Форум - Порекло

Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Nebo септембар 01, 2015, 10:27:11 пре подне

Наслов: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 10:27:11 пре подне
Недавно је ЦАНУ постхумно објавила књигу Мирка Барјактаровића o Шекулару, где су обједињени поред овог и неки ранији његови текстови објављивани по часописима. Књига је објављена у малом тиражу, а ја сам до ње дошао захваљујући неким ЦГ везама нашег „пореклаша“ Рада Бракочевића  ;).
Да се мало похвалим, поседујем већину до сада објављених књига о Шекулару, аутора (хронолошки) Радоја Кастратовића, Голуба Бракочевића, Миомира Дашића, Благоја Шарића, Рада Бракочевића и горе наведену.
Можда би неког занимало, па ћу видети с Јовицом да се то скенира и окачи у дигиталну библиотеку Порекла.

Небо, занимљиво да се за Шекуларце тврди да су доселили из Босне, "са Змијања".

Не знам да ли имамо тестираних који, према предању, воде порекло од Петра Шекуларца?

Знам да имамо Девиће I2a DN, који су Ћеткови потомци и који су наводно доселили из Дробњака.

Можда су и они део те групе која је дошла из Босне, што би било веома занимљиво с обзиром да се налазе у роду В, где су и многе породице далматинских Срба.

Ови Срби из Далмације досељени су углавном из Босне (Змијање и Бјелајско Поље).

Не знам колико је ово реално, зато што се у оквиру овог рода (В), налазе и породице са Косова, из цент. Србије, итд. Међутим, Девићи су генетски најближи управо овим Далматинцима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 10:30:42 пре подне
Становништво Шекулара се дели на неке четири групе. Старошекуларце, Ћетковиће, усељене Васојевиће и остале мање усељеничке родове.

Није искуључено порекло дела Старошекулараца из Босне. То би били Војводићи (Дашићи, Рмуши, Булићи) и више родова који се заједнички зову Радмужевићи (Лекићи, Кењићи, Томовићи, Спалевићи, Кукаљи, Маслари, Бошковићи). Они су у Шекулару већ јако дуго, поуздано од почетка 14. века, када се племе помиње у Светостефанској хрисовуљи (1316), па Шекуларци спадају међу најстарија племена ЦГ. Војводићи фигурирају као потомци војводе Петра Шекуларца. Дашићи и Булићи потичу од војводе Димитрија Даше Војводића (око 1660 - око 1730), а Рмуши од његовог рођеног брата.

Предак Вуковића (разгранато братство које потиче од Вука Маринкова „Љевака“ - Бракочевићи, Бошковићи, Јашовићи, Матовићи, Шарићи, Гојковићи, Божовићи, Живковићи, Поповићи, Лабудовићи) дошао је у 17. веку из Цуца. Њима сродни, али не директни Вукови потомци су Ивановићи.

Половином 18. века у Шекулар се досељавају Портићи, чија је старина из Ћеклића (братство Рајковићи). У селу Мезгале од половине 18. века живели су Зоговићи, чије порекло је са Цетиња. О њима смо писали на теми „Нови тестирани на Српском ДНК пројекту“. Код двојице потомака овог рода утврђена је ХГ Г2а. Осим њих, има још неколико мањих усељеничких родова из Братоножића, Мораче и Зете.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 10:32:37 пре подне
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 10:34:07 пре подне
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 10:35:58 пре подне
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша септембар 01, 2015, 11:05:45 пре подне
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.

Уколико Церовићи нису I1 P109, прича о Новљанима, на неки начин, "пада у воду".

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша септембар 01, 2015, 11:23:29 пре подне
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Тако нешто сам и ја помислио.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих.

На основу свега што смо читали о Кричима, стиче се утисак да су ипак староседеоци Балкана. Можда припадају неком старијем огранку R1b. Неки аутори верују да су Кричи балкански Келти, па можда и западна R1b долази у обзир?

Ипак, ова "келтска теорија" није толико стабилна. Не зна се колико је келтски утицај био јак и да ли је уопште постојао у том делу Балкана.


Крича је било и по Крајинама. У Босанској Крајини су живели око Петровца, у Далмацији их је било око Дрниша (варијанте: Кричке, Кричковићи). Славе углавном Св. Николу и Ђурђевдан.

Нека ово буде и позив Кричкама за днк анализу. Заиста су мистериозно братство и њиховим тестирањем би разоткрили многе недоумице, које се пре свега односе на становништво Старе Херцеговине.



Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша септембар 01, 2015, 11:32:30 пре подне
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".

Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009

(https://books.google.rs/books?id=5SkqAQAAMAAJ&pg=PA110&img=1&pgis=1&dq=vajme%C5%A1i&sig=ACfU3U3Mtf23T_vRdulXyb3NgY5al4GHPw&edge=0)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 11:47:03 пре подне
Уколико Церовићи нису I1 P109, прича о Новљанима, на неки начин, "пада у воду".

Немамо тестираних ни из великих "новљанских" братстава Косорића и Вуловића.
Неспорно је да део Дробњака носи I1 P109 (Косовчићи и још неки родови) и ја бих те назвао Новљанима.
Уколико Церовићи (и остали) нису та ХГ, пада прича о њиховом сродству, а вероватно и о заједничком доласку из Босне.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 11:51:40 пре подне
Крича је било и по Крајинама. У Босанској Крајини су живели око Петровца, у Далмацији их је било око Дрниша (варијанте: Кричке, Кричковићи). Славе углавном Св. Николу и Ђурђевдан.

Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 11:54:59 пре подне
"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.

Никад нисам чуо за овако нешто.
Пази, предање везује "војводу Вајмеша" за Ђурђа Кастриота, а ту је негде и Црни Дрим  ???
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша септембар 01, 2015, 12:02:56 поподне
Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0

Нисам знао за овај податак.

Балордића иначе има у Херцеговини. Огранак су Љубибратића који су, према легенди, досељени из Италије у Требиње средином 11. века.

Реч балорда заиста има италијански корен. У буквалном преводу значи: глуп, лакомислен, итд...

Писали смо раније о Балордићима. Код Румуна постоји реч balaor - змај.

У сваком случају, то што се овај облик (balorda, balaor) јавља код Италијана и Румуна, може указивати на потенцијално влашко порекло, мада не мора да значи, наравно.


Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша септембар 01, 2015, 12:04:16 поподне
Никад нисам чуо за овако нешто.
Пази, предање везује "војводу Вајмеша" за Ђурђа Кастриота, а ту је негде и Црни Дрим  ???

Управо то. :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 01, 2015, 12:22:28 поподне
Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin септембар 01, 2015, 12:42:19 поподне
@Nebo zanima me da li su bratstvo Šekularci (ne pleme) ogranak jednog od već pomenutih bratstava ili nose to prezime od davnina? slave Đurdevdan i jedino što znam je da su potomci čuvenog Petra.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 01:06:07 поподне
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Да. Њега је помињао Лубурић. Постојали су још двојица после њега - Лаока и Балорда. У њихово време, Кричи  су били већ сасвим истиснути из Комарнице и Језера. Део је тада отишао у Горњу Морачу, одакле су, касније, потиснути од Брђана. Можда би најстарији морачки родови могли имати неке везе с њима.
Не могу сад да ти кажем тачан извор за ову двојицу кричких главара, јер нисам код куће, а то је једна књига о Морачи. Дојавићу  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 01:09:26 поподне
@Nebo zanima me da li su bratstvo Šekularci (ne pleme) ogranak jednog od već pomenutih bratstava ili nose to prezime od davnina? slave Đurdevdan i jedino što znam je da su potomci čuvenog Petra.

Нису они, Брђанине, потомци Петра Шекуларца (то је вероватно неко хтео да се "џекира", па је своје презиме повезао са чувеним војводом). Шекуларци који славе Ђурђевдан су род из братства Ћетковића. Живе у Горњим селима.
Написах о старошекуларским братствима детаљно, а о свом нисам. Сад довршавам и то, па ћу окачити. Па ћеш и за ове Шекуларце видети где спадају и кад су настали.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin септембар 01, 2015, 01:12:29 поподне
Zahvaljujem na odgovoru Nebo. Imam rodbinu u tom kao i u nekim drugim šekularskim bratstvima i to predanje sam čuo od njih.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 01:59:32 поподне
Братство Ћетковића грана се од четири сина Ћетка Илијина:

1. од првог сина (име непознато) су Церовићи у Белом Пољу код Пећи и њихов огранак Поповићи у Беранама (од једног свештеника повратника). У Чедову код Сјенице има фамилија Шекуларац која потиче од ових Церовића.

2. од другог сина Вујка је бројно братство Шекуларци у Горњим селима и Курикућама подно Бјеласице. Од њих потичу и Ристићи из околине Врњачке Бање и Ристовићи у Горњој Јабланици, у селу Маровац насељеном од црногорских „крсташа“ крајем 19. стољећа.

3. од трећег сина Вучине је већи број родова у Шекулару и широм Полимља: од Радоње Вучининог су Пантовићи, Алексићи и Вучинићи (они су најдуже, неки све до 1935, носили братствено име Ћетковић као презиме). Од Јована Вучининог су Девићи у селу Ровца (између Шекулара и Доње Ржанице) и њихов огранак Асовићи. Од најмлађег Вучининог сина, коме нисам успео сазнати име, развили су се ровачки родови Милуновићи, Недовићи, Никићи, Радошевићи и Ивовићи. Још четири рода у беранском крају вуку корене од ове гране Ћетковића, али се не зна тачно од кога потичу, и то су: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Брунчевићи и Стијовићи у Будимљи.
Од овог огранка је и већи број родова исељених у Метохију од средине 19. века надаље: Петровићи, Крстићи, Миловановићи, Манојловићи и Зарићи (у Гораждевцу), Јововићи, Марковићи, Галевићи и Вучетићи (у Пећи), Вучинићи у селу Благаје, Галићи у селу Накло.

4. од најмлађег Ћетковог сина Вујице су: Бабићи у Шекулару, Калудри и Будимљи и огранци Бабића: Томовићи, Милошевићи и Млађеновићи у Ровцима и Доњој Ржаници, Ђорђијевићи у Мурини и Ђоровићи у Шекулару.

Дакле, за тристо година, од једног претка развило се разгранато братство са 37 презимена! Додуше, највећи део тих родова је настао у блиској прошлости и ради се о малобројним родовима. По бројности у братству Ћетковића предњаче Шекуларци, Бабићи и Томовићи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 02:04:16 поподне
Племенска слава Шекулара је Свети Илија.
Старошекуларци славе Светога Јована, а Ћетковићи Светога Ђорђа (Ђурђев-дан).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 03:01:10 поподне
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Искрено говорећи, мени сва та наводно кричка / матарушка имена (у то улазе још и Сумор и Рамеза) звуче као измишљотина...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin септембар 01, 2015, 03:05:12 поподне
Odličan si posao odradio Nebo. svaka čast.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 01, 2015, 03:16:24 поподне
Искрено говорећи, мени сва та наводно кричка / матарушка имена (у то улазе још и Сумор и Рамеза) звуче као измишљотина...
Можда не као измишљотина, али могуће да су у питању погрешно упамћена имена. Људи су склони томе да када не могу да се сете неке стране речи која у нашем језику нема неко значење по коме би је лакше упамтили, пренесу је даље искривљену. Више пута сам имао прилике да чујем неки страни израз или назив у интерпретацији моје бабе такав да сам се кривио од смеха. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 01, 2015, 04:01:37 поподне
Odličan si posao odradio Nebo. svaka čast.

Фала, земљаче  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Željko септембар 01, 2015, 07:22:13 поподне
Хвала Небо на овој интересантној теми.

Хтео сам да питам за овај догађај, дали је некоме познато нешто више?
Цитат
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Појављује се нпр. овдје:
http://www.poreklo.rs/2013/04/19/drobnjaci-poreklo-plemena-2/

Одакле потиче ова легенда, ђе је ово записано (оригинални извор)?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол септембар 01, 2015, 08:26:47 поподне
Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009

(https://books.google.rs/books?id=5SkqAQAAMAAJ&pg=PA110&img=1&pgis=1&dq=vajme%C5%A1i&sig=ACfU3U3Mtf23T_vRdulXyb3NgY5al4GHPw&edge=0)

Место Вајмези се спомиње 1444г. у контексту Битке (Скендербега и синовца Хамзе и других албанских великаша) код Тервола (близу Елбасана). Могуће значење vajm/плач i zi/црно, а можда значи и нешто друго.
https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 02, 2015, 11:10:48 пре подне
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Жељко,
мислим да не постоји ни један аутентични документ о овоме. Лубурић је тај податак записао на основу казивања старих паметара кад је прикупљао податке за свој рад.
Иначе, колико сам ја до сада проучавао, догађај се одиграо на Ђурђев-дан 1605. године, када су Дробњаци нанели тежак пораз казненом турском одреду у Буковици. Од тада је на племенском збору договорено да се Ђурђев-дан слави као племенска слава.
Овај догађај сигурно није био великих размера (питање је колико је уопште Дробњака било те 1605. године у њиховом крају и колико је могло бити учесника догађаја на обе стране), тако да није нигде ни записано.
Нешто слично као "Истрага потурица"...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 02, 2015, 03:53:19 поподне
Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.

Место Вајмези се спомиње 1444г. у контексту Битке (Скендербега и синовца Хамзе и других албанских великаша) код Тервола (близу Елбасана). Могуће значење vajm/плач i zi/црно, а можда значи и нешто друго.
https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529

Црни Дрим баш и нема много везе са Елбасаном. То јест, нема никакве. Елбасан је у средњој Албанији, а Црни Дрим извире из Охридског језера, тече на север западном Македонијом, у Албанију улази у Дибри, и код Кукеша, на крајњем североистоку Албаније, спаја се с Белим Дримом.

Ако су Ћетковићи - Вајмеши 1880-их знали за неког свог претка војводу Вајмеша који је био саборац Кастриотов, и ако постоји топоним Вајмези који се везује управо за Кастриотове борбе против Турака, ако је у близини Црни Дрим који извире у Македонији, а потомци војводе Вајмеша су носиоци И2а дин.сев. који је типичнији за македонске Словене него за Србе,... онда ту има нешто.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 04, 2015, 11:23:03 пре подне
Вук Маринков Љевак био је шекуларски војвода после чувеног војводе Даше Шекуларца (Димитрије Војводић) у периоду 1730-1775. Њих двојица су, иначе, били кумови.
Према предању његових потомака, отац Вуков, Маринко, доселио се у Шекулар из Цуца (у другој половини 17. века), али се не памти од којег је цуцког братства.

Родослов Вуковог потомства иде овако:

Вук је имао три сина, Бракоча, Стефана и Јосифа, од којих су двојица (Бракоч и Стефан) оставили бројно потомство.
Од Бракоча Вукова су Бракочевићи (у шекуларском селу Орах) и њихов огранак Бошковићи (који су се иселили у Беране).
Стефан Вуков је имао два сина: Јагоша - Јаша и Живка. Од Јаша су Јашовићи и њихови огранци Матовићи, Шарићи (сви Јашовићи живе у истоименом селу) и Гојковићи и Божовићи (у Ораху).
Од Живка Вукова су Живковићи (у селу Јашовиће) и њихов чувени огранак Поповићи, и Лабудовићи (такође у Јашовиће).

Од Живка је Радош, од Радоша Милован, од Милована Лабуд, а од Лабуда су шекуларски Лабудовићи (ово сам нашао код Р. Баркочевића: http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

По мојој процени Лабуд Милованов је рођен око прве четрвти 19. века, тако да братство Лабудовића није много старо, засновано је у другој половини 19. века.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 04, 2015, 11:30:49 пре подне
Da li postoji neki nacin da udjem u trag potomstvu Vuka Ljevaka, da li postoji negdje njegov rodoslov, ili ako ne, na koji nacin bih mogao da otkrijem bar jos neku generaciju koja je prethodila mom pradjedu?

Болора,
родослов Лабудовића сигурно постоји.
Претпостављам да живиш у ЦГ, нађи и контактирај неког од шекуларских Лабудовића. Од њих је и Емило Лабудовић, новинар и посланик у Скупштини Црне Горе.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 04, 2015, 11:35:52 пре подне
Од Живка Вукова су Живковићи.......

Треба да стоји "од Живка Стефанова".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 04, 2015, 01:07:38 поподне
Вук Маринков Љевак био је шекуларски војвода после чувеног војводе Даше Шекуларца (Димитрије Војводић) у периоду 1730-1775. Њих двојица су, иначе, били кумови.
Према предању његових потомака, отац Вуков, Маринко, доселио се у Шекулар из Цуца (у другој половини 17. века), али се не памти од којег је цуцког братства.

Родослов Вуковог потомства иде овако:

Вук је имао три сина, Бракоча, Стефана и Јосифа, од којих су двојица (Бракоч и Стефан) оставили бројно потомство.
Од Бракоча Вукова су Бракочевићи (у шекуларском селу Орах) и њихов огранак Бошковићи (који су се иселили у Беране).
Стефан Вуков је имао два сина: Јагоша - Јаша и Живка. Од Јаша су Јашовићи и њихови огранци Матовићи, Шарићи (сви Јашовићи живе у истоименом селу) и Гојковићи и Божовићи (у Ораху).
Од Живка Вукова су Живковићи (у селу Јашовиће) и њихов чувени огранак Поповићи, и Лабудовићи (такође у Јашовиће).

Од Живка је Радош, од Радоша Милован, од Милована Лабуд, а од Лабуда су шекуларски Лабудовићи (ово сам нашао код Р. Баркочевића: http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

По мојој процени Лабуд Милованов је рођен око прве четрвти 19. века, тако да братство Лабудовића није много старо, засновано је у другој половини 19. века.
Имаш ли податке о Протићима из Белог Поља крај Пећи? По проти Стевану је настао назив ''Протина Махала'' у Пећи. Према неким изворима они су Бракочевићи али не би ме чудило и да су од његовог брата Стефана пошто је то име присутно код њих још од самог проте по коме данас носе презиме. Прота Стеван (или можда Стефан) је био веома признат у Пећи и околини а настрадао је тако што су га турци отровали. Тај догађај је послужио као инспирација редитељу серије ''Вук Караџић'' у сцени где је такође приказано то како су турци отровали једног високог свештеника (причам по памћењу). Протићи славе св. Јована.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 04, 2015, 02:12:53 поподне
Имаш ли податке о Протићима из Белог Поља крај Пећи?

Ево, да не препричавам, о њима је ово написао Раде Бракочевић (http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

Ипак су од Бракоча, његовог унука Стефана, који је ето понео име деда-стрица:

"Протић огранак братства Бракочевића, потомци проте Стефана Никина Бракочевића (1820-1895), пресељени у Пећ, познати: прота Стефан Бракочевић; свештеник хаџи Никола Петровић- Бракочевић и син поп Гаврило, прота Јаков Протић; Ристо Протић – учитељ, високи дипломатско-конзуларни чиновник Краљевине Србије. Милорад Миро Протић – народни посланик, начелник Пећког округа; Десанка Протић – доктор медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду; Слободан Марковић – Либеро Маркони, по женској линији праунук проте Стефана Бракочевића. Од Сава, брата проте Стефана, Савовићи или Савићи. Од попа хаџи Николе, брата протина Поповићи. Сви у Пећи. Слава Свети Јован 20. јануара."

Раде има детаљан родослов Бракочевића.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: PaSlaw септембар 04, 2015, 07:51:35 поподне
Testirani Žugić je od Vulovića.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Željko септембар 04, 2015, 10:56:21 поподне
Небо,
Хвала на одговору.
Ах, Лубурић записао.. разумијем.

Него размишљам о тестирању Церовића, ако можемо потражити некога.
Мени су посебно интересантне наше гране И2а Дин.сjевер- и П109.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 07, 2015, 08:38:19 пре подне
Него размишљам о тестирању Церовића, ако можемо потражити некога.
Мени су посебно интересантне наше гране И2а Дин.сjевер- и П109.

И мени су ове две групе најзанимљивије. Не само из личних разлога. Нарочито је велики изазов проучавати П109, откуд овде ХГ типична за Нормане и како је учествовала у етногенези Дробњака...

Познајем неколико Церовића, али мало је назахвално објашњавати ову генетичку област људима који су потпуно ван ње, па им још рећи да могу да се тестирају за "тричавих" 5 и по хиљада (што је прилика коју не треба пропустити)  :) Пола ме гледа сумњичаво, а друга половина, рекао бих по изразу лица, вероватно мисли да сам мало скренуо са здравог разума...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 07, 2015, 11:26:45 пре подне
Testirani Žugić je od Vulovića.

Тачно. Нисам га раније приметио. Пише да је човек из Босне (Олово), али му се слаже и слава са дробњачким Жугићима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 07, 2015, 01:33:27 поподне
Тачно. Нисам га раније приметио. Пише да је човек из Босне (Олово), али му се слаже и слава са дробњачким Жугићима.
Nisam u toku, da li se čovek preziva Žugić ili Vulović?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 07, 2015, 02:41:57 поподне
Nisam u toku, da li se čovek preziva Žugić ili Vulović?

Презиме је Жугић, а припада дробњачком братству Вуловића.
Поставићу неку ретроспективу на тему "Дробњаци Новљани I1 P109".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: PaSlaw септембар 07, 2015, 05:23:44 поподне
Testirani Žugić je iz sela Zagajnica kod Olova. Žugića u Olovu ima još i u selu Brda, a u selu Grabovica
su Mićići koji su od Žugića sa Brda.Postoje i Žugići u Milićima (Republika Srpska). Svi su oni familijarno
povezani. Postoji i porodićno stablo Žugića i oni tačno znaju da su od Žugića sa Drobnjaka odnosno sa
Crnog Jezera i u nekoliko navrata su naši Žugići išli na bratstveničko okupljanje u Drobnjak kod Crnog jezera.

Dakle oni tačno znaju da su od Vulovića a nadimak Žuga (danas prezime) im je dao sam Bajo Pivljanin, nakon
jedne od čestih bitaka između Drobnjaka i Pivljana, kada su pitali Baju onako krvavog, ko mu je "nazado najviše
jada" on je odgovorio ; "Ma onaj mali Vulović, isti je ko Žuga". Mislio je na nekog Vulovića niskog rasta ali prilično
okretnog i spretnog.

Toliko i izvinjenje zbog latinice. Popraviću se. Obečavam.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 07, 2015, 07:47:12 поподне
Testirani Žugić je iz sela Zagajnica kod Olova. Žugića u Olovu ima još i u selu Brda, a u selu Grabovica
su Mićići koji su od Žugića sa Brda.Postoje i Žugići u Milićima (Republika Srpska). Svi su oni familijarno
povezani. Postoji i porodićno stablo Žugića i oni tačno znaju da su od Žugića sa Drobnjaka odnosno sa
Crnog Jezera i u nekoliko navrata su naši Žugići išli na bratstveničko okupljanje u Drobnjak kod Crnog jezera.

Dakle oni tačno znaju da su od Vulovića a nadimak Žuga (danas prezime) im je dao sam Bajo Pivljanin, nakon
jedne od čestih bitaka između Drobnjaka i Pivljana, kada su pitali Baju onako krvavog, ko mu je "nazado najviše
jada" on je odgovorio ; "Ma onaj mali Vulović, isti je ko Žuga". Mislio je na nekog Vulovića niskog rasta ali prilično
okretnog i spretnog.

Toliko i izvinjenje zbog latinice. Popraviću se. Obečavam.
Према ономе што сам ја пронашао прича је за нијансу другачија јер није у питању сукоб између Дробњака и Пивљана већ напад Бајове хајдучке чете на Чарапиће и Чупиће:
"Удари Бајо Пивљанин са својом четом хајдука на катуне Чарапића и Чупића на Крнову. Плијенио им је стоку. Вуловићи, као њихове комшије, са својим ширим братственицима, пођу у потјеру за Бајом не би ли повратили плијен. Тада дође до боја у коме се Бајо рани у руку, и када га упиташе ко га рани, он им одговори: „Рани ме она Жуга, оца му његова “ Од тада се овај огранак Вуловића прозове Жугић".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Željko септембар 08, 2015, 01:03:53 пре подне
И мени су ове две групе најзанимљивије. Не само из личних разлога. Нарочито је велики изазов проучавати П109, откуд овде ХГ типична за Нормане и како је учествовала у етногенези Дробњака...

Познајем неколико Церовића, али мало је назахвално објашњавати ову генетичку област људима који су потпуно ван ње, па им још рећи да могу да се тестирају за "тричавих" 5 и по хиљада (што је прилика коју не треба пропустити)  :) Пола ме гледа сумњичаво, а друга половина, рекао бих по изразу лица, вероватно мисли да сам мало скренуо са здравог разума...
Потпуно разумијем  :)

Али мислио сам да ипак пробам нешто.
Ако испадне нешто јавићу се.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 11, 2015, 12:09:01 поподне
Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009

Небојша, имаш ли линк за ову књигу?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 16, 2015, 10:19:06 пре подне
Предање  да су се Шекуларци доселили из Босне, први је забиљежио самоуки Радоје Кастратовић у својој књизи Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње 1966. године. Он каже: " У Шекулар су дошле двије куће. Оне су биле српске, са чистом српском славом св. Јованом, који се слави 20.јануара... Дошли су од Змијања или бар преко Змијања... Те се може сасигурношћу рећи да су данашњи Шекуларци ( мисли се на стари слој Шекулараца : потомке војводе Даше, кнеза Вука Љевака и Комнена ( Комјена ) барјактара примједба моја), први досељеници по одсељењу Мацура." Мацуре су најстарији становници Шекулара.  По причи Мацуре су 
били Латини. Имали су цркву у Ћелијама.   Прије  50. година су постојали  знаци и остаци ове црквине. Према предању , приликом одроњавања земљишта, још у вријеме Мацура, спустила се око 200 до 300 метара према Шекуларској ријеци.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 16, 2015, 09:52:41 поподне
Радивоје Јанков Лабудовић написао је књигу: Братство Лабудовића из Шекулара, општина Беране, Република Црна Гора, Београд,1998. Лабудовићи из Шекулара су млађе братство Живковића Вукољеваковића, потомци Лабудови...  Постоје и Лабудовићи у селу Доње Луге код Берана, али су они другог рода, немају везе са Шекуларом.
  О Протићима, Сав(ов)ићима,Хаџипоповићима...огранцима братства Бракочевића виђети у књизи Рада Бракочевића: Ломни  Шекулар... родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.  ( 361 -440)  У Бијелом Пољу код Пећи био је свештеник хаџи Никола Петровић Бракочевић, рођени брат проте окружја пећког Стефана Петровића Бракочевића. Од Сава су Сав(ов)ићи.  Од њих је писац, новинар, преводилац... Никодим С. Савић, покретач, власник, оснивач и уредник "Цариградског Гласника" - листа на српском језику за Србе у Отоманској царевини. Слободан Марковић - Либеро Маркони је праунук по женској линији проте Стефана Бракочевића, син  Јелене Риста  Стефана Бракочевића. Слава им је као и свим Бракочевићима и старим Шекуларцима Св. Јован зимски 20.јануара.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 16, 2015, 10:07:08 поподне
 Небо,
Зашто изворна литература о Дробњацима ( Андрија Лубурић, Светозар Томић), ниђе није забиљежила исељавање из Дробњака у Шекулар?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 17, 2015, 11:21:41 пре подне
Небо,
Зашто изворна литература о Дробњацима ( Андрија Лубурић, Светозар Томић), ниђе није забиљежила исељавање из Дробњака у Шекулар?

И ја сам се питао.

Вероватни разлог је што је Ћетко из Дробњака доведен у Шекулар као мало дете (2-3 године), кад се његова мајка удова удала за војводу Дашу (знаш већ ту причу), па је контакт са завичајем прекинут. Отуд, није необично да се двеста година касније у Дробњаку (кад су тамо податке прикупљали Томић и Лубурић) не зна за Ћетковиће у Шекулару.

У књизи "Братство Церовића кроз историју" (Београд, 2008), аутор Данило Церовић наводи белопољске Церовиће и шекуларске Дробњаке као огранак Церовића.
(А нисам му ја за то рекао  ;))
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 17, 2015, 08:36:15 поподне
Радивоје Јанков Лабудовић написао је књигу: Братство Лабудовића из Шекулара, општина Беране, Република Црна Гора, Београд,1998. Лабудовићи из Шекулара су млађе братство Живковића Вукољеваковића, потомци Лабудови...  Постоје и Лабудовићи у селу Доње Луге код Берана, али су они другог рода, немају везе са Шекуларом.
  О Протићима, Сав(ов)ићима,Хаџипоповићима...огранцима братства Бракочевића виђети у књизи Рада Бракочевића: Ломни  Шекулар... родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.  ( 361 -440)  У Бијелом Пољу код Пећи био је свештеник хаџи Никола Петровић Бракочевић, рођени брат проте окружја пећког Стефана Петровића Бракочевића. Од Сава су Сав(ов)ићи.  Од њих је писац, новинар, преводилац... Никодим С. Савић, покретач, власник, оснивач и уредник "Цариградског Гласника" - листа на српском језику за Србе у Отоманској царевини. Слободан Марковић - Либеро Маркони је праунук по женској линији проте Стефана Бракочевића, син  Јелене Риста  Стефана Бракочевића. Слава им је као и свим Бракочевићима и старим Шекуларцима Св. Јован зимски 20.јануара.
По проти Стефану назива се ''Протина махала'' у Пећи уз Бистрицу. Његов син Риста је (мислим) био учитељ али чак и конзул у Цариграду или у Солуну (не памтим више). Ристин син Стеван се својевремено  био прогласио за ''независног бана зетске бановине''. Био је полицијски агент и у једној свађи која је настала због прегледа пртљага на железничкој станици у Нишу 1932. год. убио је војводу Драгутина Јовановића - Лунета. За време 2. св. рата одведен је заједно са својом женом у логор у Албанију где је и настрадао. Том приликом интернације је успео да се спасе Либеро Маркони, његов рођени сестрић, тако што је искочио из камиона и побегао. Стеванов син и кћерка су смештени у дом за сирочад, а кћерку је касније преузела и одгајила сестра Јелена (мајка Либера Марконија). Кућа Протића је била уз саму реку Бистрицу и била је под заштитом државе као нека врста музеја, али само формално јер је у њој било смештено неколико сиромашних породица којима је то био нужни смештај. Плафон у њој је био израђен од посебне врсте дрвета и у дуборезу који је био процењен као веома редак и веома вредан. У ту кућу је након 2. св. рата познати комуниста Павле Јовићевић - Паљок сместио своју мајку и неку родбину. Све до данашњих дана кућа није враћена биолошким наследницима односно потомцима Стевана Протића. У каквом је стању данас и да ли је читава није ми познато. Све ово знам јер ми је унук Стевана Протића венчани кум, и имао сам прилике да у њој једном приликом и боравим. Игром случаја за време 2. св. рата моја баба по мајци је након повратка из Црне Горе у Метохију, пошто јој је кућа била спаљена од стране балиста, боравила у тој кући неколико месеци јер је прихватила баш мајка Павла Јовићевића, јер су биле родбински повезане. Четрдесет година касније сасвим случајно упознао сам свог кума, унука Стевана Протића наследника те куће који то никада правно и званично није постао јер држава ни до данас многима није вратила оно што је некадашња власт отела, и тек након тога повезао све ове догађаје и приче. Чудни су путеви Господњи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 17, 2015, 10:43:48 поподне
 Војинена,   Протићи шире Бракочевићи из Пећи овако рачунају пасове: Милош и Небојша - Боро - Стеван - Ристо -прото Стефан - Петар (друго име Ника у Шекулару) - Веско - Видоје -Туро -  Бракоч - Вук Љевак - Маринко.  Према предању које  се чувало у огранку Весковића  са Чучка ( зна се за њихово кућиште) у селу Орах у Шекулару - братства Бракочевића, њихови преци су отишли у Пећ четрдесетих година 19.вијека.  У  једном запису, сам нашао да су прешли  у Пећ 1837.године. Прото Стефан Бракочевић је био протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.године. Он је био свештеник и национални трибун.
 Стеван Протић је био жртва идивидуалног комунистичког терора. Није страдао у Албанији, већ је убијен двадесетог јула код Лима у селу Трепча, између Берана и Андријевице. на мјесту званом Сига. Породица Протић је била интернирана у Албанију, али са њима није био Стеван. Понављам о Протићима у  наведеној књизи Рада Бракочевића на стр. 361 - 406. О њима и Са(во)вићима, Хаџипоповићима - шире Бракочевићима Вукољеваковићима, могла би велика ( или више) књига да се напише. Видим да познајете Пећ ( моја маленкост, само на основу породичних прича и  истраживања). Шта рећи да се Пећ, односно Метохија, односно Србија није одужила овој знаменитој кући. Није то учинила ни Црна Гора, јер је шекуларско свештенство ( у првом реду прото Стефан...), како у Пећи, тако и у Шекулару  ( свештеници Поповићи - Вукољеваковићи)  била главна спона, која је јављала Петровићима на Цетињу о покретима турске војске ка  Брдима и ловћенској Црној Гори Библиотека у Пећи је формирана од кућне библиотеке  Протића...  Кућа Протића је била као непокретно културно добро - споменик културе од великог значаја- споменик  1 категорије.  Послије Другог Свјетског рата у њој су биле усељене социјално угрожене породице.   Нажалост Протићева кућа је разорена до темеља, љета 1999.године, од стране Шиптара. 
 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 17, 2015, 10:47:13 поподне
Стеван Протић је убијен 20 јула 1941.године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad септембар 18, 2015, 08:11:44 пре подне
Милош ми је кум, отуда и знам за многе детаље. То за Стевана да је убијен у Трепчи нисам знао јер је то вероватно болна тема за његовог сина Бору, па вероватно из тог разлога није много причао о томе. У сваком случају тужна судбина једне породице која је веома заслужна и знаменита била у Пећи и уопште у Метохији. Не могу описати како се осећам након сазнања да је кућа Протића срушена и да више не постоји. Тако нешто само дивљаци могу да ураде. Речи једног старог пећанца да су шиптари не само најпримитивнији народ у Европи већ су можда примитивнији и од неких племена у Африци, поново су се показале као истините.
Моја мајка је рођена у Љумбарди код Дечана, а одрасла је у Пећи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 18, 2015, 10:27:15 пре подне
 Небо,
 Тезу  да је Вук Љевак из Катунске нахије - Цуца, наводи Раде.  Све се то надовезује на П. А. Ровинског, који додуше везује  старе Шекуларце за Љешанску нахију...  За Цуце Бракочевиће, везују  Миљанићи у Презименима Црне Горе. Овдје се ради у цуцким старинцима, јер данашње Цуце воде поријекло од Куча и Херцеговине ( двије гране). У тзв црногорским харачким дефтерима из турског доба  из 1521. и 1523.г. омиње се име Бракоч(ел) и Бракоч(ил) у зависности од читања. Бракоч је био најстарији син Вука Љевака. Име Бракоч се јавља у околини Цетиња. Отоме виђети: Б. Ђурђева, Л. Хаџиосмановића. Митра Пешикана...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 18, 2015, 10:45:52 пре подне
Небо,
 Тезу  да је Вук Љевак из Катунске нахије - Цуца, наводи Раде.  Све се то надовезује на П. А. Ровинског, који додуше везује  старе Шекуларце за Љешанску нахију...  За Цуце Бракочевиће, везују  Миљанићи у Презименима Црне Горе. Овдје се ради у цуцким старинцима, јер данашње Цуце воде поријекло од Куча и Херцеговине ( двије гране). У тзв црногорским харачким дефтерима из турског доба  из 1521. и 1523.г. омиње се име Бракоч(ел) и Бракоч(ил) у зависности од читања. Бракоч је био најстарији син Вука Љевака. Име Бракоч се јавља у околини Цетиња. Отоме виђети: Б. Ђурђева, Л. Хаџиосмановића. Митра Пешикана...

Да, име Бракоч је ретко, па зато његово помињање у наведеном дефтеру и касније његово појављивање у Шекулару може да укаже на везу.
Из староцрногорских племена су се, по правилу, исељавали старији родови притиснути дошљацима из Херцеговине и Зете, па је и та теза одржива и у случају порекла Вука Љевака.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 18, 2015, 10:52:12 пре подне
А што се Ровинског тиче, мислим да је до закључка о пореклу Шекулараца из Љешанске нахије дошао због топонима Шекулар у Љешанској нахији (селиште у подручју села Гољемади). А то не мора ништа да значи.
Анализа назива Шекулар има у Дашићевој књизи, па не бих сада овде да препричавам. Укратко, мени је најближа она теза о "секуларима", некрштенима по којима је њихов крај добио назив "шекулар". Јесте необичан топоним, али није искључено да постоји више истих таквих топонима, а да њихови житељи немају никакве везе.

С друге стране, уопште не искључујем могућност да су Шекуларци прво живели у Љешанској нахији. А није немогуће ни да је љешански Шекулар био привремено станиште шекуларских Мацура, који су из Полимља кренули на запад, па су собом понели и назив завичаја...

Тестирање Старошекулараца, поглавито радмужичких родова, дало би много одговора.
Па, ето, позивам све шекуларске Лекиће, Кењиће, Томовиће , Спалевиће, Кукаље, Масларе, Бошковиће, који ово читају, нека се тестирају, тако ће сазнати много о свом пореклу!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 18, 2015, 10:55:59 пре подне
Требало би да поменем и Негојевиће из Великог Села код Врњачке Бање који су потомци Негоја Маслара из Шекулара.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 18, 2015, 11:33:20 пре подне
 Небо,
Знамо за добро очувану традицију да шекуларски Дробњаци, изводе родослов од Ћетка, посинка шекуларског војводе Димитрија - Даше Шекуларца.  Међутим, у турском попису из 1485.г. помиње се Дробј( н или њ)ак, син Витоја. Да ли је овај Дробњак и родоначелник   братства Ћетковића са огранцима У Шекулару?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 18, 2015, 12:11:49 поподне
Небо,
Знамо за добро очувану традицију да шекуларски Дробњаци, изводе родослов од Ћетка, посинка шекуларског војводе Димитрија - Даше Шекуларца.  Међутим, у турском попису из 1485.г. помиње се Дробј( н или њ)ак, син Витоја. Да ли је овај Дробњак и родоначелник   братства Ћетковића са огранцима У Шекулару?

Код Барјактаровића је Дропјак Винојев, код Вукчевића Дропјак Војнојев тако га је превео Пулаха.
Може бити да и није добро прочитао, ја сам склонији да је име Дробјак, а можда и Дробњак. Имамо то име у изворима и невезано за племе Дробњаци.
Помињао сам раније оног гњиланског Дробњака из 13. века на теми "О пиперским Црноцима": у једном документу из 14. века записано је да су Дабижив, Богоје и Хран, унуци Дробњакови, 1354. године подигли цркву у Ваганешу у гњиланском крају.

Није немогуће да шекуларски Дробњаци потичу од овог Дробјака. Али, откуд онда братство Церовића у Белом Пољу који одлично знају да су Ћеткови потомци, откуд слава Ђурђев-дан, откуд предање...?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 19, 2015, 08:21:21 поподне
Небо,
Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара.  Тачно је да се заједничким именом зову Вајмеши.  Једно вријеме се јављају са  презименом Вајмеш у Шекулару, али и у Пећи, у Топлици, код Прокупља. У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за  1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан.  На списку су  и Бабићи, Алексићи, Ђоровићи, Пантовићи, све припадници Ћетковића.
Војвода  код Александра ( Искендера - Скендера)  односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар  Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже  могао настати назив Вајмеш ?  Не знам а све је могуће?
 Мирко Барјактаровић у етнолошкој студији - Шекулар, гријеши кад наводи да се Шекуларци  у Горњим селима и Бабићи у Шекулару и Калудри не сматрају за Вајмеше.  За Шекуларце у Горњим селима ми је лично познато да их зову Вајмешима.
Шта мислиш и о пејоративном значењу "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...) Један Ђоровић је знао да каже на весељу : "Оћу да се сви послуже, угосте, не знаш ти ко су Вајмеши".  Дијелим мишљење да је име "Вајмеш", непознатог поријекла.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 19, 2015, 08:30:23 поподне
Погријешио сам, умјесто шест треба  пет  са презименом Вајмеш.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол септембар 19, 2015, 09:36:33 поподне
Војвода  код Александра ( Искендера - Скендера)  односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар  Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже  могао настати назив Вајмеш ?  Не знам а све је могуће?

Amese /Ameses на итал./лат. Хамза (син Репоша) Кастриота је синовац Скендербегов, а Vajmezi је топоним.

https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.80
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 20, 2015, 10:48:44 пре подне
 Према другим подацима војвода Амеша ( или Амежа у зависности од читања) је био син  Станише, такође брата Ђорђа Кастриотића.  Да ли је топоним настао од имена  војводе Амеша?  По завршетку крваве битке Ђорђе је наредио да Амешу пошаље у Напуљ, његовом пријатељу Алфонсу, који га држи у затвору. Послије извјесног времена н молбу својих војвода, Ђорђе, потоњи Скендербег га враћа у  Албанију, али Амеша као наводно пребјегао у Цариград, јер му је тамо била жена са ђецом. Многи сматрају да су Кастриоти  били Срби, а не Шиптари ( изворно: Шкипетари). Били су господари  на својим сопственим добрима у Средњој Албанији Гарди пошта (Кјутет Скандербегут), Сиње Шипера, Пошта, Церује у Матији и Добре били су њихова села. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол септембар 20, 2015, 02:30:09 поподне
Према другим подацима војвода Амеша ( или Амежа у зависности од читања) је био син  Станише, такође брата Ђорђа Кастриотића.  Да ли је топоним настао од имена  војводе Амеша?  По завршетку крваве битке Ђорђе је наредио да Амешу пошаље у Напуљ, његовом пријатељу Алфонсу, који га држи у затвору. Послије извјесног времена н молбу својих војвода, Ђорђе, потоњи Скендербег га враћа у  Албанију, али Амеша као наводно пребјегао у Цариград, јер му је тамо била жена са ђецом. Многи сматрају да су Кастриоти  били Срби, а не Шиптари ( изворно: Шкипетари). Били су господари  на својим сопственим добрима у Средњој Албанији Гарди пошта (Кјутет Скандербегут), Сиње Шипера, Пошта, Церује у Матији и Добре били су њихова села.

Пошто је у току смишљена ревизија историје Балкана (траје већ око 100г.), тако да на мрежи колају многе дезинфомације. Историчари виенске школе као нпр. Фалмерајер, Талоци, Шуфлај, Јиречек, фон Хан и други, који су се бавили албанском тематиком у својим радовима, који одишу нетрпељивошћу наспрам Срба и њиховој истрији (са часним и делимичним изузетком Јиречека), ипак су сви листом наводили да су Кастриоте српског порекла. Основни извор им је био Марин Барлеције (савременик из XV. века).

По њему (Барлецију) четири сина Ивана Кастриоте (чије је лично име како К. Јиречек наводи,је у повељама, дали италијанским или на српском увек било Иван- никада Ђин или Ђон. Јиречек је иначе доказао да је Иван од суседних европских дворских канцеларија захтевао, да кореспонденција буде бивала обављана на српском) Константин, Ђурђе, Станиша и Репош су од њега морали бити дати Сулатану као таоци. За Ђурђа и Репоша се зна да су примили ислам и нова имена Скендербег и Карађоз (Karagöz = Црно око). Репош/Карађоз је добио сулатанову кћер за жену и имао је сина Хамзу. Репош се очигледно током свог живота покајао, па се замонашио у Хиландару вративши се правој вери, и тамо био погребен (постоји и дан данас натпис на зиду у цркви са његовим именом и титулом "дукс илирски".)

Иван Кастриота као верни следбеник српске цркве је у своје, и у име своја 4 сина за живота, ради одбране ове светиње на Хиландару (уз бедеме) дао саградити торањ, назван касније "албанским пиргом".  У завештању стоји, да када се угасе све четири гране Кастриота (од сва четри сина), остане у неотуђивом власништву Хиландарског братства. Пирг је иначе одолео великом хиландарском пожару пре једне деценије.

Разлог зашто се тендециозно потура Станиша а не Репош као отац, лежи у прекривању горе наведене искрене и нераскидиве везе Кастриота са српском вером. Исто тако се прећуткује чињеница, да је и сам Скендербег сахрањен у православној цркви Св. Николе у Љешу. Скендербег и његов синовац Хамза су свашта радили у тим тешким деценијама, али ни наострашћенији србомрзци никада нису навели да је икад неко њих двоје уперио оружје на Србе. Зато и верујем да би се и сам Скендербег превртао у гробу знајући који су злочини учињени над Србима под окриљем његовог имена.

Скендербегу је учињена незахвалност како од нашег народа тако и од српске историографије, ипак се он часно и пожртвовано борио и за српску ствар. Заслужио је трг и споменик и у Београду и Подгорици!!!!

Пошто се ми овде бавимо генетичком генеалогијом, један круциалан податак који би ишао у прилог могућој вези Вајмеша са Кастриотама је нађена словенско-српска хаплогрупа I2a DN међу тестиранима. Та ХГ је очигледно домородна у источној Македонији и Задримњу, ако уз то узмемо у обзир да се мајка Ђурђа, Репоша, Станише и Константина, односно жена Ивана Кастриоте звала Војисава Трипалда, кћер господара Полога (крајни североисток Македоније уз Албанију и Косово), чије је  презиме (Трипалда = Трибали) по италијанским генеаолозима коришћено као извор при креацији племићке титуле напуљских Кастриота (Marchesi di Atripalda) за време Краља Алфонса, онда све ове чињенице јасно указују на словено-српски корен ове знамените породице. Интересантно је напоменути да и сами напуљски Кастриоте за себе кажу да су српског порекла.     

Амежа /Хамза Кастриота је могао у месту Вајмези оставити потомства, па да накнадно народно предање оба споји у једно. У прилог овом иде наведено пежоративно значење "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...) Све атрибути којима су савременици описивали Хамзу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 20, 2015, 04:40:49 поподне
Сол, дијелим ваше мишљење да су Кастриотићи (Кастриоте) Срби, и  о ревизији историје Балкана.  Нема потребе  да понављам или  дајем неку своју инерпретацију  већ изложеног. Податак да је  Амеша  син Ђорђевог брата Станише, нашао сам код Јована Стерије Поповића , који је то објавио у Будиму, 2. јануара 1828. године
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 21, 2015, 09:23:47 пре подне
Небо,
Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара. 

Вајмешима зову и Церовиће у Белом Пољу у Метохији и друге ћетковићке одсељене огранке (нпр. у Гораждевцу).

У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за  1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан.  На списку су  и Бабићи, Алексићи, Ђоровићи, Пантовићи, све припадници Ћетковића.

Ови Вајмеши овде уписани под тим презименом су тај надимак једно време уписивали као презиме. Неки се у то време пишу као Ћетковићи. Ради се о огранку у којем су Алексићи, Пантовићи и Вучинићи.
Имаш пример да се блиски рођаци, касније сви уписани под истим презименом - Пантовић, још у време балканских и Првог светског рата пишу на три различита начина: Пантовић, Ћетковић, Вајмеш. У ствари, све је то једна грана Ћетковића.
Сличан случај је са презименима Бабић и Ђоровић. Ђоровићи су огранак Бабића, а презиме су узели по Ђорђију-Ђору Бабићу, родоначелнику овог огранка. Имаш ситуацију да су се два рођена брата писали: један Бабић, други Ђоровић  :)

Мирко Барјактаровић у етнолошкој студији - Шекулар, гријеши кад наводи да се Шекуларци  у Горњим селима и Бабићи у Шекулару и Калудри не сматрају за Вајмеше.  За Шекуларце у Горњим селима ми је лично познато да их зову Вајмешима.

Слажем се. Вајмеш је био и Ћетко, па су, логично, то и сви његови потомци. Чињеница је да се за Бабиће у Шекулару ређе користи тај надимак, у ствари, пошто су Бабићи најбројнији, обично се за шекуларске Ћетковиће каже Бабићи и Вајмеши, тј. Бабићи (као најбројнији) и сви остали Ћетковићи.
Знам да исељене Бабиће, нпр. у Метохији, зову Вајмешима.

Шта мислиш и о пејоративном значењу "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...)

Не видим ништа пејоративно у речи "вајмеш", јер не знам шта би могла да значи!? А по звучности ми се баш допада  :) Имаш ли неку идеју о етимологији ове речи?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 21, 2015, 09:25:34 пре подне
Amese /Ameses на итал./лат. Хамза (син Репоша) Кастриота је синовац Скендербегов, а Vajmezi је топоним.

Мислим да је Амежа управо Хамза.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 октобар 04, 2015, 08:11:59 поподне
 За Брђанина и Неба. Нијесу сви који носе презиме Шекуларац из једног  братства.  Тачно је то за  Шекуларце - Вајмеше у Горњим селима код Берана.   Код Сјенице  Шекуларци су од Портића. Има Шекулараца у Метохији,  Александровцу жупском. Једни од Дашића који су примили ислам се презивају  Шекуларац. Они знају за поријекло из Шекулара и то истичу. Било их је у Беранама, Пећи. Има их у  Београду.  Шекуларац је предионо ( презиме племена и краја ) презиме веуано за Шекулар.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 12:16:35 поподне
Нијесу сви који носе презиме Шекуларац из једног  братства.  .......  Шекуларац је предионо ( презиме племена и краја ) презиме веzано за Шекулар.

Потпуно се слажем. Само међу Ћетковићима има два различита рода која се презивају Шекуларац (они у Горњим Селима и други на Пештеру од белопољских Церовића).

