. По мени два њихова најбоља ђака из околине Берана: Милисав Лутовац из Дапсића и Мирко Барјактаровић из Петњика (Србљаци, што рекле комшије).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #182 послато: јануар 05, 2016, 05:20:33 поподне »
Поздрав, Видоје!

Нешто ових дана не знам где ћу пре од разнијех работа, па само бацим поглед шта се дешава на Пореклу и ту и тамо по нешто напишем. Видим да је било бурно на теми пљачкашке привреде на Балкану  :D

Не знам за култове које си навео, бар не у Шекулару. Сигурно тога има у неким траговима, у народним обичајима. А, богоми, код нас у крају има и орлова и међеда!

Колико сам се ја бавио тим темама, култ орла постоји свагде где орлова има (а како и не би постојао култ те предивне птичурине!).
Наравно, и Стари Словени су имали култ орла. Код Индоевропљана (а и другде, нарочито у средњој Азији), орао се поистовећује са Сунцем. У словенској митологији, божанство Сварог је носио штит са орлом, док је Велес често на бованима (кумирима, киповима) приказиван са орловском главом.
Култ међеда је староевропски (палеолитски), свакако има везе са свим посебностима ове животиње и неким њеним особинама које су наши преци доживљавали више као себи блиске, него ли животињске.
Дакле, то наслеђе (орао, међед) је у наш завичај најпре могло доћи са Словенима, мада ни други (Мацуре, Готи, Власи, ко год) нису искључени. По мени - словенско наслеђе.

Иначе, култ вука је, свакако, најзаступљенији. Зар не би, иначе, било онолико и мушки и женсих имена изведених од имена ове лепе, слободне, самосвојне звери!? Вук се повезује са словенским божанством Волосом (Велесом). Постоји занимљив словенски мит о односима Волоса и Перуна, из којег се наслућује настанак Словена у сусрету две различите цивилизације коју су собом носили Староевропљани (И2а) и Индоевропљани (Р1а).

Мени су особито лепа наша имена изведена од основе "вук". Да ми рођење детета није било повезано с једним нашим великим светитељем (слава му и милост!), дао бих му име Вучина!

Поздрав нашем форумашу Вучини  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #183 послато: јануар 05, 2016, 06:10:15 поподне »
По мени два њихова најбоља ђака из околине Берана: Милисав Лутовац из Дапсића и Мирко Барјактаровић из Петњика (Србљаци, што рекле комшије).

Није етнолог, већ историчар, али не могу да не поменем најбољег у нашем крају - Миомира Дашића. Знаш га из клупе  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #184 послато: јануар 05, 2016, 06:37:17 поподне »
  Дијелим мишљење за академика проф. др Миомира Дашића, као историчара и човјека.  Само захваљујући њему,  Барјактаровићев  рукопис, насловљен Шекулар- етнолошка студија  ( последњи његов рад) који је доставио ЦАНУ, крајем 2004.године ( неколико мјесеци прије своје смрти 2005.г. у својој 94. години живота) угледао је свијетло дана, 10. година касније. Журећи да га не претекне смрт, Мирко Барјактаровић је предао недовршени рукопис  Црногорској Академији. Миомир Дашић је испунио његов аманет, систематизовао и довршио два поглавља.Такви су углавном Шекуларци. Додуше, у сваком житу има кукоља...  Ја питао једног мог информатора, рођеног у Шекулару, он  потврђује постојање оба култа.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #185 послато: јануар 05, 2016, 06:53:40 поподне »
Ево једног занимљивог рада о култу међеда (медвједице) код Срба у источној Србији:

www.anthroserbia.org/Content/.../ES-I_(1978)_02_Ivan_Kovacevic.pdf

У раду је наведено више појединости из којих се може донети закључак о прастарим доживљајима људи у вези са међеђом сортом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #186 послато: јануар 05, 2016, 07:02:46 поподне »
Мени су особито лепа наша имена изведена од основе "вук". Да ми рођење детета није било повезано с једним нашим великим светитељем (слава му и милост!), дао бих му име Вучина!
Још теби није касно да прошириш родословно стабло за једног Вучину!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #187 послато: јануар 05, 2016, 07:35:19 поподне »
Још теби није касно да прошириш родословно стабло за једног Вучину!

Ајме мене, ко зна, није искључено  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Радевић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Васојевић
Одг: Шекулар
« Одговор #188 послато: јануар 06, 2016, 01:16:27 поподне »
Није етнолог, већ историчар, али не могу да не поменем најбољег у нашем крају - Миомира Дашића. Знаш га из клупе  ;)

Упознао  Миомира Дашића док сам био у књижари, а и моме оцу је био професор у Беранској гимназији. Али на мене је најпозитивнији утисак  оставио академик Владо Стругар. Нисам у животу упознао , поштенију , скромнију и честитију особу од њега. Иако није из Беранског краја већ са Цетиња морао сам да га споменем. Иначе испричао бих једну анегдоту везану за њега па ми не замерите што скрећем са теме. Можда многима није позната едиција књига "Одговори" коју објављује новинар Милош Јевтић. Та едиција проистекла је из емисија Радио Београда где је он разговарао са најеминентнијим људима наше културе. До сада је објављено близу две стотине књига. На моју примедбу зашто до сада није објављена књига о Владу Стругару, Милош Јевтић ми је одговорио да он Владу Стругара још од осамдесетих наговара да ради интервју и објави књигу са њим, али да Владо то одбија јер сматра да има много заслужнијих од њега. Ето још један прилог скромности Влада Стругара. За крај да додам да је Владо Стругар имао један сукоб са Фрањом Туђманом док је радио на Енциклопедији Југославије педесетих или шездесетих година двадесетог века. 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #189 послато: јануар 07, 2016, 08:57:32 пре подне »
 О исељавању Шекулараца писали су :Андрија Јовићевић, Радоје Кастратовић, Голуб Бракочевић, Миомир Дашић и други. Сви су се, за ранија исељавања позивали на попа Сава Поповића Живковића Вукољеваковића, који је као  монах (прије него  што се запопио) одио по писанији, купећи милостињу по једнима за  Манастир Дечане, а по другима за Пећку Патијаршију, нашао чак у Бугарској 16. села насељених Шекуларцима.
Шекуларци су се селили у Србију, Метохију, Косовско Поморавље, Босну ( најмање испитано)... Занимљиво би било навођење и резултата генетичких истраживања (ако их има ) за оне родове који држе са су поријеклом из некадашњег војводства Шекулар или релативно сужене и стијешњене племенске територије  оног Ломног Шекулара...
Замолићу Неба, да пренесе пренесе текст из књиге "Ломни Шекулар..." има га на порталу...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #190 послато: јануар 07, 2016, 07:46:35 поподне »
Видоје, не морам да преносим из текста, о исељеним Шекуларцима све пише овде:

http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/

Што се хаплогрупа тиче, волео бих да могу да наведем све резултате, али то и даље није "политички коректно" :) Још увек неки резултати нису за објављивање, док не изиђе књига са резултатима истраживања која је овог лета спровео Ивица Тодоровић уз сарадњу нашег Порекла.
До тада, могу само да наведем оног (и даље под знаком питања) Ђорђевића - Дашића И2а динарик јужни, Девића - Ћетковића И2а динарик северни, мезгалске Микариће Г2а. И оног Шекуларца из Жупе Александровачке Е-В13, који је за мене и даље енигма. Можда је у питању потомство неког шекуларског Васојевића?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #191 послато: јануар 07, 2016, 09:10:56 поподне »
 Хвала Небо!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #192 послато: фебруар 17, 2016, 01:51:58 поподне »
 Шекулар је и епски град. "Град... у европском средњем веку најпре је значајно војно утврђење на брду. Такво место је имало врло скроман положај - заправо само оно без чега није могао бити војни заповедник са одредом, чија је намена била да штити одређено ( обично погранично подручје) трг или пут". ( Мирјана Детелић, Епски градови - Лексикон, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања, Београд, 2007.г.)
 За народног пјевача, Шекулар је град.  У пјесми "Маргита ђевојка и Рајко војвода", Рајко војвода каже : 
          "Докле бјеше војевода Мирко,
            Бјеше тада млого војевода
            По нашијем редом градовима"...