Мени су енигма они Шекуларци Е1b из Жупе Александровачке.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 октобар 05, 2015, 01:55:37 поподне
   Небо,  Шекуларце  са  Пештери су од Портића. Славе Св. Враче. Неке  и лично познајем. Оглашавао сам се преко Порекла. да се јаве Шекуларци са Пештери пореклом из Шекулара. Контактирали ме појединци. По њима сви славе Св. Враче. Могуће је да је било Шекулараца ( и са овим презименом на Пештери) који су од Ћетковића, али и од других братстава. И мене занимају ови у Жупском Александровцу. Генетичка генеалогија је рекла своје за њих.  Још не знамо резултате потомака Вука Љевака, Радмужа...  За мене је инересантна ова насеобина Шекулараца у Александровцу жупском, Куршумлији. Крушевцу, али и Горњој Јабланици, Топлици..., уопште Јужној Србији.  Не могу да уђем у траг потомака попа Михајла сина попа хаџи Николе Петровића Бракочевића пароха Б(иј)елог Поља код Пећи, рођеног брата прота Стефана Бракочевића протојереја окружја пећког. Према  породичном предању запамћеном код огранка Весковића- Бракочевића са Чучка- село Орах у Шекулару, он је отишао у Крушевац. По једном хроничару он је у Пећи убио два Турчина( ово је стварно било, није типична црногорско српска прича) Морао је због тога да емигрира из Турске - Пећи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 02:51:16 поподне
Небо,  Шекуларце  са  Пештери су од Портића. Славе Св. Враче.

Колико ја знам, постоје и Шекуларци са Пештера који су од Ћетковића. Они су огранак Церовића из Б(иј)елог Поља и рођакају се. Славе Ђурђев-дан. Податке о њима дали су ови метохијски Церовићи Данилу Церовићу за његову књигу о братству Церовића. Има од њих и у Новом Пазару, знам за једну конкретну породицу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 08, 2015, 03:08:12 поподне
На данашњи дан, 8. октобра 1912. године (26. септембра по старом календару) Црна Гора је објавила рат Труској, чиме је отпочео Први балкански рат.

Да видимо шта је претходило објави рата, како су текли ратни догађаји, а нарочито како је наступао шекуларски батаљон:

Црна Гора је почетком 1912. била спремна за рат против Турске. Постојао је споразум са Србијом о заједничком ратовању, и само је тражен повод за објаву рата. Превасходни ратни циљ Црне Горе био је прикључење Средњег Полимља, Потарја и Метохије, као и ширење у другим правцима. Војска је добро наоружана новим пушкама "московкама" и великом количином муниције, а из барутане у Краљима тајно су наоружавани и Доњи Васојевићи у турској граници.

Турци су сазнали за ово наоружавање својих поданика, те су августа 1912. извршили напад из Берана на више села у Доњим Васојевићима. У пушкарању погинуло је више људи, а најтежи инцидент догодио се у Доњој Ржаници, где су турски војници убили 18 људи. Сазнавши за ове догађаје, комадири чета Шекуларско-требачког батаљона на своју руку су извршили напад на границу. Без много отпора, освојене су и спаљене карауле на Јанковој глави и Пештери, чиме је отворена граница између Шекулара и Роваца, и дубље у Доњим Васојевићима. Ову акцију одобрио је и командант Шекуларско-требачког батаљона Мило Станојев Кењић (у тренутку напада био је у Андријевици код команданта Васојевичке вригаде, Радомира Вешовића) и наредио да чете његовог батаљона продру дубље према Беранама и помогну одбрану сêла од Руговаца и Рожајаца који су симултано напали Доње Васојевиће. Због ове акције, командант Вешовић је оштро укорио Мила Кењића речима: "Аферим ти га, јуначе, кад си без одобрења краља објавио рат Турској!" Кењић је одговорио: "Све што радим, радим на своју личну одговорност, и сносићу посљедице." Након жестоког продора Шекуларско-требачког батаљона и још неколико васојевичких батаљона ка Беранама, турска страна је затражила обуставу непријатељстава. Обећали су амнестију доњовасојевичким побуњеницима и обештећење за њихову уништену имовину и за све погинуле (што је, делом, чак одмах и исплаћено).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 08, 2015, 03:09:11 поподне
У Црној Гори објављена је мобилизација. Задатак да се ослободи цело Полимље, Потарје и Стара Србија, добио је Источни одред, под командом бригадира сердара Јанка Вукотића, у чијем саставу је била и Васојевичка бригада, и у њој Шекуларско-требачки батаљон (са 1015 војника распоређених у шест чета). Првих дана рата, Батаљон, ојачан са два артиљеријска оруђа, успешно се борио на потесу Усовиште – Јаворак – Мокра, против Руговаца и метохијског башибозука.

23. октобра уследио је јак напад црногорске војске (Дурмиторска бригада, Шекуларско-требачки батаљон и 4 доњовасојевичка батаљона) на источну линију фронта, који је натерао турску војску на одступање. Црногорци су заузели све кључне тачке у планинама изнад Пећи. 29. октобра, сердар Јанко Вукотић и Сафедин-бег Махмудбеговић потписали су споразум о предаји Пећи, а сјутрадан је црногорска војска ушла у Пећ. У наредних неколико дана, Црногорци су освојили и Дечане и Ђаковицу, и овладали целом западном Метохијом.

Један део Шекуларско-требачког батаљона остављен је у Ђаковици као посада, док је већи део упућен, у јануару 1913, да се бори за заузеће Скадра (у овим операцијама, погинуло је и тешко рањено 92 војника Батаљона).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 08, 2015, 03:13:11 поподне
Легендарни командир Шекуларско-требачког батаљона, Мило Станојев Кењић (1882-1962) спада у ред најбољих црногорских официра у балканским и Првом светском рату.

Кењић, син шекуларског стотинаша Станоја, из ратничке куће, послат је на Цетиње да се школује за официра. Након завршене официрске школе, постављен је за стотинаша, а после смене Милије Николића за командира (команданта батаљона, што одговара чину мајора). Био је врстан командант и стратег. Одликован је са више црногорских (касније и југословенских) и других одликовања (између осталих: црногорским Орденом књаза Данила и златном Обилића медаљом за храброст, грчким Витешким крстом и Одликовањем за храброст, руским Орденом Свете Ане, Орденом југословенске круне, итд).

Почетком Првог светског рата носио је чин капетана. 1916. аустро-угарске окупационе власти интернирале су га у логор у Мађарској. У Војсци Краљевине Југославије доспео је до чина потпуковника. 1941. након Априлског рата, заробљен је од Немаца и спроведен у логор у Немачкој, где је остао до 1945. После рата, живео је у Београду, до упокојења 1962. године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 08, 2015, 03:21:08 поподне
Ево текста о откривању споменика Милу Кењићу:
http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=78229
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 октобар 08, 2015, 09:35:52 поподне
 Мило Кењић један од знаменитих Шекулараца  је рођен 8.августа 1880. године у у Радмужевићима - Шекулару од оца  Станоја и мајке Дивне, родом Лутовац из Дапсића. Тог дана, по старом обичају, у кући Станојевој запуцала је пушка да огласи да је рођено мушко дијете. Био је то срећан тренутак како за породицу, тако и за братство Кењића и племе шекуларско.
Командант Шекуларско-трепачког батаљона Мило С. Кењић је водио свој ратни Дневник  1912-1916.године, гдје свједочи о Првом,  Другом балканском и Првом свјетском  рату до капитулације Црне Горе.  У свим овим ратовима може се рећи да није било ни једне веће и крвавије борбе, коју је водила  мала црногорска војска, а да Мило Кењић са својим батаљоном није учествовао. Сердар Јанко Вукотић га је у ратним окршајима усмено и писмено више пута називао "другим Обилићем".  Није ни чудо што је Мило био такав, кад се зна да потиче из  храброг  црногорског брђанског племена шекуларског, које је изњедрило јунаке какви су били војвода Петар Шекуларац, војвода Даша, кнез Вук Љевак,  Комнен барјактар и други. Значајна је улога Мила Кењића у постизању вјековног циља: ослобођења и уједињења српскога народа.   
Памтимо своје знамените људе.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 01:24:16 поподне
Главно братство Шекулара које се уједно сматра и старосједилачким, потиче, бар по предању, од војводе Петра Шекуларца и дијели се на три веће групе у односу на његове потомке (за које се не каже да су браћа) Дашу, Вука Љевака и Комнена барјактара.

Ово братство је заправо једино од великих очуваних старих српских братстава Рашке области, прије великих промјена у становништву 1690. када умјесто Срба на то подручје досељавају Малисори и Брђани. Андрија Јовићевић, по мени исправно претпоставља, да се шекуларско предање гдје су они тобоже закаснили на Косовску битку, па добили од султана ферман на земљу, не односи на период Косовске битке већ управо на период око 1690. кад су Аустријанци продрли у ове крајеве, а већина српског становништва им се ставила у службу. Јовићевић сматра да је сасвим вјероватно да Шекуларци у том периоду нису стали на страну Аустријанаца и због тога, не само да нису морали да се иселе као остали Срби, већ су и добили привилегије од Турака, а и у каснијем периоду нису морали никоме да плаћају харач.

Иначе тестирао се једна од припадника овог братства из Шекулара и припада хаплогрупи И2а Динарик Сјевер, што јасно указује на словенско поријекло овог рода.

Код Јовићевића такође читам занимљив податак да су Васојевићи (данас велики Срби), све оне који нису били Васојевићи подругљиво звали "Србе". Са друге стране, Васојевићи су свакако најзаслужнији што је средње Полимље и данас доминантно православно.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 01:56:54 поподне
Да, Шекуларци су у време Бечког рата били опрезни према Аустријанцима, јер су мудри главари осетили могућност аустријског неуспеха и касније турске одмазде. Шекулар је поседовао ферман за филурију, нису хтели олако да га изгубе, и добро су оценили да ће их пасиван став према рату касније спасти.

1690. сеоби се прикључила већина становника Полимља, који су се плашили турске одмазде, иселило се готово све становништво тада српске Ругове, највећи део становништва долине Лима, а у Шекулару је запустео његов нижи део (Мезгале). Остали Шекуларци су се повукли у унутрашњи, планински део свог краја. Те године на Полимље, Васојевиће и Брда ударила је казнена војска скадарског Сулејман-паше Бушатлије. Нарочито су тада поарани Полимље и Лијева Ријека. Нема података да је страдао Шекулар, али вероватно није, јер ће се у каснијим деценијама показати да се очувао као снажна (у том тренутку - најјача) војна сила у Полимљу.

Свакако да је међу Брђанима који су током ратних догађаја нанели тежак пораз турској војсци херцеговачког паше Џин-Алије, у Бихору почетком 1690. године, било и Шекулараца. Исто тако, један број Шекулараца се због овога иселио са другим колонама сеоба. Међутим, Шекулар је тада успео да се очува.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 02:07:25 поподне
Са друге стране, Васојевићи су свакако најзаслужнији што је средње Полимље и данас доминантно православно.

Са овим се баш не бих сложио.
Познато је да је један број Васојевића крајем 18. и у првим деценијама 19. века прешао у ислам. Већина се вратила у православну веру захваљујући деловању Мојсија Зечевића 1830-их и 1840-их.
У Горњем Полимљу исламизација међу старим словенским становништвом била је незнатна. Много лакше су у ислам прелазили католички Малесори, па и досељени Брђани.
О чврстини православне вере међу старијим становништвом говоре и чињенице да су они одлазили да раде на манастирским поседима и да им помогну против шиптарског насиља чак у Метохију, превасходно Шекуларци и Величани. То је традиција која корене вуче још из средњег века, јер су ови крајеви били у поседу манастира Дечани, Бањска, Ђурђеви Ступови.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 02:14:00 поподне
Са овим се баш не бих сложио.
Познато је да је један број Васојевића крајем 18. и у првим деценијама 19. века прешао у ислам. Већина се вратила у православну веру захваљујући деловању Мојсија Зечевића 1830-их и 1840-их.
У Горњем Полимљу исламизација међу старим словенским становништвом била је незнатна. Много лакше су у ислам прелазили католички Малесори, па и досељени Брђани.
О чврстини православне вере међу старијим становништвом говоре и чињенице да су они одлазили да раде на манастирским поседима и да им помогну против шиптарског насиља чак у Метохију, превасходно Шекуларци и Величани. То је традиција која корене вуче још из средњег века, јер су ови крајеви били у поседу манастира Дечани, Бањска, Ђурђеви Ступови.


Па добро, можда је "најзаслужнији" прејака ријеч, али свакако је за очување православља било веома значајно што је једно тако бројно и експанзивно племе остало у православљу.

Досељени Кучи су малтене сви прешли на ислам.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 02:18:51 поподне
Па добро, можда је "најзаслужнији" прејака ријеч, али свакако је за очување православља било веома значајно што је једно тако бројно и експанзивно племе остало у православљу.

С обзиром на бројност и експанзивност Васојевића, то стоји. Јер, да су они (као Кучи у Плавској жупи) колективно прешли у ислам, не би било добро по остало становништво Полимља.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Лепеничанин новембар 13, 2015, 02:24:25 поподне
Синиша,

код Старошекулараца свакако се не ради о једном роду. Тестирани припадник групе Дин Север је од гране Вука Љевака, а тестирани Ђорђевић из Лесковца на нашем ДНК пројекту, који потиче од Дашине гране припада групи Дин Југ. Додуше, све племенске легенде и говоре да Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе (каже се да су били ујак и сестрић, или да су били кумови и томе слично).

Занимљиво је видети и колико је нови тестирани близак хаплотипу Девића, тестираном као Дин Север, који би требало да потиче од "дробњачких" Ћетковића.

Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 02:32:29 поподне
Тачно, Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе, били су кумови.
За Вука Љевака постоји предање да му се отац доселио или из Цуца или из Љешанске нахије.
По мом мишљењу, пре из Љешанске нахије. Чини ми се да је та област некако повезана са динариком северним. Можда је то ХГ Лужана.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 02:35:05 поподне
Синиша,

код Старошекулараца свакако се не ради о једном роду. Тестирани припадник групе Дин Север је од гране Вука Љевака, а тестирани Ђорђевић из Лесковца на нашем ДНК пројекту, који потиче од Дашине гране припада групи Дин Југ. Додуше, све племенске легенде и говоре да Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе (каже се да су били ујак и сестрић, или да су били кумови и томе слично).

Занимљиво је видети и колико је нови тестирани близак хаплотипу Девића, тестираном као Дин Север, који би требало да потиче од "дробњачких" Ћетковића.

Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

Лепениченине, као и већина информација из почетне фазе истраживања днк на нашим просторима, од којих сам многима био извор и ја, и ова о повезаности тестираног Ђорђевића из околине Лесковца са Дашићима, није потврђена и искрено вјерујем да није тачна.

Дакле је питање о повезаности три рода потомака Петра Шекуларца и даље отворено. Тестиран је потомак Вука Љевака, било би добро да се тестира и неко из друге двије гране.

Што се тиче тестираног Шекуларца, није близак Девићу. Има неке специфичне вриједности и најближи је неким српским И2а Динарик Сјевер хаплотиповима у Далмацији.

Мислим да се ипак ради о Првој сеоби, јер је управо тада овај крај око Шекулара остао без Срба, а на његово мјесто су се спустиле католичке Клименте, које ће  у Другој сеоби бити добрим дијелом такође потиснуте назад у Малесију, а дијелом се иселити са Србима у Срем. Коименте које су остале прешле су на ислам.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 02:37:46 поподне
Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

С обзиром да је Шекулар постојао још почетком 14. века, вероватно Шекуларци јесу учествовали у Косовској бици. Шекулар је тада био на подручју које је држао Вук Бранковић.

Из времена Друге сеобе не можемо више говорити о митовима и легендама, јер постоје већ и записи и документи, као и народно памћење. У време Друге сеобе, шекуларски главар био је управо Вук Љевак. Због учешћа у рату против Турака, касниује је робијао у Пећи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 02:42:17 поподне
Мислим да се ипак ради о Првој сеоби, јер је управо тада овај крај око Шекулара остао без Срба, ...

То су, реално, искористили и Шекуларци, па су запосели многа запустела села у својој околини. Касније ће их са тог подручја потиснути Васојевићи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 02:42:47 поподне
Ево једног занимљивог снимка из Шекулара, гдје Шекуларац говори о поријеклу Шекулараца.

https://www.youtube.com/v/23ke8YepEBQ
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Лепеничанин новембар 13, 2015, 02:49:21 поподне
Цитат
повезаности тестираног Ђорђевића из околине Лесковца са Дашићима, није потврђена и искрено вјерујем да није тачна.

Раде наводи следеће:

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „Ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Мислим да се непобитно ради о ДНК резултату Армуша. Па није то било тако давно, не би их народ без основа звао Армуши, јер да нису они би се бунили.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 02:52:07 поподне
Раде наводи следеће:

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „Ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Мислим да се непобитно ради о ДНК резултату Армуша. Па није то било тако давно, не би их народ без основа звао Армуши, јер да нису они би се бунили.

Све ја то знам, али проблем је што не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Ово ти између осталог говорим јер је прва информација о тестираним Ђорђевићима и њиховој вези са Дашићима потекла од мене.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:03:38 поподне
Све ја то знам, али проблем је што не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Ово ти између осталог говорим јер је прва информација о тестираним Ђорђевићима и њиховој вези са Дашићима потекла од мене.

Разрешићемо то кад сретнем човека који се тестирао, не знам где ми је његов број телефона  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:03:59 поподне
Не шалим се.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Лепеничанин новембар 13, 2015, 03:06:45 поподне
Цитат
Из времена Друге сеобе не можемо више говорити о митовима и легендама

Мислим да и у данашње време можемо говорити о митовима и легендама, а камоли у доба Друге сеобе.

Зато ДНК резултати и јесу тако важни, јер помажу да се раздвоје основане од легенди без основа.

Цитат
не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:09:07 поподне
Ево једног занимљивог снимка из Шекулара, гдје Шекуларац говори о поријеклу Шекулараца.

Познат ми је овај ђед, сигурно сам га упознао у Шекулару.
Ови Шекуларци из Лубница о којима говори нису од Старих Шекулараца већ од мојих Ћетковића.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:13:04 поподне
Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

Ако може неко да среди за тестирање (мислим да не кошта много), ја имам у фамилији Рмуше.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 03:14:42 поподне
У селу Маћедонци постоји још и фамилија Радовановић, од њих је онај старина који је био последњи живи солунац у Србији, био је више пута у новинама и на ТВ. За те Радовановиће се каже да су пореклом из Шекулара, и то колико се сећам баш од Дашића, али прича би могла да буде као и у случају Ђорђевића да су уствари од Дашиног брата па да су Армуши. Поготово што су у исто место у Јабланици насељени.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 03:16:19 поподне

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Знамо да је емигрант, да је поријеклом из Лесковца и да му се предак звао Сотир.

Његови подаци су преузети са y searcha. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Djordjevic&viewuid=BFNXA&p=0

Управо ово име Сотир ми некако не иде са Шекуларцима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:27:17 поподне
Знамо да је емигрант, да је поријеклом из Лесковца и да му се предак звао Сотир.

Његови подаци су преузети са y searcha. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Djordjevic&viewuid=BFNXA&p=0

Управо ово име Сотир ми некако не иде са Шекуларцима.

Не иде то Сотир, чињеница  :)

Откуд знаш да је емигрант?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 03:28:33 поподне
Управо то хтедох да кажем, то Сотир ми вуче некако на сасвим другу страну односно на струју досељеника у Јабланицу који су доселили из врањско-пчињске области или из косовског поморавља, мада нисам сигуран да се и у косовском поморављу јавља ово име. У сваком случају слободно могу да кажем да ако је међу тим Ђорђевићима био неко ко је носио лично име Сотир онда готово сигурно да немају везе са Црном Гором и Шекуларом, пошто су досељени црногорци и херцеговци веома очували не само свој језик односно наречје и обичаје, већ и имена, а поготово што је тај Сотир живео у време досељења тих Ђорђевића када је то било поготово изражено.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић новембар 13, 2015, 03:31:45 поподне
Не иде то Сотир, чињеница  :)

Откуд знаш да је емигрант?

Мислим да је био раније и члан на некој Фејсбук И2а групи и да му је име било написано у енглеској транскрипцији, а видим да је исто тако оставио податке и на y searchu.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:35:10 поподне
Сад сам стварно у енигми, јер сам био убеђен да знам који Ђорђевић се тестирао. Проверићемо.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:37:44 поподне
Што се тиче имена, баш сам данас пискарао једно мало ономастичко истраживање које сам синоћ радио за свој гушт:

Мало ономастике мог братства:
 
Бистрио сам родослов мог братства (није баш потпун, али највећи део имам) од родоначелника Ћетка (рођен на почетку 18. века) до данас, па ми паде на памет да попишем имена која се у њему јављају. Мушка, наравно  :)

Најчешће давано име у братству је Ђорђије (и надимци Ђоко, Ђоле), што је и логично с обзиром на крсну славу Ђурђев-дан. Од двојице братственика који су носили ово име настала су и два рода са презименима Ђоровић и Ђорђијевић.

Следећа два по бројности су Марко и Милош. Овде се види јуначка традиција, по којој су мушкој ђеци давали имена старих српских јунака - Милоша Обилића и Марка Краљевића.

Следи име Драган, што је производ последњих 40-50 година, када су давана таква имена - Зоран, Горан, Драган...

Затим по бројности иду Михаило, Радован, Алекса, итд.

Једно од честих имена је и Илија, што је прислужба Ћетковића и светац заштитник Шекулара.

Иако доминирају народна имена са кореном из српског језика, има и један број светачких имена. Осим наведених, ту су и Андрија, Анто, Арсеније, Василије, Гавро, Иван, Јован, Лазар, Максим, Мартин, Никола, Петар, Томо, итд.

Честа су имена са суфиксом -ић: Батрић, Вукић, Вучић, Драгић, Лакић, Милић, Савић.
Има имена типичних за Црну Гору: Балша, Божина, Вукота, Вучета, Вучина, Голуб, Лабуд, Милоња, Миљан, Мираш, Новица, Новак, Радун, Радоња, Шћепан... Али, и јако нетипичних за подручје Црне Горе, попут: Дојчило, Љубиша, Трајко, Цветко, Часлав.

Доминирају имена са основама „мио“ (26 различитих имена), „вук“ (20) и „рад“ (18).

Најмлађем покољењу родитељи често дају имена ђедова и прађедова, али и ова сада помодна, попут: Виктор, Дамјан, Данијел, Игор, Лука, Огњен, Саша, Стефан, Урош, Угљеша, Филип...

Мени најнеобичније име у нашем родослову је Јаблан.

Име самог родоначелника Ћетко се обично тумачи речју „ћета“, односно четина и повезује или за место рођења (у неком борику) или за густу и тршаву косу. Лично, мислим да ово тумачење представља народно довијање да се објасни значење имена. Мени много логичније звучи верзија (више не знам где сам је прочитао) да се ради о гласовном сажимању при којем је од изворног имена Цвјетко настало Ћетко.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Акса новембар 13, 2015, 03:38:57 поподне
Врло је вероватно да и данас има R1а-М458 на подручју Горњег Лима где су живели и живе и дан данас ткз. Србљаци који су хеторогено становништво. 

Гиле ми је недавно послао податак о пореклу Дуњића из Рокца из монографије Павловића "Копаоник". Павловић бележи да су они разгранути и има их највише по копаоничким селима и др.

Село Биљановац код Рашке на Ибру:

Засеок: Богаши: У засеоку седе сами Бојанићи (18 кућа., Св. Вратоломеј), одавно су се доселили из Шекулара у Плавско-Гусињској области. Презивају се Бојанићи п остарој Бојани, жени њиховог рода, док се њихови сродници одсељени у Рокце, по Дуњи, ћерки старе Бојане, презивају Дуњићи. Много су се селили, на разне стране и у разно доба. Осим у насељима на Копаонику забележио сам њихове сроднике у селима Западно-моравског Поморавља и у Подбиру. Сви се сматрају један род и сви славе малу и ретку славу Св. Вартоломеја и Варнаву.

Село Рокац код Александровца: После 1690 године у село су дошли Дуњићи (25 кућа Св. Вартоломеј и Варнава), од Богаша - Бојанића из Биљановца на Ибру. Прозвали су се Дуњићи по Дуњи, ћерки старе Бојане. Сродници Дуњића су Дуњићи и друга презимена у Боторићу, Великој Грабовници, Брусу и др.

Могуће је да су имали још старије презиме Богаши, јер су се првобитно населили у Биљановцу и можда је и тај засеок прозван по њима Богашима. Крсну славу Св. Вартоломеја су вероватно променили, некада су славили неку другу славу.   

Очигледно је да  су они досељени у Биљановцу за време сеобе 1690. године или су досељени нешто раније можда средином 17. века када су их потисли Васојевићи или можда шиптарска племена.

Познат ми још један припадник R1а-М458 који је такође пореклом са Г. Лим по предању из Плава и има идикативно презиме које се јавља у далекој прошлост у Херцеговини.  Но, то је то не би да ширим, књига још није објављена. Видећемо шта ће показати даље истраживање.
   
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 03:40:24 поподне
Па, ако имамо Трајка, није сасвим искључен ни Сотир.

Пада ми на памет конструкција по којој је Сотир рођен у јабланичком крају од оца Шекуларца и мајке јужњакиње, па је она бирала име  ;)

Али, онда би то била нека сеоба нешто раније од оне "крсташке" сеобе Црногораца 1880-их.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 13, 2015, 05:14:00 поподне
 Први писани помен  Шекулара и Шекулараца је из 1314 године, у Светостефанској повељи, Стефана Уроша II Милутина, краља Рашке гдје  између осталог, својој задужбини манастиру Бањска,  дарива и Шекулар. Међу 75 села и заселака и 9 катуна је и Шекулар.  Први писани помен Васојевића је из 1444 године у дубровачком архиву.  Васојевићи  су забиљежени у Медуну и Рикавцу - простор  данашњих Куча, у границама Зете. Васојевићи се помињу да су заједно са Бјелопавлићима и Пиперима напали дубровачке трговце.    Дубровчанин Бојан Проданић  се жали дубровачком суду како му је пљачкашка дружина Васојевића, Пипера и Бјелопавлића од 60 друга напала трговачки караван, убила му брата и опљачкала робу у Медуну...
  Војвода Петар Шекуларац се помиње у пјесми средњијех времена ( покосовски циклус)  Маргита ђевојка и Рајко војвода: "На ономе ломну Шекулару,
 Онђе бјеше Петар Шекуларац".
Шекулар је и епски град ( мисли се на утврђење). Војводство Шекулар је обухватало простор од Вјетреника према Зети, до Паклене више Пећи, с долином Лима од Гусиња до Бијелог Поља укључујући Пештер, све до близу Сјенице.
 Вук Љевак је историјски позната личност. Не само по предању, већ је чињеница да између потомства Вука Љевака и Димитрија - Даше постоји  вишевјековно кумство. Син Вука Љевака је убио сина Дашина код оваца.  Не зна се да ли га је убио  неотке ( из грјешке) или су се свадили као чобани  и овај га убио.
 Уобичајено је да су потомци војводе Петра: Даша, Вук Љевак и Комнен барјактар. Међутим, у родослову по предању иде се код потомака Вука Љевака 12. ( односно од скоро сазнах 16 пасова - кољена, генерација) Слично је код потомака Даше, док потомци Радмужа, брата Комнена барјактара броје мање пасова.
 Бој на Крчеву са Климентима у 18. вијеку је био бој Шекулараца, Горњосељана, Србљака, и њима су се касније придружили Васојевићи. То знају озбиљни старији аутори. "Млађа", новокомпонована пискарала пишу обрнутим редом. Вук Љевак је био са Шекуларцима на Крчеву... Тада су потучени Клименте.  Послије Климената нападали су на Шекулар, Куртићи, Пашићи и Шабанагићи. Долина Лима била је њина.  Они су са својим чипчијама Васевићима и другим брђанима нападали Шекулар и одузимали им планине, док их нијесу сабили у девет села међу девет брда. Али су ипак опстали.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 09:04:15 поподне
Видоје, замолио бих те да своје тврдње подупреш неким писаним доказом или макар линком ка истом.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 09:07:25 поподне
Што се тиче имена, баш сам данас пискарао једно мало ономастичко истраживање које сам синоћ радио за свој гушт:

Мало ономастике мог братства:
 
Бистрио сам родослов мог братства (није баш потпун, али највећи део имам) од родоначелника Ћетка (рођен на почетку 18. века) до данас, па ми паде на памет да попишем имена која се у њему јављају. Мушка, наравно  :)

Најчешће давано име у братству је Ђорђије (и надимци Ђоко, Ђоле), што је и логично с обзиром на крсну славу Ђурђев-дан. Од двојице братственика који су носили ово име настала су и два рода са презименима Ђоровић и Ђорђијевић.

Следећа два по бројности су Марко и Милош. Овде се види јуначка традиција, по којој су мушкој ђеци давали имена старих српских јунака - Милоша Обилића и Марка Краљевића.

Следи име Драган, што је производ последњих 40-50 година, када су давана таква имена - Зоран, Горан, Драган...

Затим по бројности иду Михаило, Радован, Алекса, итд.

Једно од честих имена је и Илија, што је прислужба Ћетковића и светац заштитник Шекулара.

Иако доминирају народна имена са кореном из српског језика, има и један број светачких имена. Осим наведених, ту су и Андрија, Анто, Арсеније, Василије, Гавро, Иван, Јован, Лазар, Максим, Мартин, Никола, Петар, Томо, итд.

Честа су имена са суфиксом -ић: Батрић, Вукић, Вучић, Драгић, Лакић, Милић, Савић.
Има имена типичних за Црну Гору: Балша, Божина, Вукота, Вучета, Вучина, Голуб, Лабуд, Милоња, Миљан, Мираш, Новица, Новак, Радун, Радоња, Шћепан... Али, и јако нетипичних за подручје Црне Горе, попут: Дојчило, Љубиша, Трајко, Цветко, Часлав.

Доминирају имена са основама „мио“ (26 различитих имена), „вук“ (20) и „рад“ (18).

Најмлађем покољењу родитељи често дају имена ђедова и прађедова, али и ова сада помодна, попут: Виктор, Дамјан, Данијел, Игор, Лука, Огњен, Саша, Стефан, Урош, Угљеша, Филип...

Мени најнеобичније име у нашем родослову је Јаблан.

Име самог родоначелника Ћетко се обично тумачи речју „ћета“, односно четина и повезује или за место рођења (у неком борику) или за густу и тршаву косу. Лично, мислим да ово тумачење представља народно довијање да се објасни значење имена. Мени много логичније звучи верзија (више не знам где сам је прочитао) да се ради о гласовном сажимању при којем је од изворног имена Цвјетко настало Ћетко.
Небо, надимак "Ћетко" може имати и погрдно значење.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:12:28 поподне
Видоје, замолио бих те да своје тврдње подупреш неким писаним доказом или макар линком ка истом.

Земљаче, све што је Видоје написао имаш у радовима академика Миомира Дашића о Васојевићима и Шекулару, а навод о нападу Брђана на дубровачке трговце је, такорећи, општепозната чињеница. Није то било ништа необично у та времена, сви су то радили, и моји Дробњаци и сви остали.
Немој да мислиш да је то нешто уперено против твог племена, само тежимо изношењу повесних чињеница. Верујем тако и Видоје.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 09:12:38 поподне
Морам да кажем да ми се не свиђа како се овде прича о Васојевићима.

Од почетка се представљају као неки "зли староседеоци" који малтретирају мирне Словене. Нико није крив Словенима из тог краја, једноставно су Васојевићи били много бројнији и боље организовани. (слично су пролазили и староседеоци у крајевима где су Словени били јачи)

Чини ми се да су људи потпуно залуђени хаплогрупама, па омаловажавају Васојевиће, којима сви можемо да позавидимо! Нема већих Срба. Ко познаје неког Васојевића добро зна да ће тај први да гине за српско/словенско име.

Не бих дао једног Васојевића E1b за све праве Словене/Србе из Босне и Херцеговине I2a и R1a, који су прешли на ислам и примили католичанство. :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:13:01 поподне
Небо, надимак "Ћетко" може имати и погрдно значење.

Кажи, Брђо, које?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:17:54 поподне
Морам да кажем да ми се не свиђа како се овде прича о Васојевићима.

Од почетка се представљају као неки "зли староседеоци" који малтретирају мирне Словене. Нико није крив Словенима из тог краја, једноставно су Васојевићи били много бројнији и боље организовани. (слично су пролазили и староседеоци у крајевима где су Словени били јачи)

Чини ми се да су људи потпуно залуђени хаплогрупама, па омаловажавају Васојевиће, којима сви можемо да позавидимо! Нема већих Срба. Ко познаје неког Васојевића добро зна да ће тај први да гине за српско/словенско име.

Не бих дао једног Васојевића E1b за све праве Словене/Србе из Босне и Херцеговине I2a и R1a, који су прешли на ислам и примили католичанство. :)

Не знам шта бих ти рекао на ово.
Мени је баба Васојевка, тетка ми је удата за Васојевића, па су ми браћа и сестре по њој Васојевићи. Имам добрих пријатеља Васојевића. Апсолутно немам ништа против овог племена. А нарочито не због хаплогрупе.
Има неких од Васојевића који и даље терају причу како су они не знам по чему бољи од нас осталих Срба, и то је оно што ме иритира. Наш Брђанин ми је, напротив, скроз у реду, ни једног тренутка нисам приметио ништа слично код њега.
Само да ми објасни шта има погрдно у имену Ћетко.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 09:21:10 поподне
Небо, надимак "Ћетко" може имати и погрдно значење.
Ја колико знам име Ћетко је настало баш као последица гласовног сажимања имена Цветко. Једна породица Цветковић из околине Ивањице држи до тога да су њихови стари дошли из Колашина и да су се некада презивали Ћетковић. Први пут чујем да би ово име могло имати некакво погрдно значење? У песми ''Смрт попа Мила Јововића'' каже се: ''па се Ћетном мајком куне, да ће поћи у град Никшић.....'', што указује да је некада постојао и женско облик овог имена.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 09:30:02 поподне
Има неких од Васојевића који и даље терају причу како су они не знам по чему бољи од нас осталих Срба, и то је оно што ме иритира.

Реално Небо, сви Срби имају тај "проблем". Они са Баније мисле да су бољи од оних из Далмације, они из Лике мисле да су бољи од оних из Босне, Шумадинци мисле да су бољи од Црногораца (и обрнуто), итд... :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 13, 2015, 09:32:05 поподне
 Брђанине и Небојша, нико нема ништа против Васојевића, посебно не ја. Држим се гесла:Драг ми је Платон, али истина ми је дража. Ако неког вријеђа истина, има право да се љути. То о нападу на дубровачки караван, забиљежио је Константин Јиричек. То наводе и аутори: Р. Ј. Вешовић, Марко Цемовић, и бројни други писци историје. Сви  они су племенски Васојевићи. Што се тиче ислама , и ту Васојевићи имају знатног удјела...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:34:59 поподне
Реално Небо, сви Срби имају тај "проблем". Они са Баније мисле да су бољи од оних из Далмације, они из Лике мисле да су бољи од оних из Босне, Шумадинци мисле да су бољи од Црногораца (и обрнуто), итд... :)

Ова ти је на месту.
Сви смо у том истом филму.
Рекао бих да нам је у генима да се делимо, једни друге ниподаштавмо и налазимо мане нарочито онима што су нам најблискији.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 09:35:43 поподне
Брђанине и Небојша, нико нема ништа против Васојевића, посебно не ја. Држим се гесла:Драг ми је Платон, али истина ми је дража. Ако неког вријеђа истина, има право да се љути. То о нападу на дубровачки караван, забиљежио је Константин Јиричек. То наводе и аутори: Р. Ј. Вешовић, Марко Цемовић, и бројни други писци историје. Сви  они су племенски Васојевићи. Што се тиче ислама , и ту Васојевићи имају знатног удјела...

Поздрав Видоје,

Искрено, мислим да ти имаш највећи проблем са Васојевићима. Не желим да улазим у разлоге. :)

Такви напади на караване су приисутни на читавом динарском подручју, не знам зашто би се Васојевићи издвајали. То је у Херцеговини био малтене начин привређивања, "легална хајдучија".

Нема превише доказа да би се причало какви су Васојевићи били пре 400 год. Истина је да су велики Срби...можда то некога боли?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 13, 2015, 09:42:47 поподне
 Небојша, о српству Васојевића питај у општини Андријевица ( углавном васојевићка братства). Сви листом гласају за ДПС и Мила. Кад се од Берана одвојила Петњица ( са 99 процената  бошњачким или муслиманским становништвом) побиједиле су на изборима српске и просрпске странке. У општини  Беране има Васојевића, али превагу имају остали становници- Србљаци како би рекли Васојевићи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 09:43:19 поподне
Ова ти је на месту.
Сви смо у том истом филму.
Рекао бих да нам је у генима да се делимо, једни друге ниподаштавмо и налазимо мане нарочито онима што су нам најблискији.
Има тога и код других народа, Бугара, Грка, Шиптара, само што смо ми на овим просторима најраспрострањенији и самим тим можда је то код нас израженије, или ми сами то пре приметимо код нас него код других, што је можда и нормално.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 09:45:13 поподне
Небојша, о српству Васојевића питај у општини Андријевица ( углавном васојевићка братства). Сви листом гласају за ДПС и Мила. Кад се од Берана одвојила Петњица ( са 99 процената  бошњачким или муслиманским становништвом) побиједиле су на изборима српске и просрпске странке. У општини  Беране има Васојевића, али превагу имају остали становници- Србљаци како би рекли Васојевићи.

Видоје, мешање тренутне политичке ситуације у ЦГ нема везе са овим. Многи крајеви ЦГ су данас већински "за Мила", па и чувени Дробњаци, итд..

То не може анулирати све оно што су њихови преци учинили за српство.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 09:48:46 поподне
Небо, код нас је то погрдан надимак за особу са младежом преко лица и тако подсјећа на коња са "ћетом". Наравно, то је само примјер. Не мора да значи да је то у случају Ћетковића.
Такође, слажем се са тобом да је иритантно бусање локал патриота, али ми је жао као што Небојша рече да неки људи користе хаплогрупе да лијече повријеђен понос. Тебе наравно ту не убрајам.
@Видоје нисам мислио на напад каравана, већ на причу коју понављаш о нашем службовању Турцима и нападу на Србљаке.
Иначе, у Андријевици је на власти ДПС због преласка носиоца мандата из ДФа у ДПС, исто као у Никшићу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:55:38 поподне
Што се тиче "малтретирања мирних Словена", за то постоје историјски докази. Видоје и ја смо неке изнели на порталу Порекла на теми о селу Доње Луге.
Васојевићи су из своје матичне Лијеве Ријеке, кад је постала пренасељена, кренули према Полимљу. На руку им је ишла чињеница да се 1690, па затим и 1737/8. много полимских староседелаца иселило на север. Једноставно, кренули су у територијалну експанзију.
Наведох у једном данашњем посту да су исто учинили и моји Шекуларци, ништа за замерити. Народ се довијао да преживи и напредује.
Истовремено, у исту акцију кренули су и католички Малесори са својих планина.
Турска власт је, како Васојевићима, тако и Шекуларцима, у једном тренутку постала природни савезник против малесорске најезде. Турци су средином 18. века подржавали и помагали борбу полимског становништва против агресивних Малесора, јер сами нису могли да их обуздају.
Ту сарадњу Васојевићи су наставили и након протеривања Малесора. Населили су се у опустошена села исељеног становништва. Да би отпочели какав такав нормалан живот било им је потребно средстава. Та средства су им нудили плавско-гусињски бегови, под условом да Васојевићи пристану да буду чивчије. Тако је и било. Шекуларцима и Величанима ово никако није било мило, јер им је претила опасност да се и према њима (али насилно) предузму исте мере учитлучења. Отуд је у то време владала прилична напетост и нетрпељивост између старинаца и дошљачких Васојевића у Полимљу. Било је и насиља. Логично, Васојевићи су у тој причи били јачи, јер су били чврсто организовано племе (на чему им скидам капу) наспрам малих родовских група староседалаца у Полимљу (изузев Шекулараца и Величана).
Васојевићи, кад су ојачали, престају своје савезништво с турском влашћу. Тада, у 19. веку, почиње добра сарадња Србљака и Васојевића. Становништво се меша, орођује и настаје тај полимски брђански тип. Срби једни, Срби други. Ратовали су раме уз раме против истог непријатеља, живели једни с другима, давали одиве, рођакали се.
То је то.
Не видим данас ни једног разлога за неку нетрпељивост.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:58:09 поподне
Небо, код нас је то погрдан надимак за особу са младежом преко лица и тако подсјећа на коња са "ћетом".

Први пут чујем за ово.
Али, сумњам да је наш Ћетко тако добио име.
А има још неколико братстава Ћетковића у ЦГ, па ми је логичније оно што сам прочитао (а и Војинена) о имену Цвјетко.
У Дробњаку кажу нпр. да цвеће "ћета", тј. цвета. То му дође та гласовна промена.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 09:59:23 поподне
Има тога и код других народа, Бугара, Грка, Шиптара, само што смо ми на овим просторима најраспрострањенији и самим тим можда је то код нас израженије, или ми сами то пре приметимо код нас него код других, што је можда и нормално.

Има тога код свих народа, него смо ми, као и у већини других ствари, у томе прилично екстремни.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 10:04:52 поподне
Данас се термин "Србљак" и не користи више. Већина тих Србљака се изјашњавају као Васојевићи. Мој ујак је један од њих иако зна да су старином из Бјелопавлића.
Што се тиче чипчијања, знаш и сам Небо колико су пута друга брдска и малисорска  племена повела Турке на Васојевиће и колико је и наш народ био у планиском збјегу због одбијања плаћања харача.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 10:05:33 поподне
Што се тиче "малтретирања мирних Словена", за то постоје историјски докази.

Наравно, као што су и Словени по досељавању на Балкан "малтретирали" староседеоце. Ништа чудно. ;)

Народ се довијао да преживи и напредује.

Нормално.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 10:08:56 поподне
Наравно, као што су и Словени по досељавању на Балкан "малтретирали" староседеоце. Ништа чудно. ;)

Свако у своје време  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 10:10:07 поподне
иначе, територијална експанзија није нешто што се крије. Добро су познате старосједилачке породице у Андријевици које из овог или оног разлога нису протјеране. Један примјер је породица Стојковић, презиме све објашњава. Њихов предак је био хром и дозвољено му је да остане на свом имању.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 10:18:18 поподне
Данас се термин "Србљак" и не користи више. Већина тих Србљака се изјашњавају као Васојевићи. Мој ујак је један од њих иако зна да су старином из Бјелопавлића.

Брђо, ако неко ко није Васојевић жели тако да се изјашњава, то је у реду, лични избор. По мени, свако треба да зна ко је и што је. Част свима, али треба држати до себе и својих корена.

Што се тиче чипчијања, знаш и сам Небо колико су пута друга брдска и малисорска  племена повела Турке на Васојевиће и колико је и наш народ био у планиском збјегу због одбијања плаћања харача.

Потпуно тачно. И заједно - и Шекуларци и Васојевићи.
За читлучење Васојевића, рекох. Искористили су прилику, а кад су ојачали, откачили су турске бегове и престали да плаћају дажбине. Мислим да већи део Полимља од времена књаза Данила и Миљана Вукова више није плаћао Турцима ништа, осим онога што би бегови силом отели.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 10:43:45 поподне
Данас се термин "Србљак" и не користи више. Већина тих Србљака се изјашњавају као Васојевићи. Мој ујак је један од њих иако зна да су старином из Бјелопавлића.
Што се тиче чипчијања, знаш и сам Небо колико су пута друга брдска и малисорска  племена повела Турке на Васојевиће и колико је и наш народ био у планиском збјегу због одбијања плаћања харача.
Из које породице је твој ујак?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 10:47:13 поподне
Наравно Небо да је важно држати се својих коријена, само сам тај примјер искористио као доказ да данас нема неке подјеле на Васојевиће и Србљаке и нетрпељивости. Менталитет и народ је исти.
Иначе, ако те занима послушај ову пјесму о једном  мом рођаку. мислим да добро описује дешавања из тог доба
https://www.youtube.com/v/FD20w_ftaDE
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 13, 2015, 10:48:48 поподне
@Војинена довољно сам изнио приватних детаља. Ако те занима, послаћу ти поруку :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 10:52:44 поподне
@Војинена довољно сам изнио приватних детаља. Ако те занима, послаћу ти поруку :)
Ако можеш пошаљи ми у ПП.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 11:27:02 поподне
https://www.youtube.com/v/FD20w_ftaDE

Тешка прича, шта друго рећи...
А, нашао си ме са Миљанићем. После Вујачића, мој омиљени гуслар.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 14, 2015, 07:37:36 поподне
Данас је у Савином Селу у Бачкој био традиционални васојевички аранђеловски скуп.
Лично, мислио сам да ће бити 21. новембра, на сам Аранђелов-дан, и размишљао да одем.
Међутим, логично, тог дана ће људи славити славу код својих кућа, па је померено недељу дана раније.
Имаш ли, Брђо, каквих новости оданде?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 14, 2015, 11:09:46 поподне
 Небо , ја сам био данас у Савином Селу. Било је величанствено. Мислим да је било око 600 присутних.  Изабрани су и нови чланови управног одбора удружења Васојевића у Савином Селу. Била је делегација из Берана: предсједник општине  Дадо Шћекић, предсједник Скупштине општине  Горан Киковић, са сарадницима...  Скуп су увеличали гуслари: Мишовић и Павловић, пјевачи Бранка Шћепановић и Милоје Бубања, уз музичку пратњу оркестра  РТ Војводине. Ни ове године није било представника општине Андријевица.
 Небојша и Брђанине и све остале невјерне Томе, знајте да немам ништа против Васојевића.   По оцу сам Шекуларац ( 12 кољена), а по мајци, баби и ђедовој мајци Васојевић- Ђукићи, Кастратовићи, Марсенићи. Родбинских, кумовских , пријатељских веза са Васојевићима имам много.   Поносан сам и на мушки и женски родослов. Присутан сам на многим манифестацијама и промоцијама  аутора из области Горњег Полимља, ђе је приличан број  племенских Васојевића.  Што износим податке који су утврђени у науци, које јавно заступам, нема право нико да се љути и да ми подмеће личне и друге разлоге, скретањем са предмета расправе.
Поздрав
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 14, 2015, 11:15:53 поподне
Е, лепо, земљаче, верујем да је било фино и весело.
Жао ми је нарочито што сам пропустио Бранку  :)
У то име:
https://www.youtube.com/v/yyr15PpcjTM
Једна од мени најлепших песама.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Brđanin новембар 15, 2015, 03:05:51 пре подне
He очекуј Видоје представнике општине Андријевица све док је на власти ДПС...
Драго ми је да се наши људи горе окупљају сваке године, да је среће то би финансирала црногорска амбасада.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 29, 2015, 06:27:04 поподне
Синоћ је у Београду одржано редовно годишње окупљање Шекулараца у организацији Завичајног удружења "Шекулар".
Ја сам био спречен да дођем, али од Видоја очекујем детаљан извештај!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 29, 2015, 07:03:00 поподне
Небо, био сам на 11 том сусрету  Шекулараца и пријатеља Шекулара у организацији Завичајног удружења "Шекулар" у Београду.   Сусрет је одржан у Хотелу "Славија. На сусрету је био присутно око 100 учесника. Због временских неприлика у завичају, нијесу дошли представници мјесне заједнице Шекулар и општине Беране. Присутне је поздравио Драган Ристов Поповић. Чуо се омиљен звук гусала гуслара Саше Лакетића са пјесмом Освета Риста Поповића Шекуларца. Било је узбудљиво и незаборавно...
Жао нам је што синоћ нијеси био- ђе ти је мјесто.   
Завичајно удружење "Шекулар" у Београду окупља грађане поријеклом из Шекулара и пријатеље Шеклулара који сада живе у Београду, и у другим мјестима. Од оснивања 1990. године до сада Удружење је окупило преко 300 чланова и један од задатака му је међусобно упознавање, зближавање и дружење што остварује и организовањем сусрета Шекулараца и пријатеља Шекулара.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 29, 2015, 07:45:06 поподне
Даће Бог, окупљаћемо се још.
Драго ми је да је све прошло лепо.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Рамбослав децембар 22, 2015, 06:13:58 поподне
Шекулари би могли добити и име по Секељима Sicolorum, Scecul, и лично име једног Секеља из 12. века-  Scichul. Познато је да се kрички војвода звао Калока , а најпознатији секељски племићки род се зове Kalnoky. Такође бих напоменуо, да се средишња Албанија у средњем веку звала Кунавиа/Куманиа Cunavia/Cumania
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић децембар 22, 2015, 08:11:37 поподне
Шекулари би могли добити и име по Секељима Sicolorum, Scecul, и лично име једног Секеља из 12. века-  Scichul. Познато је да се kрички војвода звао Калока , а најпознатији секељски племићки род се зове Kalnoky. Такође бих напоменуо, да се средишња Албанија у средњем веку звала Кунавиа/Куманиа Cunavia/Cumania

Ова мисао је и мени пала на памет прије неколико година. Мислим да сам на неком другом форуму и писао о томе.

Два облика се још више приближавају, ако се узме у обзир и њемачка варијанта за Секеље- Székler.

Друга ствар која је занимљива јесте да шекуларско предање повезује војводу Петра Шекуларца са Сибињанин Јанком. Сибињанин Јанко или Јањош Хуњади потиче из секељске средине, било да се ради о Сибињу или Хунедоари. У нашим предањима су га сматрали и Србином, а у пјесми се помиње и његов сестрић Секула.

Невезано за ово горе, нека веза између трансилванијског и динарског простора постоји. Видимо да се неке доста специфичне хаплогрупе код Срба: J2b M205, N1a P189.2 налазе и на карпатско-трансилванијском простору и то чак веома блиски хаплотипови. Да не помињемо I2a Динарик Југ и Сјевер или R1a Аврамијевштаке, којима су најближи хаплотипови такође међу Секељима Трансилваније.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 22, 2015, 08:53:52 поподне
Јесте ли вас двојица били некад у Шекулару? Какви Секељи, ко нормалан би тамо желео да се настани!? Осим кад је нужда, кад мораш да се склониш од неких Турака и сличних. И ови кукавни људи који данас тамо живе, живе јер немају где друго. Лепо је за летовање, за викенде, али за живот...

Шалу на страну, не звучи ми реално да Шекулар и Секељи имају неке везе. Имамо још један Шекулар у Црној Гори, у Љешанској нахији. Могуће је да су та два у вези. Неки детаљи указују да Шекуларци у свој данашњи крај долазе у средњем веку баш из области касније назване Љешанска нахија.

Што се тиче Сибињанин Јанка, његовог сестрића Секуле и Петра Шекуларца, они су живели у 15. веку, док се Шекулар први пут помиње у Бањској хрисовуљи Светог краља Милутина из 1316. године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 22, 2015, 08:58:15 поподне
Невезано за ово горе, нека веза између трансилванијског и динарског простора постоји. Видимо да се неке доста специфичне хаплогрупе код Срба: J2b M205, N1a P189.2 налазе и на карпатско-трансилванијском простору и то чак веома блиски хаплотипови. Да не помињемо I2a Динарик Југ и Сјевер или R1a Аврамијевштаке, којима су најближи хаплотипови такође међу Секељима Трансилваније.

Веза сигурно постоји, али ће пре бити да се ради о једном повезаном словенском простору, који ће каснијим историсјким догађајима бити раздвојен и удаљен. Ти трансилвански Секељи, носиоци наведених ХГ су пре мађаризовани Словени него прави Мађари.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић децембар 22, 2015, 09:41:59 поподне
Јесте ли вас двојица били некад у Шекулару? Какви Секељи, ко нормалан би тамо желео да се настани!? Осим кад је нужда, кад мораш да се склониш од неких Турака и сличних. И ови кукавни људи који данас тамо живе, живе јер немају где друго. Лепо је за летовање, за викенде, али за живот...

Шалу на страну, не звучи ми реално да Шекулар и Секељи имају неке везе. Имамо још један Шекулар у Црној Гори, у Љешанској нахији. Могуће је да су та два у вези. Неки детаљи указују да Шекуларци у свој данашњи крај долазе у средњем веку баш из области касније назване Љешанска нахија.

Што се тиче Сибињанин Јанка, његовог сестрића Секуле и Петра Шекуларца, они су живели у 15. веку, док се Шекулар први пут помиње у Бањској хрисовуљи Светог краља Милутина из 1316. године.

Не тврдим ја никакву директну везу, већ ми је само интересантно то подударање имена које можда има и исти коријен.

Међутим да се вратим генетици. Погледах сад на мрежи да ли негдје постоје тестови за Секеље и нађох. Резулатати ме донекле изненадише, мада ми се чини да сам их и раније видио. Ову другу табелу свакако нисам.

Чини се да се Секељи и генетски разликују од осталих Мађара и да се, гле чуда, по y-днк приближавају Албанцима. Ово је табела из рада која то илуструје.

(http://s10.postimg.org/yvezpsiih/sekler_tabela.jpg)

Ово су упоредни резулатати за Мађаре и Секеље:

(http://s12.postimg.org/tmeenzv8t/sekler_sema.jpg)

Шта су интересантни моменти у генетици Секеља?

Свакако, за европске просторе, прилично висок проценат хаплогрупе Ј1. Преко три пута већи од мађарског просјека.
Повисок проценат и хаплогрупе Ј2б, не знамо додуше које варијанте.
Прилично висок хаплогрупа I1 i R1b (опет не знамо које варијанте, неки објашњавају да је то утицај досељених Саса у Трансилванију, али ова Р1б може бити и источна, јер видимо да се у директном поређењу хаплотипова Секељи приближавају Албанцима)

Изгледа да су Секељи најмање Словени, јер словенске хаплогрупе R1a i I2 Дин су код њих значајно мање и од мађарског просјека.

Како год, добро би било доћи до СТР резулатата из овог истраживања. Посебно ме интересује, која је то варијанта Ј1 хаплогрупе толико присутна код Секеља и иам ли можда везе са нашом Ј1.

Линк за истраживање је сљедећи http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/full#f4
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић децембар 22, 2015, 09:48:55 поподне
И још једна ствар под овим резултатима за хаплогрупу P у резулататима Секеља се крије вјероватно хаплогрупа Q. Ту се Секељи такође разликују од Мађара.

Мађари и Секељи, двије очигледно генетски различите популације, а Мађари кажу да су Секељи најмађарскији Мађари.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша децембар 22, 2015, 09:53:47 поподне
Не тврдим ја никакву директну везу, већ ми је само интересантно то подударање имена које можда има и исти коријен.

Међутим да се вратим генетици. Погледах сад на мрежи да ли негдје постоје тестови за Секеље и нађох. Резулатати ме донекле изненадише, мада ми се чини да сам их и раније видио. Ову другу табелу свакако нисам.

Чини се да се Секељи и генетски разликују од осталих Мађара и да се, гле чуда, по y-днк приближавају Албанцима. Ово је табела из рада која то илуструје.

(http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/asset/image_n/AHG_440_f5.gif?v=1&t=iihu646g&s=cf08dd62437eca74c3726356d6490a17f58aa68e)

Ово су упоредни резулатати за Мађаре и Секеље:

(http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/asset/image_n/AHG_440_f4.gif?v=1&t=iihu646d&s=6c2643ba3e0de2d76f1e3a810da57e46f75b2868)

Шта су интересантни моменти у генетици Секеља?

Свакако, за европске просторе, прилично висок проценат хаплогрупе Ј1. Преко три пута већи од мађарског просјека.
Повисок проценат и хаплогрупе Ј2б, не знамо додуше које варијанте.
Прилично висок хаплогрупа I1 i R1b (опет не знамо које варијанте, неки објашњавају да је то утицај досељених Саса у Трансилванију, али ова Р1б може бити и источна, јер видимо да се у директном поређењу хаплотипова Секељи приближавају Албанцима)

Изгледа да су Секељи најмање Словени, јер словенске хаплогрупе R1a i I2 Дин су код њих значајно мање и од мађарског просјека.

Како год, добро би било доћи до СТР резулатата из овог истраживања. Посебно ме интересује, која је то варијанта Ј1 хаплогрупе толико присутна код Секеља и иам ли можда везе са нашом Ј1.

Линк за истраживање је сљедећи http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/full#f4

Покушаћу сутра да дођем до овог рада. Ако број маркера дозвољава, не би било лоше провући хаплотипове кроз "Невски" предвиђач.

Изгледа да Секељи заиста имају нешто јачи удео "азијске" генетике.

Читао сам раније рад о трансилванијским Секељима и колико се сећам, закључак аутора је да су они мешавина Словена/Германа (I2a, R1a, I1) са једне и балканских староседелаца (E1b, J2) са друге стране + нешто мало азијске примесе.

Што се тиче ове J2b из табеле, у питању је J2b2. Наиме, J2e1 је стара ознака за J2b M241.
(http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1111/j.1469-1809.2008.00440.x/asset/image_n/AHG_440_f4.gif?v=1&t=iihv07bi&s=be659b16b81c9ce530dbe2942552fa282232fbf6)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић децембар 22, 2015, 10:02:25 поподне
Покушаћу сутра да дођем до овог рада. Ако број маркера дозвољава, не би било лоше провући хаплотипове кроз "Невски" предвиђач.

Небојша, погледај ако можеш пронаћи овај рад, изгледа да су то исти хаплотипови као у горе споменутом.

https://www.deepdyve.com/lp/elsevier/y-chromosome-str-haplotype-in-szekely-population-pWnyk15jSv
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша децембар 22, 2015, 10:05:58 поподне
Небојша, погледај ако можеш пронаћи овај рад, изгледа да су то исти хаплотипови као у горе споменутом.

https://www.deepdyve.com/lp/elsevier/y-chromosome-str-haplotype-in-szekely-population-pWnyk15jSv

Мислим да јесу. Проверићу сутра све ове радове о Мађарима/Секељима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 22, 2015, 11:20:39 поподне
 На форуму крстарице, видио сам упоређивање  хапло групе једног исељеног Шекуларца на југу Србије и једног Секеља- Сикуља из Трансилваније.  Распитивао сам се  у Скореновцу ( има становника из више "мађарских"  племена: Секеља из Буковине, Ћанго Мађара из Молдавије, Полоца, Куруца, Кумана, Палћена - мађаризованих Бугара) код потомака Сикуљана, рекли су ми да су  Трансилванија и Буковина ( ђе су били протјерани) брдовите. Кажу да Секељ значи граничар. Заједничко и за Шекуларце и Сикуљане би било да су граничари. Предање о  Сибињанин Јанку је присутно у Шекулару. Чак се један топоним зове Јанкова Глава. Постоји предање да је Јанко стизао и до Лијеве Ријеке, преко Шекулара, послије пораза у Другом Косовском боју 1448.године. Име  шекуларског села Ровца се везује по причи за мазге  војске Сибињанин Јанка-Јаноша Хуњадија- Јанка од Хунеадоре. Јанка својатају Срби( ђед му се звао Срб) Румуни, Мађари...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 22, 2015, 11:22:47 поподне
 Пао снијег, мазге ровиле по снијегу тражећи траву, па остало Ровца по причи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Đorđo децембар 23, 2015, 12:03:46 пре подне
Име "Шекулар" је по мени највероватније изведено из албанског језика, на википедији за реч "шекулар" пише да може да означава католичког свештеника који није део ниједног одређеног верског реда и не живи у самостану, или човека лаика (световни човек, који није свештеник) https://sq.wiktionary.org/wiki/shekullar

поред овога знам да "шекул" на албанском може да значи и "век" или "свет". Ова реч је у албанском од латиниске речи "saecularis"
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 23, 2015, 09:21:25 поподне
Значење назива Шекулара није сасвим разјашњено. О етимологији ове речи постоји више мишљења, као на пример: да потиче од влашке речи "секула" што значи секира; Секул је, такође, и влашко лично име, те назив Шекулар може потицати и од неког давног родоначелника шекуларског катуна (Вешовић); по некима, назив потиче од латинске речи saeculum – покољење, нараштај, односно saecularis – "столетни" (дакле, нешто древно, што постоји од давне старине), од чега је настала и албанска реч за народ, људе "шекул" – shekull (Hahn, Вешовић, Кулишић).
Мени најуверљивије, ипак, звучи мишљење (Дашић) по којем назив Шекулар вуче корен из наведене латинске речи saeculum, али у смислу незнабоштва, наспрам хришћанству. Реч секуларно и данас значи нешто световно, нецрквено. У време ширења хришћанства, односно покрштавања незнабожаца, секуларима су се могли називати они који још нису примили хришћанство. Могло би се закључити да су ранији становници Шекулара били неко племе које се дуже држало ван хришћанске заједнице, или су формално били покрштени, али им је однос према црквеној заједници био такав да су сматрани секуларима. Тешко би се могло рећи да у време развијеног средњег века постоји неко влашко племе које није крштено. Вероватније је да ово име потиче из давније старине, па се одржало и поред тога што су његови праоци већ одавно били крштени. Нека мишљења кажу да је Шекулар тако назван у време Мацура, који су ту живели пре словенског досељења. Могуће је да су баш они дуго живели као некрштени пагани, те отуд и ово име.

У подручју данашњег села Гољемади у Љешанској нахији постоји селиште истог имена. Занимљиво је да се за овај љешански Шекулар и данас говори да је "нецрквено земљиште", што је, можда, потврда мишљења о етимологији назива Шекулар.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Рамбослав децембар 23, 2015, 10:31:30 поподне
У подручју данашњег села Гољемади у Љешанској нахији постоји селиште истог имена. Занимљиво је да се за овај љешански Шекулар и данас говори да је "нецрквено земљиште", што је, можда, потврда мишљења о етимологији назива Шекулар.

Да је топоним "Шекулар" ваистину изведеница из "нецрквеног земљишта", било би тог топонима и у Приморју - где је био већи утицај РКЦ.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 24, 2015, 08:26:31 пре подне
Да је топоним "Шекулар" ваистину изведеница из "нецрквеног земљишта", било би тог топонима и у Приморју - где је био већи утицај РКЦ.

Можда "нецрквено земљиште" није најсрећнији термин. Дашић ту није мислио на земљиште које у неком имовинско-правном смислу не припада цркви, већ на место, простор, где станују људи који не припадају цркви - секулари, те је и њихово место обитавања по њима названо секуларом.

У Приморју је црква (која год) имала много јачи утицај, па је отуд мања могућност да тамо буде секулара, него што је то међу планинским живљем у унутрашњости.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 24, 2015, 08:44:08 пре подне
 Небо и други су изнијели упадљива тумачења топонима Шекулар.  Јован Цвијић не иде у етимологију имена Шекулар. Он толико истиче  да су у питању стари Срби, а Шпиро Кулишић не спори српско поријекло мада осјећа романске утицаје. Једна "легенда каже да му је назив по Секули који се у гују претворио а ујак му Сибињанин Јанко што га је у неспоразуму убио ( гађајући змију умјесто сивог сокола у кога се турски цар преметнуо).  Оснивач (Секула) је упреден у мит о националној пропасти. Косовски бој с Турцима, одсудна битка послије које су настали сви помори, глади, болештине и друге казне за гријехе нашег посрнулог народа".  Изнијећу и новија тумачења. Божидар Шекуларац сматра да је "Шекулар, курдско-хедска ријеч која има значење "голо брдо" које шибају вјетрови са свих страна". Тако је бачена коска за "велику етимолошку збрку". Котов се држао претпоставке да је било мијешања између локалног и живља из Трансилваније. Сикуљани , односно Секлери  су скупина хунског поријекла, касније хунгаризована (Секељи).  Можда треба вјеровати причама да су многи Секлери, заједно са Сасима (с којима су заједно живјели), стигли овдје у немањићко доба. Присталица  наведеног мисли да је отуд име Шекулара -"секлерска утврда"., склоњено упориште тих досељеника, номада и ратника. Кажу  да и данас Секлери приповиједају о селидби једног броја својих у "тамногорну" ( старомађарски, "међуријечје", од византијског.  Питао сам  двије професорке мађарског језика да ми нађу те приче и легенде на мађарском, посебно у вези Јаноша Хуњадија, али и Шекулара. До сад нијесам добио одговор...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 24, 2015, 08:58:25 пре подне
Божидар Шекуларац сматра да је "Шекулар, курдско-хедска ријеч која има значење "голо брдо" које шибају вјетрови са свих страна".

Ова је најјача. Шекулар је све само не "голо брдо", - једно од најшумовитијих подручја. А и доста заклоњено од јачих ветрова. Ти, Видоје, то свакако знаш, јер си кореном из Шекулара. Чуди ме да Божидар то не зна  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 24, 2015, 10:03:56 пре подне
У праву си Небо.  Ја само наведох шта рече Б. Шекуларац и други.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 24, 2015, 10:43:16 пре подне
  Шекулар -   "мјесто је само по себи, крст и раскршће цивилизација и историје...мада је очито његово словенско име... Оно је било граница латинске и византијске културе, средњовјековних српских жупа, разбојиште сваке дивље навале и стране војске... И природа га је учинила размеђем:једне му воде иду у Црно, а друге у Јадранско море..."
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 24, 2015, 11:56:06 пре подне
И природа га је учинила размеђем:једне му воде иду у Црно, а друге у Јадранско море..."

Да, ово је занимљива појава.
За оне који не знају, Шекулар има две реке, истог имена, само у огледалу  :)
Једна се зове Шекуларска ријека, а друга Ријека шекуларска.

Шекуларска ријека настаје спајањем двије мале речице – Рмушке и Спалевићке, испод Мокре, тече на запад, где се улива у Лим. Ток јој је дужине око 30 километара. Шекуларска ријека, преко Лима, Дрине, Саве и Дунава, припада црноморском сливу.

На источној страни Шекулара, у шекуларској планини, је извориште Ријеке шекуларске, које тече на исток и улива се у Пећску Бистрицу, а ова у Дрим, тако припадајући јадранском сливу.

Тако да имамо појаву да река која тече у правцу запада, географски према Јадрану, припада црноморском сливу, а река која тече на исток, контра Јадрану, припада јадранском сливу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 24, 2015, 12:47:31 поподне
 Ево још занимљивости.  Има их који заступају мишљење Ренеа Бриардона, археолога из Провансе, који се, по доласку у Шекулар, окомио на "њемачку школу" и приклонио тумачењу о "граду сјенки" и "пећинама што клизају", чему "иде у прилог пропадање терена ( мјесна црква је сишла за цијелих двије стотине метара)" - у вријеме Мацура...
 Ево још двије опције:   прво,  не искључује се, да су у ове крајеве дошли Гали, које Цезар затече из над Милана. Ратници  из њихових редова обилазно, преко Влашке и Трансилваније или директно кренули ка Медитерану, разливајући се по Апенинском и Балканском полуострву. Познаваоци генетичке  генеалогије, односно популационе  генетике могу да кажу неку ријеч. Ограничавајућа околност је  што нема довољно тестираних Шекулараца ( свих родова и поријекла), како становика сада насељених, тако и оних поријеклом из Шекулара, мислим на потомке исељеника из краја 17. вијека и током 18. вијека,  за оне раније тешко да можемо знати.  Друго, учешће Иберо-Келта. Хроничар подсјећа да су  на овим просторима дуго боравили Каталани. Каталани су пустошили Тесалију, Епир, Тракију... и тек разбијени дошли у српске земље, са лажном представом да су келтски Галати...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 12:04:20 поподне
Има их који заступају мишљење Ренеа Бриардона, археолога из Провансе, који се, по доласку у Шекулар, окомио на "њемачку школу" и приклонио тумачењу о "граду сјенки" и "пећинама што клизају", чему "иде у прилог пропадање терена ( мјесна црква је сишла за цијелих двије стотине метара)" - у вријеме Мацура...

Видоје, дај неки линк, референцу, за ово, звучи јако занимљиво!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 12:06:17 поподне
Ево пар лепих слика шекуларске планине:

(http://www.stazeibogaze.info/wp-content/uploads/2013/09/DSC00041.jpg)

(http://www.stazeibogaze.info/wp-content/uploads/2013/09/DSC00056.jpg)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 12:07:21 поподне
А ово је саборна шекуларска црква Светога Јована у Улици:

(http://www.mojenovosti.com/sajt/doc/Image/novosti_sr/63411_vest_sekular.jpg)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 12:08:21 поподне
Изградња данашње саборне цркве Шекулараца, Светога Јована у Улици, отпочела је 90-их година 19. века, Било је довољно прилога за храм, а 1893. године, прилог у висини 200 фјорина дао је и књаз Никола. Међутим, радови су дуго стајали, читаво столеће, да би ова црква била довршена тек у периоду 1995-2005, заслугом митрополита Амфилохија Радовића и епископа будимљанско-никшићског Јоаникија Мићовића, који је освештао храм на Илин-дан (прислужбу свих Шекулараца) 2005. године. Разлог што је храм грађен више од 110 година су, пре свега, ратови, затим сиромаштво, коначно и комунистички поредак после Другог светског рата. У Полимљу и шире, остало је као пословица за нешто започето а неокончано – "ка' црква шекуларска"!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 12:09:49 поподне
Иначе, Шекулар је увек имао цркву, макар брвнару. Још из времена пре досељења Словена у Полимље, у Шекулару су постојале цркве, према народном предању - мацурске. Од три ове прастаре цркве остали су трагови – развалине, у подручју данашњих села Улица, Орах и Мезгале. Касније су и Шекуларци на истим местима подигли нове цркве (све три су уништене у 18. и 19. веку, током турских поара). У време војводе Петра Шекуларца (прва половина 15. века) постојала је црква Светога Јована у средишту Шекулара (данашње село Улица) која је разорена 1737. године. Постојала је црква и у подножју Мокре, на Јавору повише Маслара, која је страдала током турског похода 1768. године. После тога, Шекуларци су подигли цркве-брвнаре, једну на гробљу у селу Радмужевиће и другу у Улици, на месту раније саборне цркве која је уништена у 18. веку, али су обе ове цркве спаљене у рату 1876. После тога, подигнуте су скромне црквице на више места, а на главни саборни племенски храм у Улици чекало се, ето, до 2005. године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Небојша децембар 28, 2015, 12:13:09 поподне
Небо, немам речи, стварно прелеп крај!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 12:17:36 поподне
Небо, немам речи, стварно прелеп крај!

Можемо да се организујемо за Светога Илију, племенску славу кад је сабор Шекулараца, да видиш шта је лепота природе и гостољубље народа!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 04:15:15 поподне
Случајно налетех на презиме Секулар у Пољској, и то не баш ретко.
Истраживао сам ову базу, оскудни су подаци о месту порекла побројаних Секулара, али где их има вуку на средње-источни део Пољске, Мазовјецку област, средњи ток Висле.

http://www.locatemyname.com/poland/Sekular

https://pl.linkedin.com/pub/dir/+/Sekular/pl-0-Polska

https://www.myheritage.com/research?formId=master&formMode=&action=query&exactSearch=0&qname=Name+ln.sekular&oft&sab&utm_source=partner_verwandt&utm_medium=redirect_karten&utm_campaign=www.moikrewni.pl

Мазовшани (пољски - Mazowszanie) су словенско племе које је насељавало Мазовше (касније Мазовјецко војводство) у дaнашњој Пољској. Подручје на којима су живели је око централне Висле. Настанком средњевековне пољске државе, утопили су се у Пољаке.

Можда много фантазирам, али, ако су Мацуре били први становници Шекулара у средњем веку, да нису можда они донели ово име собом?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 04:16:07 поподне
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/dc/%D0%9B%D0%B5%D1%85%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B2-XI-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B5.png)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 04:17:26 поподне
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/84/Mazowsze-ru.png?uselang=ru)

Mazowsze
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 04:21:31 поподне
А има и овај Швабо, Szekular, лекар из Ленгериха у Вестфалији:

http://www.szekular.de/ueber-uns.html
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: herceg децембар 28, 2015, 04:40:17 поподне
Mislim da je relacija Mazuria - Macura nategnuta. Mazuria se  spominje kao teritorij tek u 19. vijeku, a Masovia po kojoj je dobila ime u 13.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 28, 2015, 06:42:08 поподне
Mislim da je relacija Mazuria - Macura nategnuta. Mazuria se  spominje kao teritorij tek u 19. vijeku, a Masovia po kojoj je dobila ime u 13.

Мазурија се не спомиње, нити сам ја то рекао. Али се спомињу Мазовшани у Несторовом летопису. Мазури и Мазовшани би требало да су иста популација.

Како год, нисам овде повезивао Мацуре и Мазовшане, него истакао могућност да су Мацуре (а можда не ни они, него неки касније досељени Словени) собом донели име Секулар у подручје Полимља. А Мазовшане поменух по области где је ово племе живело у раном средњем веку и где је, изгледа, презиме Секулар данас најчешће.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 28, 2015, 08:13:39 поподне
 "Старосједиоци" Мацуре нијесу само романско становништво него и пољски Мазури чији је сељачки гајдашки плес мазурка освојио дворове преко великог Шопена.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: herceg децембар 28, 2015, 10:58:25 поподне
Ima i u Japanu Macura kad smo krenuli tom logikom.

Genetika balkanskih Macura je gotska, Njihovo postojanje na Balkanu je sigurno starije od 13. vijeka kad se javlja prva refernca na Masoviu. Ja bih prije trazio poveznice u grckom i reference na njihovu religiju koja je sigurno bila razlicita od okoline ako se radilo p Gotima.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 29, 2015, 08:26:22 пре подне
 Мноштово је претпоставки о изворном значењу мјеста Шекулар:
 - словенско-влашки слој;
 - готско- германски нанос;
 - илирско-келтска подлога;
 - додир Анадолије, предње и средње Азије;
 - алародска клијешта;
 -санскртско врело;
 - афрички ветар...
 Наводе се  аргументи "са све четири стране свијета".
 " Сваки је народ слојевит, од многих етничких чинилаца везаних дебелим ланцима које неће или не може да види. То је данас став и оних што држе више до компактности но разлика. Само је он код њих прикривен, док га ми истичемо као основ могућности шире комуникације". (Арнолд Белић- White,Cousins, Sidnej,1988). Небо, ово са  презименом  које асоцира на Шекулар у Пољској и Њемачкој, је интересантно. Кад  год сам наишао питао сам се има ли то везе са Шекуларом. Ипак су то "ланци народа".  Херцег, у Шекулару је присутно предање о Мацурама и мацурској цркви, то је неспорно. Држећи се тога,  Мацуре су најстарији становници  војводства Шекулар ( не само мјеста Шекулар - девет села међу девет брда, како  племе Шекуларско сабише сусједна племена, уз помоћ Турака, али упркос свему, племе и крај и даље трају). Шта је тачно, ко ће знати? Познаваоци језика и интернета нека претраже податке о наведеним претпоставкама. Нека  не замјере на оволико претпоставки... које иду толико широко и далеко.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 29, 2015, 10:05:30 пре подне
 Моја маленкост претпоставке - склопите приче о Шекулару и Шекуларцима у времену и простору. Једна претпоставка - више прича... Знам, претенциозно је ово са моје стране.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 29, 2015, 11:22:24 пре подне
Ево још занимљивости.  Има их који заступају мишљење Ренеа Бриардона, археолога из Провансе, који се, по доласку у Шекулар, окомио на "њемачку школу" и приклонио тумачењу о "граду сјенки" и "пећинама што клизају", чему "иде у прилог пропадање терена ( мјесна црква је сишла за цијелих двије стотине метара)" - у вријеме Мацура...

Видоје, дај где си ово прочитао? Звучи ми јако занимљиво, хтео бих наћи неки извор, неко писаније тог Ренеа!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 29, 2015, 11:44:51 пре подне
 Небо, необична књига "Урла" (роман) Геопоетика, Београд, 2000.г. 167. страна, је од др антрополошких наука Момира Никића, поријеклом Шекуларца, коријеном од  твојих Вајмеша. У презименику Шекулара га наводим, под презименом Никић. Тамо сам навео да је родом из Роваца Шекуларских, одсељени у Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима ( Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша. Теби је познато да је Никића било у Љумбарди код Пећи.  "Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница мијеша са измшљеним подацима"...( Радивоје Констатиновић).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad децембар 29, 2015, 12:00:14 поподне
Небо, необична књига "Урла" (роман) Геопоетика, Београд, 2000.г. 167. страна, је од др антрополошких наука Момира Никића, поријеклом Шекуларца, коријеном од  твојих Вајмеша. У презименику Шекулара га наводим, под презименом Никић. Тамо сам навео да је родом из Роваца Шекуларских, одсељени у Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима ( Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша. Теби је познато да је Никића било у Љумбарди код Пећи.  "Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница мијеша са измшљеним подацима"...( Радивоје Констатиновић).
Помиње ли Никић у тој књизи и друга братства из Љумбарде или само ''Шекуларце''?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 29, 2015, 12:36:38 поподне
 Рекох, књига је роман...  "тако се добија једна неочекивана, полифона, могло би се рећи мултимедијална структура књижевног текста". У књизи се  између осталог, разматра и етимологија Шекулара  кроз призму антропологије... Оно Никићима је  моје.  Момир Н. није писао о Никићима у Љумбарди.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 29, 2015, 12:47:45 поподне
Писао је и неизбјежном питању односа  Шекулараца и Ровчана ( шекуларских) са Климентима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 29, 2015, 01:34:06 поподне
Небо, необична књига "Урла" (роман) Геопоетика, Београд, 2000.г. 167. страна, је од др антрополошких наука Момира Никића, поријеклом Шекуларца, коријеном од  твојих Вајмеша. У презименику Шекулара га наводим, под презименом Никић. Тамо сам навео да је родом из Роваца Шекуларских, одсељени у Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима ( Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша. Теби је познато да је Никића било у Љумбарди код Пећи.  "Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница мијеша са измшљеним подацима"...( Радивоје Констатиновић).

Хвала, Видоје, потражићу књигу.
О Никићима си све добро написао, млад род, из друге половине 19. века.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јануар 05, 2016, 01:49:58 поподне
  Небо,  не јављаш се? Откуда у Шекулару остаци култа орла и међеда?  Поново на брзину, погледах књигу проф. др Мирка Барјактаровића, етнолога. Не нађох ништа о томе.  Прије четрдесетак година био сам у друштву  проф. Барјактаровића, иако  волим етнологију, нијесам га о томе питао, а причали смо и о Шекулару ( већ је био урадио један чланак о Шекулару). Он је био студент и асистент Јована Ердељановића, а чини ми се да му је професор био и Јован Цвијић. По мени два њихова најбоља ђака из околине Берана: Милисав Лутовац из Дапсића и Мирко Барјактаровић из Петњика (Србљаци, што рекле комшије).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 05, 2016, 05:20:33 поподне
Поздрав, Видоје!

Нешто ових дана не знам где ћу пре од разнијех работа, па само бацим поглед шта се дешава на Пореклу и ту и тамо по нешто напишем. Видим да је било бурно на теми пљачкашке привреде на Балкану  :D

Не знам за култове које си навео, бар не у Шекулару. Сигурно тога има у неким траговима, у народним обичајима. А, богоми, код нас у крају има и орлова и међеда!

Колико сам се ја бавио тим темама, култ орла постоји свагде где орлова има (а како и не би постојао култ те предивне птичурине!).
Наравно, и Стари Словени су имали култ орла. Код Индоевропљана (а и другде, нарочито у средњој Азији), орао се поистовећује са Сунцем. У словенској митологији, божанство Сварог је носио штит са орлом, док је Велес често на бованима (кумирима, киповима) приказиван са орловском главом.
Култ међеда је староевропски (палеолитски), свакако има везе са свим посебностима ове животиње и неким њеним особинама које су наши преци доживљавали више као себи блиске, него ли животињске.
Дакле, то наслеђе (орао, међед) је у наш завичај најпре могло доћи са Словенима, мада ни други (Мацуре, Готи, Власи, ко год) нису искључени. По мени - словенско наслеђе.

Иначе, култ вука је, свакако, најзаступљенији. Зар не би, иначе, било онолико и мушки и женсих имена изведених од имена ове лепе, слободне, самосвојне звери!? Вук се повезује са словенским божанством Волосом (Велесом). Постоји занимљив словенски мит о односима Волоса и Перуна, из којег се наслућује настанак Словена у сусрету две различите цивилизације коју су собом носили Староевропљани (И2а) и Индоевропљани (Р1а).

Мени су особито лепа наша имена изведена од основе "вук". Да ми рођење детета није било повезано с једним нашим великим светитељем (слава му и милост!), дао бих му име Вучина!

Поздрав нашем форумашу Вучини  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 05, 2016, 06:10:15 поподне
По мени два њихова најбоља ђака из околине Берана: Милисав Лутовац из Дапсића и Мирко Барјактаровић из Петњика (Србљаци, што рекле комшије).

Није етнолог, већ историчар, али не могу да не поменем најбољег у нашем крају - Миомира Дашића. Знаш га из клупе  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јануар 05, 2016, 06:37:17 поподне
  Дијелим мишљење за академика проф. др Миомира Дашића, као историчара и човјека.  Само захваљујући њему,  Барјактаровићев  рукопис, насловљен Шекулар- етнолошка студија  ( последњи његов рад) који је доставио ЦАНУ, крајем 2004.године ( неколико мјесеци прије своје смрти 2005.г. у својој 94. години живота) угледао је свијетло дана, 10. година касније. Журећи да га не претекне смрт, Мирко Барјактаровић је предао недовршени рукопис  Црногорској Академији. Миомир Дашић је испунио његов аманет, систематизовао и довршио два поглавља.Такви су углавном Шекуларци. Додуше, у сваком житу има кукоља...  Ја питао једног мог информатора, рођеног у Шекулару, он  потврђује постојање оба култа.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 05, 2016, 06:53:40 поподне
Ево једног занимљивог рада о култу међеда (медвједице) код Срба у источној Србији:

www.anthroserbia.org/Content/.../ES-I_(1978)_02_Ivan_Kovacevic.pdf

У раду је наведено више појединости из којих се може донети закључак о прастарим доживљајима људи у вези са међеђом сортом.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad јануар 05, 2016, 07:02:46 поподне
Мени су особито лепа наша имена изведена од основе "вук". Да ми рођење детета није било повезано с једним нашим великим светитељем (слава му и милост!), дао бих му име Вучина!
Још теби није касно да прошириш родословно стабло за једног Вучину!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 05, 2016, 07:35:19 поподне
Још теби није касно да прошириш родословно стабло за једног Вучину!

Ајме мене, ко зна, није искључено  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Радевић јануар 06, 2016, 01:16:27 поподне
Није етнолог, већ историчар, али не могу да не поменем најбољег у нашем крају - Миомира Дашића. Знаш га из клупе  ;)

Упознао  Миомира Дашића док сам био у књижари, а и моме оцу је био професор у Беранској гимназији. Али на мене је најпозитивнији утисак  оставио академик Владо Стругар. Нисам у животу упознао , поштенију , скромнију и честитију особу од њега. Иако није из Беранског краја већ са Цетиња морао сам да га споменем. Иначе испричао бих једну анегдоту везану за њега па ми не замерите што скрећем са теме. Можда многима није позната едиција књига "Одговори" коју објављује новинар Милош Јевтић. Та едиција проистекла је из емисија Радио Београда где је он разговарао са најеминентнијим људима наше културе. До сада је објављено близу две стотине књига. На моју примедбу зашто до сада није објављена књига о Владу Стругару, Милош Јевтић ми је одговорио да он Владу Стругара још од осамдесетих наговара да ради интервју и објави књигу са њим, али да Владо то одбија јер сматра да има много заслужнијих од њега. Ето још један прилог скромности Влада Стругара. За крај да додам да је Владо Стругар имао један сукоб са Фрањом Туђманом док је радио на Енциклопедији Југославије педесетих или шездесетих година двадесетог века. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јануар 07, 2016, 08:57:32 пре подне
 О исељавању Шекулараца писали су :Андрија Јовићевић, Радоје Кастратовић, Голуб Бракочевић, Миомир Дашић и други. Сви су се, за ранија исељавања позивали на попа Сава Поповића Живковића Вукољеваковића, који је као  монах (прије него  што се запопио) одио по писанији, купећи милостињу по једнима за  Манастир Дечане, а по другима за Пећку Патијаршију, нашао чак у Бугарској 16. села насељених Шекуларцима.
Шекуларци су се селили у Србију, Метохију, Косовско Поморавље, Босну ( најмање испитано)... Занимљиво би било навођење и резултата генетичких истраживања (ако их има ) за оне родове који држе са су поријеклом из некадашњег војводства Шекулар или релативно сужене и стијешњене племенске територије  оног Ломног Шекулара...
Замолићу Неба, да пренесе пренесе текст из књиге "Ломни Шекулар..." има га на порталу...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 07, 2016, 07:46:35 поподне
Видоје, не морам да преносим из текста, о исељеним Шекуларцима све пише овде:

http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/

Што се хаплогрупа тиче, волео бих да могу да наведем све резултате, али то и даље није "политички коректно" :) Још увек неки резултати нису за објављивање, док не изиђе књига са резултатима истраживања која је овог лета спровео Ивица Тодоровић уз сарадњу нашег Порекла.
До тада, могу само да наведем оног (и даље под знаком питања) Ђорђевића - Дашића И2а динарик јужни, Девића - Ћетковића И2а динарик северни, мезгалске Микариће Г2а. И оног Шекуларца из Жупе Александровачке Е-В13, који је за мене и даље енигма. Можда је у питању потомство неког шекуларског Васојевића?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јануар 07, 2016, 09:10:56 поподне
 Хвала Небо!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 17, 2016, 01:51:58 поподне
 Шекулар је и епски град. "Град... у европском средњем веку најпре је значајно војно утврђење на брду. Такво место је имало врло скроман положај - заправо само оно без чега није могао бити војни заповедник са одредом, чија је намена била да штити одређено ( обично погранично подручје) трг или пут". ( Мирјана Детелић, Епски градови - Лексикон, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања, Београд, 2007.г.)
 За народног пјевача, Шекулар је град.  У пјесми "Маргита ђевојка и Рајко војвода", Рајко војвода каже : 
          "Докле бјеше војевода Мирко,
            Бјеше тада млого војевода
            По нашијем редом градовима"...

           "На ономе ломну Шекулару,
             Онђе бјеше Петар Шекуларац".
Пјесма помиње Шекулар као дио некадашње српске државе, прије доласка Турака.
 Занимљиво је да Шекулар има Улицу, али је без улице. Мјесто звано Улица је збориште и средиште Шекулара. Ту је и камена столица војводе Даше у којој је он сједио и доносио важне одлуке  на збору, заједно са окупљеним Шекуларцима...

           
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Armus април 15, 2016, 05:21:39 поподне
Мислим да и у данашње време можемо говорити о митовима и легендама, а камоли у доба Друге сеобе.

Зато ДНК резултати и јесу тако важни, јер помажу да се раздвоје основане од легенди без основа.

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Поштовани, моје име је Зоран Ђорђевић, рођен у Београду од Оца Ратомира Ђорђевића, рођеног у Медвеђи код Лесковца (село Богдушевац), даље од Јована Ђорђевића, даље од Крсте Ђорђевића и даље од Ђорђа, за којег кажу да се презивао или Армуш или Дашић. Сећам се као дете, мој деда Јоша (Јован) ме је учио да када ме неко пита ко сам, да му одговорим "Ја сам Армуш". До скора смо били убеђени да нам је то био породични надимак, али сада знамо да је то било презиме. Дакле, постоје Ђорђевићи у Медвеђи који потичу од Армуша. Мој стриц Драгољуб и данас живи у Медвеђи, а на гробљу у том месту је сахрањен велики број мојих предака - Армуша који су променили презиме у Ђорђевић.

Ако неко жели да уради мој ДНК тест, стојим му на располагању  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 15, 2016, 06:45:33 поподне
Поштовани, моје име је Зоран Ђорђевић, рођен у Београду од Оца Ратомира Ђорђевића, рођеног у Медвеђи код Лесковца (село Богдушевац), даље од Јована Ђорђевића, даље од Крсте Ђорђевића и даље од Ђорђа, за којег кажу да се презивао или Армуш или Дашић. Сећам се као дете, мој деда Јоша (Јован) ме је учио да када ме неко пита ко сам, да му одговорим "Ја сам Армуш". До скора смо били убеђени да нам је то био породични надимак, али сада знамо да је то било презиме. Дакле, постоје Ђорђевићи у Медвеђи који потичу од Армуша. Мој стриц Драгољуб и данас живи у Медвеђи, а на гробљу у том месту је сахрањен велики број мојих предака - Армуша који су променили презиме у Ђорђевић.

Ако неко жели да уради мој ДНК тест, стојим му на располагању  ;)

Добро нам дошао, земљаче!

Имамо сад ову кампању тестирања 25-ог априла. "Цијена? Права ситница!" Твој ДНК резултат би нам био заиста драгоцен.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 15, 2016, 07:05:25 поподне
 Придружујем се Небовим ријечима добродошлице за З.Ђорђевића који је поријеклом из Шекулара од Армуша, односно Рмуша, рода старих Шекулараца, од Муша Рмуша рођеног брата војводе Даше Шекуларца.  Сви који знају више о овом и другим родовима Шекулараца у Горњој Јабланици - Медвеђа...  нека јаве.
Војинена, имаш ли податке  о Ђорђевићима - Армушима? Помињао си Радовановића - Солунца. Ова презимена  су поменута у књизи Ломни Шекулар..., под презимена  из Шекулара.  Драгоцјен је сваки податак.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 15, 2016, 07:12:55 поподне
 Познат је био Ђорђе Армуш, "народни учитељ", који највише службовао у Подгорици 60- тих година 19. вијека. По разним пословима  шиљан је у Скадар.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 15, 2016, 07:26:32 поподне
Мени најјачи од братства Рмуша је Ото Радунов, који је између светских ратова једно време био председник Шекуларске општине, а познат је и по старховлади коју је, као надлежни официр црногорске восјке, завео међу Руговцима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 15, 2016, 07:33:41 поподне
 Ото Рмуш капетан од Ругове.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 15, 2016, 07:47:44 поподне
 Рмуши су  стално водили борбе са Руговцима и светили се.  Кажу да није било Рмуша који није носио на својој души по два, па и до 10 турских убистава (рекли би  глава, али није политички коректно). Како Рмуши нијесу из мог братства ( о мојима од Вука Љевака, нека пишу други), навео бих запажене Рмуше, односно Армуше. Лабуд Рмуш ( кнез Шекулара), Благоје, син Лабудов ( стотинаш), Јеврем, Јаблан, Милош Лалев, Зарија Минин, Пуниша Јевремов, погинуо од Руговаца, Јеро Јевремов... Има их још, да  не набрајам више.
 Треба нам више података о Армушима у Метохији.  Армуши у Горњој Јабланици су  се из Шекулара преселили у Метохију, па онда на југ  данашње Србије, и то пслије  ослобођења од турака.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad април 15, 2016, 11:03:16 поподне
Придружујем се Небовим ријечима добродошлице за З.Ђорђевића који је поријеклом из Шекулара од Армуша, односно Рмуша, рода старих Шекулараца, од Муша Рмуша рођеног брата војводе Даше Шекуларца.  Сви који знају више о овом и другим родовима Шекулараца у Горњој Јабланици - Медвеђа...  нека јаве.
Војинена, имаш ли податке  о Ђорђевићима - Армушима? Помињао си Радовановића - Солунца. Ова презимена  су поменута у књизи Ломни Шекулар..., под презимена  из Шекулара.  Драгоцјен је сваки податак.
Немам ближих података о Армушима-Ђорђевићима осим што знам да их има, а лично сам познавао једног који се зове Ратко, а радио је у мојој фирми, сада је пензионер. Радовановићи из села Маћедонци су такође пореклом из Шекулара и колико се сећам они су (мислим) Дашићи, а можда и Армуши. Морао бих да погледам мало у литературу и да се подсетим али ми је тренутно код једног пријатеља на позајмици па нисам у могућности. У сваком случају су из Шекулара и од њих је онај последњи солунац који је преминуо, а живео је у Маћедонцима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Armus април 17, 2016, 12:40:16 поподне
Немам ближих података о Армушима-Ђорђевићима осим што знам да их има, а лично сам познавао једног који се зове Ратко, а радио је у мојој фирми, сада је пензионер. Радовановићи из села Маћедонци су такође пореклом из Шекулара и колико се сећам они су (мислим) Дашићи, а можда и Армуши. Морао бих да погледам мало у литературу и да се подсетим али ми је тренутно код једног пријатеља на позајмици па нисам у могућности. У сваком случају су из Шекулара и од њих је онај последњи солунац који је преминуо, а живео је у Маћедонцима.
Moj otac se zove Ratomir Đorđević, ali ga svi znaju pod skraćenim imenom, Ratko. Radio je do odlaska u penziju u Gadskom zavodu za statistiku u Tiršovoj 1. Da li je Ratko o kojem pišete, zapravo moj otac?
U našem rodoslovu, ne postoji više ni jedan Ratko (Ratomir).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad април 17, 2016, 01:52:41 поподне
Moj otac se zove Ratomir Đorđević, ali ga svi znaju pod skraćenim imenom, Ratko. Radio je do odlaska u penziju u Gadskom zavodu za statistiku u Tiršovoj 1. Da li je Ratko o kojem pišete, zapravo moj otac?
U našem rodoslovu, ne postoji više ni jedan Ratko (Ratomir).
Управо о том Ратку сам писао. Нисам имао прилику тебе да упознам, знам да има и ћерку.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Armus април 22, 2016, 12:06:09 пре подне
Управо о том Ратку сам писао. Нисам имао прилику тебе да упознам, знам да има и ћерку.
Нажалост, моја сестра, више од две године није са нама, а мајка више од три године.
Надам се да ћемо имати прилике да се упознамо.

Поздрав
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Србин јун 19, 2016, 07:44:17 поподне
Читао сам ову тему раније па сам желео да ископам што више могу о неким стварима. Можда нам буде од користи.

Сол је окачио следећи линк:

https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529 (https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529)

Цитат
Seelse all'uoppo una sieura posizione nella Dibra, al piede dei monti Moeri (Mohri) e Corab, protetta da fronte dalla confluenza del torrente Zeta nel Drin, non lungi da Vajmezi.

Битка код Тервола одвила се у подножју планина Мокре и Кораба на ушћу Зете у (Црни) Дрим, недалеко од Вајмеза.

Онда имамо и ово:

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Torvioll (https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Torvioll)

Цитат
Afterwards, Skanderbeg and his army headed towards the planned place of battle in Lower Dibra, which is thought to be the Plain of Shumbat, then called the Plain of Torvioll, north of Peshkopi.

Једва сам нашао локацију и то на Бингу пошто на Гуглу не постоји никакав назив:

https://www.bing.com/maps/#Y3A9NDQuODA4OTkyfjIwLjQ2NDYwMSZsdmw9MTImc3R5PXImcT1WYWptJUMzJUFCZGhlbmo= (https://www.bing.com/maps/#Y3A9NDQuODA4OTkyfjIwLjQ2NDYwMSZsdmw9MTImc3R5PXImcT1WYWptJUMzJUFCZGhlbmo=)

Иста локација на Гуглу где се може видети да ништа није обележено:

https://www.google.com/maps/@41.7238486,20.336167,7244m/data=!3m1!1e3 (https://www.google.com/maps/@41.7238486,20.336167,7244m/data=!3m1!1e3)

Код ушћа Зете (обележене на Бинг мапи као Сета) у Црни Дрим у подножју Кораба 4км северно од села Vajmëdhenj/Вајмедаја налази се Арас. Североисточно и село Шумбат. Цела долина налази се северно од Пешкопеје. Турци су се из правца Скопља спуштали низ падину Кораба. Када су устали цео крајолик био је црн од Турака. Питање да ли је село Вајмдењ/Вајмедај постојало у средњем веку. Рекао бих по опису битке да је тада то био назив за брдо -што само упућује на то да која је год особа пренела предање преноћила је испод тог брда са Кастриотом а да је уз то још говорила албански.

Ево слике са моста код Араса како то изгледа уживо:

https://www.google.com/maps/@41.7382179,20.3305596,3a,75y,303.21h,87.75t/data=!3m8!1e1!3m6!1s-oK825_1fve4%2FVfXNvp8oLdI%2FAAAAAAABckE%2FkDgBMEeFOBsap5shW-BbTo3de4ztv7Idg!2e4!3e11!6s%2F%2Flh6.googleusercontent.com%2F-oK825_1fve4%2FVfXNvp8oLdI%2FAAAAAAABckE%2FkDgBMEeFOBsap5shW-BbTo3de4ztv7Idg%2Fw203-h101-n-k-no%2F!7i8704!8i4352 (https://www.google.com/maps/@41.7382179,20.3305596,3a,75y,303.21h,87.75t/data=!3m8!1e1!3m6!1s-oK825_1fve4%2FVfXNvp8oLdI%2FAAAAAAABckE%2FkDgBMEeFOBsap5shW-BbTo3de4ztv7Idg!2e4!3e11!6s%2F%2Flh6.googleusercontent.com%2F-oK825_1fve4%2FVfXNvp8oLdI%2FAAAAAAABckE%2FkDgBMEeFOBsap5shW-BbTo3de4ztv7Idg%2Fw203-h101-n-k-no%2F!7i8704!8i4352)

Види се ушће Зете у Дрим. Vajmëdhenj/Vajmedaj (Вајмдењ/Вајмедај) се налази пар километара узводно ка Пешкопеји, где су вероватно преноћили док су се војници крили у шуми са густим трњем.

Која особа је уједно бранила Кроју од Турака и преноћила са Скендербегом поред Вајмеша?

https://en.wikipedia.org/wiki/Tanush_Thopia (https://en.wikipedia.org/wiki/Tanush_Thopia)

Војвода од Вајмеша (никакав Војвода Вајмеш јер Вајмеш је било брдо, питање да ли је данашње село тада постојало) или Тануш - Танасије Топија.

Дакле као што видиш Nebo врло је могуће да је предање и истинито али ипак треба поставити нека питања као рецимо:

-Да ли Вајмеши имају везе са Танушом односно средњовековним албанским племством, тј. средњовековно албанско племство са северним динариком? (немој везивати данашњи народ са средњовековним јер због дрифта данас слика може бити врло другачија; исто тако немој бркати ни средњовековно малобројно племство са савременим обичним народом)

-Да ли је то племство имало везе са српским или је српско било махом Р1а?

-Да ли су Вајмеши све измислили и из којих разлога, односно да нису Вајмеши уствари Словени?

-Ако су измислили да нису то радили због ширења албанске популације како би заштитили живу главу (измисливши да су од њиховог племства)?

-Ако су измислили зар не би рекли само Војвода Тануш Топија без уласка у детаље? Војвода Вајмеш лако може бити временом фрагметновано, уз то и издеформисано "Војвода од Вајмеша" односно Тануш што значи да не само што не знамо име већ знамо детаље попут места где су преноћили пре битке, те да се ти детаљи као изобличени лажно представљају као име. Ово ми више личи на право предање него на бесмислицу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 19, 2016, 11:18:38 поподне
Доста занимљивих појединости си овде изнео.

Мени је најупечатљивији топоним Vajmëdhenj. Ако избацимо суфикс, остаје нешто што се, претпостављам, чита - вајмед (меко д на прелазу у дз, као у чувеној црногорској речи брондзин), а то није далеко од "вајмеш".

Поставио си и нека питања, па да напишем неко своје мишљење:

-Да ли Вајмеши имају везе са Танушом односно средњовековним албанским племством, тј. средњовековно албанско племство са северним динариком? (немој везивати данашњи народ са средњовековним јер због дрифта данас слика може бити врло другачија; исто тако немој бркати ни средњовековно малобројно племство са савременим обичним народом)

Моје мишљење је да етнички албанског (шиптарског) племства у то време нема много. Већи део племићких кућа са подручја данашње државе Албаније је влашког, мањи и словенског порекла. Има један број и етнички шиптарских. Ако везујемо неко средњевековно племство са подручја Албаније за ДН, нема никакве логике да оно може имати везе са Шиптарима, већ само са Словенима.

-Да ли је то племство имало везе са српским или је српско било махом Р1а?

Ако је било србског племства, по мени, оно је генетски могло бити махом само ДС. Што се других Словена тиче, и ДН и Р1а.