           "На ономе ломну Шекулару,
             Онђе бјеше Петар Шекуларац".
Пјесма помиње Шекулар као дио некадашње српске државе, прије доласка Турака.
 Занимљиво је да Шекулар има Улицу, али је без улице. Мјесто звано Улица је збориште и средиште Шекулара. Ту је и камена столица војводе Даше у којој је он сједио и доносио важне одлуке  на збору, заједно са окупљеним Шекуларцима...

           

Ван мреже Armus

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Шекулар
« Одговор #193 послато: април 15, 2016, 05:21:39 поподне »
Мислим да и у данашње време можемо говорити о митовима и легендама, а камоли у доба Друге сеобе.

Зато ДНК резултати и јесу тако важни, јер помажу да се раздвоје основане од легенди без основа.

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Поштовани, моје име је Зоран Ђорђевић, рођен у Београду од Оца Ратомира Ђорђевића, рођеног у Медвеђи код Лесковца (село Богдушевац), даље од Јована Ђорђевића, даље од Крсте Ђорђевића и даље од Ђорђа, за којег кажу да се презивао или Армуш или Дашић. Сећам се као дете, мој деда Јоша (Јован) ме је учио да када ме неко пита ко сам, да му одговорим "Ја сам Армуш". До скора смо били убеђени да нам је то био породични надимак, али сада знамо да је то било презиме. Дакле, постоје Ђорђевићи у Медвеђи који потичу од Армуша. Мој стриц Драгољуб и данас живи у Медвеђи, а на гробљу у том месту је сахрањен велики број мојих предака - Армуша који су променили презиме у Ђорђевић.

Ако неко жели да уради мој ДНК тест, стојим му на располагању  ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #194 послато: април 15, 2016, 06:45:33 поподне »
Поштовани, моје име је Зоран Ђорђевић, рођен у Београду од Оца Ратомира Ђорђевића, рођеног у Медвеђи код Лесковца (село Богдушевац), даље од Јована Ђорђевића, даље од Крсте Ђорђевића и даље од Ђорђа, за којег кажу да се презивао или Армуш или Дашић. Сећам се као дете, мој деда Јоша (Јован) ме је учио да када ме неко пита ко сам, да му одговорим "Ја сам Армуш". До скора смо били убеђени да нам је то био породични надимак, али сада знамо да је то било презиме. Дакле, постоје Ђорђевићи у Медвеђи који потичу од Армуша. Мој стриц Драгољуб и данас живи у Медвеђи, а на гробљу у том месту је сахрањен велики број мојих предака - Армуша који су променили презиме у Ђорђевић.

Ако неко жели да уради мој ДНК тест, стојим му на располагању  ;)

Добро нам дошао, земљаче!

Имамо сад ову кампању тестирања 25-ог априла. "Цијена? Права ситница!" Твој ДНК резултат би нам био заиста драгоцен.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #195 послато: април 15, 2016, 07:05:25 поподне »
 Придружујем се Небовим ријечима добродошлице за З.Ђорђевића који је поријеклом из Шекулара од Армуша, односно Рмуша, рода старих Шекулараца, од Муша Рмуша рођеног брата војводе Даше Шекуларца.  Сви који знају више о овом и другим родовима Шекулараца у Горњој Јабланици - Медвеђа...  нека јаве.
Војинена, имаш ли податке  о Ђорђевићима - Армушима? Помињао си Радовановића - Солунца. Ова презимена  су поменута у књизи Ломни Шекулар..., под презимена  из Шекулара.  Драгоцјен је сваки податак.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #196 послато: април 15, 2016, 07:12:55 поподне »
 Познат је био Ђорђе Армуш, "народни учитељ", који највише службовао у Подгорици 60- тих година 19. вијека. По разним пословима  шиљан је у Скадар.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #197 послато: април 15, 2016, 07:26:32 поподне »
Мени најјачи од братства Рмуша је Ото Радунов, који је између светских ратова једно време био председник Шекуларске општине, а познат је и по старховлади коју је, као надлежни официр црногорске восјке, завео међу Руговцима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #198 послато: април 15, 2016, 07:33:41 поподне »
 Ото Рмуш капетан од Ругове.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #199 послато: април 15, 2016, 07:47:44 поподне »
 Рмуши су  стално водили борбе са Руговцима и светили се.  Кажу да није било Рмуша који није носио на својој души по два, па и до 10 турских убистава (рекли би  глава, али није политички коректно). Како Рмуши нијесу из мог братства ( о мојима од Вука Љевака, нека пишу други), навео бих запажене Рмуше, односно Армуше. Лабуд Рмуш ( кнез Шекулара), Благоје, син Лабудов ( стотинаш), Јеврем, Јаблан, Милош Лалев, Зарија Минин, Пуниша Јевремов, погинуо од Руговаца, Јеро Јевремов... Има их још, да  не набрајам више.
 Треба нам више података о Армушима у Метохији.  Армуши у Горњој Јабланици су  се из Шекулара преселили у Метохију, па онда на југ  данашње Србије, и то пслије  ослобођења од турака.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #200 послато: април 15, 2016, 11:03:16 поподне »
Придружујем се Небовим ријечима добродошлице за З.Ђорђевића који је поријеклом из Шекулара од Армуша, односно Рмуша, рода старих Шекулараца, од Муша Рмуша рођеног брата војводе Даше Шекуларца.  Сви који знају више о овом и другим родовима Шекулараца у Горњој Јабланици - Медвеђа...  нека јаве.
Војинена, имаш ли податке  о Ђорђевићима - Армушима? Помињао си Радовановића - Солунца. Ова презимена  су поменута у књизи Ломни Шекулар..., под презимена  из Шекулара.  Драгоцјен је сваки податак.
Немам ближих података о Армушима-Ђорђевићима осим што знам да их има, а лично сам познавао једног који се зове Ратко, а радио је у мојој фирми, сада је пензионер. Радовановићи из села Маћедонци су такође пореклом из Шекулара и колико се сећам они су (мислим) Дашићи, а можда и Армуши. Морао бих да погледам мало у литературу и да се подсетим али ми је тренутно код једног пријатеља на позајмици па нисам у могућности. У сваком случају су из Шекулара и од њих је онај последњи солунац који је преминуо, а живео је у Маћедонцима.

Ван мреже Armus

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Шекулар
« Одговор #201 послато: април 17, 2016, 12:40:16 поподне »
Немам ближих података о Армушима-Ђорђевићима осим што знам да их има, а лично сам познавао једног који се зове Ратко, а радио је у мојој фирми, сада је пензионер. Радовановићи из села Маћедонци су такође пореклом из Шекулара и колико се сећам они су (мислим) Дашићи, а можда и Армуши. Морао бих да погледам мало у литературу и да се подсетим али ми је тренутно код једног пријатеља на позајмици па нисам у могућности. У сваком случају су из Шекулара и од њих је онај последњи солунац који је преминуо, а живео је у Маћедонцима.
Moj otac se zove Ratomir Đorđević, ali ga svi znaju pod skraćenim imenom, Ratko. Radio je do odlaska u penziju u Gadskom zavodu za statistiku u Tiršovoj 1. Da li je Ratko o kojem pišete, zapravo moj otac?
U našem rodoslovu, ne postoji više ni jedan Ratko (Ratomir).