-Да ли су Вајмеши све измислили и из којих разлога, односно да нису Вајмеши уствари Словени?

Вајмеши из Шекулара дефинитивно јесу Слоевни, односно - словенског порекла у правој мушкој предачкој линији. Вајмеши нису ништа од свега наведеног измислили, то ми овде покушавамо да растумачимо. Оно што сами Вајмеши - Ћетковићи кажу је да о пореклу тог братственог надимка појма немају  :D Једном је забиљежено (Ровински, беше?) да назив потиче од извесног војводе Вајмеша. Шта су тиме хтели рећи, ко зна? Можда је остао траг у сећању управо о пореклу од Кастриотиног саборца, а можда су људи хтели себи дати на значају пред уваженим гостом који их је посетио...

-Ако су измислили да нису то радили због ширења албанске популације како би заштитили живу главу (измисливши да су од њиховог племства)?

Шекулар, у којем живе Вајмеши, никада није био угрожен од албанске популације. О посебном статусу Шекулара у време турске власти било је раније речи. При том, до половине 18. века, Шиптари нису били ни близу Шекулара. Њихове (малесорске) покушаје да се населе у Полимљу осујетили су здруженим снагама Васојевићи, Шекуларци и остали Србљаци. Један део се населио у Ругови, али, осим повремених сукоба око планинских пашњака, није било историјских околности у којима би ма ко у Шекулару морао да се бави измишљањима и мимикријом да би сачувао живу главу (то су, на жалост, морали радити Срби на КиМ). Што би се данашњим жаргоном рекло - Шекуларци су увек били "смрт" за Руговце.

-Ако су измислили зар не би рекли само Војвода Тануш Топија без уласка у детаље? Војвода Вајмеш лако може бити временом фрагметновано, уз то и издеформисано "Војвода од Вајмеша" односно Тануш што значи да не само што не знамо име већ знамо детаље попут места где су преноћили пре битке, те да се ти детаљи као изобличени лажно представљају као име. Ово ми више личи на право предање него на бесмислицу.

О Топијама у Шекулару нема ни трага у било којем предању. Ако је Вајмеш топоним, онда неког замишљеног војводу од Вајмеша не морамо строго везивати за Тануша Топију. Можда је неки други значајан појединац носио ову титулу у неко доба. У сваком случају, Топије су ми један од ретких кандидата за аутентично шитарско порекло, а некако ми ДН не иде уз њих...

Пешкопеја, односно област где се одвија ова прича је прилично далеко на југ од Полимља, али, македонски крајеви су близу (Маврово, Дебар), у непосредном суседству, па није немогуће да је крајем средњег века у овом делу Албаније било становништва хаплогрупе ДН. Ако се усредсредимо на овај назив Вајмеш, у том контексту, Вајмеши хаплогрупе ДН могу бити даљом старином из пограничних албанско-македонских крајева.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол јун 19, 2016, 11:55:18 поподне
Занимљиво да се за првог Топиiу - Тануша (крај 13.века) коiи је био казнац - везуiе презиме Биволичић. Занимљиво iе, зато што се которске Болице понекад у повељама пишу Биволичић (имаiу вола у грбу - Vollizza/Bollizza)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 21, 2016, 01:13:30 пре подне
Pozdrav za komsije od Rugovca
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 21, 2016, 08:01:11 пре подне
Лијепи поздрави Руговцу од комшије коријеном из Шекулара.
Комшија шта знате о вољним женидбама и удајама између Руговаца и Шекулараца? Шта знате о неким поарбанашеним  родовима у Ругови, нпр. о роду Ђопапај од Дашића из Шекулара, роду који је од Гојковића из Велике...? О поарбанашеним Кукаљима (Кукај) у Дечанима? Може и о другим родовима из Горњег Полимља. Ваше виђење о обрнутом процесу- посрбљавању клименташких (малисорских родова)? Ја употребљавам име Мали(е)сор, како је било уобичајено у ранија времена. Да ли знате нешто о роду Лелчај у Врмоши (Селце и др.) у Малесији, ранијем станишту Климената, од којих су већином Руговци? Познато је код нас предање да су Лелчаји од унука Вука Љевака сина Јосифова чија је мајка била Малесорка - Латинка, која се послије погибије мужа вратила у свој род у Малесију. О томе је писао етнолог Мирко Барјактаровић и други завичајни аутори. Постоје ли пјесме на албанском које помињу Шекулар, Вука Љевака, Дашу Шекуларца Комјена...  Читао сам Драгутина Мићовића, али ту не нађох. Нијесам имао пјесме из Плавогусињског краја од Ђомбалића (Ђомбаја).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 21, 2016, 12:07:47 поподне
Pozdrav za komsije od Rugovca

Поздрав, комшија!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 21, 2016, 01:33:11 поподне
Otpozdrav za oba. Tacno je da ima u Rugovi albanizovanih Velicana. Oni danas nose prezime mojega bratstva Lajqi a imaju nadimak Bllagoj (to je doslo po imenu toga Velicana koji je pobegao zbog krvi u Rugovo). To svi znaju. Oni su se sto bi crnogorci rekli pribili uz nas i polako asimilovali.  Postoje jos i nekoliko familija koje vode poreklo iz Velike i Sekulara ali nisu usli u moje bratstvo Lajqi (Lajic) pa nebi mogao da govorim.

Postoje normalno i pesme gde se govori o bojevima sa Crnogorcima i pominju znacajni ljudi sa obe strane (i po dobru i po zlu).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 21, 2016, 01:48:27 поподне
 Комшија, шта знате: о удаји лијепе Малисорке за Муша Дашића, од којих су  Рмуши(Армуши)?
 Погибији Руговца Ба(р)л Алије.
Ако има сметњи и ограничења, нема проблема.
Живо ме интересују пјесме о Омер Вукли Вуча), Ивану Клименти. Претпостављам да два последња наведена још нијесу били у Ругови, већ у Малесији?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 21, 2016, 01:55:29 поподне
Od svih ovih koje pominjete jedino je Bal Alia bio iz Rugove. Bio je iz sela Haxhaj (Hadzovice) i od njega nema potomstva. Ubili su ga Sekulaci.  Od njegove brace ima. Oni nose prezime Selmanaj i danas su skoro svi u Peci i u diaspori.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 21, 2016, 02:05:02 поподне
 Тачно, Благоје Лабуда Гојкова из сусједне Велике је побјегао у Ругову због убиства брата, и прибио се уз род Љајић.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 21, 2016, 02:11:33 поподне
Комшија ако можеш распитај се за Лелчаје у Малесији, иако нијесу из Ругове. Знам да их има и у Штоју код Улциња, и они су од ових из Врмоше. Јави ако нешто о њима пише у литератури на албанском језику.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 21, 2016, 03:04:09 поподне
Ovo za familiju Lelçaj (Ljeljčaj) je tačno. Oni su od jednoga nipasha (unuka) klimentskog kojega je njegova majka povela sa sobom kad joj je umro muž koji je bio iz Šekulara. Odiva se vratila u rod.
Kod nas u Rugovo ima takvih primera naprimer u Košutane gde se jedna odiva vratila u rod i njeno potomstvo se pribilo uz ujake i sad se isto prezivaju.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Србин јун 21, 2016, 08:19:17 поподне
Мени је најупечатљивији топоним Vajmëdhenj. Ако избацимо суфикс, остаје нешто што се, претпостављам, чита - вајмед (меко д на прелазу у дз, као у чувеној црногорској речи брондзин), а то није далеко од "вајмеш".

И мени.

Види ово: https://vargmal.org/dan733 (https://vargmal.org/dan733).

Цитат
Në perëndim të diellit, Skënderbeu ngriti çadrat në Dibër të Poshtme, 80000 hapa larg Krujës, pranë një kodrine të mbuluar me ferra ose, më drejt, pranë një pylli plot me drunj shumë të dendur.

Превод:

Цитат
У сумрак, Скендербег је логоровао у Доњем Дебру, 80000 корака од Кроје, близу брда прекривеног трњем, или прецизније шумом препуном дрвећа.

Ушће Зете недалеко од Вајмеза је по италијанским изворима било место битке. Сада видимо да се логор налазио поред неког обраслог брда. На мапи је баш брдо поред села Vajmëdhenj обрасло док су сва остала махом гола. У 15. веку можда није било тако. Ко зна каква је прашума ту била када се у текстовима спомињу брда и шуме. Вероватно су и остала брда која су сада гола некада била прекривена густом шумом. Можда није у питању баш то брдо него неко оближње.

Дакле, по овоме Вајмеш је уствари албански ратни логор из 1444. године.

Херцеговачки Ибаљи носе назив по насељеном месту Iballë/Ибал, по старом називу Iballja/Ибалја-Ибаља и у питању су наводно Власи.

Ако херцеговачки власи Ибаљи носе име по месту порекла зашто онда словенски Вајмеши носе име по албанском логору из 1444.? Да је тада постојало место Арази (данашњи Арас на ушћу Зете у Дрим) зашто Вајмеши не би били Арази (баш као што су Ибаљи баш Ибаљи) без икаквих детаља о томе где је био тамо неки логор потпуно небитан за тамошњи словенски живаљ?

Ово предање ми више личи на Дробњаке. Нема приче о селу већ о дробу који упућује на догађај. Тако и овде само што се користи топоним који нема важност за локалну популацију. Чак и да је у питању албанска а не словенска раја да је битка утицала на предање обавезно би био од користи топоним Тервол а не тамо неки небитан Вајмеш.

Иначе Небо, сад се сетих Дашиног брата Рмуша/Армуша. Зар не вуче на име Рамуш? Да није Дашина и Рмушева мајка била Руговка?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Рамбослав јун 21, 2016, 08:52:20 поподне
Иначе Небо, сад се сетих Дашиног брата Рмуша/Армуша. Зар не вуче на име Рамуш? Да није Дашина и Рмушева мајка била Руговка?

Има и корушко/словеначко презиме Ramusch.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Србин јун 21, 2016, 08:58:13 поподне
Има и корушко/словеначко презиме Ramusch.

Мислим да у овом случају нема везе са тим из очигледних разлога.

Немају Словенци никакве везе са српско-албанском лингвокултуралном контактном зоном.   ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Рамбослав јун 21, 2016, 09:14:34 поподне
Мислим да у овом случају нема везе са тим из очигледних разлога.

Немају Словенци никакве везе са српско-албанском лингвокултуралном контактном зоном.   ;)

Од вишка података не боли глава - зар не? ::)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 21, 2016, 09:23:35 поподне
Не знам, Србине брате, мислим да је све ово далеко од шекуларских Вајмеша. Кренули смо од тобожњег "војводе Вајмеша". Све ово што си нашао носи неке назнаке, али не могу да нађем неку везу.

Искрено, с обзиром на вајмешко порекло из области Дробњака, и на чињеницу да већи део Дробњака (Новљани) има норманско порекло, све више ми то Вајмеш звучи германски, и може бити покупљено од наших "Нормана"...

Иначе, Мушо од којег су Рмуши нема везе с Вајмешима. Вајмеши су досељеници у Шекулар изу 17. века, а Рмуши од старошекуларских Војводића. Лично, мислим да је презиме Рмуш упрошћена варијаната старијег Радмуж. У Шекулару имамо старо братство Радмужевића. Није немогуће да су Рмуши у ствари Радмуж(евић)и прибраћени уз војводску кућу. С обзиром да имамо неколико Шекулараца који су се тестирали у мајској акцији (захваљујући нашем Раду Бракочевићу), и то би требало ускоро бити расветљено.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол јун 21, 2016, 09:53:13 поподне
Искрено, с обзиром на вајмешко порекло из области Дробњака, и на чињеницу да већи део Дробњака (Новљани) има норманско порекло, све више ми то Вајмеш звучи германски, и може бити покупљено од наших "Нормана"...

Iедина два британска имена коiа су и иоле слична Вајмеш су Weymouth и Wemyss
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 21, 2016, 10:00:15 поподне
Мислио сам на нешто швабскије, нпр. Weimesch.

Обрати пажњу на ово:

https://lb.wikipedia.org/wiki/Weimeschkierch
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол јун 21, 2016, 10:08:43 поподне
Добар си Небо :) Ваiмеши из Луксенбурга 8) Предпостављам да Weimesch од Weihmesse (Литургија/Служба) потиче.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Србин јун 21, 2016, 10:16:33 поподне
Не знам, Србине брате, мислим да је све ово далеко од шекуларских Вајмеша. Кренули смо од тобожњег "војводе Вајмеша". Све ово што си нашао носи неке назнаке, али не могу да нађем неку везу.

Искрено, с обзиром на вајмешко порекло из области Дробњака, и на чињеницу да већи део Дробњака (Новљани) има норманско порекло, све више ми то Вајмеш звучи германски, и може бити покупљено од наших "Нормана"...

Иначе, Мушо од којег су Рмуши нема везе с Вајмешима. Вајмеши су досељеници у Шекулар изу 17. века, а Рмуши од старошекуларских Војводића. Лично, мислим да је презиме Рмуш упрошћена варијаната старијег Радмуж. У Шекулару имамо старо братство Радмужевића. Није немогуће да су Рмуши у ствари Радмуж(евић)и прибраћени уз војводску кућу. С обзиром да имамо неколико Шекулараца који су се тестирали у мајској акцији (захваљујући нашем Раду Бракочевићу), и то би требало ускоро бити расветљено.

Баш чуди то што је све у назнакама. Притом увек долазе само нова питања. Онда имамо и Ровинског који прави збрку. Ко ће га знати на шта је мислио. Ајде да замислимо да је био неки дробњачки Норман Војвода Вајмеш али шта ће он с милим богом у Кроји? Или Ровински није у праву или нико није у праву. Мистерија се наставља.  :(

Ово за Радмужа је врло могуће.  ;)

Iедина два британска имена коiа су и иоле слична Вајмеш су Weymouth и Wemyss

Мислио сам на нешто швабскије, нпр. Weimesch.

Обрати пажњу на ово:

https://lb.wikipedia.org/wiki/Weimeschkierch

Ово може бити ако су Вајмеши били неко недробњачко братство (у шта нам указује ХГ И2а) које је желело да се прибије уз неко друго дробњачко које води порекло од неког војводе Вајмеша. У том случају имали би две групе родова - И1 и И2 од којих би Ћетковићи били ДН. Који су онда прави П109?

Од вишка података не боли глава - зар не? ::)

Наравно, можда сам пребрзо прокоментарисао.  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 21, 2016, 10:46:05 поподне
  Предак Рмуша је Мушо, брат војводе Даше Шекуларца. Мушо је био чобанин. Право име му је било Радосав. Мушо се ожени лијепом Малесорком, која се уда без питања и одобрења родитеља. Различита вјероисповијест. Малесорка је била  Латинка - католкиња.  Мора да је била из Малесије, или прије  него што је фис Кељменди, односно  фис  Клименти ( што је исто) пријешао на ислам.  Малесорка је имала пет брата. Један од браће је хтио да се освети Мушу. Тако је и било. Њен брат је ранио Муша ножем у грло у намјери да га закоље. Мушо је био висок преко два метра... и некако се одбранио. Није хтио да убије шурака. Опростио му је живот због лијепе и заносне Малесорке.  Развила се љубав између двоје младих различите  вјере. Договор је пао  да направе помир.  То се десило некако послије  погибије  шекуларских чобана (33) које су поклали Клименти на планини Мокра. Даша није био за помир и протјерао је Муша на други крај Шекулара звани Стране или касније Рмуши. Малесорка је родила Мушу четири сина. Од њих су четири огранка Рмуша.  Мушо је осјећао посљедице ране које је у грлу задобио од свога шуре. Када човјек тешко дише каже се да рпуће или арпуће. Временом, испред надимка Мушо додато је слово "Р" или "Ар", и тако је настало презиме Рмуш или Армуш.  У Шекулару се презивају Рмуши, а на Косову и Метохији Армуши.
Мушо је  кратко живио, око педесет година. Умро је и сахрањен на Улици у Шекулару.  Ја само преносим оно што сам слушао  од оца, и што сам нашао  да су  писали о Шекулару. Занимљиво би било да чујемо комшију Руговца, о наведеном догађају, односно љубави  Шекуларца и Малесорке. Питање је  да ли се то десило прије или послије турске разуре фиса Кељменди, и њиховог протјеривања на Пештер?   Слутим  да је то била  релација Шекуларци - Клименте из Малесије, прије  настањивања у Ругову? Небо је у праву када каже да ће  ДНК  тест неких тестираних  Шекулараца показати право стање о сродности Дашића и Рмуша, односно Армуша. Сматрам да презиме Рмуш не треба везивати за старошекуларски род Радмужевића.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 21, 2016, 10:57:12 поподне
Добар си Небо :) Ваiмеши из Луксенбурга 8) Предпостављам да Weimesch од Weihmesse (Литургија/Служба) потиче.

Сад ти у спрдњу...
Нигде нисам рекао да су Вајмеши из ЛуксеМбурга, већ да постоји таква реч у германским језицима. Мислим да сам раније навео и онај топоним Ваимеш у Русији.
Не тврдим ништа, само хоћу да укажем да корен овог назива можемо тражити и на некој другој страни.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 21, 2016, 11:01:16 поподне
Ово може бити ако су Вајмеши били неко недробњачко братство (у шта нам указује ХГ И2а) које је желело да се прибије уз неко друго дробњачко које води порекло од неког војводе Вајмеша. У том случају имали би две групе родова - И1 и И2 од којих би Ћетковићи били ДН.

Тако нешто сам и ја мислио кад сам написао на могућ германски корен овог имена. Или, нпр, да су Новљани дали такав надимак неком старинцу (ДН).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол јун 21, 2016, 11:05:58 поподне
Сад ти у спрдњу...
Нигде нисам рекао да су Вајмеши из ЛуксеМбурга, већ да постоји таква реч у германским језицима. Мислим да сам раније навео и онај топоним Ваимеш у Русији.
Не тврдим ништа, само хоћу да укажем да корен овог назива можемо тражити и на некој другој страни.

Извини Небо, уопште ми то ниiе била намера. Напротив -свидело ми се!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 21, 2016, 11:11:48 поподне
Извини Небо, уопште ми то ниiе била намера. Напротив -свидело ми се!

И мени  :D

Сад смо тек направили збрку. Имамо топоним у Русији, црквени германски назив, средњевековни војни логор у североисточној Албанији. Па ко схвати...
Мада, све има неку могућу везу: Русија и ДН иду једно уз друго; такође и дробњачки Нормани са германским називом, а и Кастриотин војвода по предању, можда...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол јун 21, 2016, 11:50:06 поподне
Можда iе војвода Ваiмеш - воiвода Вилмош (мађ. Wilhelm, William, Guillaume)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 22, 2016, 02:13:41 пре подне
  Предак Рмуша је Мушо, брат војводе Даше Шекуларца. Мушо је био чобанин. Право име му је било Радосав. Мушо се ожени лијепом Малесорком, која се уда без питања и одобрења родитеља. Различита вјероисповијест. Малесорка је била  Латинка - католкиња.  Мора да је била из Малесије, или прије  него што је фис Кељменди, односно  фис  Клименти ( што је исто) пријешао на ислам.  Малесорка је имала пет брата. Један од браће је хтио да се освети Мушу. Тако је и било. Њен брат је ранио Муша ножем у грло у намјери да га закоље. Мушо је био висок преко два метра... и некако се одбранио. Није хтио да убије шурака. Опростио му је живот због лијепе и заносне Малесорке.  Развила се љубав између двоје младих различите  вјере. Договор је пао  да направе помир.  То се десило некако послије  погибије  шекуларских чобана (33) које су поклали Клименти на планини Мокра. Даша није био за помир и протјерао је Муша на други крај Шекулара звани Стране или касније Рмуши. Малесорка је родила Мушу четири сина. Од њих су четири огранка Рмуша.  Мушо је осјећао посљедице ране које је у грлу задобио од свога шуре. Када човјек тешко дише каже се да рпуће или арпуће. Временом, испред надимка Мушо додато је слово "Р" или "Ар", и тако је настало презиме Рмуш или Армуш.  У Шекулару се презивају Рмуши, а на Косову и Метохији Армуши.
Мушо је  кратко живио, око педесет година. Умро је и сахрањен на Улици у Шекулару.  Ја само преносим оно што сам слушао  од оца, и што сам нашао  да су  писали о Шекулару. Занимљиво би било да чујемо комшију Руговца, о наведеном догађају, односно љубави  Шекуларца и Малесорке. Питање је  да ли се то десило прије или послије турске разуре фиса Кељменди, и њиховог протјеривања на Пештер?   Слутим  да је то била  релација Шекуларци - Клименте из Малесије, прије  настањивања у Ругову? Небо је у праву када каже да ће  ДНК  тест неких тестираних  Шекулараца показати право стање о сродности Дашића и Рмуша, односно Армуша. Сматрам да презиме Рмуш не треба везивати за старошекуларски род Радмужевића.


Nemogu ti odgovoriti u vezi ljubavi Muša i Malisorke. Sigurno je bilo pre nego što su Rugovci prihvatili islam. Treba računati generacije od tebe do Muša pa će se lako utvridi kad je to bilo. Sigurno da to nije bio pojedinačni slučaj . Inače mi u Rugovu smo najkasnije islamizovani (formalno) a praktično se ništa nije izmenilo. Islamizacija je bila polaka počela je početkom a završena je krajem 18 veka. Sela bliže Peći su ranije islamizovana a mi u Gornji deo kasnije.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Milić јун 22, 2016, 10:17:22 пре подне

Nemogu ti odgovoriti u vezi ljubavi Muša i Malisorke. Sigurno je bilo pre nego što su Rugovci prihvatili islam. Treba računati generacije od tebe do Muša pa će se lako utvridi kad je to bilo. Sigurno da to nije bio pojedinačni slučaj . Inače mi u Rugovu smo najkasnije islamizovani (formalno) a praktično se ništa nije izmenilo. Islamizacija je bila polaka počela je početkom a završena je krajem 18 veka. Sela bliže Peći su ranije islamizovana a mi u Gornji deo kasnije.

Деда ми је причао о исламизацији  Руговаца. Узми са резервом причу јер се слабо сећам детаља.  По тој причи,  наводно су улазили обувени у џамију, а а када се хоџа жалио неком бегу , овај му је рекао пусти их , изуће се и они временом.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Milić јун 22, 2016, 10:24:48 пре подне

Nemogu ti odgovoriti u vezi ljubavi Muša i Malisorke. Sigurno je bilo pre nego što su Rugovci prihvatili islam. Treba računati generacije od tebe do Muša pa će se lako utvridi kad je to bilo. Sigurno da to nije bio pojedinačni slučaj . Inače mi u Rugovu smo najkasnije islamizovani (formalno) a praktično se ništa nije izmenilo. Islamizacija je bila polaka počela je početkom a završena je krajem 18 veka. Sela bliže Peći su ranije islamizovana a mi u Gornji deo kasnije.
Мени је баба од Армуша. Њени су дошли између два рата у Метохију у Накло код Пећи из Шекулара. Мислим да је разлика у  Рмуш и Армуш везана за попис, и да су их пописивачи у Метохији  различито писали у односу на то како је ко изговарао( барем је мој отац тако тврдио), што опет не значи да је тачно. Има из  Метохије и Рмуша и Армуша.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Milić јун 22, 2016, 10:26:47 пре подне
Мени је баба од Армуша. Њени су дошли између два рата у Метохију у Накло код Пећи из Шекулара. Мислим да је разлика у  Рмуш и Армуш везана за попис, и да су их пописивачи у Метохији  различито писали у односу на то како је ко изговарао( барем је мој отац тако тврдио), што опет не значи да је тачно. Има из  Метохије и Рмуша и Армуша.
Погрешно сам цитирао, али нема везе :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 22, 2016, 11:38:01 пре подне
Деда ми је причао о исламизацији  Руговаца. Узми са резервом причу јер се слабо сећам детаља.  По тој причи,  наводно су улазили обувени у џамију, а а када се хоџа жалио неком бегу , овај му је рекао пусти их , изуће се и они временом.

Da tako se priča zemljače. Inače u Rugovo postoje u svakom selu crkvišta, gde su temelji razrušenih crkava. U selu Kućište je obnovljena katolička crkva donacijama svih Rugovaca.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 22, 2016, 01:08:42 поподне
 Руговац је кратко и добро описао процес исламизације у Ругови.  Прича је дужа. Ушли Руговци у џамију обувени са опанцима. Кадија замјери хоџи зашто их је пустио у опанцима у џамију, а хоџа му је одговорио:"Ја сам их увео са опанцима у џамију, а ти им сада скини опанке". Милићу, добро си то запамтио од ђеда. Има сличних варијација на ту тему. Комшија Руговац може са извора да нам  пренесе казивања...
 Некада су у у 13. насеља у цијелој Ругови биле двије џамије: једна у Малом Штупељу, а друга у Дрењу. До балканских ратова је била још једна у Кошутанима, па је срушена и од ње направљена школа.
Ево питања:
Колико данас има џамија у Ругови? Да ли су и даље у селу Кошутани, више Пепића у употреби називи мјеста:Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)? Да ли се стари коњски пут који је долазио из Кућишта за Мокру и Шекулар и даље зове српски пут? Како се зову други краци пута који иду према Шекулару? Ко је Станиша Руговац? Да ли је он Србин, како мисле Срби, или је он  Малисор? Да ли се иза Ђек Станише  крије Станиша Руговац ?, који је  опјеван у епској пјесми на српском језику. Да ли се близу  Јошанице ( Станкаја) у планини налазе ливаде под именом Иванове ( по Ивану Гушу Дашићу) које су дате на име крвнине?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић јун 22, 2016, 01:54:12 поподне
Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)?

Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Србин јун 22, 2016, 03:37:26 поподне
Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Добро запажање Синиша.  ;)

Илири?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad јун 22, 2016, 06:44:32 поподне
Руговац, да ли знаш ког порекла је муслимански живаљ из села Пепићи, да ли су искључиво Клименти или их има и који воде порекло из других малисорских племена?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 22, 2016, 08:11:58 поподне
Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.

Добро запажање Синиша.  ;)

Илири?

Не бих то повезивао са Илирима, јер Илири ове речи нису могли пренети Словенима нити Арбанасима. Једноставно, у време кад су се Словени па Арбанаси доселили на Балкан, Илира више није било у том етничком облику.
Ради се, вероватније, о каснијем процесу, када су и једни и други преузели неке речи од романизованих Влаха (помињали смо Сермезијане, а и млетачки утицај постаје јак од краја 14. века).
Словени (Срби) и Арбанаси су у суживоту, једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. Везе, како рече Синиша, свакако постоје, па тако и језичке. Ови народи живе једни поред других већ столећима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 22, 2016, 08:12:55 поподне
 По Мирку Барјактаровићу  у вријеме његовог истраживања, становништво села Пепићи (Pepić) је углавном од рода Љаић осим двије куће рода   Вукл.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Đorđo јун 22, 2016, 09:23:27 поподне
Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.
Те промене у позајмљеницама се не дешавају насумично већ постоји наука која се зове историјска фонетика и она прати гласовне промене које су се одигравале у историјским периодима у неком језику, што се може пратити законитостима при променама у позајмљеницама. из canis није могло да пређе у qen у српском језику, у албанском је могло.

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Wolf Sagash јун 22, 2016, 10:04:06 поподне
Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.

Не бих то повезивао са Илирима, јер Илири ове речи нису могли пренети Словенима нити Арбанасима. Једноставно, у време кад су се Словени па Арбанаси доселили на Балкан, Илира више није било у том етничком облику.
Ради се, вероватније, о каснијем процесу, када су и једни и други преузели неке речи од романизованих Влаха (помињали смо Сермезијане, а и млетачки утицај постаје јак од краја 14. века).
Словени (Срби) и Арбанаси су у суживоту, једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. Везе, како рече Синиша, свакако постоје, па тако и језичке. Ови народи живе једни поред других већ столећима.
Ко ће га знати, али имамо баш пунп латинизама -клак,комастри, мргињ, пршут, бранзар,  банак,
бисаге, цима, ђардин или жардин, химбуља, качун, калчине, пјат, сакет, шкип, баул,бронзин, кантинела, котула, капута.... То су данас скоро архаизми осим на селима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 22, 2016, 10:31:33 поподне
из canis није могло да пређе у qen у српском језику, у албанском је могло.

Нисам ја ни рекао нешто супротно. Написах да су једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. И мени "ћено" више звучи као позајмљеница из албанског.
То што и у Босанској Крајини користе ту реч, указује на порекло тамошњег становништва из подручја где су њихови преци могли доћи у додир с Албанцима. Вероватно у Црној Гори, мада није искључено ни да су је донели албански досељеници у Далмацију.
Само хтедох рећи да то нема везе са Илирима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 22, 2016, 10:46:52 поподне
Ко ће га знати, али имамо баш пунп латинизама -клак,комастри, мргињ, пршут, бранзар,  банак,
бисаге, цима, ђардин или жардин, химбуља, качун, калчине, пјат, сакет, шкип, баул,бронзин, кантинела, котула, капута.... То су данас скоро архаизми осим на селима.

Логично, с обзиром на вишевековно присуство Млетачке републике у блиском суседству и утицај који је њихово присуство имало (не само политички, него и културни и језички). Да мноштво (рекао бих - већи део) латинизама потиче из периода њиховог утицаја, говори и чињеница да, конкретно у ЦГ, много више оваквих туђица има у Боки и Приморју и у Старој ЦГ (четири нахије), а верујем и код вас у ниској Херцеговини, него што их је у Брдима и на северу ЦГ, где је утицај Млечана био далеко мањи или незнатан.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 22, 2016, 10:56:12 поподне
Руговац је кратко и добро описао процес исламизације у Ругови.  Прича је дужа. Ушли Руговци у џамију обувени са опанцима. Кадија замјери хоџи зашто их је пустио у опанцима у џамију, а хоџа му је одговорио:"Ја сам их увео са опанцима у џамију, а ти им сада скини опанке". Милићу, добро си то запамтио од ђеда. Има сличних варијација на ту тему. Комшија Руговац може са извора да нам  пренесе казивања...
 Некада су у у 13. насеља у цијелој Ругови биле двије џамије: једна у Малом Штупељу, а друга у Дрењу. До балканских ратова је била још једна у Кошутанима, па је срушена и од ње направљена школа.
Ево питања:
Колико данас има џамија у Ругови? Да ли су и даље у селу Кошутани, више Пепића у употреби називи мјеста:Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)? Да ли се стари коњски пут који је долазио из Кућишта за Мокру и Шекулар и даље зове српски пут? Како се зову други краци пута који иду према Шекулару? Ко је Станиша Руговац? Да ли је он Србин, како мисле Срби, или је он  Малисор? Да ли се иза Ђек Станише  крије Станиша Руговац ?, који је  опјеван у епској пјесми на српском језику. Да ли се близу  Јошанице ( Станкаја) у планини налазе ливаде под именом Иванове ( по Ивану Гушу Дашићу) које су дате на име крвнине?

1. Što se tiče tih toponima postoji studija o toponijim od Hasana Mujaja gde je to obradjeno. Za ovo eto pominješ sam čuo, tako se govori.

2. Gjek Stanisha je Stanishin sin to nije ista osoba. On je bio Malisor a ne Srbin. Ime nije bitno. Da je bio Srbin Muriqi bi govorili svi srpski. Nemože se ići samo po imenu. Kad sam prikupljao podatke za moju knjigu o rugovski familijam imao sam dosta pokušaja da me ubede da se Gjek zvao Stanishta a ne Stanisha jer to zvuči srpski kao i kod mog pretka Stank Nike. Neki moji rodjaci pokušavali da izmene ime u Stak Nika jer Stank Nika zvuči previše srpski. Ja sam to odbio jer ja nepišem kako to neko želi no kako je bilo.

Pogrešno je traženje etnosa u proslošti o imenu, gde albanska strana za svakogo Leku ili Gjeku govori da je bio albanac ili katolik a
kod srpske stane je svaki Miloš ili Bogdan srbin.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 22, 2016, 10:59:51 поподне
Руговац, да ли знаш ког порекла је муслимански живаљ из села Пепићи, да ли су искључиво Клименти или их има и који воде порекло из других малисорских племена?

Da li misliš na Pepiće u Rugovu ili Pepiće kod Murina.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 22, 2016, 11:03:15 поподне
Pogrešno je traženje etnosa u proslošti o imenu, gde albanska strana za svakogo Leku ili Gjeku govori da je bio albanac ili katolik a
kod srpske stane je svaki Miloš ili Bogdan srbin.

Право збориш.
Ових дана баш проучавам Скадарски земљишник из 1416. Ту можемо видети комбинације албанског имена и словенског патронима и обрнуто. Сличних појава има и у средњевековним повељама и у раним турским дефтерима.
С обзиром на измешаност популација, нарочито у пограничним брђанско-малесорским крајевима, не треба доносити закључке према личним именима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad јун 22, 2016, 11:11:31 поподне
Da li misliš na Pepiće u Rugovu ili Pepiće kod Murina.
Pepiće kod Murina.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 22, 2016, 11:22:56 поподне
Pepiće kod Murina.

tamo postoje albanske familije
Bacaj i Drejaj su tu odavno. Oni su iz fisa Zatrijepač.
Pored njih ima je jedna kuća mojega bratstva  Lajqi koja se tamo preziva Rugovac
a ima i jedna kuća Lekaj koji su katolici. Za njih ne znam odakle su ali biće da su Kelmendi

Oni su skoro svi odseljeni a mislim da ti Drejaj ili Dreići na srpskom više ne znaju albanski,
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Иван Вукићевић јун 23, 2016, 11:04:18 поподне
tamo postoje albanske familije
Bacaj i Drejaj su tu odavno. Oni su iz fisa Zatrijepač.
Pored njih ima je jedna kuća mojega bratstva  Lajqi koja se tamo preziva Rugovac
a ima i jedna kuća Lekaj koji su katolici. Za njih ne znam odakle su ali biće da su Kelmendi

Oni su skoro svi odseljeni a mislim da ti Drejaj ili Dreići na srpskom više ne znaju albanski,

Андрија Јовићевић у свом раду "Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар" из 1921. године наводи да су у Пепићима од муслимана живели Бацовићи (7 кућа), Цуковићи (2 куће) и Дреићи (4 куће) који су сви пореклом из Затријебача. На албанском су та презимена Bacaj, Cukaj и Drejaj. Поред њих у селу су били још и Гојковићи (1 кућа) који су били православци.

Да ли знаш којим случајем када су се у Пепиће доселиле породице Lajqi и Lekaj? Јовићевић их не наводи, а било би необично да су досељене након Балканских ратова јер је познато да су Албанци напуштали Полимље у том периоду (на пример Клименти су у потпуности напустили Новшиће).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 24, 2016, 01:54:42 пре подне
To što je napisao Jovićević nije tačno. Ti Cukovići tamo nikada nisi živeli.  U to doba su tamo već bili Lajqi ali oni tamo nose prezime Rugovac po Rugovu odakle su doseljni. Doselil su tamo zbog krvi. 
Za Lekaje ću videti pa ću ti javiti. Sva ta četiri bratstva imaju još uvek kuće i zemlju u Pepiće. 

Albanaca nije bilo samo u Pepiće i Novšiće nego i u Ržanicu. U Ržanici su živeli Shalunaj, Shabaj, Lukaj, Çelaj, Tahiraj, Novaj itd. Ovi Novaji ili Novovići su isto bratstvo sa Crnogorcima Novovićima u istom selu. Veliki deo tih iz Ržanice su doselili u Peć i okolini a oni što su u Plav su skoro svi danas Bošnjaci. Mislim da niko mladji od 40 godina ne zna albanski.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Чера јун 29, 2016, 02:25:39 поподне
Тачно, Благоје Лабуда Гојкова из сусједне Велике је побјегао у Ругову због убиства брата, и прибио се уз род Љајић.
Видоје имаш погрешну информацију. Према причи Момчила Мома Гојковића, крајем 19 века у братству Гојковића у Велици забележено је тешко братоубиство, Лабуда Гојковога је убио брат Вељо. Од Веља потичу „трбушчић“ Вељовићи–Марковићи, односно Дрндари Гојковићи. Што се тиче Благоја Лабудовог кад је пребегао у Ругову (разлог не знам вероватно је бежао од стрица да не убије и њега) са собом је повео и млађег брата Радоја, који је 1912. године у Првом Балканском рату дочекао Црногорску војску у Kућиштима и са њом стигао до Швањског моста на Белом Дриму где се Црногорска војска састала са Српском војском и од тога Благоја су Љајићи из Ругове. Видим да је господин Rugovac активан и на сајту мог села Велика.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 29, 2016, 02:44:39 поподне
Видоје имаш погрешну информацију. Према причи Момчила Мома Гојковића, крајем 19 века у братству Гојковића у Велици забележено је тешко братоубиство, Лабуда Гојковога је убио брат Вељо. Од Веља потичу „трбушчић“ Вељовићи–Марковићи, односно Дрндари Гојковићи. Што се тиче Благоја Лабудовог кад је пребегао у Ругову (разлог не знам вероватно је бежао од стрица да не убије и њега) са собом је повео и млађег брата Радоја, који је 1912. године у Првом Балканском рату дочекао Црногорску војску у Kућиштима и са њом стигао до Швањског моста на Белом Дриму где се Црногорска војска састала са Српском војском и од тога Благоја су Љајићи из Ругове. Видим да је господин Rugovac активан и на сајту мог села Велика.


Od toga Blagoja nisu Lajqi iz Rugove, nego se on pribio uz Lajqe i ušao u bratstvo Lajqi. To nije jedno isto.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 29, 2016, 03:45:32 поподне
 Комшија Чера,   не убиједи ме да  имам "погрешну информацију". Позиваш се  на причу ( литерарну творевину) Момчила Мома Лешова Гојковића. Прича је прича, то није аргумент.   Бранко Јокић, добар познавалац прошлости Велике и Величана каже: "Лабуд (Гојков) је имао Драгоја и Благоја. Овај други је, због убиства брата побјегао у Ругову, тамо се оженио и примио ислам. Има бројно потомство (Албанаца)..."
И велички Јокићи су Шаљани, потичу од Чериног сина Јока ( или Јоке).
Не вјерујем да је у овом случају "погријешио" Бранко Јокић.
Комшија Руговац је то исправно навео о роду "Bllagoj" у Ругови, који се прибио уз Љајиће.

 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Чера јун 30, 2016, 05:32:43 поподне
Извинио бих се господину Rugovcu на грешци која ми се поткрала када сам написао да су од тога Благоја, Љајићи из Ругове. Уствари Благоје се прибио уз Љајиће и ушао у њихово братство. У праву сте господине Rugovаc није то исто.
Комшија Видоје ја сам информацију о убиству брата у братству Гојковића у селу Велика управо скинуо са сајта (www.selo-velika.me) који је веома близак господину Бранку Јокићу.
Под насловом Величка (црна) хроника пише да је "према причи Мома Лешова Гојковића, Гроб Благоја Банџе, крајем 19 века у братству Гојковића забележено је и тешко  братоубиство: Лабуда Гојковог је убио брат Вељо (од Веља потичу "трбушчић" Вељовићи-Марковићи односно Дрндари". Ја не видeх да ишта друго пише о овом случају, сем ово што сам горе навео. Да постоји нека друга верзија вероватно би била поменута у овом тексту.
Такође у Величкој (црној) хроници се пише и о осталим злочинима и убиствима која су се дешавала међу Величанима. Ту се аутор текста позива (како ти комшија Видоје наводиш литерарну творевину) на књигу Велика и Величани коју је управо написао господин Бранко Јокић. У том тексту је то аргумент, а не прича како ти кажеш. Познато ми је да је господин Бранко Јокић добар познавалац прошлости Велике и Величана, међутим није он једини Величанин који познаје историју Велике. Има ту још људи који су познаваоци прилика и неприлика у Велици, а међу њима је и господин Момчило Лешов Гојковић. Ваљда један Гојковић зна шта се дешавало и шта се дешава у његовом дворишту односно братству. Господин Момо и сам каже да је лично познавао Азема Љајића из Ругове, па претпостављам да је преко њега дошао до информација које је навео у причи. Не мораш комшија Видоје да ме подсећаш ко су Јокићи и да потичу од Јока (или Јоке) Чериног сина. Ја сам Кнежевић, а по мајци Јокић тако да сам и са једне и са друге стране потомак Черин. Велики поздрав и извини ако сам те нечим увредио комшија Видоје.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 30, 2016, 05:39:32 поподне
Извинио бих се господину Rugovcu на грешци која ми се поткрала када сам написао да су од тога Благоја, Љајићи из Ругове. Уствари Благоје се прибио уз Љајиће и ушао у њихово братство. У праву сте господине Rugovаc није то исто.
Комшија Видоје ја сам информацију о убиству брата у братству Гојковића у селу Велика управо скинуо са сајта (www.selo-velika.me) који је веома близак господину Бранку Јокићу.
Под насловом Величка (црна) хроника пише да је "према причи Мома Лешова Гојковића, Гроб Благоја Банџе, крајем 19 века у братству Гојковића забележено је и тешко  братоубиство: Лабуда Гојковог је убио брат Вељо (од Веља потичу "трбушчић" Вељовићи-Марковићи односно Дрндари". Ја не видeх да ишта друго пише о овом случају, сем ово што сам горе навео. Да постоји нека друга верзија вероватно би била поменута у овом тексту.
Такође у Величкој (црној) хроници се пише и о осталим злочинима и убиствима која су се дешавала међу Величанима. Ту се аутор текста позива (како ти комшија Видоје наводиш литерарну творевину) на књигу Велика и Величани коју је управо написао господин Бранко Јокић. У том тексту је то аргумент, а не прича како ти кажеш. Познато ми је да је господин Бранко Јокић добар познавалац прошлости Велике и Величана, међутим није он једини Величанин који познаје историју Велике. Има ту још људи који су познаваоци прилика и неприлика у Велици, а међу њима је и господин Момчило Лешов Гојковић. Ваљда један Гојковић зна шта се дешавало и шта се дешава у његовом дворишту односно братству. Господин Момо и сам каже да је лично познавао Азема Љајића из Ругове, па претпостављам да је преко њега дошао до информација које је навео у причи. Не мораш комшија Видоје да ме подсећаш ко су Јокићи и да потичу од Јока (или Јоке) Чериног сина. Ја сам Кнежевић, а по мајци Јокић тако да сам и са једне и са друге стране потомак Черин. Велики поздрав и извини ако сам те нечим увредио комшија Видоје.

Ubistava je bilo u svakom plemenu pa samim tim i kod Vas u Veliku i kod nas u Rugovu.
Ja znam za jedan primer da je jedan nas rodjak zbog ubistva u Rugovu prebegao preko Velike u Pepice i od njega je tamo mala familija Rugovac. To se desilo pocetkom dvadesetog veka.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 30, 2016, 07:27:54 поподне
 Комшија Чера,  нема потребе за извињење.  Размјењујемо мишљења и податке. Наведени податак је из  последње књиге Бранка Јокића "Велика и Величани - историјско - етнолошка хроника",издање аутора, Подгорица, 2015. стр. 478.
Сајт села Велика је изванредан и радо га посјећујем.  Пратим шта се пише и објављује  о Горњем Полимљу ( укључујући и Велику и Величане), од Плава до Берана, а и шире на сва три "језика" (српском, црногорском и бошњачком), као и преводе са албанског, ако их има.  У контакту сам и са неким ауторима, нијесам оптерећен, подјелама, разликама... Свој скромни допринос дао сам и за Библиотеку  у Велици, са својим публикацијама и  дјелима других аутора.
Поздрав!

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 30, 2016, 07:32:44 поподне
 Тема је Шекулар, не пада ми на памет да улазим у међусобне  "расправе" Величана, јер Шекулар и Велику много тога више "веже", него што раздваја.
Свако добро и поздрав!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 30, 2016, 08:40:48 поподне
A da li u vasoj knjizi ima podataka o familiji Sekularac iz Berana, koja je islamske vere, ciji je predak primio islam u Rugovu a potom presao u Berane.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 30, 2016, 10:49:41 поподне
Код презимена поријеклом из Шекулара наводим и припаднике  презимена  Шекуларац  који су исламске вјероисповијести. Ријеч је о  потомцима Радисава Дашића (који је прешао у ислам у Ругови).
 Голуб Бракочевић је  1971.године објавио књигу  "Шекулар и Шекуларци у новије доба - девет села међу девет брда" .  Голуб је о томе писао више. Потомци Радисава Дашића живе у Беранама, Пећи, Београду, Турској. Чланови те породице из Београда долазе на окупљања завичајног удружења "Шекулар" у Београду.   Да препричам шта  је   Г. Бракочевић написао. Радисав је примио ислам у Алагиној Ријеци. Био је у најму код Руговца Усенидбро. Ту се и оженио, потурчио и додијељена му је имовина. Био је наредник - сејмена (жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу малог "Воген". Радисав се опјевава у пјесмама на албанском језику:"Што се тресе мост на пијесак, све од силе Уин низ Дашић".  Од Радисава била су три сина: Цуфо, Шабан  и Раман. Од Цуфа Мујо и Мехмед, од Шабана Реџо, Усеин, Вехбија, Осман и Алија, а од Рахмана:Алил и Узмир ( живе у Турској). Муарем је живио  У Беранама.  Подаци су закључно са 1971.г. Сви потомци Радисава Дашића и данас носе презиме Шекуларац.
 По казивању Реџа Шекуларца са Радисавом су били и  и један Рмуш и један Томовић. И Рмуш се потурчио и оженио у Ругови. О Вуку Томовићу постоје приче да је постао у турској војсци паша.
Руговац, занимљива би била и друга страна приче - из Ругове.   Код себе имам примјерак без исправки штампарских грешака ( можда има грешки   код имена из Ругове). Иначе  о томе сам и лично слушао од  аутора књиге Голуба Бракочевића.
 Да и ја питам, да ли се у Ругови помиње Прото Стефан Бракочевић, протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.г.? Јавља се и под презименом Петровић. По њему се зове Протина мала у Пећи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јул 01, 2016, 12:30:24 пре подне
Код презимена поријеклом из Шекулара наводим и припаднике  презимена  Шекуларац  који су исламске вјероисповијести. Ријеч је о  потомцима Радисава Дашића (који је прешао у ислам у Ругови).
 Голуб Бракочевић је  1971.године објавио књигу  "Шекулар и Шекуларци у новије доба - девет села међу девет брда" .  Голуб је о томе писао више. Потомци Радисава Дашића живе у Беранама, Пећи, Београду, Турској. Чланови те породице из Београда долазе на окупљања завичајног удружења "Шекулар" у Београду.   Да препричам шта  је   Г. Бракочевић написао. Радисав је примио ислам у Алагиној Ријеци. Био је у најму код Руговца Усенидбро. Ту се и оженио, потурчио и додијељена му је имовина. Био је наредник - сејмена (жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу малог "Воген". Радисав се опјевава у пјесмама на албанском језику:"Што се тресе мост на пијесак, све од силе Уин низ Дашић".  Од Радисава била су три сина: Цуфо, Шабан  и Раман. Од Цуфа Мујо и Мехмед, од Шабана Реџо, Усеин, Вехбија, Осман и Алија, а од Рахмана:Алил и Узмир ( живе у Турској). Муарем је живио  У Беранама.  Подаци су закључно са 1971.г. Сви потомци Радисава Дашића и данас носе презиме Шекуларац.
 По казивању Реџа Шекуларца са Радисавом су били и  и један Рмуш и један Томовић. И Рмуш се потурчио и оженио у Ругови. О Вуку Томовићу постоје приче да је постао у турској војсци паша.
Руговац, занимљива би била и друга страна приче - из Ругове.   Код себе имам примјерак без исправки штампарских грешака ( можда има грешки   код имена из Ругове). Иначе  о томе сам и лично слушао од  аутора књиге Голуба Бракочевића.
 Да и ја питам, да ли се у Ругови помиње Прото Стефан Бракочевић, протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.г.? Јавља се и под презименом Петровић. По њему се зове Протина мала у Пећи.

1. Ovo sto ste vi napisali sam ja isto pribelezio, jedino se kaze da su bila dva brata i da je jedan bio sejmen i posle presao u Berane, a da su od drugoga Dashaji u Rugovu.

2. Za toga protu nisam čuo.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: OlovniCovek јул 05, 2016, 12:28:33 пре подне
Da li neko zna nesto o grani Babica iz Sekulara, koja je zavrsila u Kaludri?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јул 05, 2016, 06:19:54 пре подне
О Бабићима у Шекулару, Калудри, Метохији... и гдје их све има а поријеклом су из Шекулара прави и једини  саговорник је Небо.
Калудра је до разграничења са Турском послије Берлинског Конгреса остала у турској граници, а дотле је све вријеме била у саставу Шекулара.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јул 05, 2016, 06:22:46 пре подне
 Неспретно се изразих, јутро је. Калудрани су били до Берлинског Конгреса  у саставу  Шекуларског батаљона. И у добру и у злу су Калудрани и Шекуларци увијек били заједно.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 08:41:11 пре подне
Благодарим, Видоје  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 08:42:30 пре подне
Ево, Оловни, овако:

Шекуларски Бабићи се гранају од синова Спасоја Вујичина Ћетковића (и "бабе") којих је било најмање тројица а вероватно и више, што је данас тешко поуздано утврдити. Зна се да је од три сина остало потомство у Шекулару и околини, а то су Млађен, Јоксим и Максим. 

Млађен Спасојев се почетком 19. века настанио преко планине, код раније досељених рођака у село Ровца. Он је родоначелник више огранака калудерских и ровачких Ћетковића. Имао је три сина: Марка, Акса и још једног коме нисам успео сазнати име. Марко се као млад иселио у Калудру и тако задржао очево презиме Бабић, а остала два његова брата су остали у Ровцима и тамо прозвани по оцу Млађеновићи.