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #202 послато: април 17, 2016, 01:52:41 поподне »
Moj otac se zove Ratomir Đorđević, ali ga svi znaju pod skraćenim imenom, Ratko. Radio je do odlaska u penziju u Gadskom zavodu za statistiku u Tiršovoj 1. Da li je Ratko o kojem pišete, zapravo moj otac?
U našem rodoslovu, ne postoji više ni jedan Ratko (Ratomir).
Управо о том Ратку сам писао. Нисам имао прилику тебе да упознам, знам да има и ћерку.

Ван мреже Armus

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Шекулар
« Одговор #203 послато: април 22, 2016, 12:06:09 пре подне »
Управо о том Ратку сам писао. Нисам имао прилику тебе да упознам, знам да има и ћерку.
Нажалост, моја сестра, више од две године није са нама, а мајка више од три године.
Надам се да ћемо имати прилике да се упознамо.

Поздрав

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 133
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Шекулар
« Одговор #204 послато: јун 19, 2016, 07:44:17 поподне »
Читао сам ову тему раније па сам желео да ископам што више могу о неким стварима. Можда нам буде од користи.

Сол је окачио следећи линк:

https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529

Цитат
Seelse all'uoppo una sieura posizione nella Dibra, al piede dei monti Moeri (Mohri) e Corab, protetta da fronte dalla confluenza del torrente Zeta nel Drin, non lungi da Vajmezi.

Битка код Тервола одвила се у подножју планина Мокре и Кораба на ушћу Зете у (Црни) Дрим, недалеко од Вајмеза.

Онда имамо и ово:

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Torvioll

Цитат
Afterwards, Skanderbeg and his army headed towards the planned place of battle in Lower Dibra, which is thought to be the Plain of Shumbat, then called the Plain of Torvioll, north of Peshkopi.

Једва сам нашао локацију и то на Бингу пошто на Гуглу не постоји никакав назив:

https://www.bing.com/maps/#Y3A9NDQuODA4OTkyfjIwLjQ2NDYwMSZsdmw9MTImc3R5PXImcT1WYWptJUMzJUFCZGhlbmo=

Иста локација на Гуглу где се може видети да ништа није обележено:

https://www.google.com/maps/@41.7238486,20.336167,7244m/data=!3m1!1e3

Код ушћа Зете (обележене на Бинг мапи као Сета) у Црни Дрим у подножју Кораба 4км северно од села Vajmëdhenj/Вајмедаја налази се Арас. Североисточно и село Шумбат. Цела долина налази се северно од Пешкопеје. Турци су се из правца Скопља спуштали низ падину Кораба. Када су устали цео крајолик био је црн од Турака. Питање да ли је село Вајмдењ/Вајмедај постојало у средњем веку. Рекао бих по опису битке да је тада то био назив за брдо -што само упућује на то да која је год особа пренела предање преноћила је испод тог брда са Кастриотом а да је уз то још говорила албански.

Ево слике са моста код Араса како то изгледа уживо:

https://www.google.com/maps/@41.7382179,20.3305596,3a,75y,303.21h,87.75t/data=!3m8!1e1!3m6!1s-oK825_1fve4%2FVfXNvp8oLdI%2FAAAAAAABckE%2FkDgBMEeFOBsap5shW-BbTo3de4ztv7Idg!2e4!3e11!6s%2F%2Flh6.googleusercontent.com%2F-oK825_1fve4%2FVfXNvp8oLdI%2FAAAAAAABckE%2FkDgBMEeFOBsap5shW-BbTo3de4ztv7Idg%2Fw203-h101-n-k-no%2F!7i8704!8i4352

Види се ушће Зете у Дрим. Vajmëdhenj/Vajmedaj (Вајмдењ/Вајмедај) се налази пар километара узводно ка Пешкопеји, где су вероватно преноћили док су се војници крили у шуми са густим трњем.

Која особа је уједно бранила Кроју од Турака и преноћила са Скендербегом поред Вајмеша?

https://en.wikipedia.org/wiki/Tanush_Thopia

Војвода од Вајмеша (никакав Војвода Вајмеш јер Вајмеш је било брдо, питање да ли је данашње село тада постојало) или Тануш - Танасије Топија.

Дакле као што видиш Nebo врло је могуће да је предање и истинито али ипак треба поставити нека питања као рецимо:

-Да ли Вајмеши имају везе са Танушом односно средњовековним албанским племством, тј. средњовековно албанско племство са северним динариком? (немој везивати данашњи народ са средњовековним јер због дрифта данас слика може бити врло другачија; исто тако немој бркати ни средњовековно малобројно племство са савременим обичним народом)

-Да ли је то племство имало везе са српским или је српско било махом Р1а?

-Да ли су Вајмеши све измислили и из којих разлога, односно да нису Вајмеши уствари Словени?

-Ако су измислили да нису то радили због ширења албанске популације како би заштитили живу главу (измисливши да су од њиховог племства)?

-Ако су измислили зар не би рекли само Војвода Тануш Топија без уласка у детаље? Војвода Вајмеш лако може бити временом фрагметновано, уз то и издеформисано "Војвода од Вајмеша" односно Тануш што значи да не само што не знамо име већ знамо детаље попут места где су преноћили пре битке, те да се ти детаљи као изобличени лажно представљају као име. Ово ми више личи на право предање него на бесмислицу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #205 послато: јун 19, 2016, 11:18:38 поподне »
Доста занимљивих појединости си овде изнео.

Мени је најупечатљивији топоним Vajmëdhenj. Ако избацимо суфикс, остаје нешто што се, претпостављам, чита - вајмед (меко д на прелазу у дз, као у чувеној црногорској речи брондзин), а то није далеко од "вајмеш".

Поставио си и нека питања, па да напишем неко своје мишљење:

-Да ли Вајмеши имају везе са Танушом односно средњовековним албанским племством, тј. средњовековно албанско племство са северним динариком? (немој везивати данашњи народ са средњовековним јер због дрифта данас слика може бити врло другачија; исто тако немој бркати ни средњовековно малобројно племство са савременим обичним народом)

Моје мишљење је да етнички албанског (шиптарског) племства у то време нема много. Већи део племићких кућа са подручја данашње државе Албаније је влашког, мањи и словенског порекла. Има један број и етнички шиптарских. Ако везујемо неко средњевековно племство са подручја Албаније за ДН, нема никакве логике да оно може имати везе са Шиптарима, већ само са Словенима.

-Да ли је то племство имало везе са српским или је српско било махом Р1а?

Ако је било србског племства, по мени, оно је генетски могло бити махом само ДС. Што се других Словена тиче, и ДН и Р1а.

-Да ли су Вајмеши све измислили и из којих разлога, односно да нису Вајмеши уствари Словени?

Вајмеши из Шекулара дефинитивно јесу Слоевни, односно - словенског порекла у правој мушкој предачкој линији. Вајмеши нису ништа од свега наведеног измислили, то ми овде покушавамо да растумачимо. Оно што сами Вајмеши - Ћетковићи кажу је да о пореклу тог братственог надимка појма немају  :D Једном је забиљежено (Ровински, беше?) да назив потиче од извесног војводе Вајмеша. Шта су тиме хтели рећи, ко зна? Можда је остао траг у сећању управо о пореклу од Кастриотиног саборца, а можда су људи хтели себи дати на значају пред уваженим гостом који их је посетио...

-Ако су измислили да нису то радили због ширења албанске популације како би заштитили живу главу (измисливши да су од њиховог племства)?