Марко Млађенов је дошао у Калудру у најам код Ралевића, а онда је оженио њихову одиву и заувек ту остао. Калудерски Бабићи су велико и разгранато братство које је населило највише (и најближе Шекулару) делове села, који су по њима названи Бабића мâла. Марко је са одивом Ралевића имао доста ђеце, од тога четири сина – Спасоја, Радована, Милосава и Јоса. Спасоје је, даље, имао пет синова, Радован четворицу, Милосав тројицу, а Јосо двојицу. Отуд је братство калудерских Бабића бројно и разгранато.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 08:45:57 пре подне
Осим њих, постоје још два огранка Бабића блиских овима у Калудри, један у Будимљи (где су се населили после 1912), где их данас живи неколико кућа (потомци Јеврема-Јевта Бабића), и други у Доњој Ржаници, али се ова кућа истражила (1966. када се упокојио последњи мушки изданак). Они су потомци најмлађег сина Млађена Спасојева – Јеврема, а најсроднији су ровачким Млађеновићима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 08:55:27 пре подне
У Калудри је најбројнији огранак Бабића који су потомци Марка Млађенова Бабића. Али, постоје још две мање гране Бабића у Калудри, они су потомци двојице касније (у другој половини 19. века) досељених шекуларских Бабића.

Једне зову "Керизи" (занимљива је прича како су добили надимак) и потичу од Миљана Бабића из Шекулара.

Други се доселио из Шекулара (после Вељег рата), Вук (или Вуко) Бабић. Његов син Мартин (рођен око 1865) био је угледан домаћин, па су по њему потомци прозвани "Мартиновићи", а зову их још и "Вуковићи" (у Калудри живе потомци Мартинова три сина Љуба, Уроша и Живка). Љубомир - Љубо Мартинов упамћен је као најдуговјечнији од Бабића – живео је 105 година (1895-2000)!

Нисам успео утврдити од којег шекуларског огранка Бабића потичу "Керизи" и "Мартиновићи" (могуће од неког Јоксимовог брата који није упамћен).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 09:26:20 пре подне
Калудерски Бабићи „Керизи“ су понели тај надимак овако: њихов предак Миљан Бабић из Шекулара је, због немаштине, отишао у најам код неког богатог Руговца, по имену (или надимку) Керо. Кад је зарадио нешто новца, није се враћао у Шекулар, знајући да неће бити добро примљен јер је био код Руговаца, већ се доселио у Калудру међу тамошње Бабиће. Међутим, и они су га омаловажавали као руговског најамника, па су га и прозвали "Керо", а његово потомство и данас вуче надимак "Керизи".

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 09:31:14 пре подне
Податке о родослову калудерских Бабића саопштили су ми сами Калудрани, а понајвише старина Вуксан Секулев Бабић, који се упокојио пре неклико година.

Мала исправка, сад видим да сам укуцао погрешну цифру: лоза Бабића у Доњој Ржаници није се угасила 1966, већ 1996. године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јул 05, 2016, 12:02:00 поподне
Калудерски Бабићи „Керизи“ су понели тај надимак овако: њихов предак Миљан Бабић из Шекулара је, због немаштине, отишао у најам код неког богатог Руговца, по имену (или надимку) Керо. Кад је зарадио нешто новца, није се враћао у Шекулар, знајући да неће бити добро примљен јер је био код Руговаца, већ се доселио у Калудру међу тамошње Бабиће. Међутим, и они су га омаловажавали као руговског најамника, па су га и прозвали "Керо", а његово потомство и данас вуче надимак "Керизи".

Izgleda da je sluzio kod moga pretka Kera Sadrije u Jošanici. Za to nisam znao.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић јул 05, 2016, 12:49:48 поподне
Везано за Черине потомке из Велике, оно што је мени падало напамет јесте могућност да је то читаво предање о Черином поријеклу из Шаље измишљено. Судећи по генетичким резултатима, Черини потомци са својим I2a Динарик резултатом, уклапају се прилично у профил старих српских породица горњег Полимља, што православних, што муслиманских. Колико је могуће да су се из практичних разлога измишљале везе са малисорским и брдским племенима, јер је евентуално таква веза осигуравала не сувише бројне и слабо организоване српске породице?

Колико се сјећам помиње се веза по женској линији Чериних са Живаљевићима, за које опет читамо да се помињу још у повељама из средњег вијека. А и сами Живаљевићи причају о досељењу и везу са неким брдским племеном (не могу се тачно сјетити са којим).

Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: OlovniCovek јул 05, 2016, 01:01:23 поподне
Везано за Черине потомке из Велике, оно што је мени падало напамет јесте могућност да је то читаво предање о Черином поријеклу из Шаље измишљено. Судећи по генетичким резултатима, Черини потомци са својим I2a Динарик резултатом, уклапају се прилично у профил старих српских породица горњег Полимља, што православних, што муслиманских. Колико је могуће да су се из практичних разлога измишљале везе са малисорским и брдским племенима, јер је евентуално таква веза осигуравала не сувише бројне и слабо организоване српске породице?

Колико се сјећам помиње се веза по женској линији Чериних са Живаљевићима, за које опет читамо да се помињу још у повељама из средњег вијека. А и сами Живаљевићи причају о досељењу и везу са неким брдским племеном (не могу се тачно сјетити са којим).

Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.

Ruku na srce, vecina porodicnih predanja su i nastala po ovom principu.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Чера јул 05, 2016, 01:29:09 поподне
Колико се сјећам помиње се веза по женској линији Чериних са Живаљевићима, за које опет читамо да се помињу још у повељама из средњег вијека. А и сами Живаљевићи причају о досељењу и везу са неким брдским племеном (не могу се тачно сјетити са којим).
Господине Синиша, Черина супруга је била од Живаљевића. По предању Живаљевићи су Черу примили у Велику, а и дали су му девојку из њиховог братства да се ожени њом. Да је он био неке друге вере како се наводи у неким  предањима вероватно му Живаљевићи, а и Величани не би дозволили да се ту дуже задржи а камоли настани.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 01:33:51 поподне
Izgleda da je sluzio kod moga pretka Kera Sadrije u Jošanici. Za to nisam znao.

Ето, мали је свет.
Колико се сећам, у случају Миљана Бабића се управо Јошаница спомиње. Не знам колико је код вас често име Керо. Ако се још и временске одреднице поклопе, биће да је Миљан био у служби код твог претка.
Миљан је у Ругови био негде 1860-их, а најкасније до 1875. Кад је живео твој предак Керо Садрија?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 01:37:18 поподне
Господине Синиша, Черина супруга је била од Живаљевића. По предању Живаљевићи су Черу примили у Велику, а и дали су му девојку из њиховог братства да се ожени њом. Да је он био неке друге вере како се наводи у неким  предањима вероватно му Живаљевићи, а и Величани не би дозволили да се ту дуже задржи а камоли настани.

Да им не би дали девојку због друге вере, то се слажем.
Али, у то време вероисповест (православна / католичка) није била нека пререка у суживоту на овим просторима.
Има и онај детаљ у предању да је Чера знао ковачки занат, те су га зато и примили да остане, да буде од користи Величанима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић јул 05, 2016, 01:41:14 поподне
Има и онај детаљ у предању да је Чера знао ковачки занат, те су га зато и примили да остане, да буде од користи Величанима.

Заправо и овај детаљ о ковачком занату говори да Чера вјероватно није био из неког од малисорских племена јер је познато њихово презрење према ковачком занату.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 01:42:39 поподне
Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.

Оно што је занимљиво је да је, заправо, у Горњем Полимљу веома мали број словенског становништва прешао у ислам после 1690. У ислам су углавном прелазили одсељеници у крајеве где је била јача турска власт.

Јача исламизација се види у плавско-гусињској области (али и тамо су у ислам углавном прелазили дошљаци из Брда и Малесије, док је староседелачко становништво већином предигло на север у Великој сеоби) и средњем Полимљу - Бихор, Љубовиђа, Вранеш, Кричак, итд.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић јул 05, 2016, 01:45:43 поподне
Оно што је занимљиво је да је, заправо, у Горњем Полимљу веома мали број словенског становништва прешао у ислам после 1690. У ислам су углавном прелазили одсељеници у крајеве где је била јача турска власт.

Јача исламизација се види у плавско-гусињској области (али и тамо су у ислам углавном прелазили дошљаци из Брда и Малесије, док је староседелачко становништво већином предигло на север у Великој сеоби) и средњем Полимљу - Бихор, Љубовиђа, Вранеш, Кричак, итд.

Пала ми је на памет породица Кочан из Бихора која је И2а Динарик Југ, а која је по свему судећи на ислам прешла послије 1690. године. Веома је генетички блиска православним Бубањама из истог краја.

Беговићи из Расова су на ислам прешли заиста раније.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 05, 2016, 01:55:23 поподне
Можда ми имамо неки погрешан стереотип када посматрамо оновремена села, племена, крајеве.
Видимо да је сељакања људи било у сва времена, и знамо за много случајева да неки човек или породица предигну и населе се у неком другом крају из разних разлога. Временом, од њих се развије читаво братство. Неопходан услов био је да тог појединца / породицу у том новом крају старо становништво прихвати.

Све и да је Чера био из Шаље, не верујем да се много разликовао од Величана, ни изгледом, нити начином одевања, а вероватно се служио и албанским и србским језиком.
Наравно, свакако би у прво време био на одређеној провери, јер је могао бити турски шпијун, или неки проблематичан тип (нпр. да краде или спопада стариначке жене). Уколико би се показао као пристојан човек, зашто га не би прихватили?

Када погледамо попис становништва Скадарског дистрикта са почетка 15. века, видимо колико је по градовима и селима живело измешано словенско, влашко и албанско становништво. Отуд, зашто не би било у Шаљи људи који носе хаплогрупу ДС? И зашто не би један Шаљанин добегао у Велику?

Опет, можда се он због нечега лажно представио и измислио досељење из Шаље. Можда су га тако прозвали по неком догађају, као што васојевички Кастратовићи, ако је тачно оно што су забележили извори о њима, носе то презиме не зато што су од племена Кастрата, већ по претку Лаки, који је из одређених разлога добио надимак - Кастрат. Постоји много могућности, које ћемо ми овде тешко утврдити, осим ако се нађемо још неки хаплотип из окружења који би указао на неки ближи одговор.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јул 05, 2016, 02:23:54 поподне
Ето, мали је свет.
Колико се сећам, у случају Миљана Бабића се управо Јошаница спомиње. Не знам колико је код вас често име Керо. Ако се још и временске одреднице поклопе, биће да је Миљан био у служби код твог претка.
Миљан је у Ругови био негде 1860-их, а најкасније до 1875. Кад је живео твој предак Керо Садрија?

Da, on je ziveo u to vreme. U to vreme nasa kuca imala malo muskih sposobnih za rad (posto smo se krvili sa jednoj familijom, te smo imali nekoliko poginulih) te je logično da su trebali radnika.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Чера јул 09, 2016, 11:28:23 поподне
Везано за Черине потомке из Велике, оно што је мени падало напамет јесте могућност да је то читаво предање о Черином поријеклу из Шаље измишљено.
Укратко мислим да је у том крају послије Велике Сеобе ситуација за преостало српско становништво била веома тешка, што је и натјерало један број да пређе у ислам, други дио да направи неки облик малих племена попут Шекулара, па у једну руку и Величана, а остали су могли да се колико толико "обезбједе" измишљеним причама о рођачким везама са великим племенима.
У време кад је мој предак Чера (због крвне освете) из села Черем (област Шаља) дошао у Велику (вероватно после Велике Сеобе) село је било потпуно опустело. У њему су остали да живе једино Живаљевићи (кажу да потичу од Живаља из Пипера) и Петровићи (од Васојевића).
Село Черем се налази у близини албанско-црногорске границе у подножју Проклетија. Да је Чера био католик, како се у неким предањима тврди, не би бежао у непознато на ову страну где живи православни живаљ него би из Черема побегао међу своје. Околна Гусињска села где живе Aлбанци (клименти) су му била ближа него Велика, а и међу својима би се најлакше сакрио.
На путу према Велици, Чера са своја два брата кратко се задржава у село Хоти надомак Плава (у то време село је било насељено албанским живљем). Ту су се наводно посвађали са Турцима па су се браћа морала раздвојити. Чера бежи према Велици, а браћа у правцу Метохије. Наводно један је отишао у Истинић (Дечани), а други у околину Ибарског Колашина где су примили ислам.
Велика је у то доба била окружена са једне стране Плавско-гусињским вилајетом којим су господарили Турци, са друге стране Руговом (Руговци су често упадали на територију Велике крали нам стоку и отимали нам жене и девојке па смо због тога углавном ратовали). Са треће стране Велике налазе се села Горња Ржаница и Пепиће које заузимају Турци да би нам прекинули везу са Васојевићима и у њима граде карауле и насељавају исламизиране Албанце да би утврдили границу. Једина веза Величана са православним живљем је била преко четврте стране, преко Шекулара.
Због поштовања свога завета да не приме никога друге вере у своју средину и да тако одрже своју веру, Величанима осим православне свака друга вера је била неприхватљива и тешко је поверовати да су према католицима били благонаклонији него према исламу. Покушај исламизације Величана од стране Турака није успело ни у најтежим ситуацијама. То у својој књизи Плавско-гусињска област каже и Андрија Јовићевић.
Преосталим Величанима после Велике Сеобе било је веома тешко. Остало их је мало у окружењу, на ветрометини и морали су се сналазити и довијати на разне начине да би преживели. Што би рекао Његош у Горском вијенцу:

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове
сирак тужни без ниђе никога...

У праву сте господине Синиша. Лако може бити да је цело предање о Черином пореклу измишљено. Та варијанта је мени реалнија него ова која каже да се Чера католик из Шаље доселио у Велику. Вероватно су се Величани морали некако обезбедити. Измишљеном причом о Черином пореклу покушали су да се родбински повежу са климентским племенима Шаље и Хоти, а преко исламизиране браће који су наводно отишли пут Метохије са Албанцима који су примили ислам.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јул 09, 2016, 11:54:17 поподне
У време кад је мој предак Чера (због крвне освете) из села Черем (област Шаља) дошао у Велику (вероватно после Велике Сеобе) село је било потпуно опустело. У њему су остали да живе једино Живаљевићи (кажу да потичу од Живаља из Пипера) и Петровићи (од Васојевића).
Село Черем се налази у близини албанско-црногорске границе у подножју Проклетија. Да је Чера био католик, како се у неким предањима тврди, не би бежао у непознато на ову страну где живи православни живаљ него би из Черема побегао међу своје. Околна Гусињска села где живе Aлбанци (клименти) су му била ближа него Велика, а и међу својима би се најлакше сакрио.
На путу према Велици, Чера са своја два брата кратко се задржава у село Хоти надомак Плава (у то време село је било насељено албанским живљем). Ту су се наводно посвађали са Турцима па су се браћа морала раздвојити. Чера бежи према Велици, а браћа у правцу Метохије. Наводно један је отишао у Истинић (Дечани), а други у околину Ибарског Колашина где су примили ислам.
Велика је у то доба била окружена са једне стране Плавско-гусињским вилајетом којим су господарили Турци, са друге стране Руговом (Руговци су често упадали на територију Велике крали нам стоку и отимали нам жене и девојке па смо због тога углавном ратовали). Са треће стране Велике налазе се села Горња Ржаница и Пепиће које заузимају Турци да би нам прекинули везу са Васојевићима и у њима граде карауле и насељавају исламизиране Албанце да би утврдили границу. Једина веза Величана са православним живљем је била преко четврте стране, преко Шекулара.
Због поштовања свога завета да не приме никога друге вере у своју средину и да тако одрже своју веру, Величанима осим православне свака друга вера је била неприхватљива и тешко је поверовати да су према католицима били благонаклонији него према исламу. Покушај исламизације Величана од стране Турака није успело ни у најтежим ситуацијама. То у својој књизи Плавско-гусињска област каже и Андрија Јовићевић.
Преосталим Величанима после Велике Сеобе било је веома тешко. Остало их је мало у окружењу, на ветрометини и морали су се сналазити и довијати на разне начине да би преживели. Што би рекао Његош у Горском вијенцу:

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове
сирак тужни без ниђе никога...

У праву сте господине Синиша. Лако може бити да је цело предање о Черином пореклу измишљено. Та варијанта је мени реалнија него ова која каже да се Чера католик из Шаље доселио у Велику. Вероватно су се Величани морали некако обезбедити. Измишљеном причом о Черином пореклу покушали су да се родбински повежу са климентским племенима Шаље и Хоти, а преко исламизиране браће који су наводно отишли пут Метохије са Албанцима који су примили ислам.


Dobro Čero,
A kako onda objašnjavaš da je kod Istićana sačuvano potpuno isto predanje kao kod vas ako ne potičete od zajedničkog pretka.

Niko ne dovodi u pitanje da si ti Srbin ili Crnogorac, kao što niko ne dovodi u pitanje da su neke Albanske familije kao naprimer Stojkaj u tom istiniću bili Srbi.

Čemu sve to, kad ovaj forum i sve analize pokazuju da su svi na balkanu izmesani i da je samo sticaj okolnosti proizveo od svih nas ono sto smo danas (Srbi, Albanci, Bosnjaci ...)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јул 21, 2016, 07:31:24 пре подне
Прије 140. година на Св. вел. муч. Прокопија, ( 8.јула по старом календару) догодио се Бој на Шекулару. Међу 6. већих и 27. мањих битака у Вељем рату (црногорско- турски рат 1876-1878.г.) посебно мјесто има овај бој.  Рат је окончан побједом Црне Горе, и Црна Гора  је из њега изашла као међународно призната држава. Међу већим биткама била је пресудна битка на Вучјем Долу. Ту су и битке на Фундини и брду Тријебач. Остале битке, па и Бој на Шекулару су некако остале у сјенци, што не умањује њихов значај. Здружени Шекуларци, Васојевићи и Србљаци су на Црвеној Стијени - Масларском Кршу, односно Дмитровој стијени ( добила име по погинулом Дмитру Вукову, брату војводе Миљана Вукова Вешовића) до ногу потукли турску војску састављену од башибозука и низама - регуларних турских трупа.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 21, 2016, 09:17:03 пре подне
Да се надовежем на Видојев пост о данашњем јубилеју и сећању на ову слвану битку. Један детаљан опис борбених дејстава и контекст у којем се битка одиграла (подаци су већином из књиге Миомира Дашића "Шекулар и Шекуларци..."):

Шекуларци су се одушевљено прихватили оружја у лето 1876, када су и Црна Гора и Србија званично објавиле рат Турској. Војска Шекуларске капетаније била је сврстана у Шекуларски батаљон (један од пет полимских заграничних батаљона), јачине око 500-700 бораца, састављен од пет чета – три шекуларске, једне ровачке и једне калудерске. Командант батаљона био је Радојко Булић, а командири чета: шекуларских – Лабуд Радунов Дашић, Алекса Пантов Ћетковић и Петар Маслар, ровачке Јанко Ивов Вујичић, а калудерске Јанко Павин Ралевић.

Војници Шекуларског батаљона били су углавном наоружани застарелим пушкама "капсулачама". Савременије пушке "острагуше" (које је дужила регуларна црногорска војска) могли су себи приуштити само главари и имућни племеници, јер је црногорска влада, која је доставила једну количину пушака и у Полимље, исте продавала устаницима, правдајући то тешком финансијском ситуацијом у којој се Црна Гора због рата нашла. Осим пушкама, Шекуларци и остали Полимљани били су наоружани и јатаганима, а било је нешто и сабљи. Али, "бој не бије свијетло оружје...", а срца јуначка једва су дочекала ове борбе, верујући да оне доносе коначно ослобођење, и не марећи за цену слободе.

Становништво Шекулара се током јула 1876. склонило делом у шуме Баља, а делом преко Лима у црногорску границу, а борци су били спремни очекујући напад којим су Турци претили, с обзиром да су им Шекуларци и Величани запречили путни правац Пећ – Ругова – Полимље.


Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 21, 2016, 09:19:19 пре подне
8 (21). јула 1876. уследио је напад око 4000 турских војника и ратника албанског башибозука на Шекулар из правца Ругове, преко Јаворка, и из правца Плава, преко планинских превоја Приједола, Сјекирице и Мокре. Десетоструко јаче турске снаге потисле су Шекуларски батаљон, који се грчевити борио, ка унутрашњем делу Шекулара. Истовремено, усиљеним маршом, у помоћ Шекуларцима стигла су два доњовасојевичка батаљона – Бучички (под командом Панта Цемова Делевића) и Поличко-будимски (командант Миро Дедовић). Појачањем шекуларске одбране, турске снаге су потиснуте на Масларски крш, где се, испод Црвене стијене, одиграла завршна битка, позната као Бој на Шекулару.

Са друге стране, Турци су одмах послали пет одреда регуларне војске (око 3000 војника) са шест брдских топова да зађу из правца Роваца црногорским снагама са леђа. Посматрајући са свог положаја кретање ове турске армије, војвода Миљан Вуков је са добро наоружаним Краљским батаљоном (ком. Зарија Протић) из састава црногорске војске, прешао Лим код Марсенића Ријеке и напао турске одреде код Доње Ржанице. Напад је био изненадан и силовит, а током боја почела је летња олуја са јаким ветром и кишом, што је додатно допринело препасти турске војске, те су се окренули и дали у бекство ка Беранама. То је омогућило Шекуларском батаљону и доњовасојевичким батаљонима који су пристигли у помоћ, да се неометано обрачунају са башибозуком.

По олујној киши, на Масларском кршу, непријатељ је страшно потучен. Када је дошло до борбе прса у прса, тукли су се кундацима, ножевима, чак и каменицама. Турска регуларна војска није била вична оваквом начину борбе, тако да су се они стали панично повлачити, док су борбу "на нож" наставили Црногорци и Албанци. Киша и ветар били су тако јаки да се мало што могло видети, а за њима на Шекулар се изненада спустила густа магла, што је ишло на руку Шекуларцима који су се борили на свом терену. Коначно, после трочасовног окршаја, башибозук је почео да одступа према Јаворку. Шекуларци су их немилосрдно гонили и убијали све које су стигли. Заробљених није било.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 21, 2016, 09:20:45 пре подне
Бој на Шекулару био је највећа битка на источном црногорском фронту током целог Вељег рата (1876-77). У боју је погинуло око 60 црногорских бораца (од тога 25 Шекулараца), између осталих погинуо је и рођени брат војводе Миљана – Дмитар Вуков (њему у част, Црвена стијена испод које је погинуо, названа је Дмитрова стијена). Турски губици били су неупоредиво већи: погинуло је око 620 албанских ратника у самом Шекулару, и 380 турских војника код Доње Ржанице, укупно око 1000 мртвих. Албанци који су одступали према Јаворку успели су успут одсећи 16 глава погинулих Црногораца (међу њима и главу Дмитра Вукова Вешовића), које су после истакли у Пећи. Црногорци, с друге стране, по први пут нису секли главе убијених непријатеља, што је било наређење књаза Николе, које им је јако тешко пало. У Боју на Шекулару тешко је пострадала имовина села Горњег Шекулара, јер су села већином попаљена током напредовања турских снага. Села Доњег Шекулара (Улица, Мезгале, Ћетковиће) нису претрпела штету јер су била ван домашаја борбених дејстава.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 05, 2016, 10:13:48 поподне
Прва школа у Шекулару отворена је 1890. године у Улици. У то време, у читавој овој области (Нахији - Горњем Полимљу), осим шекуларске постојала је још само једна школа – андријевичка. Школу су подигли сами Шекуларци од свог новца. Убрзо је Министарство школа Књажевине Црне Горе овој школи дало статус државне школе. А ево шта је претходило отварању шекуларске школе.

Преписка из 1883. године, поводом подизања школе у Андријевици:

„Требачко-шекуларска капетанија, Трепча
Министру унутрашњих дјела, Цетиње
Министру Унутрашњих дјела Цетиње, Познато Ви је да смо градили школу на Андријевицу, и да ју народ плаћао па сам наредио свима главарима Капетаније моје да расиеку новце и да купе из народа. Шекуларци ме нијесу послушали него их неко подговорио да не плаћају ништа за школу; Зато је тамо пошао барјактар Тома Шарић. Овамо је он казао да не плаћају Шекуларци. Поменути Барјактар смутљивац је у народу, зато Ви га препоручујем да га оладите јер не слуша наредбе.
Ваш Капетан Вуксан Раичевић
Андријевица, 29.1.1883.

Шекуларски главари
Министру унутрашњих дјела, господину Божу Петровићу, Цетиње
Пријављамо Вама Господо како од нас тражи Капетан Вуксан 40 талијера на 45 кућа за помоћ школе на Андријевицу. А нама се чини да је нам од тог криво јер кад се школа градила, по наредби Капетана Јеврема и Капетана Вуксана извадили смо 2.300 комата штице а док смо ове штице извадили отишло ни је 280 работника, па се нама чини да је од наше сиромаштине доста помоћи школи, јер је мали број војника а особито та је школа од нас далеко око 4 сахата пута, предваја нас једна планина, и вода Лим те ђеца наша немогу у ту школу, а ми ји нијесмо могућни држати на трошак на Андријевицу, те због тога се нама чини да је од нас доста помоћи 280 работника, па смо дошли да Вас питамо, јер надамо се да ни код Вас неће бити криво.
Шекуларски Главари
Шекулар, 29.1.1883.

Министар унутрашњих дјела Божо Петровић
Г.К. Јеврему Бакићу, Андријевица
Шекуларска општина поднијела је једну тужбу на Г.кап. Вуксана Рајичевића, да им тражи 40 тал. на 45 кућа за помоћ грађења школе на Андријевици. Речени говоре, да су за исту школу учинили 280 надница док су 2300 штица извадили; с тога се Вам са овим препоручује да Кап. Вуксан неби овијема сиромасима узео више но другијема племеницима, и ако буду више надница од других учинили, да им се урачунају у новце, који се од њих траже, али које влада не може платити, почем је школа на Андријевицу за сву нахију, паје свак мора и подпомоћи.
...
Једном ријечи вама се препоручује, да се народу гледа учинити облакшица у свему.
Министар Унутрашњих дјела
Цетиње, 29.1.1883.“

(из „Документа о васојевичкој области са околином 1861-1912“, Радомир П. Губеринић, библ. „Хроника села“, Београд, 2001)

Шекуларској ђеци, дакле, школа у Андријевици била је преко планине и реке и није им било лако свакодневно тамо ићи на наставу. Зато су се Шекуларци и бунили због обавезе учешћа у изградњи андријевичке школе, али су, како се из преписке види, ипак учествовали у материјалу и работи. Коначно, племе је решило да себи, о сопственом трошку, подигне школу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Иван Вукићевић август 06, 2016, 01:55:27 пре подне
Шекуларској ђеци, дакле, школа у Андријевици била је преко планине и реке и није им било лако свакодневно тамо ићи на наставу. Зато су се Шекуларци и бунили због обавезе учешћа у изградњи андријевичке школе, али су, како се из преписке види, ипак учествовали у материјалу и работи. Коначно, племе је решило да себи, о сопственом трошку, подигне школу.
Да ли знаш како је дошло до тога да Шекулар остане у општини Беране 1991. године кад је Андријевица поново добила статус општине? Поред тога што је историјски Шекулар много више везан за Андријевицу, ово решење ни географски нема никакве логике јер да би од Шекулара дошао до Берана мораш да прођеш кроз Марсенића Ријеку која припада Андријевици.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: OlovniCovek август 06, 2016, 02:39:50 пре подне
Да ли знаш како је дошло до тога да Шекулар остане у општини Беране 1991. године кад је Андријевица поново добила статус општине? Поред тога што је историјски Шекулар много више везан за Андријевицу, ово решење ни географски нема никакве логике јер да би од Шекулара дошао до Берана мораш да прођеш кроз Марсенића Ријеку која припада Андријевици.

Pa ionako ovako istorijski gledali da se ratosiljaju Vasojevica, tako da je ovo nekako i pravedno resenje :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 06:32:53 пре подне
Прва школа у Шекулару отворена је 1890. године у Улици. У то време, у читавој овој области (Нахији - Горњем Полимљу), осим шекуларске постојала је још само једна школа – андријевичка. Школу су подигли сами Шекуларци од свог новца. Убрзо је Министарство школа Књажевине Црне Горе овој школи дало статус државне школе. А ево шта је претходило отварању шекуларске школе.

Преписка из 1883. године, поводом подизања школе у Андријевици:

„Требачко-шекуларска капетанија, Трепча
Министру унутрашњих дјела, Цетиње
Министру Унутрашњих дјела Цетиње, Познато Ви је да смо градили школу на Андријевицу, и да ју народ плаћао па сам наредио свима главарима Капетаније моје да расиеку новце и да купе из народа. Шекуларци ме нијесу послушали него их неко подговорио да не плаћају ништа за школу; Зато је тамо пошао барјактар Тома Шарић. Овамо је он казао да не плаћају Шекуларци. Поменути Барјактар смутљивац је у народу, зато Ви га препоручујем да га оладите јер не слуша наредбе.
Ваш Капетан Вуксан Раичевић
Андријевица, 29.1.1883.

Шекуларски главари
Министру унутрашњих дјела, господину Божу Петровићу, Цетиње
Пријављамо Вама Господо како од нас тражи Капетан Вуксан 40 талијера на 45 кућа за помоћ школе на Андријевицу. А нама се чини да је нам од тог криво јер кад се школа градила, по наредби Капетана Јеврема и Капетана Вуксана извадили смо 2.300 комата штице а док смо ове штице извадили отишло ни је 280 работника, па се нама чини да је од наше сиромаштине доста помоћи школи, јер је мали број војника а особито та је школа од нас далеко око 4 сахата пута, предваја нас једна планина, и вода Лим те ђеца наша немогу у ту школу, а ми ји нијесмо могућни држати на трошак на Андријевицу, те због тога се нама чини да је од нас доста помоћи 280 работника, па смо дошли да Вас питамо, јер надамо се да ни код Вас неће бити криво.
Шекуларски Главари
Шекулар, 29.1.1883.

Министар унутрашњих дјела Божо Петровић
Г.К. Јеврему Бакићу, Андријевица
Шекуларска општина поднијела је једну тужбу на Г.кап. Вуксана Рајичевића, да им тражи 40 тал. на 45 кућа за помоћ грађења школе на Андријевици. Речени говоре, да су за исту школу учинили 280 надница док су 2300 штица извадили; с тога се Вам са овим препоручује да Кап. Вуксан неби овијема сиромасима узео више но другијема племеницима, и ако буду више надница од других учинили, да им се урачунају у новце, који се од њих траже, али које влада не може платити, почем је школа на Андријевицу за сву нахију, паје свак мора и подпомоћи.
...
Једном ријечи вама се препоручује, да се народу гледа учинити облакшица у свему.
Министар Унутрашњих дјела
Цетиње, 29.1.1883.“

(из „Документа о васојевичкој области са околином 1861-1912“, Радомир П. Губеринић, библ. „Хроника села“, Београд, 2001)

Шекуларској ђеци, дакле, школа у Андријевици била је преко планине и реке и није им било лако свакодневно тамо ићи на наставу. Зато су се Шекуларци и бунили због обавезе учешћа у изградњи андријевичке школе, али су, како се из преписке види, ипак учествовали у материјалу и работи. Коначно, племе је решило да себи, о сопственом трошку, подигне школу.
  Школске 1891/1892 у школу у Шекулару уписан је 71. ученик...  За  школске 1895/96, 1896/97, 1897/98  године, нема података.  Од школске 1898/99  школу похађају и припаднице женског пола. Први учитељ је био Симо Мијовић из села Грачанице код Андријевице.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 06:44:14 пре подне
Да ли знаш како је дошло до тога да Шекулар остане у општини Беране 1991. године кад је Андријевица поново добила статус општине? Поред тога што је историјски Шекулар много више везан за Андријевицу, ово решење ни географски нема никакве логике јер да би од Шекулара дошао до Берана мораш да прођеш кроз Марсенића Ријеку која припада Андријевици.

Тачно је да је Шекулар у ранија времена био везан за  Андријевицу. Заједно са Трепчом  Шекулар је чинио  Требачко-шекуларску капетанију, а војнички су били организовани у Шекуларско-требачки батаљон.   Ваљда величина  Берана је учинила то, и да је огроман број  Шекулараца био везан за посао у Беранама.  Не сјећам се да ли је био референдум био  по том питању.  Кад су  у питању природни ресурси Шекулара: шуме и вода, Шекуларцима  је скоро исто. Други се користе, а они од тога немају ништа.  Оно што је крвљу брањено и сачувано, арче други.  Можда и ту има правде, јер су и сами Шекуларци, отписали и присвојили имовину оних породица које су се иселиле.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 06, 2016, 09:41:03 пре подне
Да ли знаш како је дошло до тога да Шекулар остане у општини Беране 1991. године кад је Андријевица поново добила статус општине? Поред тога што је историјски Шекулар много више везан за Андријевицу, ово решење ни географски нема никакве логике јер да би од Шекулара дошао до Берана мораш да прођеш кроз Марсенића Ријеку која припада Андријевици.

Реално, нема ни историјске ни географске логике да Шекулар припада Општини Беране, кад је већ Андријевица поново стекла статус општине.
Ту је, сигурно, било неких личних интереса приликом цртања ових нових граница. Пре свега, како рече и Видоје, мислим да је искоришћавање шумског богатства било значајна чињеница.
Можда је утцала и чињеница да су Шекуларци, након протеривања турске власти из Беранске котлине, доста населили тамошња села (Ровца и Калудру и раније, затим Доњу Ржаницу, Доње Луге, Будимљу, итд), тако да у области Берана живи велики број Шекулараца, а нарочито у овим савременим миграцијама због запослења и лакшег живота у градској средини.

Уопште узев, положај Општине Андријевица у новој ЦГ држави је прилично жалостан. Вероватно због израженог Србства које становништво у овој области истиче.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 06, 2016, 09:49:02 пре подне
  Школске 1891/1892 у школу у Шекулару уписан је 71. ученик...  За  школске 1895/96, 1896/97, 1897/98  године, нема података.  Од школске 1898/99  школу похађају и припаднице женског пола. Први учитељ је био Симо Мијовић из села Грачанице код Андријевице.

Мислим да сам код Дашића нашао податак да је прве школске године (1890/91) у школу у Шеклуару било уписано 60 ђака. Занимљиво је да је међу њима је било и одраслих људи који су хтели да се описмене.
Учитељ Симо Мијовић учитељевао је у Шекулару све до 1908. године. Био је неуморан у свом раду и остао упамћен као омиљен учитељ.
Због великог интересовања за школовање, а много је ђеце и из Доњих Васојевића долазило у Шекулар да похађа црногорску школу, 1893. године подигнута је већа школа, лепа камена зграда између Улице и Ћетковића, а 1910. и трећа школа у Кукаљима. Данашња шекуларска основна школа "Вукајло Кукаљ" подигнута је као модерна школска зграда 1958. године.
Једино не знам да ли се још увек зове "Вукајло Кукаљ", имајући у виду све друштвене и идеолошке промене које су се издешавале у последњих 15-20 година.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 11:10:37 пре подне
Мислим да сам код Дашића нашао податак да је прве школске године (1890/91) у школу у Шеклуару било уписано 60 ђака. Занимљиво је да је међу њима је било и одраслих људи који су хтели да се описмене.
Учитељ Симо Мијовић учитељевао је у Шекулару све до 1908. године. Био је неуморан у свом раду и остао упамћен као омиљен учитељ.
Због великог интересовања за школовање, а много је ђеце и из Доњих Васојевића долазило у Шекулар да похађа црногорску школу, 1893. године подигнута је већа школа, лепа камена зграда између Улице и Ћетковића, а 1910. и трећа школа у Кукаљима. Данашња шекуларска основна школа "Вукајло Кукаљ" подигнута је као модерна школска зграда 1958. године.
Једино не знам да ли се још увек зове "Вукајло Кукаљ", имајући у виду све друштвене и идеолошке промене које су се издешавале у последњих 15-20 година.
   Када је ријеч о раду Сима Мијовића у Шекулару, имао је прекиде, кад школа није радила, рад у Братоножићима, и послије тога је био поново  учитељ у Шекулару.
 Основна школа у Шекулару и даље носи име учитеља, пјесника и револуционара Вукајла Кукаља (1907. - 1944г. ) А зашто  и не би носила?   В. Кукаљ је значајан пјесник социјалне литературе између два свјетска рата. Његова пјесма: "Писмо мојим ђацима" је антологијска. 
Литерарна дружина у  знаменитој  Беранској гимназији носила је дуго  његово име. То су сигурно промијенили (ако дружина  и даље постоји), као што су промијенили име Гимназије "Панто Малишић".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 11:17:59 пре подне
 Симо Радошев Мијовић (1863 - 1934) рођен је у Грачаници, срез Андријевички. Школске 1898/99 године постављен је за учитеља на Пелевом Бријегу  - Братоножићи. Поново се враћа у Шекулар и ради до краја шк. 1908/09 године
Ожењен Милосавом Кењић, сестром чувеног Мила Кењића из Шекулара...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 11:57:46 пре подне
Реално, нема ни историјске ни географске логике да Шекулар припада Општини Беране, кад је већ Андријевица поново стекла статус општине.
Ту је, сигурно, било неких личних интереса приликом цртања ових нових граница. Пре свега, како рече и Видоје, мислим да је искоришћавање шумског богатства било значајна чињеница.
Можда је утцала и чињеница да су Шекуларци, након протеривања турске власти из Беранске котлине, доста населили тамошња села (Ровца и Калудру и раније, затим Доњу Ржаницу, Доње Луге, Будимљу, итд), тако да у области Берана живи велики број Шекулараца, а нарочито у овим савременим миграцијама због запослења и лакшег живота у градској средини.

Уопште узев, положај Општине Андријевица у новој ЦГ држави је прилично жалостан. Вероватно због израженог Србства које становништво у овој области истиче.
[/qu
 Е Небо какво српство у Андријевици? Они гласају за ДПС и Мила.  О томе је било ријечи на форуму... Неко рече да не мијешамо садашњу ситуацију.  Васојевићи кад треба су "велики" Црногорци. Односи са Србљцима то јасно  казују. Но то је друга тема.
 Беране је добило са Шекуларом и у погледу промјене изборне воље, али се то не цијени. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 12:09:21 поподне
Pa ionako ovako istorijski gledali da se ratosiljaju Vasojevica, tako da je ovo nekako i pravedno resenje :)
  Оловни човјече,
Шекуларцима,то дође на исто.   Јасно је то било на црквено народном сабору у уторак, 2. августа на Св. Илију, славу племена  и краја Шекулар. Био је присутан предсједник општине  Дадо Шћекић и Кљајић замјеник  предсједника..., али неко је  опструирао, није било ниједног новинара, чак ни дописника листа "Дан" из Подгорице. Тог дана је обиљежено 140.година од Боја на Шекулару. О томе нећете наћи ни ријеч, ни слику, чак ни на званичној презентацији општине Беране. Служба за односе за јавношћу, или онај ко њима "командује", морала је да испоштује:   сабор, годишњицу  Боја на Шекулару,  предсједника општине Беране, народ...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: OlovniCovek август 06, 2016, 02:18:04 поподне
  Оловни човјече,
Шекуларцима,то дође на исто.   Јасно је то било на црквено народном сабору у уторак, 2. августа на Св. Илију, славу племена  и краја Шекулар. Био је присутан предсједник општине  Дадо Шћекић и Кљајић замјеник  предсједника..., али неко је  опструирао, није било ниједног новинара, чак ни дописника листа "Дан" из Подгорице. Тог дана је обиљежено 140.година од Боја на Шекулару. О томе нећете наћи ни ријеч, ни слику, чак ни на званичној презентацији општине Беране. Служба за односе за јавношћу, или онај ко њима "командује", морала је да испоштује:   сабор, годишњицу  Боја на Шекулару,  предсједника општине Беране, народ...

Ko je opstruirao? Milogorci? :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 06, 2016, 02:20:24 поподне
Ko je opstruirao? Milogorci? :)

 Милогорци нијесу на власти у Беранама.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: OlovniCovek август 06, 2016, 02:32:48 поподне
Милогорци нијесу на власти у Беранама.

Ma znam da nisu, ali ko je onda zataskao tu proslavu?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 04, 2016, 02:57:49 поподне
У књизи "Урла" (не знам да ли се може назвати романом, како пише на самој књизи, пре је мешавина етнолошког, историјског и философског рада), Момир Никић (по образовању филолог по докторату антрополог) износи занимљиво виђење порекла назива Шекулар. Наиме, да назив има везе с трансилванским Секељима - Секлерима, који су заједно са Сасима у немањићко доба некако завршили у овом крају. Шекулар у овој конструкцији је изобличена варијанта секељског Секлервар (Szeklervar) - секлерско (секељско) утврђење.

Благодарим Видоју који ми је набавио књигу.

Судећи по презимену, Никић је мог братства изданак (Никићи из села Ровца).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук новембар 04, 2016, 03:26:53 поподне
У књизи "Урла" (не знам да ли се може назвати романом, како пише на самој књизи, пре је мешавина етнолошког, историјског и философског рада), Момир Никић (по образовању филолог по докторату антрополог) износи занимљиво виђење порекла назива Шекулар. Наиме, да назив има везе с трансилванским Секељима - Секлерима, који су заједно са Сасима у немањићко доба некако завршили у овом крају. Шекулар у овој конструкцији је изобличена варијанта секељског Секлервар (Szeklervar) - секлерско (секељско) утврђење.

Благодарим Видоју који ми је набавио књигу.

Судећи по презимену, Никић је мог братства изданак (Никићи из села Ровца).

По Александру Ломи (из књиге "Топонимија Бањске хрисовуље") ствари стоје овако:

"Шекулари - алб. shekullar "световњак"; алб. реч је од лат. secularis id. и овде по моделу стсрп. Бѣлци: Чрнци, одактле Чрнча: Бѣлча>Биоча, изражава опреку између манастирских ("црначких") и властеоских ("белачких") поседа, на коју се у истом крају своди и назив Лијеви и Десни Метех са обе стране Комараче."
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 04, 2016, 03:43:57 поподне
Није то спорно, мислим да смо на овој теми изнели већ разне варијанте тумачења назива Шекулар, и shekull и seacularis и од имена Секула, итд. Ово је нешто ново, а можда није немогуће с обзиром на неке днк резултате (погледај на затвореном делу форума!)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Đorđo новембар 04, 2016, 04:05:25 поподне
shekullar може да буде придев за било шта световно тј нецрквено.Чини ми се да су Дечани у близини у Плаву имали поседе па је можда Шекуларом назван део који није био у поседу Дечана
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук новембар 04, 2016, 04:56:55 поподне
shekullar може да буде придев за било шта световно тј нецрквено.Чини ми се да су Дечани у близини у Плаву имали поседе па је можда Шекуларом назван део који није био у поседу Дечана

То ми звучи најизгледније, поготово што се јавља и то село Метех (метох), које би по тој логици било посед неког манастира (Дечана или неког другог). Сада се поставља питање када су ти шекуларски Секељи могли да дођу? Када би се за неки стари шекуларски род испоставило у истраживањима да је N1a (али не пивљанско-бањанска), е то би онда била сензација, а још више би била оснажена та мађарско-секељска веза.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 04, 2016, 07:01:34 поподне
То ми звучи најизгледније, поготово што се јавља и то село Метех (метох), које би по тој логици било посед неког манастира (Дечана или неког другог). Сада се поставља питање када су ти шекуларски Секељи могли да дођу? Када би се за неки стари шекуларски род испоставило у истраживањима да је N1a (али не пивљанско-бањанска), е то би онда била сензација, а још више би била оснажена та мађарско-секељска веза.

Покушао сам ( без успјеха)  да приволим на тестирање једног са презименом Шекуларац, поријеклом од Портића  из Шекулара, чији су се преци преселили у   околину Сјенице. Има једно ређе предање да су  Портићи старосједиоци Шекулара, али и друго чешће да су од Рајковића из околине Плава.  Од најстаријег слоја су се тестирали  Вукољеваковићи (један), Дашићи ( укључујући Рмуша), Радмужевићи ( два: Кукаљ и Кењић), средњи слој Ћетковићи ( Бабић). Млађи слој су Болевићи ( ни њих не убиједих) доселили из Зете... и Балевићи дошли  из Братоножића. Најмлађи су  досељена љеворјечка братства  племена Васојевића (и њима прикључени Давидовићи)  срединим 19.вијека, послије "падања на крв" са  становницима  из шекуларског села Мезгале.  И  стари Мезгаљани су тестирани ( Пејковић и Микарић).  Има "прибијених" уз нека братства, о којима се  и зна и не зна. Чини ми се с обзиром на разгранатост  Дашића, Вукољеваковића, Радмужевића, Ћетковића, да би генетски резултати  можда могли приредити још нека  "изненађења". Кажу да  Кењића има исељених око Сарајева са презименом Кенић. На теми о Шекулару је било ријечи о  Секељима... и могућој вези са Шекуларом?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 04, 2016, 07:06:21 поподне
Небо и други су изнијели упадљива тумачења топонима Шекулар.  Јован Цвијић не иде у етимологију имена Шекулар. Он толико истиче  да су у питању стари Срби, а Шпиро Кулишић не спори српско поријекло мада осјећа романске утицаје. Једна "легенда каже да му је назив по Секули који се у гују претворио а ујак му Сибињанин Јанко што га је у неспоразуму убио ( гађајући змију умјесто сивог сокола у кога се турски цар преметнуо).  Оснивач (Секула) је упреден у мит о националној пропасти. Косовски бој с Турцима, одсудна битка послије које су настали сви помори, глади, болештине и друге казне за гријехе нашег посрнулог народа".  Изнијећу и новија тумачења. Божидар Шекуларац сматра да је "Шекулар, курдско-хедска ријеч која има значење "голо брдо" које шибају вјетрови са свих страна". Тако је бачена коска за "велику етимолошку збрку". Котов се држао претпоставке да је било мијешања између локалног и живља из Трансилваније. Сикуљани , односно Секлери  су скупина хунског поријекла, касније хунгаризована (Секељи).  Можда треба вјеровати причама да су многи Секлери, заједно са Сасима (с којима су заједно живјели), стигли овдје у немањићко доба. Присталица  наведеног мисли да је отуд име Шекулара -"секлерска утврда"., склоњено упориште тих досељеника, номада и ратника. Кажу  да и данас Секлери приповиједају о селидби једног броја својих у "тамногорну" ( старомађарски, "међуријечје", од византијског.  Питао сам  двије професорке мађарског језика да ми нађу те приче и легенде на мађарском, посебно у вези Јаноша Хуњадија, али и Шекулара. До сад нијесам добио одговор...
Заиста, тек резултати  генетских испитивања могу дати одговоре на многа питања?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 04, 2016, 07:12:39 поподне
Покушао сам ( без успјеха)  да приволим на тестирање једног са презименом Шекуларац, поријеклом од Портића  из Шекулара, чији су се преци преселили у   околину Сјенице. Има једно ређе предање да су  Портићи старосједиоци Шекулара, али и друго чешће да су од Рајковића из околине Плава.  Од најстаријег слоја су се тестирали  Вукољеваковићи (један), Дашићи ( укључујући Рмуша), Радмужевићи ( два: Кукаљ и Кењић), средњи слој Ћетковићи ( Бабић). Млађи слој су Болевићи ( ни њих не убиједих) доселили из Зете... и Балевићи дошли  из Братоножића. Најмлађи су  досељена љеворјечка братства  племена Васојевића (и њима прикључени Давидовићи)  срединим 19.вијека, послије "падања на крв" са  становницима  из шекуларског села Мезгале.  И  стари Мезгаљани су тестирани ( Пејковић и Микарић).  Има "прибијених" уз нека братства, о којима се  и зна и не зна. Чини ми се с обзиром на разгранатост  Дашића, Вукољеваковића, Радмужевића, Ћетковића, да би генетски резултати  можда могли приредити још нека  "изненађења". Кажу да  Кењића има исељених око Сарајева са презименом Кенић. На теми о Шекулару је било ријечи о  Секељима... и могућој вези са Шекуларом?

Није лоше до сада, Видоје. Имамо углавном већину тестираних братстава из Шекулара. Ови што нису тестирани су баш мањински живаљ. Једино би Портићи били занимљиви.
Од Ћетковића, да напоменем, тестиран је и Девић.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 04, 2016, 07:16:26 поподне
shekullar може да буде придев за било шта световно тј нецрквено.Чини ми се да су Дечани у близини у Плаву имали поседе па је можда Шекуларом назван део који није био у поседу Дечана


Ово што пишеш није немогуће.

Шекулар се спомиње у Светостефанској повељи којом краљ Милутин оснива и дарује поседом Манастир Бањска 1316. године, и то као западна гранична област планина дарованих Бањској. Шекулар се наводи као насељен крај усред области Чрне горе, како је тада називан планински крај на десној страни Лима између жупа Плав и Будимља, а који се подудара са шекуларском облашћу (њеним планинским делом). Светостефанском повељом, велики део Чрних гора улазио је у област властелинства Манастира Бањска, али је главно шекуларско насеље у доњем делу Шекулара (на месту каснијег села Улица) остало ван граница властелинства.

Дечанским повељама из 1335. и 1336. године, којима су тадашњи краљеви Стефан Дечански и син му Стефан Душан даровали поседом Манастир Високи Дечани, манастирском властелинству додељени су и неки крајеви планинског дела Шекулара, а осим тога из Бањског властелинства изузете су неке области и дате Дечанима. Северни делови Шекулара у то време већ су били у оквиру властелинства Манастира Ђурђеви Ступови (будимљански). У Дечанским повељама Шекулар се не спомиње изричито, па се може закључити да је опет сâмо шекуларско насеље поново остало ван граница и бањског и дечанског и ђурђевског поседа.

Можда је баш тај средишњи део племенске области, као нецрквени посед, могао бити назван „секуларним“. Међутим, с обзиром да се Шекулар под тим именом помиње у Светостефанској повељи 1316. године (пре него су делови Шекулара даровани овим трима манастирима), не бих рекао да његов назив има везе са придевом „секуларно“.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 04, 2016, 07:19:04 поподне
Посебно питање је постојање селишта Шекулар у Љешанској нахији, у Гољемадима у племену Дражевина.
Какве везе има с полимским Шекуларом (није утврђено да има икакве), да ли је назив добило независно од оног у Полимљу или не, питање је.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 08, 2016, 09:48:31 поподне
„Питали су барјактари
мудрог старца из Ругове:
Имал’ ишта теже стари,
но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже,
потекоше сузе старцу,
рече: Има нешто теже,
крв дуговат’ Шекуларцу!“

Из песме  „Шекуласким чобанчадима“
Драгослав М. Брновић

(Збирка „СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac новембар 11, 2016, 09:46:45 пре подне
„Питали су барјактари
мудрог старца из Ругове:
Имал’ ишта теже стари,
но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже,
потекоше сузе старцу,
рече: Има нешто теже,
крв дуговат’ Шекуларцу!“

Из песме  „Шекуласким чобанчадима“
Драгослав М. Брновић

(Збирка „СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“)


НИЧИЈА КРВ НИЈЕ ВОДА,
АКО НЕ ПЛАТИШ ТИ,
ПЛАТИЋЕ НЕКО ТВОЈ,
ПРИЈЕ ИЛИ КАСНИЈЕ.


НИКО КО ЈЕ ЗЛО ЧИНИО
НИЈЕ ДУГО ЖИВИО


Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 12, 2016, 09:30:38 пре подне
„Питали су барјактари
мудрог старца из Ругове:
Имал’ ишта теже стари,
но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже,
потекоше сузе старцу,
рече: Има нешто теже,
крв дуговат’ Шекуларцу!“

Из песме  „Шекуласким чобанчадима“
Драгослав М. Брновић

(Збирка „СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“)


НИЧИЈА КРВ НИЈЕ ВОДА,
АКО НЕ ПЛАТИШ ТИ,
ПЛАТИЋЕ НЕКО ТВОЈ,
ПРИЈЕ ИЛИ КАСНИЈЕ.


НИКО КО ЈЕ ЗЛО ЧИНИО
НИЈЕ ДУГО ЖИВИО
Крв је људска  храна наопака - Његош
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 28, 2016, 12:08:53 поподне
2. децембра у 19:30, у хотелу "Славија" у Београду - "XII сусрет Шекулараца и пријатеља Шекулара".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 03, 2016, 10:43:11 поподне
 Синоћ је  у хотелу "Славија" био 12. сусрет Шекулараца и пријатеља Шекулара.  Завичајно удружење "Шекулар" у Београду окупља грађане поријеклом из Шекулар и пријатеље Шекулара који сада живе у Београду и другим мјестима.  Окупило се  преко  100 учесника сусрета. Госте су поздравили: Драган Бракочевић, предсједник Извршног одбора удружења,  Горан Киковић предсједник  СО Беране, Веско Давидовић предсједник Мјесне заједнице Шекулар.  Гуслар је био Слободан Чуровић.
 Посебно нас је обрадовло присуство  Шекулараца ( који носе то презиме) родом из села Чедово код Сјенице, а који су од Портића и славе Св. Враче.   И синоћ  сам мислио на  наше Друштво, лобирао сам да се тестирају( обећали су ми двојица) у некој наредној акцији.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 21, 2017, 10:44:58 пре подне
 Да ли се зна нешто више о роду Дашића у Санској Жупи - Босанска Крајина. Постоји ли литература?  У Шекулару постоји прича "по свој  прилици, Дашића има и у Босанској Крајини и зову се такође Дашићи".
 На порталу  се јављао Дашић из тих крајева, са питањем у вези поријекла из Шекулара.
На нету нађох: "Дашићи 3к. Никољдан. Звали су их негда  Басраци. Од њих су Андрићи", Дашићи, поред неких других презимена улазе у ред најстаријих родова у том крају. "Старовници и својаци од постања". Старац Јово Дашић 75.г. вели за своје претке: "Памтим оца Божу, који је живио 100.г. ... Они су овдје од Цара Лазара. Једни одселили у Кнежпоље и у Банију у Хрватској".
Зна се  за Девиће у Босанској Крајини, који држе да су поријеклом из Шекулара. Интересантно би било, да ли је то нека "повратна " миграција из Шекулара ( кад су Шекуларци тјерали  овце на зимовник у Посавину) или су то старинци, од којих су и оне двије куће које су давна времена доселиле у Шекулар из Босанске Крајине?
Помињу се села у којима живе Дашићи - Дабар, Шушњар, чак и село "Дашићи"?
Претражујући, видим да има Дашића који су страдали у Другом  Свјетском рату од усташа, на стратиштима Срба и других са подручја Козаре.
Има ли неко да је тестиран од рода Дашића ( има их и са другим презименима) из Босанске Крајине. Дашићи у Шекулару славе Св. Јована 20.јануара.
 Има ли покатоличених Дашића у Хрватској?
Познаваоци тог краја јавите се.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 21, 2017, 01:33:00 поподне
Видоје,

што се Дашића о којима пишете тиче, горњи наводи су преузети из студије Милана Карановића "Саничка жупа". У том раду, Карановић Дашиће, уз још неке породице, наводи као "старовнике". Ово "старовници" треба схватити условно, јер они могу бити и старовници само у односу на новопридошле Личане и Далматинце, који су масовно долазили крајем 19. вијека у тај крај и насељавали га. Дашиће Карановић прибраја старим Змијањцима, јер се и Саничка жупа веома често убрајала у Змијање.

Положај земље Дашића уз главни пут, иде у прилог тврдњи да они заиста јесу стари на том тлу. Кључно питање је да ли представљају старо српско становништво Доњих Краја или Србе досељене у општим сеобама 16. вијека из југоисточних српских крајева. Добра је ствар што је подручје Санице пописано у једном од првих турских пописа из 1550. године и те 1550. године на подручју Санице смо имали сљедећу ситуацију.

(https://s17.postimg.org/4kxnw6w4v/sanica.png)

Подручје Санице је припадало нахији Кључ. Видимо да се Саница тада звала Требун (ово име је сачувано у називу данашњег врела и потока Требуња у Саници), а видимо да се помињу и села Горње и Доње Биљане. Спомиње се и црква у попису, Карановић биљежи остатке те цркве као Црквину.Видимо да је један дио православних становника Санице тј. Требуња дошао са подручја Купреса, као и да су се неки у тој генерацији исламизовали. Саница је остала подијељена и касније на православни и муслимански дио.

По подацима из пописа би се рекло, да се у саници ипак десио дисконтинуитет становништва и да је око 1550. године доселило ново становништво. Да ли су преци Дашића могли бити међу овим досељеницима са Купреса? Могуће је, презимена нису забиљежена. Томе у прилог би ишло и то да, у случају да су се Дашићи доселили у неким каснијим периодима, тешко да би могли добити као православни земљу на таквом положају.

Дашића има још у Поткозарју, али их нема на подручје данашње Хрватске.

Са друге стране Басрака има у Поткозарју и на Банији, па није искључено да је Басрак заиста старије презиме.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 21, 2017, 01:43:25 поподне
Такође у горњем попису се јасно види како је текао процес преласка на ислам. Милић са Купреса је имао два сина: један је постао Сулејман, а други је остао Радосав. Али очигледно су се заједно око 1550. године населили у Саницу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 21, 2017, 01:51:00 поподне
Хвала. Остајемо сви у нади да ће се неко и из овог рода Дашића и њима сродних тестирати у акцији тестирања Крајишника.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 21, 2017, 03:05:59 поподне
Мени цела та прича о пореклу Шекулараца из Змијања у Босни делује натегнуто и мислим да је новијег порекла (помиње је Радоје Кастратовић 1960-их).

Видоје сигурно зна да су између светских ратова многи Босанци долазили да секу шуму у Шекулару за потребе индустријалца који је за то добио концесију. Можда корен приче лежи ту негде.
Пример: дрвосеча Босанац познаје неког Дашића из Змијања, па у разговору с Дашићем из Шекулара то помене. Дашић се заинтересује, а притом зна да су неки Шекуларци, који су издизали са стадима зими у Босну, чак до Саве, остали у Босни заувек. Кад се све то промућка, може се добити прича о пореклу из Змијања и каснијем повратку неких у завичај...

Војвода Даша је историјска личност и Дашићи одлично знају да презиме носе по њему. Ако је он погинуо 1730-те, презиме су могли понети тек његови синови. Предање и родослов не биљеже да се неки од Дашиних синова иселио у Босну, тако да би то могао бити тек неки унук, дакле - најраније време када се неки Дашић могао иселити у Босну је око последње четврти 18. века. Све то у варијанти по којој ови Дашићи из Босне о којима говори Видоје имају икакве везе с шекуларским Дашићима.

Лично, мислим да немају. Није војвода Даша једини који је имао такав надимак. Сигурно је било људи именом, рецимо, Данило, које су звали Даша, и од којих је могао негде настати неки род презименом Дашић.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 21, 2017, 03:09:45 поподне
Што се тиче Девића у Босни (Стројице - Шипово, Мркоњић-град), сасвим је извесно да јесу од шекуларских (ровачких / ржаничких) Девића, и то је релативно скорија сеоба из 19. века. И шекуларски Девићи знају да имају исељеника у Босни, а и они у Босни знају од којих су. И очували су своју славу - Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић фебруар 21, 2017, 03:28:52 поподне
Мени цела та прича о пореклу Шекулараца из Змијања у Босни делује натегнуто и мислим да је новијег порекла (помиње је Радоје Кастратовић 1960-их).

Видоје сигурно зна да су између светских ратова многи Босанци долазили да секу шуму у Шекулару за потребе индустријалца који је за то добио концесију. Можда корен приче лежи ту негде.
Пример: дрвосеча Босанац познаје неког Дашића из Змијања, па у разговору с Дашићем из Шекулара то помене. Дашић се заинтересује, а притом зна да су неки Шекуларци, који су издизали са стадима зими у Босну, чак до Саве, остали у Босни заувек. Кад се све то промућка, може се добити прича о пореклу из Змијања и каснијем повратку неких у завичај...

Војвода Даша је историјска личност и Дашићи одлично знају да презиме носе по њему. Ако је он погинуо 1730-те, презиме су могли понети тек његови синови. Предање и родослов не биљеже да се неки од Дашиних синова иселио у Босну, тако да би то могао бити тек неки унук, дакле - најраније време када се неки Дашић могао иселити у Босну је око последње четврти 18. века. Све то у варијанти по којој ови Дашићи из Босне о којима говори Видоје имају икакве везе с шекуларским Дашићима.

Лично, мислим да немају. Није војвода Даша једини који је имао такав надимак. Сигурно је било људи именом, рецимо, Данило, које су звали Даша, и од којих је могао негде настати неки род презименом Дашић.

Небо, хвала на овом коментару, ово је сасвим могуће.

Опет ћу се као папагај понављати (овај пут бар на правој теми), тек да буде и овде споменуто, али необично ми је што један од два најстарија рода у Шекулару - "Војводићи", који су према предању ту још од Петра Шекуларца и Боја на Косову (макар оног другог боја), потичу од два брата - Даша (Дашићи, Булићи) и Муша (Рмуши) рођених негде око, рецимо, 1660-1670. Другим речима потичу од једног човека рођеног око 1630. За старо братство Шекулараца очекивао бих много већу "разгранатост" ако већ нема бројности из разумљивих историјских разлога. Поставља се питање када су они заиста дошли у Шекулар и да ли је могуће да су се Дашова и Мушова сва остала хипотетичка браћа, браћа од стричева и остали мушки сродници раселили у Српским Сеобама и због зулума? Мислим да код Шекулара недостаје по нека сигурнија временска одредница за неке ствари, догађаје, пасове и надам се да ће се временом наићи и на те податке или макар дедукцијом доћи до нечега.

Не знам како стоје ствари с другим старим братством - Радмужевићима - а чини ми се да је Видоје некад писао да код њих има неких нелогичности у набрајању пасова тј. да постоји премало пасова до Радмужа. Занимљиво је размишљати о томе да су и најстарији данашњи Шекуларци дошли ту тек после 1600. године и упитати се ко је онда добио чувени "ферман" тј. ко је ту живео пре њих. Имамо ту и Е1б резултате беше из Александровца, па онда оне расправе о Лелчајима... Код оближњих Васојевића, на пример, имамо колико-толико јасне временске оквире, од помињања баш под тим именом, неких трагова у пописима Скадарског санџака па надаље. Да ме не схватите погрешно, не уздижем нешто Васојевиће и не кудим јуначке Шекуларце.  :)

У сваком случају видимо да су у Хас, Бихор, Шекулар, Велику... стизали изгледа највише који су морали однекуд да оду, побегну, многи стариници из осталих брдских и црногорских племена, само да би наставили даље расељавање. Остајали су само најјачи.  :)  И ти најстарији на том простору колико су заиста стари? Можда су се заиста могли сећати неког тамо Змијања, ако не дођоше тако давно..
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 21, 2017, 05:15:11 поподне
  Разумијем  Небове и Селаковићеве дилеме. Основано претпостављам, генетичка генеалогија  са репрезентативним узорцима тек ће понудити неке можда поузданије одговоре.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Иван Вукићевић фебруар 21, 2017, 05:40:06 поподне
Занимљиво је размишљати о томе да су и најстарији данашњи Шекуларци дошли ту тек после 1600. године и упитати се ко је онда добио чувени "ферман" тј. ко је ту живео пре њих. Имамо ту и Е1б резултате беше из Александровца, па онда оне расправе о Лелчајима...
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи, а према предању ферман је добио Петар Шекуларац који је живео у време Косовске битке. Тако да из тог угла гледано, предање није у супротности са историјом. Поред братства Петра Шекуларца, већ тада су у племену вероватно били и Радмужевићи и можда E1b братства из Александровца. Није искључено да су међу староседиоцима били и Ћетковићи јер постоји мање познато предање да су само привремено били у Дробњацима. E1b Мезгаљи-Зоговићи су вероватно касније досељени као чипчије на земљу коју су Турци отели Шекуларцима, да би их касније истиснули Васојевићи. Мислим да је Шекулар с обзиром на свој повлашћен статус била област где се састав становништва мање мењао него у другим крајевима. Народ није бежао пред Турцима, па је логично да ни неког битнијег досељавања није било јер није било напуштене земље. Уосталом, мало ко би напустио племе у коме се живи скоро потпуно слободно и отишао да робује или да се бије са Турцима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић фебруар 21, 2017, 05:52:14 поподне
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи

Помиње се, али колико сам схватио, не као племе, већ као село или катун. Објективно гледајући, тај историјски спомен имена Шекуларског не говори нам ништа о овим братствима која нас интересују, као ни, за сада, митска личност Петар Шекуларац из времена кнеза Лазара или Сибињанин Јанка. Васојевиће, на пример, срећемо баш под тим именом, што нам недвосмислено може рећи да постоје као род, беше ли 1444. или ту негде? Војводићи, Ћетковићи и Вукољеваковићи сви потичу од по једног претка из рецимо 1630, 1700 и 1680, што би могло значити да је присуство Војводића у Шекулару доста млађе (а знамо да су Вукољеваковићи и Ћетковићи још мало млађи). Не знам једино за Радмужевиће. У сваком случају, мислим да има места за разна питања ту. Можда је кључ у тим могућим "повратним" сеобама.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 21, 2017, 06:31:19 поподне
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи, а према предању ферман је добио Петар Шекуларац који је живео у време Косовске битке. Тако да из тог угла гледано, предање није у супротности са историјом. Поред братства Петра Шекуларца, већ тада су у племену вероватно били и Радмужевићи и можда E1b братства из Александровца. Није искључено да су међу староседиоцима били и Ћетковићи јер постоји мање познато предање да су само привремено били у Дробњацима. E1b Мезгаљи-Зоговићи су вероватно касније досељени као чипчије на земљу коју су Турци отели Шекуларцима, да би их касније истиснули Васојевићи. Мислим да је Шекулар с обзиром на свој повлашћен статус била област где се састав становништва мање мењао него у другим крајевима. Народ није бежао пред Турцима, па је логично да ни неког битнијег досељавања није било јер није било напуштене земље. Уосталом, мало ко би напустио племе у коме се живи скоро потпуно слободно и отишао да робује или да се бије са Турцима.

  Наведено је   мање више прихватљиво, осим  става о Мезгаљанима. Мезгаљани су  хг Г2А ( тестирани Пејковић  и Петровић). Енигма су ови са презименом  Шекуларац ( и сродни) у Жупском Александровцу- Е1б. Има још неких  мањих родова, који нијесу тестирани. Стари Мезгаљани нијесу били чипчије. И они су као и остали Шекуларци били филурџије,  и слободни имаоци земље.  Послије падања на крв са Љеворечким Васојевићима, иселили су се у Метохију, а  Шабанагићи из Гусиња су са насељеним породицама Васојевића, успоставили чифчијски систем. По турским законима  на "пусту земљу" уводи се  чифчијски систем.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Иван Вукићевић фебруар 21, 2017, 06:52:02 поподне
  Наведено је   мање више прихватљиво, осим  става о Мезгаљанима. Мезгаљани су  хг Г2А ( тестирани Пејковић  и Петровић). Енигма су ови са презименом  Шекуларац ( и сродни) у Жупском Александровцу- Е1б. Има још неких  мањих родова, који нијесу тестирани. Стари Мезгаљани нијесу били чипчије. И они су као и остали Шекуларци били филурџије,  и слободни имаоци земље.  Послије падања на крв са Љеворечким Васојевићима, иселили су се у Метохију, а  Шабанагићи из Гусиња су са насељеним породицама Васојевића, успоставили чифчијски систем. По турским законима  на "пусту земљу" уводи се  чифчијски систем.
Хвала на исправци. Хтедох рећи G2a (исти су род као и Шаботићи), али сам грешком написао E1b због Васојевића који су их истиснули...
Не верујем да би Шекуларци тек тако пустили Васојевиће да истерају Зоговиће да су им ови били племеници. Мислим да сам негде наишао на податак да су Мезгаљани и пре били чипчије, ако се сетим где сам то прочитао поставићу извор.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 21, 2017, 07:45:31 поподне
Селак, веза између Петра Шекуларца и каснијих шекуларских родова није доказана, а вероватно ни не постоји. Војвода Петар је, вероватно, био човек постављен на тај положај, а ко зна одакле је био. Војводићи, од којих је Даша, могли су у Шекулар доћи касније, или бити неки старији род који се током 16. столећа издигао. Између војводе Петра и војводе Димитрија-Даше има безмало два столећа. Опет, није немогућа ни њихова родна веза.

Што се тиче танких линија потомака, немој занемарити две велике сеобе - 1690. и 1737. године, када се и огромна већина Шекулараца иселила. И Дашић закључује да је након 1737. године у Шекулару претекло јако мало становништва.

Но, како Видоје добро рече, за даље озбиљне закључке треба нам још ДНК резултата.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 21, 2017, 07:50:43 поподне
Није искључено да су међу староседиоцима били и Ћетковићи јер постоји мање познато предање да су само привремено били у Дробњацима.

Овакво предање не постоји. Можда је то претпоставка неког етнолога или историчара, али таквог предања нема.
Ћетковићи имају врло јасан родослов у којем је, према свим временским одредницама, родоначелник рођен на самом почетку 18. века. Ако узмемо као могућу хипотезу да је његов отац привремено отишао из Шекулара, па погинуо, а његовог сина мајка вратила кући, он није имао никаквих блиских сродника. Упечатљиво је да једино Ћетковићи у Шекулару славе Ђурђевдан, а сви остали старији родови - Јовањдан.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 21, 2017, 07:54:06 поподне
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи, а према предању ферман је добио Петар Шекуларац који је живео у време Косовске битке.

Војвода Петар Шекуларац је живео у време Друге Косовске битке, дакле средином 15. века. У време Косовске битке (1389) га смешта само епика.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 21, 2017, 07:59:43 поподне
Мислим да је Шекулар с обзиром на свој повлашћен статус била област где се састав становништва мање мењао него у другим крајевима. Народ није бежао пред Турцима, па је логично да ни неког битнијег досељавања није било јер није било напуштене земље. Уосталом, мало ко би напустио племе у коме се живи скоро потпуно слободно и отишао да робује или да се бије са Турцима.

Што се повлашћеног статуса Шекулара тиче, била су то варљива времена, нарочито око средине 18. века. Имај у виду да је Шекулар стешњен у планини између несигурних области - Полимља, Метохије, Будимље. Питање је колико су одметници од сваке власти (башибозук) поштовали привилегије Шекулара и колико се обичан човек ту могао осећати сигурним. Имај у виду и стално повећавање броја становника, пренасељеност и оскудицу у намирницама и другим основним средствима за живот. Отуд, исељавања је било непрестано, током векова. Некада је беда била толика, да су људи одлазили чак и у Метохију и прихватали да буде чифчије, да би њихове породице преживеле.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић фебруар 21, 2017, 08:01:27 поподне
Селак, веза између Петра Шекуларца и каснијих шекуларских родова није доказана, а вероватно ни не постоји. Војвода Петар је, вероватно, био човек постављен на тај положај, а ко зна одакле је био. Војводићи, од којих је Даша, могли су у Шекулар доћи касније, или бити неки старији род који се током 16. столећа издигао. Између војводе Петра и војводе Димитрија-Даше има безмало два столећа. Опет, није немогућа ни њихова родна веза.

Што се тиче танких линија потомака, немој занемарити две велике сеобе - 1690. и 1737. године, када се и огромна већина Шекулараца иселила. И Дашић закључује да је након 1737. године у Шекулару претекло јако мало становништва.

Но, како Видоје добро рече, за даље озбиљне закључке треба нам још ДНК резултата.

У реду, наравно. Ја сам само изразио сумњу да баш толико народа оде у две сеобе, а ови родови се тако изузетно прореде, па упитах да нису ипак од скорије у Шекулару. Али изгледа да ништа није немогуће у страдању овог нашег народа.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић фебруар 21, 2017, 08:31:06 поподне
Иначе, кад већ досадих: Има ли икакве процене кад могаше живети Радмуж, родоначелник Радмужевића?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Рамбослав фебруар 21, 2017, 09:17:58 поподне
Иначе, кад већ досадих: Има ли икакве процене кад могаше живети Радмуж, родоначелник Радмужевића?

Изузетно ретко име, нађох једног у Котору 1326.г.

(http://i.imgur.com/bGqUipe.png)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 21, 2017, 09:25:05 поподне
Иначе, кад већ досадих: Има ли икакве процене кад могаше живети Радмуж, родоначелник Радмужевића?
Причали смо о томе . И Небо и моја маленкост. Да се не понављам.  У процјене кад је живио Радмуж, не бих улазио.   Радмужевићи , са потомцима Даше Шекуларца и Вука Љевака чине старији слој Шекулараца. Небо је то објаснио кад је отворио ову тему. Радмужевићи су се разродили од три Радмужева сина.  Дали су приличан број угледних људи, све до данас. И то: Кукаљи, Маслари ( и њихов огранак Кењићи), Лекићи, Спалевићи. Сва наведена братства имају у предању прекид три- четири појаса до Радмужа.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: gillle фебруар 22, 2017, 12:29:01 пре подне
У селима Кутње и Придворица (Рашка, Јошаница Ибарска - П. Ж. П) видим има ЛОПАЋАНА (Лакићевићи, Ђорђевићи, Здравковићи, Андрићи), славе Ђурђевдан, старином из Шекулара (?)

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 22, 2017, 10:49:03 пре подне
У селима Кутње и Придворица (Рашка, Јошаница Ибарска - П. Ж. П) видим има ЛОПАЋАНА (Лакићевићи, Ђорђевићи, Здравковићи, Андрићи), славе Ђурђевдан, старином из Шекулара (?)

  Добро би било да се неко тестира од поменутих родова. Колико ми је позната топонимија данашњег Шекулара, нема топонима Лопате. Појам Лопоћани,  односи се на  Лопате у Лијевој Ријеци - матици Васојевића. Опет, Петар Ж. Петровић озбиљан аутор.  У последње вријеме, наилазим да се поједини приређивачи ( намјерно или случајно) не држе оригинала рукописа.Вјерујем да овдје  то није у питању.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: gillle фебруар 22, 2017, 11:19:03 пре подне
  Добро би било да се неко тестира од поменутих родова. Колико ми је позната топонимија данашњег Шекулара, нема топонима Лопате. Појам Лопоћани,  односи се на  Лопате у Лијевој Ријеци - матици Васојевића. Опет, Петар Ж. Петровић озбиљан аутор.  У последње вријеме, наилазим да се поједини приређивачи ( намјерно или случајно) не држе оригинала рукописа.Вјерујем да овдје  то није у питању.

Да, сећам се да је било речи о томе, међутим, мени су ове породице привукле пажњу због Ђурђевдана, па још из Шекулара. Видим да их има и у Поповцу, иста област. Сада сам у фази пречешљавања свих породица у преко 200 села (Иб. Колашин и суседне области) које славе Ђурђевдан, Ђурђиц, или било коју другу славу а да имају предање да су из Дробњака, тј. мајчин род Ровчана са славом Св. Лука.
Интересантна је и чињеница да су неке Дробњачке породице (мој род) из Винарца код Кос. Митровице, за време 2. рата пронашле уточиште од Балиста баш у Кутњу. Стићи ће и одговори на сва наша питања, надам се, само је потребно време и стрпљење. :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 22, 2017, 12:18:13 поподне
У селима Кутње и Придворица (Рашка, Јошаница Ибарска - П. Ж. П) видим има ЛОПАЋАНА (Лакићевићи, Ђорђевићи, Здравковићи, Андрићи), славе Ђурђевдан, старином из Шекулара (?)

Занимљиво. Ћетковићи су једини у Шекулару који славе Ђурђевдан.
Патроними Ђорђије, Лакић и Андрија су прилично заступљени у родослову Ћетковића. Нарочито Ђорђије, разумљиво - због крсног имена.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 24, 2017, 03:08:40 поподне
Ево чланка и о мом братству:

http://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 25, 2017, 08:58:35 поподне
Ево чланка и о мом братству:

http://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/

 Драгоцјен прилог историји  братстава краја и племена Шекулар. Посебан значај има што је обогаћен  резултатима генетичке генеалогије.  Пионирски подухват је била  Књига  о Мацурама са  генетичким резултатима.
Небо, кад можемо очекивати књигу?
 Ево шта  Голуб Бракочевић рече за свештеника Ђорђа Шекуларца: " Прото Шекуларац - Ђорђије, који је службовао и живио дуже времена у Гусињу. Био је велики противник Турака. Ширио је православну вјеру, подигао је двије цркве у том крају. Као стари ратник није изостао ни у НОБ. Биран је на руководећим мјестима и дужностима и био истакнути борац за народна права и слободу."  Имао сам прилику да слушам   о овом знаменитом човјеку, од људи који су га познавали.   Познат је као  прото Шекуларац.  Прото је од исељених Ћетковића  у Горња Села.
 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 25, 2017, 09:07:47 поподне
 Небо, знам  да ти је наведено познато.   Морам да укажем, да је неприхватљива ревизија историје и подметање да је   прото Ђорђије   Шекуларац учествовао у покрштавању муслимана и Албанаца у Гусињу и Плаву, а што сам поменуо и на другом мјесту. Тако и сада имамо на неким острашћеним  порталима помињање у негативном контексту  свијетлог имена прота  Ђорђија Шекуларца.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: gillle фебруар 26, 2017, 10:23:03 пре подне

Можда су за Шекуларце интересантни ови подаци из КОПАОНИК - Р. Љ. П.

У засеоку БАГАШЕ седе сами Бојанићи (18 кућа, Св. Вратоломеј, 11. јуна). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско-гусињској области. Презивају се Бојанићи, по старој Бојани, жени њиховог рода, док се њихови сродници одсељени у Рокце, по Дуњи, кћерки старе Бојане, презивају Дуњићи. Много су се селили, на разне стране и у разно доба. Осим у насељима на Копаонику забележио сам (пише Р. Љ. П.) њихове сроднике у селима Западноморавског Поморавља и у Подибру. Сви се сматрају један род и сви славе малу и ретку славу Св. Вартоломеја и Варнаву - "Вртолому".

У засеоку ЖЕЖЕНА живе Токалићи (8 кућа, Св. Вратоломеј), један су род са Бојанићима у Багашу. Одсељени у Брезну у Подибру, задржали су презиме Токалић.

Село БИЉАНОВАЦ - СпалОвићи 4 куће (Св. Никола зимњи и Св. Јован, 7. јануара). Њихови преци живели су у Селишту. Доселили су се из села СпалОвића у Шекулару.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 26, 2017, 11:55:27 пре подне
Можда су за Шекуларце интересантни ови подаци из КОПАОНИК - Р. Љ. П.

У засеоку БАГАШЕ седе сами Бојанићи (18 кућа, Св. Вратоломеј, 11. јуна). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско-гусињској области. Презивају се Бојанићи, по старој Бојани, жени њиховог рода, док се њихови сродници одсељени у Рокце, по Дуњи, кћерки старе Бојане, презивају Дуњићи. Много су се селили, на разне стране и у разно доба. Осим у насељима на Копаонику забележио сам (пише Р. Љ. П.) њихове сроднике у селима Западноморавског Поморавља и у Подибру. Сви се сматрају један род и сви славе малу и ретку славу Св. Вартоломеја и Варнаву - "Вртолому".

У засеоку ЖЕЖЕНА живе Токалићи (8 кућа, Св. Вратоломеј), један су род са Бојанићима у Багашу. Одсељени у Брезну у Подибру, задржали су презиме Токалић.

Село БИЉАНОВАЦ - СпалОвићи 4 куће (Св. Никола зимњи и Св. Јован, 7. јануара). Њихови преци живели су у Селишту. Доселили су се из села СпалОвића у Шекулару.

 Гиле, видио сам  наведено у књизи Р. Павловића, али је добро да то виде и други. Спаловићи, би требало да буду Спалевићи. Дошло је до замјене слова е са словом о. Ништа није спорно, презиме Спаловић сам сретао. У Шекулару  постоји презиме Спалевић. Они су шире Радмужевићи. Спалевићи су потомци Спалеви.  Спале или Спало. Село Спалевићи  с обје стране  Спалевића ријеке на стрминама и странама  Приједола и Сјекирице.  Голуб Бракочевић село  Спалевићи води као село Сјекирица, Београд, 1971.г.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 28, 2017, 08:30:22 поподне
Прилог који ми је послао наш племеник Владимир Кукаљ о његовом братству и њиховим исељеницима:

"Братство Кукаљ потиче из Шекулара.
Кукаљи су огранак ширег братства Радмужевићи. Некада су се презивали Андријанић по Андрији Јанином. По предању Андрија је остао млад без оца а подигла га је мајка Јана. Не памте се преци после Андрије тако да Кукаљи имају неколико огранака.
Сем Шекулара живе у Црној Гори још у Беранама, Котору, Доброти, Херцег Новом, Сутомору.
У Србији живе у Београду, Болечу и Мељаку код Београда, Смедереву, Пожаревцу, Неготину, Јагодини, Баточини, Младеновцу, Аранђеловцу, Крагујевцу, Десимировцу код Крагујевца, Краљеву, Чачку, Горњем Милановцу, Крушевцу, Блацу и Врању.
У Војводини живе у Савином селу код Врбаса.
Има их у Републици Српској у Бања Луци, у Хрватској у Вараждину.
У иностранству има их у Њемачкој, Аустралији и Америци и Шведској.
Кукаља је било у Метохији; у Пећи, у Брестовику, Добруши, Захаћу, Главичици и Белом Пољу. На Косову у Обилићу је живела једна породица. Од 1999. их нема на Космету.
Од Кукаља који су мијењали презиме су Славковићи (некад живели у селу Бело Поље код Пећи) у Книћу, Рачи Крагујевачкој, Београду, Крагујевцу, Лесковцу и Загребу. У Београду су Вукадиновићи и Војиновићи. Код Ваљева Павловићи.
Кукаља има и муслиманске вероисповести у Бару, Улцињу и Подгорици и поарнаућених у Вокши и Дреновцу код Дечана, са презименом Кукаљај.
Има их и католика у Хрватској (Нови Винодолски), али нису у сродству са Кукаљима који су из Шекулара."
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo фебруар 28, 2017, 08:37:03 поподне
Од Кукаља у давнија времена чувен је био Павле Домуз. Био је осион човек, лак на оружју, који није признавао никакву власт ни силу над собом. Приче о њему кажу да је имао обичај сићи у Плав, или чак у Пећ, и јести и пити по пекарама и каванама, без да плати рачун, а да се нико није усуђивао тражити му да плати. Неке легенде о њему говоре да је Павле био здухаћ.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук фебруар 28, 2017, 10:07:39 поподне
Од Кукаља у давнија времена чувен је био Павле Домуз. Био је осион човек, лак на оружју, који није признавао никакву власт ни силу над собом. Приче о њему кажу да је имао обичај сићи у Плав, или чак у Пећ, и јести и пити по пекарама и каванама, без да плати рачун, а да се нико није усуђивао тражити му да плати. Неке легенде о њему говоре да је Павле био здухаћ.

Надимак су му вероватно наденули Турци и други муслимани које је узнемиравао (домуз-свиња).  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 01, 2017, 12:36:47 пре подне
Небо, зна ли г. Владимир Кукаљ из ког су места у околини Ваљева ови Павловићи, огранак Кукаља?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 08:56:05 пре подне
Небо, зна ли г. Владимир Кукаљ из ког су места у околини Ваљева ови Павловићи, огранак Кукаља?

Питаћу га, па ти јављам!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 01, 2017, 11:03:55 пре подне
Попис ливе Скадар 1485.
Нахија Будимља, село Шекулар:

Илија, син Радича
Радосав, његов син
Бој (к)ан, његов брат
Вукота, син Вука
Вукашин, син Грубача
Вуксан, његов брат
Никола, његов брат
Радич, син Вукосаља,
Милош, син Радосава,
Марко, син Радешина,
Божидар, син Слава,
Петродан — Петко
Ђурак, син Богдана,
Покрајац, син Дмитра,
Бран(тј)ко, син Дмитра,
Добрашин, син 'Бура,
Михац, син Грубача,
Иван, син Радича,
Стрезман, син Радича,
Никола, син Прибила,
Вукман, син Прибила,
Владисав, син Младена,
Милашин, и његов син,
Петро, син Оливера,
Радоња, син Бежана,
Радак, син Оливера,
Милчен Божан
Мирак, син Оливера,
Вукота, сиромах,
Загорац, син Бранка,
Вуксан, његов брат,
Мирак, син Ивана,
Дбобј(н)ак, син Витоја,
Радосна (Радохна), син Војноја (Витоја),
Паво, син Степана,
Удовица Белосава,
Удовица Ни(Је)ла,
Радосав, син Вукашина,
Петар, сиромах,
Живко, сиромах,
Мирко, син Грубише.

Кућа 30
Самаца 10
Удовица 2
Испенџа 1012.

____________________________________________________________________

Попис ливе Скадар 1582/83.
Нахија Будимља, село Шекулар, 51 кућа - 5100 акчи пореза:

Радич Вучур,
Радоња Радич,
Петко Стано,
Јован Стано,
Ш...  Борић,
Војко Друшко,
Милош Друшко,
Милаш Друшко,
Брај(т,н)ко Оливера,
Павко Томац,
Павел Томац,
Радохна Стојан,
Милаш Селак,
Јован Милаш,
Вуло(е) Михој,
Старен Мркша,
Марко Томац,
Марун Јован,
Живко Толашин,
Долина Радоје,
Рдуница Јелуш,
Муш(...) Јелуш,
Петр(и) Радоња,
Божина Пава,
Радосав Вуја,
Никола Дука,
Радосавче Милош,
Вуло поп,
Мумо (Момо) Михој,
Б(П. Т. Н.)ајо Михој,
Мило Младенко,
Вукша Дујо,
Јован Ђурико,
Рај(т,н)о Ника,
Станиша Павел,
Рдуница Лазар,
Радош Лазар,
Марко Петро,
Радуј Радосав,
Живко Давир(д) Драгаш (...),
Марко Сирота,
(...),
Ђурич,
Вучић Рајко,
Радосав Дав (...),
Комнен Дмитар,
Војин Томац,
Рад (...) Јован,
Цветко Дошљак.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Зрно март 01, 2017, 11:31:19 пре подне
Из списка горе, има једна невероватна ствар. Да су Покрајац и Загорац била лична имена.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 11:50:15 пре подне
Мени је овај Цветко Дошљак занимљиво име.
Дошљак може бити презиме, али је вероватније да је Цветко уписан са том квалификацијом, да је дошљак у селу.
Ћетко и Цветко су исто име (Цвјетко - Ћетко; исто сажимање сугласника имамо и у глаголу цвјетати, понегде у ЦГ ћете чути да се каже - ћетати).
Наш родоначелник Ћетко је био дошљак у Шекулар. Једино се не гађа временски оквир, јер се овде ради о 1582/83. год., а Ћетко је рођен око 1702, и ова година се сасвим слаже са нашим родословом. Међутим, и са родословима треба бити опрезан. Нпр, шта ако је у родослову рупа од једног и по столећа (1550-1700), предака и огранака којих се нико не сећа, а да је празнина премошћена померањем Ћетковог времена то столеће и по унапред? 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 11:51:35 пре подне
Селак, одакле си преузео овај попис Шекулара из дефтера?
Нешто ми се нека имена не гађају с оним што сам раније читао.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 01, 2017, 11:52:57 пре подне
Мени је овај Цветко Дошљак занимљиво име.
Дошљак може бити презиме, али је вероватније да је Цветко уписан са том квалификацијом, да је дошљак у селу.
Ћетко и Цветко су исто име (Цвјетко - Ћетко; исто сажимање сугласника имамо и у глаголу цвјетати, понегде у ЦГ ћете чути да се каже - ћетати).
Наш родоначелник Ћетко је био дошљак у Шекулар. Једино се не гађа временски оквир, јер се овде ради о 1582/83. год., а Ћетко је рођен око 1702, и ова година се сасвим слаже са нашим родословом. Међутим, и са родословима треба бити опрезан. Нпр, шта ако је у родослову рупа од једног и по столећа (1550-1700), предака и огранака којих се нико не сећа, а да је празнина премошћена померањем Ћетковог времена то столеће и по унапред?

Браво, Небо, критички као и увек!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 01, 2017, 11:53:27 пре подне
Селак, одакле си преузео овај попис Шекулара из дефтера?
Нешто ми се нека имена не гађају с оним што сам раније читао.

Изводи из књиге Дашићеве.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 12:24:42 поподне
Изводи из књиге Дашићеве.

Упао ми је у очи овај Бој(к)ан, вероватно је нешто омануло приликом пребацивања текста.

Две исправке:
Вој(к)ан, син Радича, и
Добрашин, син Ђура.

Негде сам читао мало другачије преписе, рецимо за овог Дбобјака, видео сам тумачења Дропјак или Дробјак. Има још разлика. Сад појма немам где ми је тај списак међу хиљадама сличних у рачунару...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић март 01, 2017, 12:45:58 поподне
Шекулар у попису Скадарског санџака из 1485. године у издању на албанском

(https://s21.postimg.org/g8x31rhwn/sekular.png)

и војнуци у Шекулару

(https://s11.postimg.org/5ump97nxv/vojnuci_sekular.png)

Реако бих да је становништво Шекулара у том периоду било у влашком статусу. Пописану су у оквиру санџакбеговог хаса, ту су и војнуци, такво становништво је обично било у влашком статусу. Вјероватно отуд и каснији назив Ашани.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 01:01:53 поподне
Реако бих да је становништво Шекулара у том периоду било у влашком статусу. Пописану су у оквиру санџакбеговог хаса, ту су и војнуци, такво становништво је обично било у влашком статусу. Вјероватно отуд и каснији назив Ашани.

Да, то су те чувене шекуларске повластице, филурија, потчињеност непосредно цару, итд.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 01:20:41 поподне
Шекулар у попису Скадарског санџака из 1485. године у издању на албанском

Мислим да су нека имена овде исправније преведена и ближа ономастици оног времена (нпр. Вој нан уместо Војкан, Ђураш уместо Ђуро, Вукосал, итд).

Ту је и Дропјак.
У арапском писму не постоји знак за глас "П", већ се користи знак за "Б". Можда ако је писано персијским писмом, у којем постоји знак за "П", уколико је употребљен баш тај знак, онда је у питању Дропјак. Иначе, логика указује да је у питању "Б" и да је име овог Шекуларца било Дробјак.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Синиша Јерковић март 01, 2017, 01:25:41 поподне
Мислим да су нека имена овде исправније преведена и ближа ономастици оног времена (нпр. Вој нан уместо Војкан, Ђураш уместо Ђуро, Вукосал, итд).

Ту је и Дропјак.
У арапском писму не постоји знак за глас "П", већ се користи знак за "Б". Можда ако је писано персијским писмом, у којем постоји знак за "П", уколико је употребљен баш тај знак, онда је у питању Дропјак. Иначе, логика указује да је у питању "Б" и да је име овог Шекуларца било Дробјак.

Примјетио сам да се у овом попису, не само у Шекулару, већ и на другим мјестима код неких пописаних умјесто имена оца наводи Сиромах. Не знам како би се ово могло схватити, али није искључено да или се отац не зна или је рано умро и погинуо. Не вјерујем да има ознаку сиромаха у буквалном смислу.

У Шекулару се наводе три Сиромаха:Живко,Петар и Вукота.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: ДушанВучко март 01, 2017, 01:36:54 поподне
Примјетио сам да се у овом попису, не само у Шекулару, већ и на другим мјестима код неких пописаних умјесто имена оца наводи Сиромах. Не знам како би се ово могло схватити, али није искључено да или се отац не зна или је рано умро и погинуо. Не вјерујем да има ознаку сиромаха у буквалном смислу.

У Шекулару се наводе три Сиромаха:Живко,Петар и Вукота.
Можда као сироче...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 01:48:42 поподне
Примјетио сам да се у овом попису, не само у Шекулару, већ и на другим мјестима код неких пописаних умјесто имена оца наводи Сиромах. Не знам како би се ово могло схватити, али није искључено да или се отац не зна или је рано умро и погинуо. Не вјерујем да има ознаку сиромаха у буквалном смислу.

У Шекулару се наводе три Сиромаха:Живко,Петар и Вукота.

Ја мислим да се, ипак, односи на људе који немају имовине од које би се могао наплатити порез. Уписивање очевог имена је за турске порезнике било од значаја управо да би могли кроз дефтере да прате наслеђивање имовине и пореских обавеза које из ње проистичу. Из тих разлога сиромасима нису ни записивали име оца, јер ови нису имали ни имовину, па је очево име био небитан детаљ.

И већина од ових пописаних отаца нису били живи у време писања дефтера, јер би онда они били главе својих кућа, а не њихови синови. Негде имамо сина поред живог оца, али је он глава одељеног домаћинства.

Претпостављам да ти сиромаси јесу имали неке куће у којима су живели, али је то вероватно било нешто најбедније, а вероватно нису имали ни стоке нити било чега другог да би се од њих могао наплатити неки порез.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 01, 2017, 02:37:10 поподне
Попис ливе Скадар 1582/83.
Нахија Будимља, село Шекулар, 51 кућа - 5100 акчи пореза:

Радич Вучур,
Радоња Радич,
Петко Стано,
Јован Стано,
Ш...  Борић,
Војко Друшко,
Милош Друшко,
Милаш Друшко,

Брај(т,н)ко Оливера,
Павко Томац,
Павел Томац,
Радохна Стојан,
Милаш Селак,
Јован Милаш,
Вуло(е) Михој,
Старен Мркша,
Марко Томац,
Марун Јован,
Живко Толашин,
Долина Радоје,
Рдуница Јелуш,
Муш(...) Јелуш,

Петр(и) Радоња,
Божина Пава,
Радосав Вуја,
Никола Дука,
Радосавче Милош,
Вуло поп,
Мумо (Момо) Михој,
Б(П. Т. Н.)ајо Михој,
Мило Младенко,
Вукша Дујо,
Јован Ђурико,
Рај(т,н)о Ника,
Станиша Павел,
Рдуница Лазар,
Радош Лазар,
Марко Петро,
Радуј Радосав,
Живко Давир(д) Драгаш (...),
Марко Сирота,
(...),
Ђурич,
Вучић Рајко,
Радосав Дав (...),
Комнен Дмитар,
Војин Томац,
Рад (...) Јован,
Цветко Дошљак.

Подебљах нека интересантна имена, ако имамо у виду Радмужа, Димитрија-Дашу, Мушу, Ћетка, Комнена - Барјактара... Не кажем да су ово ти људи, али могли би бити њихови преци, по којима добише име, што некад беше чешће него данас.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 02:57:35 поподне
Занимљиво је име Марун. Колико ја знам, једино братство овог презимена у Црној Гори је из Бјелопавлића, али нису од Бијелог Павла, већ досељеници са Цетиња, где су староседелачки род (у Доњем Крају). Не кажем да потичу од шекуларског Маруна, али покушавам да повежем неке ствари према веома ретком имену које се јавља на два места у ЦГ. Нешто слично вези коју је Видоје покушавао да нађе између Бракоча у Шекулару и Бракоча у Цуцама у 16. веку. Уопште није немогуће да су корени дела Шекулараца негде у Старој ЦГ.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 03:07:26 поподне
Ово Рдуница, свакако треба читати као Радоњица.
Има неких имена необичних за Полимље (више звуче као да се ради о Дубровнику или неком другом приморском крају): Дујо, Михој, Павел, Ђурико, Петро. Ако су, наравно, добро преведена. Име Ника (са кратким нагласком на првом слогу) је заступљено у Горњем Полимљу, има их неколико и у родослову Ћетковића.

Овај Комнен Дмитар кога си издвојио је стварно комбинација имена за размишљање. Димитрије или Дмитар је било Дашино право име, а Комнен је био племенски барјактар у исто доба (крај 17, прва половина 18. века). Можда се ради о неком Коменовом претку...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 01, 2017, 03:10:42 поподне
Дујо, Михој, Павел, Ђурико, Петро

Додуше, вуку мало и на мађарски  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 02, 2017, 09:50:43 пре подне
Небо, зна ли г. Владимир Кукаљ из ког су места у околини Ваљева ови Павловићи, огранак Кукаља?

Не зна које је село у питању, осим да је могуће да су то Павловићи "према Лелићу". Податак је добио од покојног Радивоја Кукаља.

Колико ја знам, од Ваљева до Лелића нема ни једно село. Има нека ту около (Стрмна Гора).

Занимљив детаљ који наводи је да је Павле Кукаљ (од којег су ти Павловићи) старији брат од поарнаућеног Кукаља код Дечана (од кога су Kukalaj). 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 02, 2017, 10:33:18 пре подне
Не зна које је село у питању, осим да је могуће да су то Павловићи "према Лелићу". Податак је добио од покојног Радивоја Кукаља.

Колико ја знам, од Ваљева до Лелића нема ни једно село. Има нека ту около (Стрмна Гора).

Занимљив детаљ који наводи је да је Павле Кукаљ (од којег су ти Павловићи) старији брат од поарнаућеног Кукаља код Дечана (од кога су Kukalaj).

Занимљиво. Зависи куда је ко ишао од Ваљева према Лелићу и кад је настало то "према Лелићу", могло се ићи преко Седлара или преко Попара или преко Градца и Дегурића. Те сам путеве иначе прешао стотинама пута, неколико пута и пешке. Не знам ни за какве Павловиће, имају неки у Бујачићу, који је близу, они видим славе Аранђеловдан и "од Пипера" су. 

Иначе, има Павловића у мом селу, Сушици. Исто "од Биоске" као Васиљевићи, од којих је једног Гиле упознао са тестирањем, па можда добијемо резултат. Међутим, чудна је њихова веза са Васиљевићима, неки у селу кажу да су род, а други кажу да нису. Васиљевићи славе Јовањдан, а Павловићи Срђевдан. Мој прадеда је "дош'о на мираз" у Павловиће.

Изнад Павловића и Васиљевића у селу, идући ка југу и већој надморској висини, су Стојановићи, а онда на крају Селаковићи, а изнад Селаковића су узвишења Павлова Коса и Кукаљ.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 март 02, 2017, 10:45:08 пре подне

"Братство Кукаљ потиче из Шекулара.
Кукаљи су огранак ширег братства Радмужевићи. Некада су се презивали Андријанић по Андрији Јанином. По предању Андрија је остао млад без оца а подигла га је мајка Јана. Не памте се преци после Андрије тако да Кукаљи имају неколико огранака.
- У селу Брвеница код Рашке има засеок Андријанићи (славе Светог Јована-20 јануар). У књизи Радомира Губеринића "Сеобе са Горњег Лима, Ибра и Таре" помиње се да су досељени из Црне Горе. Да ли имају везе са Андријанићима (Кукаљима) из Шекулара не зна се док неко не би од њих одрадио ДНК тест на прапорекло. Они о свом пореклу мало знају. Тврде да су биле две сестре: Вујана и Андријана. Од једне презиме Вујанац а од друге Андријанић. Та два братства се међусобно рођакају.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Влад март 02, 2017, 10:59:25 пре подне
Занимљиво. Зависи куда је ко ишао од Ваљева према Лелићу и кад је настало то "према Лелићу", могло се ићи преко Седлара или преко Попара или преко Градца и Дегурића. Те сам путеве иначе прешао стотинама пута, неколико пута и пешке. Не знам ни за какве Павловиће, имају неки у Бујачићу, који је близу, они видим славе Аранђеловдан и "од Пипера" су. 

Иначе, има Павловића у мом селу, Сушици. Исто "од Биоске" као Васиљевићи, од којих је једног Гиле упознао са тестирањем, па можда добијемо резултат. Међутим, чудна је њихова веза са Васиљевићима, неки у селу кажу да су род, а други кажу да нису. Васиљевићи славе Јовањдан, а Павловићи Срђевдан. Мој прадеда је "дош'о на мираз" у Павловиће.

Изнад Павловића и Васиљевића у селу, идући ка југу и већој надморској висини, су Стојановићи, а онда на крају Селаковићи, а изнад Селаковића су узвишења Павлова Коса и Кукаљ.