Шекулар, у којем живе Вајмеши, никада није био угрожен од албанске популације. О посебном статусу Шекулара у време турске власти било је раније речи. При том, до половине 18. века, Шиптари нису били ни близу Шекулара. Њихове (малесорске) покушаје да се населе у Полимљу осујетили су здруженим снагама Васојевићи, Шекуларци и остали Србљаци. Један део се населио у Ругови, али, осим повремених сукоба око планинских пашњака, није било историјских околности у којима би ма ко у Шекулару морао да се бави измишљањима и мимикријом да би сачувао живу главу (то су, на жалост, морали радити Срби на КиМ). Што би се данашњим жаргоном рекло - Шекуларци су увек били "смрт" за Руговце.

-Ако су измислили зар не би рекли само Војвода Тануш Топија без уласка у детаље? Војвода Вајмеш лако може бити временом фрагметновано, уз то и издеформисано "Војвода од Вајмеша" односно Тануш што значи да не само што не знамо име већ знамо детаље попут места где су преноћили пре битке, те да се ти детаљи као изобличени лажно представљају као име. Ово ми више личи на право предање него на бесмислицу.

О Топијама у Шекулару нема ни трага у било којем предању. Ако је Вајмеш топоним, онда неког замишљеног војводу од Вајмеша не морамо строго везивати за Тануша Топију. Можда је неки други значајан појединац носио ову титулу у неко доба. У сваком случају, Топије су ми један од ретких кандидата за аутентично шитарско порекло, а некако ми ДН не иде уз њих...

Пешкопеја, односно област где се одвија ова прича је прилично далеко на југ од Полимља, али, македонски крајеви су близу (Маврово, Дебар), у непосредном суседству, па није немогуће да је крајем средњег века у овом делу Албаније било становништва хаплогрупе ДН. Ако се усредсредимо на овај назив Вајмеш, у том контексту, Вајмеши хаплогрупе ДН могу бити даљом старином из пограничних албанско-македонских крајева.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #206 послато: јун 19, 2016, 11:55:18 поподне »
Занимљиво да се за првог Топиiу - Тануша (крај 13.века) коiи је био казнац - везуiе презиме Биволичић. Занимљиво iе, зато што се которске Болице понекад у повељама пишу Биволичић (имаiу вола у грбу - Vollizza/Bollizza)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #207 послато: јун 21, 2016, 01:13:30 пре подне »
Pozdrav za komsije od Rugovca

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #208 послато: јун 21, 2016, 08:01:11 пре подне »
Лијепи поздрави Руговцу од комшије коријеном из Шекулара.
Комшија шта знате о вољним женидбама и удајама између Руговаца и Шекулараца? Шта знате о неким поарбанашеним  родовима у Ругови, нпр. о роду Ђопапај од Дашића из Шекулара, роду који је од Гојковића из Велике...? О поарбанашеним Кукаљима (Кукај) у Дечанима? Може и о другим родовима из Горњег Полимља. Ваше виђење о обрнутом процесу- посрбљавању клименташких (малисорских родова)? Ја употребљавам име Мали(е)сор, како је било уобичајено у ранија времена. Да ли знате нешто о роду Лелчај у Врмоши (Селце и др.) у Малесији, ранијем станишту Климената, од којих су већином Руговци? Познато је код нас предање да су Лелчаји од унука Вука Љевака сина Јосифова чија је мајка била Малесорка - Латинка, која се послије погибије мужа вратила у свој род у Малесију. О томе је писао етнолог Мирко Барјактаровић и други завичајни аутори. Постоје ли пјесме на албанском које помињу Шекулар, Вука Љевака, Дашу Шекуларца Комјена...  Читао сам Драгутина Мићовића, али ту не нађох. Нијесам имао пјесме из Плавогусињског краја од Ђомбалића (Ђомбаја).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #209 послато: јун 21, 2016, 12:07:47 поподне »
Pozdrav za komsije od Rugovca

Поздрав, комшија!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #210 послато: јун 21, 2016, 01:33:11 поподне »
Otpozdrav za oba. Tacno je da ima u Rugovi albanizovanih Velicana. Oni danas nose prezime mojega bratstva Lajqi a imaju nadimak Bllagoj (to je doslo po imenu toga Velicana koji je pobegao zbog krvi u Rugovo). To svi znaju. Oni su se sto bi crnogorci rekli pribili uz nas i polako asimilovali.  Postoje jos i nekoliko familija koje vode poreklo iz Velike i Sekulara ali nisu usli u moje bratstvo Lajqi (Lajic) pa nebi mogao da govorim.

Postoje normalno i pesme gde se govori o bojevima sa Crnogorcima i pominju znacajni ljudi sa obe strane (i po dobru i po zlu).

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #211 послато: јун 21, 2016, 01:48:27 поподне »
 Комшија, шта знате: о удаји лијепе Малисорке за Муша Дашића, од којих су  Рмуши(Армуши)?
 Погибији Руговца Ба(р)л Алије.
Ако има сметњи и ограничења, нема проблема.
Живо ме интересују пјесме о Омер Вукли Вуча), Ивану Клименти. Претпостављам да два последња наведена још нијесу били у Ругови, већ у Малесији?

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #212 послато: јун 21, 2016, 01:55:29 поподне »
Od svih ovih koje pominjete jedino je Bal Alia bio iz Rugove. Bio je iz sela Haxhaj (Hadzovice) i od njega nema potomstva. Ubili su ga Sekulaci.  Od njegove brace ima. Oni nose prezime Selmanaj i danas su skoro svi u Peci i u diaspori.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #213 послато: јун 21, 2016, 02:05:02 поподне »
 Тачно, Благоје Лабуда Гојкова из сусједне Велике је побјегао у Ругову због убиства брата, и прибио се уз род Љајић.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #214 послато: јун 21, 2016, 02:11:33 поподне »
Комшија ако можеш распитај се за Лелчаје у Малесији, иако нијесу из Ругове. Знам да их има и у Штоју код Улциња, и они су од ових из Врмоше. Јави ако нешто о њима пише у литератури на албанском језику.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #215 послато: јун 21, 2016, 03:04:09 поподне »
Ovo za familiju Lelçaj (Ljeljčaj) je tačno. Oni su od jednoga nipasha (unuka) klimentskog kojega je njegova majka povela sa sobom kad joj je umro muž koji je bio iz Šekulara. Odiva se vratila u rod.
Kod nas u Rugovo ima takvih primera naprimer u Košutane gde se jedna odiva vratila u rod i njeno potomstvo se pribilo uz ujake i sad se isto prezivaju.

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 133
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Шекулар
« Одговор #216 послато: јун 21, 2016, 08:19:17 поподне »
Мени је најупечатљивији топоним Vajmëdhenj. Ако избацимо суфикс, остаје нешто што се, претпостављам, чита - вајмед (меко д на прелазу у дз, као у чувеној црногорској речи брондзин), а то није далеко од "вајмеш".

И мени.

Види ово: https://vargmal.org/dan733.

Цитат
Në perëndim të diellit, Skënderbeu ngriti çadrat në Dibër të Poshtme, 80000 hapa larg Krujës, pranë një kodrine të mbuluar me ferra ose, më drejt, pranë një pylli plot me drunj shumë të dendur.

Превод:

Цитат
У сумрак, Скендербег је логоровао у Доњем Дебру, 80000 корака од Кроје, близу брда прекривеног трњем, или прецизније шумом препуном дрвећа.

Ушће Зете недалеко од Вајмеза је по италијанским изворима било место битке. Сада видимо да се логор налазио поред неког обраслог брда. На мапи је баш брдо поред села Vajmëdhenj обрасло док су сва остала махом гола. У 15. веку можда није било тако. Ко зна каква је прашума ту била када се у текстовима спомињу брда и шуме. Вероватно су и остала брда која су сада гола некада била прекривена густом шумом. Можда није у питању баш то брдо него неко оближње.

Дакле, по овоме Вајмеш је уствари албански ратни логор из 1444. године.