Гацовић је доказивао неку везу Румуна и Шопова, ево шта је записао за "Кукаљ":

Кокојина/Кокорина глава (< рум. имена Cocoi/u/ < рум. рег. cocoi „чворуга; /фиг./ уздигнуће терена“ или Cocor/u/ < рум. cocor „дивља гуска“)

Iordan, DicŃionar, 138. Упор. топ. Cocorul у Румунији. Пре ће бити да је по среди оронимски назив од рум. cocoj „(фиг.) уздигнуће терена“ који се може довести у везу с kukla „голо каменито брдо“
(Висок код Пирота), кукуљ „ћуба“, чучуљьк „ћуба“ < лат. cucullus, cuculla „главица“ = глама „чукаст осамљен врх“ (код Књажевца) < рум. гламние. Види: Петровић, О неким карпато-балканским лексичким реликтима, 419. Упор. топ. Кукуљка у области Сокобања
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 02, 2017, 11:15:19 пре подне
Занимљиво. Зависи куда је ко ишао од Ваљева према Лелићу и кад је настало то "према Лелићу", могло се ићи преко Седлара или преко Попара или преко Градца и Дегурића.

Да, ја у глави имам слику данашњег друма којим се из Ваљева пење према Лелићу. У ранија времена то "према Лелићу" је могло значити разне ствари. Ако узмемо Тешњар као некадашње Ваљево, то могу бити сва места у правцу југозапада, од којих су нека данас урбани делови Ваљева.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 02, 2017, 09:26:19 поподне
 Браво! Јуче и данас до подне сам био у Црној Гори, а већ толико коментара о Шекулару и Шекуларцима. И прилог  Владимира Кукаља.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 02, 2017, 09:39:04 поподне
Надимак су му вероватно наденули Турци и други муслимани које је узнемиравао (домуз-свиња).  ;)
Домуз - на турском крмак (свиња), вепар, тврдоглав и и груб човјек.
Небо је  рекао о Павлу Домузу. Ево шта је записао Радоје Кастратовић:"Павле Кукаљ, звани Павле Домуз. Домуз су га звали зато што није признавао ни Србина ни Турчина, коме би се склонио с пута.Ишао је по причању по турским варошима, па би у каквој турској пекарници поручио себи за ручак хљеб и месо, али то није никад платио, а Турци нијесу смјели да му траже".
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 03, 2017, 08:58:36 пре подне
Домуз - на турском крмак (свиња), вепар, тврдоглав и и груб човјек.

Имам ја неке даље рођаке који се презивају - Домуз. Они су из Тења у Славонији, а пореклом су негде из Босанске Крајине.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 март 03, 2017, 08:10:41 поподне

Изнад Павловића и Васиљевића у селу, идући ка југу и већој надморској висини, су Стојановићи, а онда на крају Селаковићи, а изнад Селаковића су узвишења Павлова Коса и Кукаљ.
- Претрагом по интернету наиђох на чланак "Извори у Мравињцима" у ревији Колубара где се спомиње Кукаљски извор 1 и 2. Да ли је то у истом месту (село Сушица)?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 03, 2017, 08:22:11 поподне
- Претрагом по интернету наиђох на чланак "Извори у Мравињцима" у ревији Колубара где се спомиње Кукаљски извор 1 и 2. Да ли је то у истом месту (село Сушица)?

Јесте, испод Кукаља налазе се ти извори. Не знам тачно да ли сам Кукаљ припада територији Лесковица или Сушице, али ту је. Сушица и околина није имала водовод, све док неуки сељак Душан Селаковић није сам одредио да постоји пад од Кукаљског извора до села, и осмислио тачно куда треба прокопати водовод, што је касније на његов предлог Водовод извео, пре више деценија. Иначе, Душан сада пуни 90 година и био је мој главни извор за израду родослова и прикупљање прича о Селаковићима и Сушици, јер већ 70-ако година све то бележи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 11, 2017, 11:10:35 поподне
 Занимљиво:https://www.youtube. com/wath?v=VxwhOztltM
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 11, 2017, 11:23:51 поподне
Занимљиво:http://www.youtube.com/wath?v=VxwhOztltM

Прилог приказује како је Шекулар остао без ријеке и воде,  изградњом четири мини хидроелектране.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 10, 2017, 10:50:39 поподне
(https://s7.postimg.org/ubcy5stzv/984021_1704592756222937_12970015438817967_n.jpg) (https://postimg.org/image/e0cu9hhhz/)

Ево слике столице војводе Даше у Шекулару. Аутентични део столице је овај доњи део, где се седи, а наслон и подножје направљени су касније, као споменик. Војвода Даша живео је у другој половини 17. и првој половини 18. века.

У овој посебној прилици, на столицу постављени су мач и топуз Дашини.

Имају ли наши историчари, археолози и хералдичари мишљење - може ли се, оквирно, рећи, припада ли ово оружје периоду у коме је живео Даша, или можда личи на нешто старије?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 10, 2017, 11:08:10 поподне
Селаковићу поставио си права питања.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 10:17:26 пре подне
Мислим да је овакво оружје било превазиђено у време војводе Даше (крај 17, прва половина 18. века). Мачеви су били краћи и лакши. Овај што се приписује војводи Даши је дугачак око једног метра. Надам се да ће неко стручнији изнети податак који је овде мач у питању (скјавоне?). Исто важи и за топуз. Тада су се користили сабље, јатагани, па и ватрено оружје ко га је могао приуштити.

Не кажем да овај мач и топуз нису могли бити коришћени и у време војводе Даше (користило се све што је могло да послужи у борби), нити да га и сам војвода није користио или барем носио, хоћу рећи да ово оружје тешко да је његово, већ је наслеђено из неког ранијег времена (нпр. 15. век). Можда би пре ово оружје могли бити војводе Петра Шекулараца, или неког Дашиног претка. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук април 11, 2017, 11:39:28 пре подне
Мислим да је овакво оружје било превазиђено у време војводе Даше (крај 17, прва половина 18. века). Мачеви су били краћи и лакши. Овај што се приписује војводи Даши је дугачак око једног метра. Надам се да ће неко стручнији изнети податак који је овде мач у питању (скјавоне?). Исто важи и за топуз. Тада су се користили сабље, јатагани, па и ватрено оружје ко га је могао приуштити.

Не кажем да овај мач и топуз нису могли бити коришћени и у време војводе Даше (користило се све што је могло да послужи у борби), нити да га и сам војвода није користио или барем носио, хоћу рећи да ово оружје тешко да је његово, већ је наслеђено из неког ранијег времена (нпр. 15. век). Можда би пре ово оружје могли бити војводе Петра Шекулараца, или неког Дашиног претка.

Да, овај тип мача је средњовековни и у то време (крај 17-почетак 18. века) је већ био застарео услед промене војне тактике. Прегледао сам књигу од Марка Алексића, нашег највећег стручњака за средњовековне мачеве ("Mediaeval Swords from Southeastern Europe. Material from 12th to 15th Century", 2007) и нисам пронашао ниједан тип који би одговарао Дашином мачу. Иначе, "скјавонеска" мачеви другачије изгледају, они могу да се препознају најпре по својој јединственој крсници/штитнику, која је "увијена" са једне и са друге стране:
(http://www.srbinside.rs/wp-content/uploads/2013/08/smaci.jpg)

Друга ствар која ми је "сумњива" код Дашиног мача је јабука, тј. њен облик (спљоштено-овални?), јер у Алексићевој књизи ниједан мач нема такав облик јабуке; такође, овај овални додатак директно испод крснице је некарактеристичан и ниједан мач који сам погледао у тој књизи га нема. Ево слике једне типичне "скјавонеске" ради поређења:
(http://cdn.tf.rs/2015/01/23/21.jpg)

Можда грешим, и признајем да сам далеко од неког познаваоца или стручњака за средњовековне мачеве, али овај Дашин мач ми делује као модерна реплика мача који се појављује у неком филму са епскофантастично-средњовековном тематиком; такви мачеви су врло доступни за куповину преко интернета; тако ми делује и буздован, а могуће да је у питању (и за мач и за буздован) неки модерни "ручни рад". Оно што ми такође баца сумњу на његову старину је његова изванредна очуваност (рђе ни у траговима). Треба проверити да ли су ова два предмета заиста аутентична или је неки превелики ентузијаста одлучио да их купи или да их сам искује и потом их прогласи за оружја свог далеког претка... :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 11, 2017, 12:17:25 поподне
Хвала, НиколаВуче! Вредне опаске, значи треба размотрити не само могућност да је мач старији од Даше, већ и доста млађи  :o
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac април 11, 2017, 04:53:15 поподне

Прилог приказује како је Шекулар остао без ријеке и воде,  изградњом четири мини хидроелектране.

Свугде у свету су миниелектране једино начин да се уз државне дотације група људи којима је то омогућено обогати. Ништа више.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac април 11, 2017, 04:54:44 поподне
Селаковићу поставио си права питања.

Где се тачно ова столица у Шекулару налази ?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 06:20:04 поподне
Где се тачно ова столица у Шекулару налази ?

На Зборишту Шекулараца, испред цркве Светог Јована, у селу Улица.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 06:24:05 поподне
Можда грешим, и признајем да сам далеко од неког познаваоца или стручњака за средњовековне мачеве, али овај Дашин мач ми делује као модерна реплика мача који се појављује у неком филму са епскофантастично-средњовековном тематиком; такви мачеви су врло доступни за куповину преко интернета; тако ми делује и буздован, а могуће да је у питању (и за мач и за буздован) неки модерни "ручни рад". Оно што ми такође баца сумњу на његову старину је његова изванредна очуваност (рђе ни у траговима). Треба проверити да ли су ова два предмета заиста аутентична или је неки превелики ентузијаста одлучио да их купи или да их сам искује и потом их прогласи за оружја свог далеког претка... :)

Предмети јесу аутентични и чувају се у једном огранку Дашића већ вековима. Немој у то сумњати. Било је ту чишћења и конзервације, можда отуд изгледају исувише добро да би били стари 5-6 векова. Код топуза је можда било и озбиљнијих захвата, попут замене рукохвата или облагања старог нечим, или сл.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук април 11, 2017, 06:38:36 поподне
Предмети јесу аутентични и чувају се у једном огранку Дашића већ вековима. Немој у то сумњати. Било је ту чишћења и конзервације, можда отуд изгледају исувише добро да би били стари 5-6 векова. Код топуза је можда било и озбиљнијих захвата, попут замене рукохвата или облагања старог нечим, или сл.

Онда свака част на вредном очувању ових артефаката. Могао би Алексић и неки чланак о томе да напише...видећу да га контактирам. Приметио сам још једну ствар, овај мач је сувише дуг да би могао ефектно да се користи у једној руци, тако да је у питању дворучни мач, или цвајхандер. Ови мачеви су били популарни током 15. и нарочито 16. века, постојали су и посебни приручници ради подучавања вештини њиховог коришћења; они су били главно оружје ландснехта, немачких плаћеника који су се прославили у многим биткама тог времена.

https://en.wikipedia.org/wiki/Zweih%C3%A4nder
https://en.wikipedia.org/wiki/Landsknecht
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 06:46:49 поподне
Да, зато и рекох да су у Дашино време овакви мачеви били превазиђени.
А ти си одлично приметио да је разлог за то била војна тактика. Тешки оклопљени витезови нису могли да се носе са брзом коњицом и ватреним оружјем. Дакле, 16. век је неки крајњи рок за овакве мачеве. Те, нису могли бити Дашино оружје. Можда наслеђе од предака, за параду, не за борбу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 06:48:19 поподне
Иначе, мач и топуз се чувају у кући Гавра Дашића. Не знам је ли Гавро жив, али у тој породици је. Можда Видоје зна, он је чешће у Шекулару него ја.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 11, 2017, 06:49:57 поподне
Иначе, мач и топуз се чувају у кући Гавра Дашића. Не знам је ли Гавро жив, али у тој породици је. Можда Видоје зна, он је чешће у Шекулару него ја.

Мислим да је сад Милан Дашић.
Извор: фејсбук  :-[
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак април 11, 2017, 06:50:40 поподне
Овај мач заиста личи на средњовековне мачеве, више него на мачеве новог века али то не треба да нас чуди. Заправо више личи на мачеве који су обележили позни средњи век, нарочито у централној Европи. Познато је да се средњовековно оружје у великој мери одржало до дубоко у нови век, по рубним, традиционалнијим деловима Европе. Када је 1745. у Шкотској избио последњи Јакобински устанак, Шкоти су углавном носили овакве мачеве, који су тада већ били застарели. Шкоти су сматрали да тај мач има предност над лаким модерним мачевима. Могуће је да је то била нека врста традиције. Исто тако могуће је да су и наши преци користили исте мачеве, мада су тада код нас већ у употреби биле турске сабље, као и модерни западни мачеви. Што се тиче буздована и они су били део арсенала ратника у рано модерно доба. Углавном су их носили оклопљени племићи и коњаници. Носили су их и пољски хусари у 17. веку и племенити витезови у Тридесетогодишњег рата и у време грађанског рата Фронде у Француској (1648-1649). Тако да могуће је да је војвода Даша носио ово оружје.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 06:56:55 поподне
Мислим да је сад Милан Дашић.
Извор: фејсбук  :-[

Вероватно је то Гавров син. А можда и унук  ???
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 07:00:09 поподне
Када је 1745. у Шкотској избио последњи Јакобински устанак, Шкоти су углавном носили овакве мачеве, који су тада већ били застарели. Шкоти су сматрали да тај мач има предност над лаким модерним мачевима.

Види, Шкоти су ратовали таман толико често да су у 18. веку могли да користе средњевековне мачеве. Нису обнављали арсенал, јер није било ни потребе.
Наши (и нарочито твоји и моји преци) морали су да имају модерно оружје да би се одбранили од Турака, јер се ратовало скоро па непрекидно.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: шкрњо април 11, 2017, 07:16:45 поподне
Друга ствар која ми је "сумњива" код Дашиног мача је јабука, тј. њен облик (спљоштено-овални?), јер у Алексићевој књизи ниједан мач нема такав облик јабуке; такође, овај овални додатак директно испод крснице је некарактеристичан и ниједан мач који сам погледао у тој књизи га нема. Ево слике једне типичне "скјавонеске" ради поређења:
(http://cdn.tf.rs/2015/01/23/21.jpg)
Коцкаста јабука је препознатљив елемент српског средњевјековног ковачког стила. Ево модерне реконструкције таквог мача (14-15. вијек), рађене на основу аутентичних остатака из тог периода (ковач Слободан Маринић):
https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/5541_1041761452551375_4936978350797386535_n.jpg?oh=66ff988df032d2231bef8d4e6991b8ae&oe=5957765C

Тако да Дашин мач највјероватније није западњачки увоз, већ аутентичан српски производ. По димензијама чини ми се да је једноипоручни мач, а по облику сјечива је највјероватније тип XXa по Оукшотовој типологији средњевјековних мачева.

"Скјавонеска" иначе коријене има управо у мачевима западног Балкана, одакле су их донијели српски плаћеници. Првобитни назив је био "sclavonesca" (по томе што су их донијели Словени), да би се касније назив "искварио" у "schiavonesca.

Једино што ми дјелује неаутентично је сама облога дршке, која је склона пропадању и вјероватно је (нестручно) замијењена у једном тренутуку.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 11, 2017, 08:46:42 поподне
Иначе, мач и топуз се чувају у кући Гавра Дашића. Не знам је ли Гавро жив, али у тој породици је. Можда Видоје зна, он је чешће у Шекулару него ја.
Тачно, мач и топуз су се дуго чували у кући Гавра Дашића. Гавро је  раније умро.  И сада су у посједу  мач и топуз код тог огранка  Дашића. Тачно не знам  код којих потомака се сада налазе, јер су  неки имали само  женске потомке.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук април 11, 2017, 10:09:17 поподне
Коцкаста јабука је препознатљив елемент српског средњевјековног ковачког стила. Ево модерне реконструкције таквог мача (14-15. вијек), рађене на основу аутентичних остатака из тог периода (ковач Слободан Маринић):
https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/5541_1041761452551375_4936978350797386535_n.jpg?oh=66ff988df032d2231bef8d4e6991b8ae&oe=5957765C

Тако да Дашин мач највјероватније није западњачки увоз, већ аутентичан српски производ. По димензијама чини ми се да је једноипоручни мач, а по облику сјечива је највјероватније тип XXa по Оукшотовој типологији средњевјековних мачева.

"Скјавонеска" иначе коријене има управо у мачевима западног Балкана, одакле су их донијели српски плаћеници. Првобитни назив је био "sclavonesca" (по томе што су их донијели Словени), да би се касније назив "искварио" у "schiavonesca.

Једино што ми дјелује неаутентично је сама облога дршке, која је склона пропадању и вјероватно је (нестручно) замијењена у једном тренутуку.

Дашин мач нема коцкасту јабуку, већ спљоштено-овалну. Такође има и овај овални додатак испод крснице. Ни на једно ни на друго нисам налетео у Алексићевој књизи која се бави средњовековним српским мачевима, а Дашин мач нема ни карактеристичну "скјавонеска" крсницу. Сада сам погледао Оукшотову типологију коју си споменуо, ово је тип XXa:

(https://www.albion-swords.com/articles/images/typology/typology/XXa.jpg)

Мени овај тип не личи на Дашин мач...иначе, ево линка за целу типологију, као и за Алексићеву књигу:

https://www.albion-swords.com/articles/oakeshott-typology.htm
https://www.academia.edu/496513/Mediaeval_Swords_from_Southeastern_Europe._Material_from_12th_to_15th_Century_2007_by_Marko_Aleksi%C4%87
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 11, 2017, 10:14:11 поподне
У сваком случају, одлично би било да имамо слике изблиза овог балчака и самог челика.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 11, 2017, 10:19:28 поподне
У сваком случају, одлично би било да имамо слике изблиза овог балчака и самог челика.

Нема друге, него да екипа из Порекла крене пут Шекулара за Светог Илију, па да посети Дашиће и анализира балчак изблиза. Радо ћу бити водич  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук април 11, 2017, 10:36:48 поподне
Мало сам разгледао Оукшотову типологију, један тип ми је запао за око као релативно најсличнији Дашином мачу, у питању је тип XVII:

(https://www.albion-swords.com/articles/images/typology/typology/XVII.jpg)

Изглед крснице (благо повијена на горе) се донекле слаже, мада је јабука опет другачија, као и онај додатак испод крснице:

(https://s7.postimg.org/ubcy5stzv/984021_1704592756222937_12970015438817967_n.jpg)[/url]


Делује ми да се са дршком нешто "петљало" у каснијем историјском периоду, тј. да ово што сада видимо није оригинални изглед дршке (балчака).

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 11, 2017, 11:39:17 поподне
Мало сам разгледао Оукшотову типологију, један тип ми је запао за око као релативно најсличнији Дашином мачу, у питању је тип XVII:

(https://www.albion-swords.com/articles/images/typology/typology/XVII.jpg)

Изглед крснице (благо повијена на горе) се донекле слаже, мада је јабука опет другачија, као и онај додатак испод крснице:

(https://s7.postimg.org/ubcy5stzv/984021_1704592756222937_12970015438817967_n.jpg)[/url]


Делује ми да се са дршком нешто "петљало" у каснијем историјском периоду, тј. да ово што сада видимо није оригинални изглед дршке (балчака).


Разговарах с неким људима.
Није им споран топуз као нешто старо, али он се историјски није нешто ни мењао јако дуго времена. Доста је добро очуван за неки стар предмет, али ако је чуван и ретко изношен и коришћен, уз неко одржавање, могуће је.
Није спорно ни премало рђе на мачу, ако се чувао негде то је у реду. Али сматрају да је чудна јабука (скоро да је нема) и сматрају да је нешто петљано са дршком у протеклих 100-200 година. Али у принципу може бити реч, макар кад је сечиво у питању, о преко 500 година старом мачу.

Заиста би било добро када бисмо имали детаљније слике сечива и дршке, изблиза направљене.

Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 11, 2017, 11:52:50 поподне
Нема друге, него да екипа из Порекла крене пут Шекулара за Светог Илију, па да посети Дашиће и анализира балчак изблиза. Радо ћу бити водич  :)

Идемо, Небо!  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: шкрњо април 12, 2017, 12:32:55 пре подне
Дашин мач нема коцкасту јабуку, већ спљоштено-овалну. Такође има и овај овални додатак испод крснице. Ни на једно ни на друго нисам налетео у Алексићевој књизи која се бави средњовековним српским мачевима, а Дашин мач нема ни карактеристичну "скјавонеска" крсницу. Сада сам погледао Оукшотову типологију коју си споменуо, ово је тип XXa:

(https://www.albion-swords.com/articles/images/typology/typology/XXa.jpg)

Мени овај тип не личи на Дашин мач...иначе, ево линка за целу типологију, као и за Алексићеву књигу:

https://www.albion-swords.com/articles/oakeshott-typology.htm
https://www.academia.edu/496513/Mediaeval_Swords_from_Southeastern_Europe._Material_from_12th_to_15th_Century_2007_by_Marko_Aleksi%C4%87

Ау, да, стварно има чудну јабуку, не знам зашто ми се раније на телефону учиње да има коцкасту јабуку.
Ова скица са Албионовог сајта није баш најсрећнија. Тип XX(a) (зезнух се раније кад рекох да је Дашин мач XXa, то је мало другачији XX подтип) има широко сјечиво пљоснатог пресјека, намијењено првенствено сјечи, док мач са скице има ромбоидан пресјек сјечива, што говори да му је главна намјена бод.

Оукшот је тип XX дефинисао као васкрснуће ранијег XIIIa типа, с тим што XX тип има неколико плићих жљебова на самом почетку сјечива, док тип XIIIa има веома изражен жљеб који иде и до 2/3 дужине цијелог сјечива.
Ево једног доброг ХХ примјерка:
(https://myarmoury.com/images/features/pic_spotxx02_s.gif)

Мало сам разгледао Оукшотову типологију, један тип ми је запао за око као релативно најсличнији Дашином мачу, у питању је тип XVII:

(https://www.albion-swords.com/articles/images/typology/typology/XVII.jpg)

Изглед крснице (благо повијена на горе) се донекле слаже, мада је јабука опет другачија, као и онај додатак испод крснице:

(https://s7.postimg.org/ubcy5stzv/984021_1704592756222937_12970015438817967_n.jpg)[/url]


Делује ми да се са дршком нешто "петљало" у каснијем историјском периоду, тј. да ово што сада видимо није оригинални изглед дршке (балчака).
Главни критеријум за класификацију мача су првенствено димензије и облик сјечива, а не крсница.

Дашин мач никако не може бити тип XVII, јер је то тип са краја 14. вијека уско предодређен за бод (за ову улогу специјализован више него било који други тип средњовјековног мача), са сјечивом које се много сужава при врху, робусног шестоугаоног пресјека.

Са друге стране, Дашин мач има прилично широко сјечиво (које се не сужава много при врху, оштрице су готово паралелне) пљоснатог пресјека, са прилично заобљеним врхом, што говори да је понајвише предодређен за сјечу, те у обзир долазе два типа, XX(a) и XIII(a). XIII се може искључити, јер би у том случају мач имао прилично изражен жљеб који би ишао дужим дијелом сјечива. Жљеб је код XX типа углавном краћи и плићи (на зарђалим мачевима понекад једва примјетан), а често их има неколико.

Још једна ствар која Дашин мач сигурно смјешта у тип каснији средњи вијек (прелаз ка ренесанси) и у тип XXa јесте тај (ако добро видим, мутна је слика) прстен са стране крснице ("sidering"). Он је служио за повећану заштиту руке приликом борбе и јавља се готово искључиво у доста позном средњем вијеку (зачетник је ренесансног тренда повећања заштите за руку на мачу, који је на крају резултовао у накрсницама које потпуно обавијају руку, тзв "basket hilt").

Доста средњевјековних мачева (као и овај) није могуће прецизно класификовати коришћењем ма које типологије, мада цијеним да је најближи XX типу.

У сваком случају, иако се нешто петљало са дршком и јабуком, сматрам да су сјечиво и накрсница највјероватније аутентични.

Да ми га је погледати изблиза, веома бих лако по тежини и тачки равнотеже на сјечиву видио да ли је мач аутентичан.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук април 12, 2017, 01:10:08 пре подне
Ау, да, стварно има чудну јабуку, не знам зашто ми се раније на телефону учиње да има коцкасту јабуку.
Ова скица са Албионовог сајта није баш најсрећнија. Тип XX(a) (зезнух се раније кад рекох да је Дашин мач XXa, то је мало другачији XX подтип) има широко сјечиво пљоснатог пресјека, намијењено првенствено сјечи, док мач са скице има ромбоидан пресјек сјечива, што говори да му је главна намјена бод.

Оукшот је тип XX дефинисао као васкрснуће ранијег XIIIa типа, с тим што XX тип има неколико плићих жљебова на самом почетку сјечива, док тип XIIIa има веома изражен жљеб који иде и до 2/3 дужине цијелог сјечива.
Ево једног доброг ХХ примјерка:
(https://myarmoury.com/images/features/pic_spotxx02_s.gif)
Главни критеријум за класификацију мача су првенствено димензије и облик сјечива, а не крсница.

Дашин мач никако не може бити тип XVII, јер је то тип са краја 14. вијека уско предодређен за бод (за ову улогу специјализован више него било који други тип средњовјековног мача), са сјечивом које се много сужава при врху, робусног шестоугаоног пресјека.

Са друге стране, Дашин мач има прилично широко сјечиво (које се не сужава много при врху, оштрице су готово паралелне) пљоснатог пресјека, са прилично заобљеним врхом, што говори да је понајвише предодређен за сјечу, те у обзир долазе два типа, XX(a) и XIII(a). XIII се може искључити, јер би у том случају мач имао прилично изражен жљеб који би ишао дужим дијелом сјечива. Жљеб је код XX типа углавном краћи и плићи (на зарђалим мачевима понекад једва примјетан), а често их има неколико.

Још једна ствар која Дашин мач сигурно смјешта у тип каснији средњи вијек (прелаз ка ренесанси) и у тип XXa јесте тај (ако добро видим, мутна је слика) прстен са стране крснице ("sidering"). Он је служио за повећану заштиту руке приликом борбе и јавља се готово искључиво у доста позном средњем вијеку (зачетник је ренесансног тренда повећања заштите за руку на мачу, који је на крају резултовао у накрсницама које потпуно обавијају руку, тзв "basket hilt").

Доста средњевјековних мачева (као и овај) није могуће прецизно класификовати коришћењем ма које типологије, мада цијеним да је најближи XX типу.

У сваком случају, иако се нешто петљало са дршком и јабуком, сматрам да су сјечиво и накрсница највјероватније аутентични.

Да ми га је погледати изблиза, веома бих лако по тежини и тачки равнотеже на сјечиву видио да ли је мач аутентичан.

Био сам написао да само релативно личи, тј. да је крсница сличног облика. Свакако је овај тип XVII краћи, једноручни мач, док је Дашин дворучни.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 22, 2017, 10:22:19 пре подне
Шекулар, јуче (сликао Владо Кукаљ):

(http://[url=https://postimg.org/image/jsdlmdza5/][img]https://s22.postimg.org/jsdlmdza5/FB_IMG_1492795239622.jpg)[/url]
[/img]
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 22, 2017, 10:23:28 пре подне
Хмммм, нешто нисам добро одрадио...
Покушај други:

(https://postimg.org/image/jsdlmdza5/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 22, 2017, 10:25:55 пре подне
Кликнем на иконицу за постављање слика (други ред, друга иконица с лева), па измежу заграда убацим линк на postimage, али не изиђе - ништа!?

Можда овако:

(https://s22.postimg.org/jsdlmdza5/FB_IMG_1492795239622.jpg) (https://postimg.org/image/jsdlmdza5/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 22, 2017, 10:29:05 пре подне
Добро, барем  изиђе линк.

Ево и осталих слика:

(https://s22.postimg.org/qwvevf6jh/FB_IMG_1492795248801.jpg) (https://postimg.org/image/qwvevf6jh/) (https://s22.postimg.org/ye97odlgd/FB_IMG_1492795279528.jpg) (https://postimg.org/image/ye97odlgd/) (https://s22.postimg.org/8780sf36l/FB_IMG_1492795292347.jpg) (https://postimg.org/image/8780sf36l/) (https://s22.postimg.org/ad2bmx6n1/IMG_20170421_154622.jpg) (https://postimg.org/image/ad2bmx6n1/)

Шекулар под снегом, крајем априла. Владо рече да га има и до 30 cm. За Шекулар, чија су села и до 1500 m НМВ, није необично у ово доба године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 22, 2017, 10:38:33 пре подне
Неки "добри дух" је припомогао у постављању слика  :D
Благодаран!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 22, 2017, 10:52:28 пре подне
Хвала, Небо, на сликама које добро дочаравају Шекулар ових дана!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Amicus април 22, 2017, 12:10:29 поподне
Хвала, Небо, на сликама које добро дочаравају Шекулар ових дана!

Да, слике су одличне, и увек се обрадујем неким оваквим прилозима, када стигну са далеких простора. ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 23, 2017, 05:19:28 поподне
(https://s17.postimg.org/r7tolq74f/IMG_20170422_091139.jpg)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 23, 2017, 05:20:29 поподне
(https://s17.postimg.org/texx9ncen/IMG_20170422_093948.jpg)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 23, 2017, 05:22:11 поподне
(https://s17.postimg.org/8kq65k7f3/IMG_20170422_110413.jpg)

Дмитров крш под снегом, данас.
Ову и претходне слике снимио Владо Кукаљ, поново  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 23, 2017, 05:23:15 поподне
(https://s17.postimg.org/r2uipsp73/IMG_20170422_123825.jpg)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: gillle април 23, 2017, 06:04:04 поподне
Предивне фотографије!
Верујем да и моја Рогозна ових дана изгледа овако обељена, а пре неколико дана, кад сам је обишао, била је "у цвату". :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 24, 2017, 01:26:55 пре подне
(https://s17.postimg.org/texx9ncen/IMG_20170422_093948.jpg)
Болевићи, напуштене куће зими. Преко љета излази Тихо Болевић са породицом.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 24, 2017, 01:31:30 пре подне
(https://s17.postimg.org/r7tolq74f/IMG_20170422_091139.jpg)
Кукаљи, гробље у Кукаљима, десно школа у којој више нема ђака. У позадини Маслари и Лекићи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 24, 2017, 01:35:41 пре подне
(https://s17.postimg.org/8kq65k7f3/IMG_20170422_110413.jpg)

Дмитров крш под снегом, данас.
Ову и претходне слике снимио Владо Кукаљ, поново  :)
Кућа Кењића (напуштена) испод Дмитрове стијене.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: ДушанВучко април 24, 2017, 01:41:46 пре подне
Кућа Кењића (напуштена) испод Дмитрове стијене.
Tи си Шекуларац?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: ДушанВучко април 24, 2017, 02:00:14 пре подне
Tи си Шекуларац?
Навијам да се тестираш, да буде још неки Шекуларац, па чекамо и Лопаћанина неког, да се потврди да су и они Шекуларци, барем по слави ми се тако "јавља" :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 24, 2017, 03:17:14 поподне
Захваљујем Скитуљку за појашњења слика!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 24, 2017, 03:20:25 поподне
Једно размишљање везано за Шекулар.

Не знам колико је познато да у Љешанској нахији, у подручју села Гољемади, постоји селиште, некадашње село, под називом - Шекулар.

Често сам се питао која је могућа веза између овог Шекулара и оног у Горњем Полимљу. Како је, захваљујући неким генетским резултатима најстаријег слоја становништва у Шекулару, актуелизована она некадашња магловита прича о заснивању полимског Шекулара од стране војника Јана Хуњадија - Секеља или Секлера (по чему могуће и назив Шекулар - од Szeklervar = Секељски град, тврђава), моја размишљања иду у правцу следећих могућности:

1.   Шекулар у Љешанској основали су Шекуларци ту досељени из Полимља (с тим што треба имати у виду да је љешански Шекулар запустео још почетком 16. века, најкасније, дакле вероватно у вези са турским освајањима)?

2.   Обрнуто, Шекулар у Љешанској је старији и његови становници су сеобом у Полимље засновали ново насеље истог назива. С обзиром да се полимски Шекулар помиње још 1316. године, ово би морала бити сеоба барем из 13. века, што значи да је љешански Шекулар још старији од тог времена. Ту би отпала веза Секлера, као могућих заснивача Шекулара, и Хуњадија, због временске разлике. У овој варијанти, могли бисмо претпоставити да су Секлери у подручју тадашње Горње Зете могли бити некаква плаћеничка војничка дружина која је ту настањена можда у функцији надзора над путем који спаја област Рибнице (Подгорице) према Ријеци и Катунима и даље ка мору. Можда су ту доведени још у доба када је Стефан Немања проширио власт на Зету (1180-их), а можда у неком каснијем периоду, нпр. за време неког каснијег Немањића, али најдаље краља Милутина?

3.   Ова два насеља су називе понела потпуно независно. Да ли према два различита секлерска насеља (у шта је тешко поверовати) или као два насеља „секулара“, односно људи ван Цркве или насеља која нису у црквеном поседу? Занимљиво је да се за љешански Шекулар и данас говори да је нецрквено земљиште. Још једна занимљивост је да се не тако далеко од Гољемада и Шекулара, у Љешанској нахији, нешто западније налази Веља Гора или Илино Брдо, са црквом Светог Илије на врху. Цркву која и данас постоји (уз извесне поправке и доградње) подигао је ровачки војвода Вуксан Булатовић 1696. године, међутим, према народној традицији, на Вељем Брду је постојала црква посвећена истом светитељу од „стародревних времена“, која је уништена током турским освајања. Племенска слава полимских Шекулараца је Свети Илија. Да ли је и ово случајност, или можда допуњује могућу везу два Шекулара у Црној Гори...? 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 24, 2017, 07:02:01 поподне
Навијам да се тестираш, да буде још неки Шекуларац, па чекамо и Лопаћанина неког, да се потврди да су и они Шекуларци, барем по слави ми се тако "јавља" :)
  Скитуљко 039 је тестиран у групи Шекулараца. Обзиром да је сада  у Шекулару,  хајде да ја   јавим. На  ф. групи Шекулар увијек нас обрадује са  пејзажима  Шекулара , које овјековјечи  за вријеме својих боравака.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 24, 2017, 07:12:39 поподне
Једно размишљање везано за Шекулар.

Не знам колико је познато да у Љешанској нахији, у подручју села Гољемади, постоји селиште, некадашње село, под називом - Шекулар.

Често сам се питао која је могућа веза између овог Шекулара и оног у Горњем Полимљу. Како је, захваљујући неким генетским резултатима најстаријег слоја становништва у Шекулару, актуелизована она некадашња магловита прича о заснивању полимског Шекулара од стране војника Јана Хуњадија - Секеља или Секлера (по чему могуће и назив Шекулар - од Szeklervar = Секељски град, тврђава), моја размишљања иду у правцу следећих могућности:

1.   Шекулар у Љешанској основали су Шекуларци ту досељени из Полимља (с тим што треба имати у виду да је љешански Шекулар запустео још почетком 16. века, најкасније, дакле вероватно у вези са турским освајањима)?

2.   Обрнуто, Шекулар у Љешанској је старији и његови становници су сеобом у Полимље засновали ново насеље истог назива. С обзиром да се полимски Шекулар помиње још 1316. године, ово би морала бити сеоба барем из 13. века, што значи да је љешански Шекулар још старији од тог времена. Ту би отпала веза Секлера, као могућих заснивача Шекулара, и Хуњадија, због временске разлике. У овој варијанти, могли бисмо претпоставити да су Секлери у подручју тадашње Горње Зете могли бити некаква плаћеничка војничка дружина која је ту настањена можда у функцији надзора над путем који спаја област Рибнице (Подгорице) према Ријеци и Катунима и даље ка мору. Можда су ту доведени још у доба када је Стефан Немања проширио власт на Зету (1180-их), а можда у неком каснијем периоду, нпр. за време неког каснијег Немањића, али најдаље краља Милутина?

3.   Ова два насеља су називе понела потпуно независно. Да ли према два различита секлерска насеља (у шта је тешко поверовати) или као два насеља „секулара“, односно људи ван Цркве или насеља која нису у црквеном поседу? Занимљиво је да се за љешански Шекулар и данас говори да је нецрквено земљиште. Још једна занимљивост је да се не тако далеко од Гољемада и Шекулара, у Љешанској нахији, нешто западније налази Веља Гора или Илино Брдо, са црквом Светог Илије на врху. Цркву која и данас постоји (уз извесне поправке и доградње) подигао је ровачки војвода Вуксан Булатовић 1696. године, међутим, према народној традицији, на Вељем Брду је постојала црква посвећена истом светитељу од „стародревних времена“, која је уништена током турским освајања. Племенска слава полимских Шекулараца је Свети Илија. Да ли је и ово случајност, или можда допуњује могућу везу два Шекулара у Црној Гори...?
Небо дијелим твоја размишљања. Неке везе између  старијег слоја Шекулара: потомака војводе Даше Шекуларца, кнеза Вука Љевака,   сродника Комнена барјактара ( т.ј. потомака Радмужа) и шекуларских Дробњака са Старом Црном Гором постоје, а  и са неким родовима   Далмације, Босанске Крајине,  централне, јужне и сјеверне Србије. Вјерујем да ће то генетичка генеалогија једног дана потврдити.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 24, 2017, 07:18:40 поподне
 Склитуљко 039 тестиран на  акцији тестирања 200 Срба мај - јуни 2016.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак април 24, 2017, 08:33:41 поподне
Лепи предели. Нисам никада био у том делу Црне Горе. На којој надморској висини се налазе села у Шекулару?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 24, 2017, 08:39:12 поподне
Лепи предели. Нисам никада био у том делу Црне Горе. На којој надморској висини се налазе села у Шекулару?

Не знам за остала села, моје завичајно - Ћетковиће, је на 1200-1230 метара НМВ.
Према истоку, надоморска висина расте, али су и села више по увалама, а не на платоима као Улица и Ћетковиће. Мислим да су Рмуши у најисточнијем делу Шекулара на највишој НМВ.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac април 24, 2017, 08:49:19 поподне
Прелепи предели. Исто као у Ругово и природа и празне куће. Све расељено.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак април 24, 2017, 09:11:02 поподне
Не знам за остала села, моје завичајно - Ћетковиће, је на 1200-1230 метара НМВ.
Према истоку, надоморска висина расте, али су и села више по увалама, а не на платоима као Улица и Ћетковиће. Мислим да су Рмуши у најисточнијем делу Шекулара на највишој НМВ.
Делује питомије али то је можда утисак због рељефа. Рељеф није тако драматичан као у високим деловима Старе Херцеговине.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 24, 2017, 09:31:18 поподне
Можда делује тако јер није кршевито као Херцеговина или Стара Црна Гора. Има много шуме и пашњака, па то може да завара, да изгледа питомије.
Али, има доста водотока, планинских потока који су издубили себи долине и ти усеци су јако стрми. Има много стрмина и падина.
Главни пут води кроз кањон Шекуларске Ријеке. Пут узбрдо до села Доњег Шекулара (Улица, Мезгале, Ћетковиће) је толико стрм, да ја нисам смео онуда да идем аутом, већ би га оставио доле на друму, па пешке узбрдо. Смеју ми се моји Шекуларци и чуде због тога, кажу - они ћерају своја кола узбрдо свакодневно (због тога је већина кола урнисана, а добро пролазе само џипови; "лада нива" је закон за овакве терене). А да видите те "друмове", то су рупе и канали, урвине...
Ја, лако је вама да ћерате туда кола, ја овим мојим треба после да се вратим за Београд...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 24, 2017, 09:38:03 поподне
(https://s10.postimg.org/by5imvdyh/pogl_iz_cetkovica_-_Copy.jpg)

Поглед из Ћетковића на југ
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: симо април 24, 2017, 09:42:52 поподне
(https://s10.postimg.org/by5imvdyh/pogl_iz_cetkovica_-_Copy.jpg)

Поглед из Ћетковића на југ

Небо, не видим нигдје мало равнијег терена. Је ли зато оно "ломни Шекулар"?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 24, 2017, 09:49:14 поподне
Небо, не видим нигдје мало равнијег терена. Је ли зато оно "ломни Шекулар"?

Углавном је овако стрмо. Ту и тамо по нека "лука". Села Ћетковиће и Улица још спадају у "равнија" насеља.
Вероватно је зато тај придев "ломни". Како написах, има јако много дубоких усека од планинских потока, па рељеф изгледа тако изломљено.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак април 24, 2017, 11:01:29 поподне
(https://s10.postimg.org/by5imvdyh/pogl_iz_cetkovica_-_Copy.jpg)

Поглед из Ћетковића на југ
Oвај предео подсећа предо око села Тушиње, Тимара, Слатине и Доње Буковице у Дробњаку. Или на околину Пљеваља.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: OlovniCovek април 24, 2017, 11:52:11 поподне
Склитуљко 039 тестиран на  акцији тестирања 200 Срба мај - јуни 2016.

A ko je Skituljko na listi?  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Jelic април 25, 2017, 12:25:00 пре подне
A ko je Skituljko na listi?  :)

Не сме се о томе на овом делу форума ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 25, 2017, 11:07:55 поподне
Небо, не видим нигдје мало равнијег терена. Је ли зато оно "ломни Шекулар"?

Ево неки стих о "Ломном Шекулару" епског пјесника Драга Брновића...
"На простору земље Немањине
у подножју од Мокре планине,
ђе је легло вила и змајева,
у нахији Васојевић Стева,
у сурове и кршне врлети
ђе мећава и љети пријети!
На сјеверу ломне Црне Горе
ђе се сабљом и ханџаром оре,
ђе трнокоп алатка вјечита,
ђе је вјера тврђа од гранита
а животна стаза трновита!...
Ђе слобода највише имање
а оружје једино уздање
ђе се глава даје рад образа
има једна слободна оаза:
То је српска колијевка стара
и нахија Ломног Шекулара!
Девет села, међу девет брда,
ђе се дивљач окупља у крда...
Ту низ ломне алуге и прла
историја тече неумрла
кроз сурова, мјеста и питома,
ђе цијене нема осим грома!!!"

Ето, тако се један Љешњанин одужио Шекуларцима ...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 25, 2017, 11:35:22 поподне
Прелепи предели. Исто као у Ругово и природа и празне куће. Све расељено.

- Слично као у Ругови ал није исто. Ругова сад има и хотеле а и добре путеве. Зими и љети је пуна омладине. Шекулар мучи муку са путевима а о хотелима да не причамо. Тек сад се ради у Спалевићима етно село. Један мотел започет у Божовиће и зврје зидине празне већ неку годину. Зими је пустиња. Тек љети села Шекуларска живну. До Мокре никакав пут а љепше планине нема надалеко. На њој само неколико катуна. На њој једном годишње џипијада и понеки бициклиста стазом. А на Ругову кад бациш поглед са Кукаљског врха ђе је била турска караула видиш преко љета да је пуна омладине. Шекуларце свака власт заобиђе, нико ништа не улаже. Све што стекну то су својом муком и знојем стекли.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 26, 2017, 12:12:59 пре подне
Не знам за остала села, моје завичајно - Ћетковиће, је на 1200-1230 метара НМВ.
Према истоку, надоморска висина расте, али су и села више по увалама, а не на платоима као Улица и Ћетковиће. Мислим да су Рмуши у најисточнијем делу Шекулара на највишој НМВ.
- Требало би да су Маслари на највећој надморској висини. Следећи пут кад одем проверићу. Нисам обратио пажњу на тај детаљ. Горњи део гробља у Кукаљима је на 1180 мнв, то сам случајно мерио код капије. Ови мобилни телефони имају доста интересантних апликација.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 26, 2017, 12:25:09 пре подне
Навијам да се тестираш, да буде још неки Шекуларац, па чекамо и Лопаћанина неког, да се потврди да су и они Шекуларци, барем по слави ми се тако "јавља" :)
- Тестирао сам се ал не могу да наговорим још неког Шекуларца за тестирање. До сада нас је шест тестираних из различитих братстава да ја знам. Можда се појави још неко а да и сам не зна одакле је. Има и таквих који не знају даље од прађеда. За такве је пјесник Драго Брновић написао добре стихове:
"Поријекло ко не слави
без очију земљом хода,
ко слијепац празноглави,
заборављен од Господа.
-Ком памћење не досеже
бар до свога чукунђеда,
отпадник је од вријеже,
у будућност слијеп гледа.
-За слијепце такве важе,
пословице кроз времена,
то је репа, народ каже,
која нема коријена!..."
-За податке о тестирању питај Неба или Видоја на затвореном делу форума, правила налажу да их овде не објављујемо.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac април 26, 2017, 09:17:18 пре подне
- Слично као у Ругови ал није исто. Ругова сад има и хотеле а и добре путеве. Зими и љети је пуна омладине. Шекулар мучи муку са путевима а о хотелима да не причамо. Тек сад се ради у Спалевићима етно село. Један мотел започет у Божовиће и зврје зидине празне већ неку годину. Зими је пустиња. Тек љети села Шекуларска живну. До Мокре никакав пут а љепше планине нема надалеко. На њој само неколико катуна. На њој једном годишње џипијада и понеки бициклиста стазом. А на Ругову кад бациш поглед са Кукаљског врха ђе је била турска караула видиш преко љета да је пуна омладине. Шекуларце свака власт заобиђе, нико ништа не улаже. Све што стекну то су својом муком и знојем стекли.
[/quote

Богами Скитуљко тако изгледа кат се гледа са Кукаљског врха. Јес да има напретка али нико више у Ругово не живи но једино преко љета је пуно кад дођу ис дијаспоре. Преко зиме једино ко ради дође, па кат му заврши служба и он се врати у Пећ. У Кошутане, Јошаницу и Хаџовиће да ти поменем села које сигурно познајеш нико не живи стално. То је 100% тачно.

А да не говоримо о граници. Изгледа да ће трећина Ругова да припадне Црној Гори ако се ова гранница усвоји у Парламенту Косова.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 26, 2017, 09:29:47 пре подне
Oвај предео подсећа предо око села Тушиње, Тимара, Слатине и Доње Буковице у Дробњаку. Или на околину Пљеваља.

Па, тражили смо место да личи на завичај  ;)

То је тај Сјевер ЦГ. Није крш као у Старој ЦГ, има много шуме и пашњака, али није баш ни питомина.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 26, 2017, 09:35:07 пре подне
- Требало би да су Маслари на највећој надморској висини. Следећи пут кад одем проверићу. Нисам обратио пажњу на тај детаљ. Горњи део гробља у Кукаљима је на 1180 мнв, то сам случајно мерио код капије. Ови мобилни телефони имају доста интересантних апликација.

Ја сам мерио алтиметром, кад сам последњи пут био у Шекулару.

Ако се добро сећам, НМВ у долини Шекуларске Ријеке (код Пилане) је око 930 метара, а Ћетковиће је око 300 метара више. С обзиром да село физички није тако удаљено од Ријеке (пар километара), јасно је која је то стрмина.

Овако одокативно, рекао бих да су Маслари и Улица на приближној НМВ. Ћетковиће је нешто више од Улице.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 26, 2017, 09:40:40 пре подне
- Слично као у Ругови ал није исто. Ругова сад има и хотеле а и добре путеве. Зими и љети је пуна омладине. Шекулар мучи муку са путевима а о хотелима да не причамо. Тек сад се ради у Спалевићима етно село. Један мотел започет у Божовиће и зврје зидине празне већ неку годину. Зими је пустиња. Тек љети села Шекуларска живну. До Мокре никакав пут а љепше планине нема надалеко. На њој само неколико катуна. На њој једном годишње џипијада и понеки бициклиста стазом. А на Ругову кад бациш поглед са Кукаљског врха ђе је била турска караула видиш преко љета да је пуна омладине. Шекуларце свака власт заобиђе, нико ништа не улаже. Све што стекну то су својом муком и знојем стекли.

Право да ти кажем, можда је и боље што туризам тамо још није заживео.

То је као у случају Златибора и Таре.
Златибор има предиван крајолик, али је то сада већ претрпано разним објектима, хотелима, жичарама, луна-парковима,... Више ни на шта то не личи.
С друге стране, Тара је имала срећу да је већим делом војно добро, те је остала сачувана та нетакнута природа. Има оних неколико хотела, али је све то много примереније планинском амбијенту.

Но, ово моје размишљање је из перспективе човека који у Шекулар (као и на Златибор и Тару) дође повремено, па воли да ужива у чистој природи. За људе који живе у Шекулару, сигурно би било користи да им тамо направе боље путеве и да се запати неки туризам.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 26, 2017, 10:16:58 пре подне
Ево са Гугл Земље, није најпрецизније, али отприлике.

Поглед са истока:

(https://s24.postimg.org/a56iji5sl/Kecina.jpg) (https://postimg.org/image/ks0boxdxt/)photo host (https://postimage.io/)

Поглед са запада:

(https://s23.postimg.org/919jaww17/Dvica.jpg) (https://postimg.org/image/6wp69tuef/)photo upload (https://postimage.io/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad април 26, 2017, 10:32:11 пре подне
Па, тражили смо место да личи на завичај  ;)

То је тај Сјевер ЦГ. Није крш као у Старој ЦГ, има много шуме и пашњака, али није баш ни питомина.
Кад су моји доселили у Јабланицу добили су имање у самом центру Медвеђе, на месту где се данас налази ресторан и мотел ''Бистро'', уз саму реку Јабланицу. Њима се ту није допало јер су им сметале жабе које крекећу, па су после кратког времена одселили у брда уз саму границу са тадашњом Турском, где су у почетку косили ливаде са пушком уза себе. Говораше мој ђед ''да нам је Ђорђије био паметнији сад би ми газили по асфалту а не по блату!''
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 26, 2017, 11:03:58 пре подне
Кад су моји доселили у Јабланицу добили су имање у самом центру Медвеђе, на месту где се данас налази ресторан и мотел ''Бистро'', уз саму реку Јабланицу. Њима се ту није допало јер су им сметале жабе које крекећу, па су после кратког времена одселили у брда уз саму границу са тадашњом Турском, где су у почетку косили ливаде са пушком уза себе. Говораше мој ђед ''да нам је Ђорђије био паметнији сад би ми газили по асфалту а не по блату!''