Херцеговачки Ибаљи носе назив по насељеном месту Iballë/Ибал, по старом називу Iballja/Ибалја-Ибаља и у питању су наводно Власи.

Ако херцеговачки власи Ибаљи носе име по месту порекла зашто онда словенски Вајмеши носе име по албанском логору из 1444.? Да је тада постојало место Арази (данашњи Арас на ушћу Зете у Дрим) зашто Вајмеши не би били Арази (баш као што су Ибаљи баш Ибаљи) без икаквих детаља о томе где је био тамо неки логор потпуно небитан за тамошњи словенски живаљ?

Ово предање ми више личи на Дробњаке. Нема приче о селу већ о дробу који упућује на догађај. Тако и овде само што се користи топоним који нема важност за локалну популацију. Чак и да је у питању албанска а не словенска раја да је битка утицала на предање обавезно би био од користи топоним Тервол а не тамо неки небитан Вајмеш.

Иначе Небо, сад се сетих Дашиног брата Рмуша/Армуша. Зар не вуче на име Рамуш? Да није Дашина и Рмушева мајка била Руговка?

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Шекулар
« Одговор #217 послато: јун 21, 2016, 08:52:20 поподне »
Иначе Небо, сад се сетих Дашиног брата Рмуша/Армуша. Зар не вуче на име Рамуш? Да није Дашина и Рмушева мајка била Руговка?

Има и корушко/словеначко презиме Ramusch.

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 133
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Шекулар
« Одговор #218 послато: јун 21, 2016, 08:58:13 поподне »
Има и корушко/словеначко презиме Ramusch.

Мислим да у овом случају нема везе са тим из очигледних разлога.

Немају Словенци никакве везе са српско-албанском лингвокултуралном контактном зоном.   ;)

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Шекулар
« Одговор #219 послато: јун 21, 2016, 09:14:34 поподне »
Мислим да у овом случају нема везе са тим из очигледних разлога.

Немају Словенци никакве везе са српско-албанском лингвокултуралном контактном зоном.   ;)

Од вишка података не боли глава - зар не? ::)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #220 послато: јун 21, 2016, 09:23:35 поподне »
Не знам, Србине брате, мислим да је све ово далеко од шекуларских Вајмеша. Кренули смо од тобожњег "војводе Вајмеша". Све ово што си нашао носи неке назнаке, али не могу да нађем неку везу.

Искрено, с обзиром на вајмешко порекло из области Дробњака, и на чињеницу да већи део Дробњака (Новљани) има норманско порекло, све више ми то Вајмеш звучи германски, и може бити покупљено од наших "Нормана"...

Иначе, Мушо од којег су Рмуши нема везе с Вајмешима. Вајмеши су досељеници у Шекулар изу 17. века, а Рмуши од старошекуларских Војводића. Лично, мислим да је презиме Рмуш упрошћена варијаната старијег Радмуж. У Шекулару имамо старо братство Радмужевића. Није немогуће да су Рмуши у ствари Радмуж(евић)и прибраћени уз војводску кућу. С обзиром да имамо неколико Шекулараца који су се тестирали у мајској акцији (захваљујући нашем Раду Бракочевићу), и то би требало ускоро бити расветљено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #221 послато: јун 21, 2016, 09:53:13 поподне »
Искрено, с обзиром на вајмешко порекло из области Дробњака, и на чињеницу да већи део Дробњака (Новљани) има норманско порекло, све више ми то Вајмеш звучи германски, и може бити покупљено од наших "Нормана"...

Iедина два британска имена коiа су и иоле слична Вајмеш су Weymouth и Wemyss
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #222 послато: јун 21, 2016, 10:00:15 поподне »
Мислио сам на нешто швабскије, нпр. Weimesch.

Обрати пажњу на ово:

https://lb.wikipedia.org/wiki/Weimeschkierch
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #223 послато: јун 21, 2016, 10:08:43 поподне »
Добар си Небо :) Ваiмеши из Луксенбурга 8) Предпостављам да Weimesch од Weihmesse (Литургија/Служба) потиче.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 133
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Шекулар
« Одговор #224 послато: јун 21, 2016, 10:16:33 поподне »
Не знам, Србине брате, мислим да је све ово далеко од шекуларских Вајмеша. Кренули смо од тобожњег "војводе Вајмеша". Све ово што си нашао носи неке назнаке, али не могу да нађем неку везу.

Искрено, с обзиром на вајмешко порекло из области Дробњака, и на чињеницу да већи део Дробњака (Новљани) има норманско порекло, све више ми то Вајмеш звучи германски, и може бити покупљено од наших "Нормана"...

Иначе, Мушо од којег су Рмуши нема везе с Вајмешима. Вајмеши су досељеници у Шекулар изу 17. века, а Рмуши од старошекуларских Војводића. Лично, мислим да је презиме Рмуш упрошћена варијаната старијег Радмуж. У Шекулару имамо старо братство Радмужевића. Није немогуће да су Рмуши у ствари Радмуж(евић)и прибраћени уз војводску кућу. С обзиром да имамо неколико Шекулараца који су се тестирали у мајској акцији (захваљујући нашем Раду Бракочевићу), и то би требало ускоро бити расветљено.

Баш чуди то што је све у назнакама. Притом увек долазе само нова питања. Онда имамо и Ровинског који прави збрку. Ко ће га знати на шта је мислио. Ајде да замислимо да је био неки дробњачки Норман Војвода Вајмеш али шта ће он с милим богом у Кроји? Или Ровински није у праву или нико није у праву. Мистерија се наставља.  :(

Ово за Радмужа је врло могуће.  ;)

Iедина два британска имена коiа су и иоле слична Вајмеш су Weymouth и Wemyss

Мислио сам на нешто швабскије, нпр. Weimesch.

Обрати пажњу на ово:

https://lb.wikipedia.org/wiki/Weimeschkierch

Ово може бити ако су Вајмеши били неко недробњачко братство (у шта нам указује ХГ И2а) које је желело да се прибије уз неко друго дробњачко које води порекло од неког војводе Вајмеша. У том случају имали би две групе родова - И1 и И2 од којих би Ћетковићи били ДН. Који су онда прави П109?

Од вишка података не боли глава - зар не? ::)

Наравно, можда сам пребрзо прокоментарисао.  :)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #225 послато: јун 21, 2016, 10:46:05 поподне »
  Предак Рмуша је Мушо, брат војводе Даше Шекуларца. Мушо је био чобанин. Право име му је било Радосав. Мушо се ожени лијепом Малесорком, која се уда без питања и одобрења родитеља. Различита вјероисповијест. Малесорка је била  Латинка - католкиња.  Мора да је била из Малесије, или прије  него што је фис Кељменди, односно  фис  Клименти ( што је исто) пријешао на ислам.  Малесорка је имала пет брата. Један од браће је хтио да се освети Мушу. Тако је и било. Њен брат је ранио Муша ножем у грло у намјери да га закоље. Мушо је био висок преко два метра... и некако се одбранио. Није хтио да убије шурака. Опростио му је живот због лијепе и заносне Малесорке.  Развила се љубав између двоје младих различите  вјере. Договор је пао  да направе помир.  То се десило некако послије  погибије  шекуларских чобана (33) које су поклали Клименти на планини Мокра. Даша није био за помир и протјерао је Муша на други крај Шекулара звани Стране или касније Рмуши. Малесорка је родила Мушу четири сина. Од њих су четири огранка Рмуша.  Мушо је осјећао посљедице ране које је у грлу задобио од свога шуре. Када човјек тешко дише каже се да рпуће или арпуће. Временом, испред надимка Мушо додато је слово "Р" или "Ар", и тако је настало презиме Рмуш или Армуш.  У Шекулару се презивају Рмуши, а на Косову и Метохији Армуши.
Мушо је  кратко живио, око педесет година. Умро је и сахрањен на Улици у Шекулару.  Ја само преносим оно што сам слушао  од оца, и што сам нашао  да су  писали о Шекулару. Занимљиво би било да чујемо комшију Руговца, о наведеном догађају, односно љубави  Шекуларца и Малесорке. Питање је  да ли се то десило прије или послије турске разуре фиса Кељменди, и њиховог протјеривања на Пештер?   Слутим  да је то била  релација Шекуларци - Клименте из Малесије, прије  настањивања у Ругову? Небо је у праву када каже да ће  ДНК  тест неких тестираних  Шекулараца показати право стање о сродности Дашића и Рмуша, односно Армуша. Сматрам да презиме Рмуш не треба везивати за старошекуларски род Радмужевића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #226 послато: јун 21, 2016, 10:57:12 поподне »
Добар си Небо :) Ваiмеши из Луксенбурга 8) Предпостављам да Weimesch од Weihmesse (Литургија/Служба) потиче.

Сад ти у спрдњу...
Нигде нисам рекао да су Вајмеши из ЛуксеМбурга, већ да постоји таква реч у германским језицима. Мислим да сам раније навео и онај топоним Ваимеш у Русији.
Не тврдим ништа, само хоћу да укажем да корен овог назива можемо тражити и на некој другој страни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #227 послато: јун 21, 2016, 11:01:16 поподне »
Ово може бити ако су Вајмеши били неко недробњачко братство (у шта нам указује ХГ И2а) које је желело да се прибије уз неко друго дробњачко које води порекло од неког војводе Вајмеша. У том случају имали би две групе родова - И1 и И2 од којих би Ћетковићи били ДН.

Тако нешто сам и ја мислио кад сам написао на могућ германски корен овог имена. Или, нпр, да су Новљани дали такав надимак неком старинцу (ДН).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #228 послато: јун 21, 2016, 11:05:58 поподне »
Сад ти у спрдњу...
Нигде нисам рекао да су Вајмеши из ЛуксеМбурга, већ да постоји таква реч у германским језицима. Мислим да сам раније навео и онај топоним Ваимеш у Русији.
Не тврдим ништа, само хоћу да укажем да корен овог назива можемо тражити и на некој другој страни.

Извини Небо, уопште ми то ниiе била намера. Напротив -свидело ми се!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #229 послато: јун 21, 2016, 11:11:48 поподне »
Извини Небо, уопште ми то ниiе била намера. Напротив -свидело ми се!

И мени  :D

Сад смо тек направили збрку. Имамо топоним у Русији, црквени германски назив, средњевековни војни логор у североисточној Албанији. Па ко схвати...
Мада, све има неку могућу везу: Русија и ДН иду једно уз друго; такође и дробњачки Нормани са германским називом, а и Кастриотин војвода по предању, можда...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #230 послато: јун 21, 2016, 11:50:06 поподне »
Можда iе војвода Ваiмеш - воiвода Вилмош (мађ. Wilhelm, William, Guillaume)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #231 послато: јун 22, 2016, 02:13:41 пре подне »
  Предак Рмуша је Мушо, брат војводе Даше Шекуларца. Мушо је био чобанин. Право име му је било Радосав. Мушо се ожени лијепом Малесорком, која се уда без питања и одобрења родитеља. Различита вјероисповијест. Малесорка је била  Латинка - католкиња.  Мора да је била из Малесије, или прије  него што је фис Кељменди, односно  фис  Клименти ( што је исто) пријешао на ислам.  Малесорка је имала пет брата. Један од браће је хтио да се освети Мушу. Тако је и било. Њен брат је ранио Муша ножем у грло у намјери да га закоље. Мушо је био висок преко два метра... и некако се одбранио. Није хтио да убије шурака. Опростио му је живот због лијепе и заносне Малесорке.  Развила се љубав између двоје младих различите  вјере. Договор је пао  да направе помир.  То се десило некако послије  погибије  шекуларских чобана (33) које су поклали Клименти на планини Мокра. Даша није био за помир и протјерао је Муша на други крај Шекулара звани Стране или касније Рмуши. Малесорка је родила Мушу четири сина. Од њих су четири огранка Рмуша.  Мушо је осјећао посљедице ране које је у грлу задобио од свога шуре. Када човјек тешко дише каже се да рпуће или арпуће. Временом, испред надимка Мушо додато је слово "Р" или "Ар", и тако је настало презиме Рмуш или Армуш.  У Шекулару се презивају Рмуши, а на Косову и Метохији Армуши.
Мушо је  кратко живио, око педесет година. Умро је и сахрањен на Улици у Шекулару.  Ја само преносим оно што сам слушао  од оца, и што сам нашао  да су  писали о Шекулару. Занимљиво би било да чујемо комшију Руговца, о наведеном догађају, односно љубави  Шекуларца и Малесорке. Питање је  да ли се то десило прије или послије турске разуре фиса Кељменди, и њиховог протјеривања на Пештер?   Слутим  да је то била  релација Шекуларци - Клименте из Малесије, прије  настањивања у Ругову? Небо је у праву када каже да ће  ДНК  тест неких тестираних  Шекулараца показати право стање о сродности Дашића и Рмуша, односно Армуша. Сматрам да презиме Рмуш не треба везивати за старошекуларски род Радмужевића.


Nemogu ti odgovoriti u vezi ljubavi Muša i Malisorke. Sigurno je bilo pre nego što su Rugovci prihvatili islam. Treba računati generacije od tebe do Muša pa će se lako utvridi kad je to bilo. Sigurno da to nije bio pojedinačni slučaj . Inače mi u Rugovu smo najkasnije islamizovani (formalno) a praktično se ništa nije izmenilo. Islamizacija je bila polaka počela je početkom a završena je krajem 18 veka. Sela bliže Peći su ranije islamizovana a mi u Gornji deo kasnije.


Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Шекулар
« Одговор #232 послато: јун 22, 2016, 10:17:22 пре подне »

Nemogu ti odgovoriti u vezi ljubavi Muša i Malisorke. Sigurno je bilo pre nego što su Rugovci prihvatili islam. Treba računati generacije od tebe do Muša pa će se lako utvridi kad je to bilo. Sigurno da to nije bio pojedinačni slučaj . Inače mi u Rugovu smo najkasnije islamizovani (formalno) a praktično se ništa nije izmenilo. Islamizacija je bila polaka počela je početkom a završena je krajem 18 veka. Sela bliže Peći su ranije islamizovana a mi u Gornji deo kasnije.

Деда ми је причао о исламизацији  Руговаца. Узми са резервом причу јер се слабо сећам детаља.  По тој причи,  наводно су улазили обувени у џамију, а а када се хоџа жалио неком бегу , овај му је рекао пусти их , изуће се и они временом.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Шекулар
« Одговор #233 послато: јун 22, 2016, 10:24:48 пре подне »

Nemogu ti odgovoriti u vezi ljubavi Muša i Malisorke. Sigurno je bilo pre nego što su Rugovci prihvatili islam. Treba računati generacije od tebe do Muša pa će se lako utvridi kad je to bilo. Sigurno da to nije bio pojedinačni slučaj . Inače mi u Rugovu smo najkasnije islamizovani (formalno) a praktično se ništa nije izmenilo. Islamizacija je bila polaka počela je početkom a završena je krajem 18 veka. Sela bliže Peći su ranije islamizovana a mi u Gornji deo kasnije.
Мени је баба од Армуша. Њени су дошли између два рата у Метохију у Накло код Пећи из Шекулара. Мислим да је разлика у  Рмуш и Армуш везана за попис, и да су их пописивачи у Метохији  различито писали у односу на то како је ко изговарао( барем је мој отац тако тврдио), што опет не значи да је тачно. Има из  Метохије и Рмуша и Армуша.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Шекулар
« Одговор #234 послато: јун 22, 2016, 10:26:47 пре подне »
Мени је баба од Армуша. Њени су дошли између два рата у Метохију у Накло код Пећи из Шекулара. Мислим да је разлика у  Рмуш и Армуш везана за попис, и да су их пописивачи у Метохији  различито писали у односу на то како је ко изговарао( барем је мој отац тако тврдио), што опет не значи да је тачно. Има из  Метохије и Рмуша и Армуша.
Погрешно сам цитирао, али нема везе :)

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #235 послато: јун 22, 2016, 11:38:01 пре подне »
Деда ми је причао о исламизацији  Руговаца. Узми са резервом причу јер се слабо сећам детаља.  По тој причи,  наводно су улазили обувени у џамију, а а када се хоџа жалио неком бегу , овај му је рекао пусти их , изуће се и они временом.

Da tako se priča zemljače. Inače u Rugovo postoje u svakom selu crkvišta, gde su temelji razrušenih crkava. U selu Kućište je obnovljena katolička crkva donacijama svih Rugovaca.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #236 послато: јун 22, 2016, 01:08:42 поподне »
 Руговац је кратко и добро описао процес исламизације у Ругови.  Прича је дужа. Ушли Руговци у џамију обувени са опанцима. Кадија замјери хоџи зашто их је пустио у опанцима у џамију, а хоџа му је одговорио:"Ја сам их увео са опанцима у џамију, а ти им сада скини опанке". Милићу, добро си то запамтио од ђеда. Има сличних варијација на ту тему. Комшија Руговац може са извора да нам  пренесе казивања...
 Некада су у у 13. насеља у цијелој Ругови биле двије џамије: једна у Малом Штупељу, а друга у Дрењу. До балканских ратова је била још једна у Кошутанима, па је срушена и од ње направљена школа.
Ево питања:
Колико данас има џамија у Ругови? Да ли су и даље у селу Кошутани, више Пепића у употреби називи мјеста:Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)? Да ли се стари коњски пут који је долазио из Кућишта за Мокру и Шекулар и даље зове српски пут? Како се зову други краци пута који иду према Шекулару? Ко је Станиша Руговац? Да ли је он Србин, како мисле Срби, или је он  Малисор? Да ли се иза Ђек Станише  крије Станиша Руговац ?, који је  опјеван у епској пјесми на српском језику. Да ли се близу  Јошанице ( Станкаја) у планини налазе ливаде под именом Иванове ( по Ивану Гушу Дашићу) које су дате на име крвнине?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #237 послато: јун 22, 2016, 01:54:12 поподне »
Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)?

Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 133
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Шекулар
« Одговор #238 послато: јун 22, 2016, 03:37:26 поподне »
Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Добро запажање Синиша.  ;)

Илири?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #239 послато: јун 22, 2016, 06:44:32 поподне »
Руговац, да ли знаш ког порекла је муслимански живаљ из села Пепићи, да ли су искључиво Клименти или их има и који воде порекло из других малисорских племена?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #240 послато: јун 22, 2016, 08:11:58 поподне »
Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.

Добро запажање Синиша.  ;)

Илири?

Не бих то повезивао са Илирима, јер Илири ове речи нису могли пренети Словенима нити Арбанасима. Једноставно, у време кад су се Словени па Арбанаси доселили на Балкан, Илира више није било у том етничком облику.
Ради се, вероватније, о каснијем процесу, када су и једни и други преузели неке речи од романизованих Влаха (помињали смо Сермезијане, а и млетачки утицај постаје јак од краја 14. века).
Словени (Срби) и Арбанаси су у суживоту, једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. Везе, како рече Синиша, свакако постоје, па тако и језичке. Ови народи живе једни поред других већ столећима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #241 послато: јун 22, 2016, 08:12:55 поподне »
 По Мирку Барјактаровићу  у вријеме његовог истраживања, становништво села Пепићи (Pepić) је углавном од рода Љаић осим двије куће рода   Вукл.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 671
  • shí shì qiú shì
Одг: Шекулар
« Одговор #242 послато: јун 22, 2016, 09:23:27 поподне »
Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.
Те промене у позајмљеницама се не дешавају насумично већ постоји наука која се зове историјска фонетика и она прати гласовне промене које су се одигравале у историјским периодима у неком језику, што се може пратити законитостима при променама у позајмљеницама. из canis није могло да пређе у qen у српском језику, у албанском је могло.

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Шекулар
« Одговор #243 послато: јун 22, 2016, 10:04:06 поподне »
Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.

Не бих то повезивао са Илирима, јер Илири ове речи нису могли пренети Словенима нити Арбанасима. Једноставно, у време кад су се Словени па Арбанаси доселили на Балкан, Илира више није било у том етничком облику.
Ради се, вероватније, о каснијем процесу, када су и једни и други преузели неке речи од романизованих Влаха (помињали смо Сермезијане, а и млетачки утицај постаје јак од краја 14. века).
Словени (Срби) и Арбанаси су у суживоту, једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. Везе, како рече Синиша, свакако постоје, па тако и језичке. Ови народи живе једни поред других већ столећима.
Ко ће га знати, али имамо баш пунп латинизама -клак,комастри, мргињ, пршут, бранзар,  банак,
бисаге, цима, ђардин или жардин, химбуља, качун, калчине, пјат, сакет, шкип, баул,бронзин, кантинела, котула, капута.... То су данас скоро архаизми осим на селима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #244 послато: јун 22, 2016, 10:31:33 поподне »
из canis није могло да пређе у qen у српском језику, у албанском је могло.

Нисам ја ни рекао нешто супротно. Написах да су једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. И мени "ћено" више звучи као позајмљеница из албанског.
То што и у Босанској Крајини користе ту реч, указује на порекло тамошњег становништва из подручја где су њихови преци могли доћи у додир с Албанцима. Вероватно у Црној Гори, мада није искључено ни да су је донели албански досељеници у Далмацију.
Само хтедох рећи да то нема везе са Илирима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #245 послато: јун 22, 2016, 10:46:52 поподне »
Ко ће га знати, али имамо баш пунп латинизама -клак,комастри, мргињ, пршут, бранзар,  банак,
бисаге, цима, ђардин или жардин, химбуља, качун, калчине, пјат, сакет, шкип, баул,бронзин, кантинела, котула, капута.... То су данас скоро архаизми осим на селима.

Логично, с обзиром на вишевековно присуство Млетачке републике у блиском суседству и утицај који је њихово присуство имало (не само политички, него и културни и језички). Да мноштво (рекао бих - већи део) латинизама потиче из периода њиховог утицаја, говори и чињеница да, конкретно у ЦГ, много више оваквих туђица има у Боки и Приморју и у Старој ЦГ (четири нахије), а верујем и код вас у ниској Херцеговини, него што их је у Брдима и на северу ЦГ, где је утицај Млечана био далеко мањи или незнатан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #246 послато: јун 22, 2016, 10:56:12 поподне »
Руговац је кратко и добро описао процес исламизације у Ругови.  Прича је дужа. Ушли Руговци у џамију обувени са опанцима. Кадија замјери хоџи зашто их је пустио у опанцима у џамију, а хоџа му је одговорио:"Ја сам их увео са опанцима у џамију, а ти им сада скини опанке". Милићу, добро си то запамтио од ђеда. Има сличних варијација на ту тему. Комшија Руговац може са извора да нам  пренесе казивања...
 Некада су у у 13. насеља у цијелој Ругови биле двије џамије: једна у Малом Штупељу, а друга у Дрењу. До балканских ратова је била још једна у Кошутанима, па је срушена и од ње направљена школа.
Ево питања:
Колико данас има џамија у Ругови? Да ли су и даље у селу Кошутани, више Пепића у употреби називи мјеста:Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)? Да ли се стари коњски пут који је долазио из Кућишта за Мокру и Шекулар и даље зове српски пут? Како се зову други краци пута који иду према Шекулару? Ко је Станиша Руговац? Да ли је он Србин, како мисле Срби, или је он  Малисор? Да ли се иза Ђек Станише  крије Станиша Руговац ?, који је  опјеван у епској пјесми на српском језику. Да ли се близу  Јошанице ( Станкаја) у планини налазе ливаде под именом Иванове ( по Ивану Гушу Дашићу) које су дате на име крвнине?

1. Što se tiče tih toponima postoji studija o toponijim od Hasana Mujaja gde je to obradjeno. Za ovo eto pominješ sam čuo, tako se govori.

2. Gjek Stanisha je Stanishin sin to nije ista osoba. On je bio Malisor a ne Srbin. Ime nije bitno. Da je bio Srbin Muriqi bi govorili svi srpski. Nemože se ići samo po imenu. Kad sam prikupljao podatke za moju knjigu o rugovski familijam imao sam dosta pokušaja da me ubede da se Gjek zvao Stanishta a ne Stanisha jer to zvuči srpski kao i kod mog pretka Stank Nike. Neki moji rodjaci pokušavali da izmene ime u Stak Nika jer Stank Nika zvuči previše srpski. Ja sam to odbio jer ja nepišem kako to neko želi no kako je bilo.

Pogrešno je traženje etnosa u proslošti o imenu, gde albanska strana za svakogo Leku ili Gjeku govori da je bio albanac ili katolik a
kod srpske stane je svaki Miloš ili Bogdan srbin.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #247 послато: јун 22, 2016, 10:59:51 поподне »
Руговац, да ли знаш ког порекла је муслимански живаљ из села Пепићи, да ли су искључиво Клименти или их има и који воде порекло из других малисорских племена?

Da li misliš na Pepiće u Rugovu ili Pepiće kod Murina.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #248 послато: јун 22, 2016, 11:03:15 поподне »
Pogrešno je traženje etnosa u proslošti o imenu, gde albanska strana za svakogo Leku ili Gjeku govori da je bio albanac ili katolik a
kod srpske stane je svaki Miloš ili Bogdan srbin.

Право збориш.
Ових дана баш проучавам Скадарски земљишник из 1416. Ту можемо видети комбинације албанског имена и словенског патронима и обрнуто. Сличних појава има и у средњевековним повељама и у раним турским дефтерима.
С обзиром на измешаност популација, нарочито у пограничним брђанско-малесорским крајевима, не треба доносити закључке према личним именима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #249 послато: јун 22, 2016, 11:11:31 поподне »
Da li misliš na Pepiće u Rugovu ili Pepiće kod Murina.
Pepiće kod Murina.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #250 послато: јун 22, 2016, 11:22:56 поподне »
Pepiće kod Murina.

tamo postoje albanske familije
Bacaj i Drejaj su tu odavno. Oni su iz fisa Zatrijepač.
Pored njih ima je jedna kuća mojega bratstva  Lajqi koja se tamo preziva Rugovac
a ima i jedna kuća Lekaj koji su katolici. Za njih ne znam odakle su ali biće da su Kelmendi

Oni su skoro svi odseljeni a mislim da ti Drejaj ili Dreići na srpskom više ne znaju albanski,

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Шекулар
« Одговор #251 послато: јун 23, 2016, 11:04:18 поподне »
tamo postoje albanske familije
Bacaj i Drejaj su tu odavno. Oni su iz fisa Zatrijepač.
Pored njih ima je jedna kuća mojega bratstva  Lajqi koja se tamo preziva Rugovac
a ima i jedna kuća Lekaj koji su katolici. Za njih ne znam odakle su ali biće da su Kelmendi

Oni su skoro svi odseljeni a mislim da ti Drejaj ili Dreići na srpskom više ne znaju albanski,

Андрија Јовићевић у свом раду "Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар" из 1921. године наводи да су у Пепићима од муслимана живели Бацовићи (7 кућа), Цуковићи (2 куће) и Дреићи (4 куће) који су сви пореклом из Затријебача. На албанском су та презимена Bacaj, Cukaj и Drejaj. Поред њих у селу су били још и Гојковићи (1 кућа) који су били православци.

Да ли знаш којим случајем када су се у Пепиће доселиле породице Lajqi и Lekaj? Јовићевић их не наводи, а било би необично да су досељене након Балканских ратова јер је познато да су Албанци напуштали Полимље у том периоду (на пример Клименти су у потпуности напустили Новшиће).

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #252 послато: јун 24, 2016, 01:54:42 пре подне »
To što je napisao Jovićević nije tačno. Ti Cukovići tamo nikada nisi živeli.  U to doba su tamo već bili Lajqi ali oni tamo nose prezime Rugovac po Rugovu odakle su doseljni. Doselil su tamo zbog krvi. 
Za Lekaje ću videti pa ću ti javiti. Sva ta četiri bratstva imaju još uvek kuće i zemlju u Pepiće. 

Albanaca nije bilo samo u Pepiće i Novšiće nego i u Ržanicu. U Ržanici su živeli Shalunaj, Shabaj, Lukaj, Çelaj, Tahiraj, Novaj itd. Ovi Novaji ili Novovići su isto bratstvo sa Crnogorcima Novovićima u istom selu. Veliki deo tih iz Ržanice su doselili u Peć i okolini a oni što su u Plav su skoro svi danas Bošnjaci. Mislim da niko mladji od 40 godina ne zna albanski.

Ван мреже Чера

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
  • I2a1b Динарац Јужни
Одг: Шекулар
« Одговор #253 послато: јун 29, 2016, 02:25:39 поподне »
Тачно, Благоје Лабуда Гојкова из сусједне Велике је побјегао у Ругову због убиства брата, и прибио се уз род Љајић.
Видоје имаш погрешну информацију. Према причи Момчила Мома Гојковића, крајем 19 века у братству Гојковића у Велици забележено је тешко братоубиство, Лабуда Гојковога је убио брат Вељо. Од Веља потичу „трбушчић“ Вељовићи–Марковићи, односно Дрндари Гојковићи. Што се тиче Благоја Лабудовог кад је пребегао у Ругову (разлог не знам вероватно је бежао од стрица да не убије и њега) са собом је повео и млађег брата Радоја, који је 1912. године у Првом Балканском рату дочекао Црногорску војску у Kућиштима и са њом стигао до Швањског моста на Белом Дриму где се Црногорска војска састала са Српском војском и од тога Благоја су Љајићи из Ругове. Видим да је господин Rugovac активан и на сајту мог села Велика.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #254 послато: јун 29, 2016, 02:44:39 поподне »
Видоје имаш погрешну информацију. Према причи Момчила Мома Гојковића, крајем 19 века у братству Гојковића у Велици забележено је тешко братоубиство, Лабуда Гојковога је убио брат Вељо. Од Веља потичу „трбушчић“ Вељовићи–Марковићи, односно Дрндари Гојковићи. Што се тиче Благоја Лабудовог кад је пребегао у Ругову (разлог не знам вероватно је бежао од стрица да не убије и њега) са собом је повео и млађег брата Радоја, који је 1912. године у Првом Балканском рату дочекао Црногорску војску у Kућиштима и са њом стигао до Швањског моста на Белом Дриму где се Црногорска војска састала са Српском војском и од тога Благоја су Љајићи из Ругове. Видим да је господин Rugovac активан и на сајту мог села Велика.


Od toga Blagoja nisu Lajqi iz Rugove, nego se on pribio uz Lajqe i ušao u bratstvo Lajqi. To nije jedno isto.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #255 послато: јун 29, 2016, 03:45:32 поподне »
 Комши