Жао ми је што скрећем с теме, али ево и примера код мојих Селаковића. Кад су се спустили са Креманских 900 метара на "само" 650 метара, на врх села Сушице, тамо их је дочекала лоша земља "црвеница", а где год се мало закопа одмах се удара у камен-кречњак. И генерално је цео крај доста сушан и незгодан за пољопривреду.
Селаковићи сложно живеше у задрузи скоро 70 година, пред крај задруге беше скоро 50 чељади у кући. Купише огромно имање у Белошевцу, до самог Ваљева, у равници поред Колубаре, али након неког времена осморица браће сву ту земљу многобројним кћерима у мираз, далеко им беше ићи чак у Белошевац, тако да то имање до краја 19. века нестаде.

Због тога их мој највећи извор за Сушицу, данас деведесетогодишњи Душан Селаковић, у својим белешкама на симпатичан начин у једној песми "куне" што су га осудили на камен за цео живот.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 26, 2017, 11:17:31 пре подне
Ево са Гугл Земље, није најпрецизније, али отприлике.

Поглед са истока:

(https://s24.postimg.org/a56iji5sl/Kecina.jpg) (https://postimg.org/image/ks0boxdxt/)photo host (https://postimage.io/)

Поглед са запада:

(https://s23.postimg.org/919jaww17/Dvica.jpg) (https://postimg.org/image/6wp69tuef/)photo upload (https://postimage.io/)
/ Ипак Маслари највисочији, 1208 мнв по Гуглу...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 26, 2017, 02:23:20 поподне
Поглед са запада:

(https://s23.postimg.org/919jaww17/Dvica.jpg) (https://postimg.org/image/6wp69tuef/)photo upload (https://postimage.io/)

Види, земо, имам добар лепо избаждарен алтиметар. Мерио код првих и последњих кућа у Ћетковићима. 1200-1230 метара НМВ.

Ово 1177 са њихове мапе је можда негде на ливади кад се крене узбрдо од старе школе према селу. Иначе, село је нешто "височије" него што су гугловске мере.

У ствари, тамо где је пободена жута "заставица" можда и јесте 1177, јер је "пободена" ниже села, а добар део села се не види (он би био лево, ако сам се добро оријентисао).

Можеш ли да скинеш са гугла кадар на ту страну, да се види западније (Ћетковићи у средишту, можда Мезгале, оно је на југозапад од Ћетковића)?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 26, 2017, 02:41:11 поподне
Види, земо, имам добар лепо избаждарен алтиметар. Мерио код првих и последњих кућа у Ћетковићима. 1200-1230 метара НМВ.

Ово 1177 са њихове мапе је можда негде на ливади кад се крене узбрдо од старе школе према селу. Иначе, село је нешто "височије" него што су гугловске мере.

У ствари, тамо где је пободена жута "заставица" можда и јесте 1177, јер је "пободена" ниже села, а добар део села се не види (он би био лево, ако сам се добро оријентисао).

Можеш ли да скинеш са гугла кадар на ту страну, да се види западније (Ћетковићи у средишту, можда Мезгале, оно је на југозапад од Ћетковића)?

Ове чиоде сам ја забадао и писао колика је висина у датој тачки. Из искуства, знам да доста греши, а што је стрмији терен, грешке су веће - најизраженије су на самим врховима.

Поглед мало ка западу:

(https://s27.postimg.org/ubttalm6r/trica.jpg) (https://postimg.org/image/x5wyo1ocv/)photo storage (https://postimage.io/)

Поглед са Дмитровог крша према Комовима:

(https://s4.postimg.org/hdqt0dajx/cetiri.jpg) (https://postimg.org/image/xoqwwon1l/)image url upload (https://postimage.io/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 26, 2017, 03:08:24 поподне
Јел ово стварни снимак или анимација? Некако ми неприродно делује.

Што се Ћетковића тиче, жуту заставицу си побо на улазу у село из правца Улице. Оно се пружа даље узбрдо према северозападу. Но, нема везе, кад се скупимо и одемо тамо на излет, има све лепо да премеримо  ;)

Село Мезгале је на јако оштрој стрмини, што се види и на овој слици.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић април 26, 2017, 03:16:23 поподне
Јел ово стварни снимак или анимација? Некако ми неприродно делује.

Што се Ћетковића тиче, жуту заставицу си побо на улазу у село из правца Улице. Оно се пружа даље узбрдо према северозападу. Но, нема везе, кад се скупимо и одемо тамо на излет, има све лепо да премеримо  ;)

Село Мезгале је на јако оштрој стрмини, што се види и на овој слици.

Важи! Ма ја онако пишем, пошто волим податке о надморским висинама и сличне планинарске глупости, а Гугл пружа ту могућност 3Д доживљаја - дакле није снимак, већ једна груба анимација. А заиста има грешака са надморском висином. Сад да не отварам неку топографску карту, али може се лепо и са њих очитати висина плус-минус 5 или 10 метара.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 април 26, 2017, 11:21:20 поподне
Једно размишљање везано за Шекулар.

Не знам колико је познато да у Љешанској нахији, у подручју села Гољемади, постоји селиште, некадашње село, под називом - Шекулар.

Често сам се питао која је могућа веза између овог Шекулара и оног у Горњем Полимљу.
-Каква је веза између два Шекулара не знам ал ево један интересантан податак о Љешњанима и Шекуларцима. Приликом опсаде Скадра Љешњани се због прекора краља Николе и поганих ријечи одлуче да на јуруш заузму турске положаје на Тарабош. Кад су Шекуларци виђели да ће редом изгинут крену и они са свог положаја и том приликом Љешански и Шекуларско Требачки батаљон освоје Тарабош. 54 момка из Љешанског батаљона је том приликом погинуло а погибија би вероватно била већа да им се није помогло. Причу чух од пјесника Брновића који је пореклом из Љешанске нахије а њему је отац пренио да се не заборави. Тај се човек на свој начин одужује Шекуларцима са пјесмама о Шекулару.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 27, 2017, 11:17:33 поподне
Шекуларско-требачки батаљон је у Првом балканском рату изнео многе велике борбе (нарочито у ослобађању Метохије), а ни у несрећном (по Црно Гору) Првом светском рату није се осрамотио. Био је један од најузорнијих батаљона црногорске војске, познат по храбрости и дисциплини.

Командант батаљона Кењић забиљежио је у свом ратном дневнику новембра 1915. у Пријепољу, када је батаљон, одређен да буде заштитница осталима, међу последњима стигао приликом повлачења из Босне:

"Од трупа у Пријепоље није заостао нико, све продужило даље. Претходно покупили од хране све, да ни парче хљеба батаљон није добио. Командант Косовског одреда са штабом био је у Пријепоље, али се за нас нико није постарао. Руковаоци за храну војницима одговарали су да је војска при повлачењу узимала и одлазила. Да би војници батаљона Шекуларско-требачког показали не само храброст у борбама, већ војну дисциплину у свима приликама иако гладни због невођења рачуна да се не забораве баш они који нијесу смјели бити заборављени, војска је остала примјерна као и у свему другоме, те се није чуло гласа од протеста... "

Заиста редак пример дисциплине у војсци која се повлачи и којој је јасно да је рат изгубљен.

Шекуларско-требачки батаљон је, поред показане храбрости и војних успеха, у Првом светском рату био пример реда и дисциплине у црногорској војсци, и због тога је, стекавши поверење команде, одређиван за најтеже и најодговорније ратне задатке, будући на терену по правилу претходница у нападу и заштитница у одступању. И никада није изневерио постављене задатке и очекивања. Ово је, свакако, постигнуто захваљујући урођеној ратничкој нарави Шекулараца и врсној команди и ауторитету који је међу својим борцима уживао командант Мило Кењић. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: radon април 29, 2017, 01:52:25 поподне
Slučajno sam naišao na jedan tekst o Šekularu:"Mirko Barjaktarović: O Šekularu – najmanjem crnogorsko-brđanskom plemenu" objavljen u Glasniku Etnografskog muzeja br 47:

https://books.google.rs/books?id=CN6mCQAAQBAJ&q=%D0%A8%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80&source=gbs_word_cloud_r&cad=4#v=onepage&q&f=false

Nadam se da će biti od pomoći.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 30, 2017, 12:32:32 пре подне
ЦАНУ је постхумно (2014. године) објавила рад Мирка Барјактаровића о Шекулару.

У тексту који је Радон поставио, видимо, између осталог, и занимљиву тезу Ровинског у вези са Шекуларом у Љешанској нахији (о чему сам недавно овде писао), по којој су се горњезетски (љешански) Шекуларци доселили у Горње Полимље и собом понели и назив Шекулар, давши га свом новом крају.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић мај 10, 2017, 08:51:01 поподне
Са фејсбука:

(https://s13.postimg.org/ayb683553/18423005_1638825186145878_8169463574189107793_o.jpg) (https://postimg.org/image/xa8z1h48z/)image sharing sites (https://postimage.io/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo мај 10, 2017, 11:19:12 поподне
Да, то је споменик Шекуларцима изгинулим од Климената 1730. године. Ево, нешто сам раније прикупио о овом догађају:

Даша је предводио Шекуларце 1730. године, у успешном окршају са Климентима које је предводио њихов главар Вукле. Вуклеве банде су напале на шекуларске катуне на Мокрој, у намери да плене стада. Чобани који су се затекли на катуну, њих тридесетдвојица, пружили су жилав отпор Климентима, али како је ових било знатно више (60-70 људи), успело им је да их савладају. У тој борби, сви Шекуларци су изгинули (њихови киљани и данас стоје на Мокрој ), а Вукле је повео њихова стада (око 6000 оваца) ка Горњем Полимљу. Сазнавши за ово, Даша је узбунио цео Шекулар. Предвођени својим војводом, барјактаром  Комјеном Радмужевићем и Вуком Љеваком, Шекуларци су стигли Клименте преко Планинице и Ћемена, и на месту Цикуше одиграла се велика битка у којој су Шекуларци поубијали око 60 Вуклевих бораца и тако осветили своје чобане и повратили плењена стада. Вукле и један од главара климентских, Иван, дали су се у бег. Ивана "Латинина", Даша је сустигао на пољу у дну Велике, и ту га посекао, по чему је ово поље прозвано Иван-поље. Вукле је са још неколико својих ратника успео побећи преко Плавско-гусињске котлине ка Проклетијама. Војвода Даша је, са мањим одредом бираних јунака кренуо у потеру за Вуклевом групом, у намери да убије климентског вођу и тако освети сина Милана, који је био међу чобанима побијеним на Мокрој. Међутим, надомак Селца у Проклетијама, шекуларски одред је упао у заседу, и том приликом је погинуо и сам војвода Даша, његов син Богосав и још неколико Шекулараца. Остали су успели одбити напад Климената, али су одустали од даље потере за Вуклем, с обзиром да су били на климентској територији, те су сахранили своје погинуле на месту погибије и вратили се у Шекулар. Тако је тело чувеног шекуларског војводе Даше остало да почива надомак Селца у Климентима .
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук мај 11, 2017, 12:22:00 пре подне
Да, то је споменик Шекуларцима изгинулим од Климената 1730. године. Ево, нешто сам раније прикупио о овом догађају:

Даша је предводио Шекуларце 1730. године, у успешном окршају са Климентима које је предводио њихов главар Вукле. Вуклеве банде су напале на шекуларске катуне на Мокрој, у намери да плене стада. Чобани који су се затекли на катуну, њих тридесетдвојица, пружили су жилав отпор Климентима, али како је ових било знатно више (60-70 људи), успело им је да их савладају. У тој борби, сви Шекуларци су изгинули (њихови киљани и данас стоје на Мокрој ), а Вукле је повео њихова стада (око 6000 оваца) ка Горњем Полимљу. Сазнавши за ово, Даша је узбунио цео Шекулар. Предвођени својим војводом, барјактаром  Комјеном Радмужевићем и Вуком Љеваком, Шекуларци су стигли Клименте преко Планинице и Ћемена, и на месту Цикуше одиграла се велика битка у којој су Шекуларци поубијали око 60 Вуклевих бораца и тако осветили своје чобане и повратили плењена стада. Вукле и један од главара климентских, Иван, дали су се у бег. Ивана "Латинина", Даша је сустигао на пољу у дну Велике, и ту га посекао, по чему је ово поље прозвано Иван-поље. Вукле је са још неколико својих ратника успео побећи преко Плавско-гусињске котлине ка Проклетијама. Војвода Даша је, са мањим одредом бираних јунака кренуо у потеру за Вуклевом групом, у намери да убије климентског вођу и тако освети сина Милана, који је био међу чобанима побијеним на Мокрој. Међутим, надомак Селца у Проклетијама, шекуларски одред је упао у заседу, и том приликом је погинуо и сам војвода Даша, његов син Богосав и још неколико Шекулараца. Остали су успели одбити напад Климената, али су одустали од даље потере за Вуклем, с обзиром да су били на климентској територији, те су сахранили своје погинуле на месту погибије и вратили се у Шекулар. Тако је тело чувеног шекуларског војводе Даше остало да почива надомак Селца у Климентима .

Можда је у имену тог климентског главара уствари сачуван назив села из ког потиче, Vukël/Vukli (Вукљи, Вокља). Ваздушном линијом то село није сувише удаљено од Селца код кога је погинуо Даша и син му.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo мај 11, 2017, 12:31:30 пре подне
Можда је у имену тог климентског главара уствари сачуван назив села из ког потиче, Vukël/Vukli (Вукљи, Вокља). Ваздушном линијом то село није сувише удаљено од Селца код кога је погинуо Даша и син му.

Да, то је и мени падало на памет, та релација имена Вукле и братства/села Вукли.
Иначе, у предањима и народној гусларској епици има више имена под којима се наводи вођа ове дружине Климената - Осман, Вуча, исл.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 мај 11, 2017, 11:01:25 пре подне
Да, то је споменик Шекуларцима изгинулим од Климената 1730. године. Ево, нешто сам раније прикупио о овом догађају:

Даша је предводио Шекуларце 1730. године, у успешном окршају са Климентима које је предводио њихов главар Вукле. Вуклеве банде су напале на шекуларске катуне на Мокрој, у намери да плене стада. Чобани који су се затекли на катуну, њих тридесетдвојица, пружили су жилав отпор Климентима, али како је ових било знатно више (60-70 људи), успело им је да их савладају. У тој борби, сви Шекуларци су изгинули (њихови киљани и данас стоје на Мокрој ), а Вукле је повео њихова стада (око 6000 оваца) ка Горњем Полимљу. Сазнавши за ово, Даша је узбунио цео Шекулар. Предвођени својим војводом, барјактаром  Комјеном Радмужевићем и Вуком Љеваком, Шекуларци су стигли Клименте преко Планинице и Ћемена, и на месту Цикуше одиграла се велика битка у којој су Шекуларци поубијали око 60 Вуклевих бораца и тако осветили своје чобане и повратили плењена стада. Вукле и један од главара климентских, Иван, дали су се у бег. Ивана "Латинина", Даша је сустигао на пољу у дну Велике, и ту га посекао, по чему је ово поље прозвано Иван-поље. Вукле је са још неколико својих ратника успео побећи преко Плавско-гусињске котлине ка Проклетијама. Војвода Даша је, са мањим одредом бираних јунака кренуо у потеру за Вуклевом групом, у намери да убије климентског вођу и тако освети сина Милана, који је био међу чобанима побијеним на Мокрој. Међутим, надомак Селца у Проклетијама, шекуларски одред је упао у заседу, и том приликом је погинуо и сам војвода Даша, његов син Богосав и још неколико Шекулараца. Остали су успели одбити напад Климената, али су одустали од даље потере за Вуклем, с обзиром да су били на климентској територији, те су сахранили своје погинуле на месту погибије и вратили се у Шекулар. Тако је тело чувеног шекуларског војводе Даше остало да почива надомак Селца у Климентима .


 Ево шта је записао Андрија Јовићевић: "...Један од најкрвавијих догађаја из борбе Шекулараца и Климената био је негдје у средини 18. вијека. Тада су 64 Клименте ненадно напали на шекуларске катуне на Мокрој, оплијенили сву стоку и побили 31. чобана. На том мјесту и данас стоји побјено мраморје ( сада се ту налази споменик са слике, коју  је пренио Селаковић,прим.моја). Кад је глас о овој погибији ( донио га је Јосиф, син Вука Љевака, тако каже пјесма и предање, прим. моја) стигао у Шекулар, онда Вук Љевач, Даша и Комнен барјактар са Шекуларцима поћерају Клименте и пристигну их. Вук их је на Приједолу пресјекао и ту се сусрио са клименташким поглавицом Вуклом и убије га. Комнен са осталом дружином побије се са Климентима по Сејдову  Долу и изнад Велике у Цикуши и све их до једнога потуче. То се мјесто од тада назвало Цикуше, јер су рањени Клименте на томе мјесту од болова цикали. Од Климената је само утекао поглавица иван са једним другом, али Вук и њега стигне у дну Велике и погуби га. То се мјесто од тада прозвало Иван-Поље..." (Андрија Јовићевић, Плавско- гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, СКА, Српски Етнографски зборник, књига 21, Насеља српских земаља, књига 10. Београд, 1921., стр. 564- 567). Тако је писао, ни по бабу ни по стричевима, учитељ Андро - Цеклиљанин.
 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 07, 2017, 06:46:02 поподне
Како се данас сећамо пивљанских мученика, нешто слично се десило и у Шекулару октобра 1943. године, хвала Богу у много мањем обиму. Ево пар речи о томе.

Шекулар је тешко пострадао 20. октобра 1943. године, када су удружени Немци и балисти (албански "Bali combetar") из Метохије, и с њима и јединице бихорских муслимана, упали преко Мокре. Испрва је између четника и партизана који су били на положајима око Шекулара, постигнут споразум да се линија на Мокрој брани удруженим снагама. Међутим, четници су се у одсудном часу повукли, и поред споразума, а партизанска Друга далматинска бригада није успела сама да одбрани напад неупоредиво јачег непријатеља. Непријатељ је успео да упадне преко Мокре у Шекулар, прошавши Горњим Шекуларом и у рано јутро запосевши Улицу. Том приликом, Шекулар је доживео праву поару, као из турских времена, што је углавном недело балиста: убијено је 27 људи, запаљено преко 300 кућа, а Албанци су собом потерали и око 12.000 оваца и преко хиљаду говеда (већину плењене стоке Шекуларци су нешто касније успели преотети). Међу погинулим Шекуларцима, а у првом налету непријатељ је убијао и оне који су покушали пружити отпор и све друге који су им се затекли на путу, било је и четворица мојих братственика Бабића: стари ратник Илија-Ико Минин, браћа Алекса-Лујо и Крсто Пунишини, и Љубомир-Љубо Станишин.

Иако је Шекулар имао добро организовану племенску милицију са око 300 наоружаних људи, напад су дочекали потпуно неспремни. Разлог је био што је вођа шекуларских четника, Лешо Дашић, нешто пре овог напада Шекуларцима говорио да има поуздане гаранције да их Немци неће напасти.

Очевици овог догађаја (разговарао сам с тројицом старина пре неколико година, који су тада били дечаци) причају како су се албански балисти улогорили у Улици, на зборном месту Шекулараца, да одморе. Групе њих су ишле по кућама и отимале стоку од мештана. Након првог удара, више није било убистава и насиља (можда знато што су знали да им Шекуларци не би остали дужни), али су људи били престрашени, јер су многи остали код својих кућа затечени непријатељским упадом (део се некако успео склонити у шумске збегове), с обзиром да се напад догодио изненада у рану зору. Неке жене су мушку ђецу на брзину облачиле у хаљинице и стављале им мараме на главе да изгледају као девојчице, у страху да ће их Албанци убити... Међутим, непријатељ је убрзо напустио Шекулар.

Предисторија догађаја је капитулација Италије у Другом светском рату. Док је Црна Гора била под италијанском окупацијом, број жртава је био минималан, захваљујући италијанској краљици Јелени (жени краља Виторија Емануела, кћери краља Николе). Тако је било и у Шекулару. Међутим, ствари су се погоршале након капитулације Италије. Немачка војска је ужурбано преузимала италијанску интересну зону, да би запосели територију коју је напуштала италијанска војска, као и њихово наоружање, да не падне у руке партизанима и четницима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 08, 2017, 10:18:18 поподне
Свједок  догађаја Голуб  Бракочевић забиљежио је поред погинулих четворице Бабића:"Михаило, Стефан, Стојан, Миљан, Милован, Гавро и Божина Радевић, Драгоје, Радош, Анђа, Стана и Јанићије Спалевић, Лакић Ђоровић, Новак и Радош Рмуш, Арсеније Дашић, Никола Балевић, Павле Кукаљ, Михаило Маслар, Стефан Лекић, Иконија Булић, Радосав  Балевић и Реља Пантовић, а рањене Јелица Лабудовић и Илинка Бабић."
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 09, 2017, 08:19:04 пре подне
Да, заборавио сам да поменем, од мојих братственика, Лакића Ђоровића.
Кажем од мојих братственика, јер се Лакић доследно до краја живота презивао Бабић.

Ђоровићи су огранак Бабића, од Ђорђија - Ђора Бабића (19. век). Од њега у Шекулару има доста потомства. Они су све до почетка 20. века носили презиме Бабић, а као огранак („трбушчић“) звали су их „Ђоровићи“. Међутим, један од ових „Ђоровића“ почео се 1924. године тако писати као да му је то званично презиме. Кажу да је тиме хтео истаћи посебност свог огранка, због великих јунаштава Ђоровића у ратовима 1912-18. Један за другим, поведени својим рођаком, сви потомци Ђорови су почели узимати ново презиме, тако да су се они током 1920-их година сасвим издвојили као посебан род Ћетковића (односно огранак Бабића). Једино Лакић Илијин никада није хтео мењати презиме, и до краја живота (погинуо је тог 20. октобра 1943) писао се као Бабић.

Међутим, братственици су му подигли надгробни споменик на којем пише - Лакић Ђоровић.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 22, 2017, 09:23:55 поподне
(https://s2.postimg.org/41arm20v9/DNK1.jpg) (https://postimg.org/image/41arm20v9/)

(https://s2.postimg.org/ywryd78bp/DNK2.jpg) (https://postimg.org/image/ywryd78bp/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 22, 2017, 09:34:20 поподне
Dobro sam se namučio sa postavljanjem ovih fotografija. Nadam se da će neko obrisati prethodne, neuspjele, pokušaje.
Ima li Šekulara u ovoj legendi koju sam našao u djelu STARI TRG I RUDNIK BRSKOVO Radomira P. Guberinića?
Hvala !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 22, 2017, 09:38:12 поподне
Крај о којем се у легенди говори није баш близу Шекулара. И не помиње се Шекулар нигде, ни изричито нити у неким назнакама.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 22, 2017, 09:41:32 поподне
А нисам чуо ни да у Шекулару постоји слична прича.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 22, 2017, 10:00:54 поподне
Nije Šekular ni daleko od mjesta koja se pominju u legendi, no to nije bitno. Otkud katoličanstvo u Gornjem Polimlju? Ima li sada potomaka tih "latina"? itd.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Ранко Бубања јун 22, 2017, 10:32:58 поподне
Nije Šekular ni daleko od mjesta koja se pominju u legendi, no to nije bitno. Otkud katoličanstvo u Gornjem Polimlju? Ima li sada potomaka tih "latina"? itd.

Самоград се налази на средини пута између Бијелог Поља и Берана и прилично је удаљен од Шекулара. Околна села око Самограда су Брзава, Бубање, Пријелози, Заком, Заград, Рујишта. Нема католика у овим селима која су насељена искључиво православцима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 22, 2017, 10:54:21 поподне
 Добродошао Voljeni od Boga!
   Шекуларско војводство и легендарни војвода  Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи  војвода  Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска  зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...)  постоји топоним Шекуларевине.  То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
 Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
 Шекулар и  Будимља нијесу далеко.  Од  Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских  Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
 Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
 Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.
 
 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 22, 2017, 10:57:27 поподне
Ranko, Radomir P. Guberinić piše da su baš na tim lokacijama živjeli "latini" i da postoji lokacija koja se i danas zove Biskupovine. On srednjovjekovno Brskovo smješta u Brzavi pa je podnaslov ovog njegovog djela TRG BRSKOVO NA LIMU A NE NA TARI. Nadam se da će me neko instruirat kako da postavljam fotografije na ovom forumu a da budu čitljive? Fotografisat ću stranice njegove knjige i postavljati kao argumentaciju. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 22, 2017, 11:05:15 поподне
Hvala Vidoje. I ja sam rastao na Luge pored hotela Berane i igrao se na Rudešu i na prostoru gdje je bila Ciglana. Na ovom forumu, u ovoj temi, se moglo pročitat da su neki Babići iz Šekulara otišli u Kaludar a u defterima se vidi da sa javlja karakteristično ime Pavel i u Kaludri i u Šekularu.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 22, 2017, 11:07:59 поподне
Самоград се налази на средини пута између Бијелог Поља и Берана и прилично је удаљен од Шекулара. Околна села око Самограда су Брзава, Бубање, Пријелози, Заком, Заград, Рујишта. Нема католика у овим селима која су насељена искључиво православцима.
Ранко све је тако данас, како си рекао. Нема сада католика  на простору Горњег Полимља, осим у Гусињу ( и пар мјеста у околини) - Албанци. Ако је постојао ( а то је тачно) Латин Жупан, значи да је било и његове пастве. Чини ми се да у Бубњама постоји топоним Бискуповине.  Тих топонима има још у долини лима, од плава и Гусиња до увора у Дрину, Бихору и Коритима и  литература зна за њих. Ја нијесам вјешт да то пренесем као слику... Не можемо данашњу ситуацију преносити у прошлост.  Шта се деслио са тим становништвом (прелазак у православље, касније у ислам, селидба у друге крајеве) је дуга и друга прича.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Ранко Бубања јун 22, 2017, 11:11:23 поподне
Ranko, Radomir P. Guberinić piše da su baš na tim lokacijama živjeli "latini" i da postoji lokacija koja se i danas zove Biskupovine. On srednjovjekovno Brskovo smješta u Brzavi pa je podnaslov ovog njegovog djela TRG BRSKOVO NA LIMU A NE NA TARI. Nadam se da će me neko instruirat kako da postavljam fotografije na ovom forumu a da budu čitljive? Fotografisat ću stranice njegove knjige i postavljati kao argumentaciju.

Самоград је скупина 4 огромне стијене које окружују омању зараван. Тамо су вршена ископавања и пронађени су остаци цркве. Унутар Самограда подигнута је црква брвнара посвећена светом Панталејмону. Ту борави и једна монахиња. Прошле године сам свраћао. На Брзави у близини цркве посвећене светом Томи налази се топоним Бискуповина. О томе имаш и нешто мало код Лутовца ''Бихор и Корита''. Што се тиче да је трг Брсково био смјештен на Брзави (да бих дошао до Бубања морам да пређем преко Брзаве) то је толико убједљиво као када бих тврдио да се Троја налази у близини Подгорице.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 22, 2017, 11:20:01 поподне
Самоград је скупина 4 огромне стијене које окружују омању зараван. Тамо су вршена ископавања и пронађени су остаци цркве. Унутар Самограда подигнута је црква брвнара посвећена светом Панталејмону. Ту борави и једна монахиња. Прошле године сам свраћао. На Брзави у близини цркве посвећене светом Томи налази се топоним Бискуповина. О томе имаш и нешто мало код Лутовца ''Бихор и Корита''. Што се тиче да је трг Брсково био смјештен на Брзави (да бих дошао до Бубања морам да пређем преко Брзаве) то је толико убједљиво као када бих тврдио да се Троја налази у близини Подгорице.
   
Ето, кад пишеш по сјећању, погријешиш, те Бискуповину (е) умјесто на Брзаву, смјестих у Бубање.  Ранко, то је твој крај.
 Сјећам се да је на  ту књигу Р. Губеринића, било реаговања.  Он је пуно тога написао, иако није био историчар по образовању. Но нека се чују и друга мишљења
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: симо јун 22, 2017, 11:35:18 поподне
(https://s2.postimg.org/41arm20v9/DNK1.jpg) (https://postimg.org/image/41arm20v9/)

(https://s2.postimg.org/ywryd78bp/DNK2.jpg) (https://postimg.org/image/ywryd78bp/)

Ови наводи око Латина и Самограда су интересантни због резултата Мараша из Мојстира за које сам својевремено претпостављао саско поријекло.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=57.msg20429#msg20429

"Не знам да ли смо спомињали раније, али твоји Мараши из Мојстира који кажу да су поријеклом Васојевићи, заправо ништа погрешно не причају о свом поријеклу. Они додуше нису Васојевићи по крви, али су зато из области Васојевића из села Пријелоге југозападно од Бијелог поља. Тамо се зна за старинце Мараше који су отишли пут Рогозне. Чак у том селу постоји и крај Мојстириште, па треба видјети да ли је то повезано са вашим Мојстиром.

Мени је било интересантно што вас тај топоним Мојстир прати. Недалеко од Пријелога је и манастир Мајсторовина, а у самом селу Пријелогу је стари средњовјековни град Самоград (Божији град). Не тако далеко (око 20км) ваздушном линијом од Пријелога је и средњовјековни рудник Брсково. Због свега овога, а и славе Михољдана, за твоје резулатате  сам претпостављао неко рударско, саско поријекло. Поготово јер су Остојићи из Срезојеваца, теби генетски блиски, такође познати као мајстори и поријеклом из Осата, још једног рударског краја.

Генетско поријекло је и у једном и другом случају германско. За разлику од Z58, која је више западногерманска грана, I1-M227 више вуче ка сјевероистоку, сјеверу Њемачке, Пољске, Пруске и Балтика.

Као што видиш и сам, грана М227 није толико бројна и слабо је препознатљива, тек предстоји да се детаљније испита."
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 23, 2017, 12:10:58 пре подне
Simo, uprvo sam zbog tih Sasa postavio ovu legendu za analizu. I u Šekularu i oko Brzave se javlja svjedočenje da je bilo katolika, "latina". I u Šekularu i okolo Brzave se u defterima javljaju imena poput Pavel. Na obije lokacije se javljaju toponimi koji upućuju na zapadnoslavenske jezike a znamo da Jireček tvrdi da su Sasi na ove prostore došli iz Spiša, danas u Slovačkoj. Volio bih da neko pokrene temu o Sasima a na ovom mjestu sam htio da isprovociram i neka druga razmišljanja o Šekularu.
Samo da napomenem da ja nisam istoričar, ni amater istoričar, jednostavno se zabavljam istražujući porijeklo svojeg prezimena pa su moguće i grublje greške u mojim pisanjima.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 23, 2017, 09:53:26 пре подне
 Исправка - Жупан је носилац световне власти.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: aleksandar I јун 23, 2017, 10:03:28 пре подне
Na obije lokacije se javljaju toponimi koji upućuju na zapadnoslavenske jezike a znamo da Jireček tvrdi da su Sasi na ove prostore došli iz Spiša, danas u Slovačkoj..

Није баш Шекулар, али помињање тврђава Спиш ми је интересантно!

Из Словачке, а једно вријеме прије одласка у САД, у Спишу је живјела поридица Поповић (понекад се може наћи скраћена верзија Попи).

Ево тестираног под бројем N16360 Popovich/Friedman Jan Popovits, 1749, Brutovce,Spis, Slovakia
Позитиван је на S17250. Да ли је нешто даље тестирао не зна се. Својевремено сам размијенио пар порукуа са његовом сестром.
Она је тад написала:

Zapolsky left Croatia and came to Brutovce and for a while lived in the famous Spis Castle.   My research seems to indicate (my/our)  very earliest ancestors were likely part of Zapolsky caravan out of Croatia into the Spis Region


Е сад временска раздобља се не слажу, мислим на долазак саских рудара на ова подручја, али ко зна?


Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 23, 2017, 02:55:55 поподне
    Шекуларско војводство и легендарни војвода  Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи  војвода  Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска  зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...)  постоји топоним Шекуларевине.  То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
 Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
 Шекулар и  Будимља нијесу далеко.  Од  Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских  Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
 Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
 Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.
 
 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму.

Видоје, Брзава је Шекулару близу колико и Колашин или Рожаје. Не може се рећи да је баш суседство. Нарочито у крајевима где је терен такав какав је у нашем завичају.

То што су људи из Шекулара ишли планинским путевима до Берана, није ништа необично. Мени су причали да у време кад су Шекуларци престали ићи на пазар у Беране и Плав након 1878. године, да не би долазили у сукоб с локалним муслиманима, наши су људи одлазили на пазар чак у Подгорицу и Скадар.

Чињеница да је Петар Шекуларац управљао Будимљом и имао двор на Рудешу не значи и да су Шекуларци живели у Будимљи, још мање на Брзави. То потврђује и чињеница да је, након турских освајања 1455. године, престала свака власт Шекулараца у Будимљи, а Шекулар сведен на оно што је и данас (тако и пописан дефтером 1485. године). Што показује где је живело племе.

Мислим да је "Шекуларско војводство" каснија конструкција, из времена кад су Шекуларци покушавали да се прошире на околне запустеле крајеве (крај 17, прва половина 18. века), па су то правдали чињеницом да је то све некада било шекуларско, самим тим што је том облашћу управљао војвода Петар.

Жупа Будимља није била у саставу Шекулара, већ је шекуларски главар био војвода у Будимљи. Постављањем Петра Шекуларца за војводу у некој жупи не значи аутоматски да је та жупа постала саставни део територије војводиног племена. Па, тако ни становништво племена (вероватно) нема много везе са Будимљом и Брзавом...

Некадашње присуство Латина и Мацура у Шекулару није спорно. Неки ДНК резултати из Шекулара можда баш вуку на страну да је ту било католика досељених из рударских крајева Средње Европе, и то знатно касније од Мацура, а након црквеног раскола.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 23, 2017, 03:00:32 поподне
I u Šekularu i okolo Brzave se u defterima javljaju imena poput Pavel. Na obije lokacije se javljaju toponimi koji upućuju na zapadnoslavenske jezike a znamo da Jireček tvrdi da su Sasi na ove prostore došli iz Spiša, danas u Slovačkoj.

Ево тестираног под бројем N16360 Popovich/Friedman Jan Popovits, 1749, Brutovce,Spis, Slovakia
Позитиван је на S17250.

Na ovom forumu, u ovoj temi, se moglo pročitat da su neki Babići iz Šekulara otišli u Kaludar a u defterima se vidi da sa javlja karakteristično ime Pavel i u Kaludri i u Šekularu.


Како је кренуло, испоставиће се да смо потомци средњевековних словачких рудара  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 23, 2017, 03:30:11 поподне
Видоје, Брзава је Шекулару близу колико и Колашин или Рожаје. Не може се рећи да је баш суседство. Нарочито у крајевима где је терен такав какав је у нашем завичају.

То што су људи из Шекулара ишли планинским путевима до Берана, није ништа необично. Мени су причали да у време кад су Шекуларци престали ићи на пазар у Беране и Плав након 1878. године, да не би долазили у сукоб с локалним муслиманима, наши су људи одлазили на пазар чак у Подгорицу и Скадар.

Чињеница да је Петар Шекуларац управљао Будимљом и имао двор на Рудешу не значи и да су Шекуларци живели у Будимљи, још мање на Брзави. То потврђује и чињеница да је, након турских освајања 1455. године, престала свака власт Шекулараца у Будимљи, а Шекулар сведен на оно што је и данас (тако и пописан дефтером 1485. године). Што показује где је живело племе.

Мислим да је "Шекуларско војводство" каснија конструкција, из времена кад су Шекуларци покушавали да се прошире на околне запустеле крајеве (крај 17, прва половина 18. века), па су то правдали чињеницом да је то све некада било шекуларско, самим тим што је том облашћу управљао војвода Петар.

Жупа Будимља није била у саставу Шекулара, већ је шекуларски главар био војвода у Будимљи. Постављањем Петра Шекуларца за војводу у некој жупи не значи аутоматски да је та жупа постала саставни део територије војводиног племена. Па, тако ни становништво племена (вероватно) нема много везе са Будимљом и Брзавом...

Некадашње присуство Латина и Мацура у Шекулару није спорно. Неки ДНК резултати из Шекулара можда баш вуку на страну да је ту било католика досељених из рударских крајева Средње Европе, и то знатно касније од Мацура, а након црквеног раскола.



 Небо, ја Брзаву ниђе не поменух у контексту ове твоје интерпретације. Брзаву сам поменуо у вези топонима Бискуповине, и исправио грешку да су Бискуповине у Бубањама, како је то и објаснио познавалац тог терена Ранко Бубања.
 Будимљу и Шекулар повезује  топоним Шекуларевине и дворац војводе Петра Шекуларца.
 Откуд Шекуларци у Жупском Александровцу са хг Е V13 ? И они силни исељени родови са славом Св. Јован и приславом  Св. Илија? Једини одговор је са територије бившег шекуларског војводства, које је шире од   " девет села међу девет брда" ( Голуб Бракочевић), у који простор су  Шекуларци  стијешњени,  услијед борбе са  сусједним  брђанским племенима, који су као своје покровитеље имали  моћне Шабанагиће и друга агаларска братства. Можда гријешим?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 23, 2017, 03:38:48 поподне
 Дуго, дуго до доласка комунистичке власти, осим планинских путева од Шекулара до Гусиња, Скадра, касније  Плава, Андријевице, Берана (насталих 1862.год.) и није било.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 23, 2017, 03:48:48 поподне

Како је кренуло, испоставиће се да смо потомци средњевековних словачких рудара  ;)

 Да се унесе мало "динамике", пред одлазак на годишње одморе.
 Било како било, у Горњем Полимљу осим старих  шекуларских родова и шекуларских Дробњака, који су I2 динарик ( сјевер  или југ)  не знам да има међу досад тестираним?  Ту су и  Бубање, Гурешићи.  У сусједству у Бихору Кочани... Коначну ријеч ће рећи генетичка генеалогија!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 23, 2017, 04:04:48 поподне
Дуго, дуго до доласка комунистичке власти, осим планинских путева од Шекулара до Гусиња, Скадра, касније  Плава, Андријевице, Берана (насталих 1862.год.) и није било.

 Заборавих Пећ и пут преко Ругове.  Гусиње сједиште нахије, у Скадру везир, у Пећи Махмутбеговићи, Плав у засјенку Гусиња, Андријевица  ( почетак вођеница и хан Андрије Кршикапе, има и других прича), Беране ( почеше синови проћераних  Пашића из Гусиња). Толико о путевима у вријеме турске власти.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 23, 2017, 04:09:08 поподне
Било како било, у Горњем Полимљу осим старих  шекуларских родова и шекуларских Дробњака, који су I2 динарик ( сјевер  или југ)  не знам да има међу досад тестираним? 

Има: Величани (Черини) динарик јужни, Савић из Пепића - северни.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 23, 2017, 10:05:06 поподне
Даље од Пепића код Мурине није било католика то јест Албанаца. Ту је до 1912 била етничка граница између Албанаца и Срба.

Сви Албанци су дошли као католици а 1912 били су остали једино Цурановићи (Curanaj) у Вишњево код Гусиња и Марковићи (Маркај) у Пепиће. Ових у Пепиће су били само једна кућа.

Ја за приче да је било Албанца даље према Беранама, нисам чуо а нема ни у литатури.

Прије 1912 су из Цецуна потиснути последни Клименти и населили су се као католици у Богајиће код Плава. Ту су исламизирани и данас се презивају Цецуњанин, то је велико братство и данас су Бошњаци.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јун 23, 2017, 10:09:17 поподне
Заборавих Пећ и пут преко Ругове.  Гусиње сједиште нахије, у Скадру везир, у Пећи Махмутбеговићи, Плав у засјенку Гусиња, Андријевица  ( почетак вођеница и хан Андрије Кршикапе, има и других прича), Беране ( почеше синови проћераних  Пашића из Гусиња). Толико о путевима у вријеме турске власти.

До средине 19 века постојала су само три вароши на територији која се описује:

Гусиње, Рожаје и Пећ. Андријевица и Беране нису постојали а Плав је био село.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јун 23, 2017, 11:27:15 поподне
До средине 19 века постојала су само три вароши на територији која се описује:

Гусиње, Рожаје и Пећ. Андријевица и Беране нису постојали а Плав је био село.

  Тачно тако.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јун 24, 2017, 08:12:56 поподне
Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.

 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму.[/b]
Evo još nešto o tim crkvama što su lećele :)
(https://postimg.org/image/6mtwyds2f/)
(https://postimg.org/image/rxrh2na6v/)
(https://postimg.org/image/ycqhzbgwn/)
Ima smisla ime Šekular dovesti u vezu sa statosom crkve !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 24, 2017, 11:53:33 поподне
Ima smisla ime Šekular dovesti u vezu sa statosom crkve !

Мени се све више чини да је најсмисленија она прича о пореклу назива од Szeklervar (писано је о томе раније). Секељи су могли доћи као рудари или као плаћенички одреди, и имати своје седиште у планинама у Горњем Полимљу.
Једино не знам како би се у то могао уклопити онај некадашњи Шекулар у близини Гољемада у Љешанској нахији...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 01, 2017, 02:45:27 поподне
Како је Шекулар остао без Шекуларске ријеке, воде, пастрамке, путева… и побуна Шекулараца (април, јун 2016, фебруар 2017):

https://www.youtube.com/v/7Nfs5zACYFc

https://www.youtube.com/v/hHtHzohM4lE

https://www.youtube.com/v/VxwhO2ztltM

Министарка ћера своје, инструментализација, прописи и сл, и узалуд је слика са лица мјеста…
Добро каже власник пилане, Бракочевић, - „зна се ко добија“.

Баба Рада једино прећера са Давидовићима, - најчувеније братство у Шекулару  :D
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: ДушанВучко август 01, 2017, 06:05:12 поподне
Мени се све више чини да је најсмисленија она прича о пореклу назива од Szeklervar (писано је о томе раније). Секељи су могли доћи као рудари или као плаћенички одреди, и имати своје седиште у планинама у Горњем Полимљу.
Једино не знам како би се у то могао уклопити онај некадашњи Шекулар у близини Гољемада у Љешанској нахији...
https://www.familytreedna.com/public/HungarianBukovinaSurnames?iframe=ycolorized
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак август 01, 2017, 06:33:10 поподне
Како је Шекулар остао без Шекуларске ријеке, воде, пастрамке, путева… и побуна Шекулараца (април, јун 2016, фебруар 2017):

https://www.youtube.com/v/7Nfs5zACYFc

https://www.youtube.com/v/hHtHzohM4lE

https://www.youtube.com/v/VxwhO2ztltM

Министарка ћера своје, инструментализација, прописи и сл, и узалуд је слика са лица мјеста…
Добро каже власник пилане, Бракочевић, - „зна се ко добија“.

Баба Рада једино прећера са Давидовићима, - најчувеније братство у Шекулару  :D
Жалосно. Овако нешто чека и моју Буковицу. План је да се извор, Глава Буковице, каптира а онда уз помоћ пумпи одведе на Жабљак за снабдевање града водом. Само ће се вишак преливати у старо корито. А она је жила куцавица Горње и Доње Буковице, Тимара и Тушиње. Још планирају да између Тушиње и Тимара направе брану и мало језеро. Џабе петиције, џабе побуна јер је један од бивших председника општине Шавник то одавно одлучио.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол август 01, 2017, 07:20:20 поподне
За разматрање ие могућност, да Шекулар име носи по келтском племену Siculotae (Старе Рашкa), кое веома на ердељске Siculi / Секеље личи

(http://i65.tinypic.com/1zy8zzl.jpg)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2237.msg59193#msg59193

Ставка коиа томе иде у прилог, ие днк сличност Секеља и Албанаца (заедничка средњоевропска J2b-M241?)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.msg16378#msg16378


Интригантно - у контексту Ћића, да се Сикули/ Секељи именуиу и - Ciculi

(http://i.imgur.com/r8GXka4.png)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук август 01, 2017, 07:48:45 поподне
За разматрање ие могућност, да Шекулар име носи по келтском племену Siculotae (Старе Рашкa), кое веома на ердељске Siculi / Секеље личи

(http://i65.tinypic.com/1zy8zzl.jpg)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2237.msg59193#msg59193

Ставка коиа томе иде у прилог, ие днк сличност Секеља и Албанаца (заедничка средњоевропска J2b-M241?)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.msg16378#msg16378


Интригантно - у контексту Ћића, да се Сикули/ Секељи именуиу и - Ciculi

(http://i.imgur.com/r8GXka4.png)

На овој мапи плавом бојом нису приказана келтска племена, већ делмато-панонска (по Катичићевој подели јединствене илирске групе језика, постоје венето-либурнски (блиски италским језицима), делмато-панонски и илирски у правом смислу). То се види и по томе што су Делмати, несумњиво илирско племе, приказани плавом бојом, али осим њих и Десидијати, Мезеји, Бреуци (племена која су учествовала у великом Илирско-панонском устанку); дакле делматско-панонска племена су плава (иако је локације многих погрешио, а грешком је унео и келтске Скордиске и то на погрешну локацију, негде око Тузле где они никада нису потврђени), "права" илирска су црвена док су жутом бојом приказана венетска, норичка, хистријска и либурнска племена.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Иван Вукићевић септембар 14, 2017, 03:57:36 поподне
С обзиром да је овај резултат доста битан за Шекулар, поставићу га и на овој теми:

Новалић, Нови Пазар, пореклом из Лагатора код Петњице, I-PH908

Родоначелник Новалића је Ново Вукајловић из Азана који је прешао на ислам и преселио се у суседно муслиманско село Лагаторе. Захваљујући овом резултату, утврђена је хаплогрупа Азанаца. Од родова на српском ДНК пројекту из Црне Горе су им најближи Никшићи, од њиховог модала се разликују на 2 од 23 доступна маркера. Азанци су према једном предању из Шекулара, а према другом из Озринића, међутим из тих племена нема братстава која су им сродна. Деле се на Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. 1914. их је било 28 кућа у Азанама, а 60-их 42 куће. Сви славе Јовањдан, сем дела Луковића који су исламизовани.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 14, 2017, 08:12:29 поподне
С обзиром да је овај резултат доста битан за Шекулар, поставићу га и на овој теми:

 Поведен за  академиком М. Лутовцем, Вулем Поповићем, предањима Шекулараца и Азанаца, и причама које сам слушао, ја сам наведена презимена   ставио у презименик Шекулара.   
Чуо сам и ређи дио приче ( и љетос у Црној Гори, мада нијесам био на сјеверу) да нијесу сви родови у Азанама поријеклом из Шекулара (једно предање). Ништа необично и Азанци су разнородни.
 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo септембар 14, 2017, 08:26:09 поподне
Реално, нема никаквих доказа да су Вукајловићи из Шекулара.
За сада, ни утврђена хаплогрупа не иде у том правцу.
Мада, ко зна. Временом, можда ће неки резултат показати везу са Шекуларом.
До тад, мислим да су Вукајловићи старинци у свом крају.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 14, 2017, 10:28:28 поподне
Реално, нема никаквих доказа да су Вукајловићи из Шекулара.
За сада, ни утврђена хаплогрупа не иде у том правцу.
Мада, ко зна. Временом, можда ће неки резултат показати везу са Шекуларом.
До тад, мислим да су Вукајловићи старинци у свом крају.
Небо, све је могуће, кад су у питању ХГ. Неспорно је , да постоје везе Шекулара и Азана.
 Теби је добро познато и предање да су становници Азана добили ферман од турског цара "на земљу", као и Шекулар "у доба војводе Петра Шекуларца". Војвода Петар Шекуларац је "тражио да се ослободе сваке дажбине Азане и Заграђе гдје су биле удате његове одиве" (М. Лутовац).  Писали су о томе А. Јовићевић, М. Дашић, М. Барјактаровић и други.  Ко је од кога: од Вукајловића или од Поповића  причали смо о томе.  То је записао  М. Лутовац. Има и других прича.  Поповићи из Азана ( и ови у Сувом Долу) држе да су из Шекулара и то од Вука Љевака. То ће  сваки Поповић из ових мјеста испричати.  Један правац кретања родова из Шекулара преко Полице, Љешнице и Азана иде у Корита ( Новчићи, од Дашића,)  сјенички крај и даље ка  другим дјеловима Србије: Дашића има у Штављу, Поповића у Сувом Долу, Шекулараца  (презиме) са славом Свети Врачи, има и твојих Ћетковића ( али су отишли ка Топлици)... Има и других, слажем се да једино тестирање, то може да потврди или демантује.  Моја маленкост је била у Азанама, додуше давно.  Азанци нијесу били чифчије, као ни стари Шекуларци и шекуларски Дробњаци ... Село Азане је  православно, окружено селима настањеним  Муслиманима- Бошњацима.  Била је само једна породица, муслиманска  са презименом Бошњак, досељена као мухаџири у 19.вијеку и касније  једна кућа Шаботића на купљеном земљишту.  Много су се исељавали, посебно у Србију. Данас их је  мало остало. Познајем, многе Азанце. али оне који живе у Црној Гори. Вјероватно их има  у Београду?   Можда неко налети, да се тестира.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 18, 2017, 08:04:51 поподне
 Недавно је објављено друго допуњено издање књиге "Родослов братства Лабудовића из Шекулара општина Беране Црна Гора".
  Прво издање из 1998.г. написао је Радивоје Јанка Мира Милошева Лабудовић (р. 1933.г), наставник српскохрватског језика - југословенске књижевности и руског језика- руске књижевности, једно вријеме директор ОШ"Вукајло Кукаљ" у Шекулару, просвјетни савјетник (надзорник), угледни просвјетни и друштвенополитички радник Горњег Полимља: Шекулара и Берана...
 Друго допуњено издање написано је као наставак издања из 1998.г. Аутор допуне је Влајко Драгутина (Ноја) Лабудова Лабудовић (р.1957.г), културни прегалац Шекулара и Берана.
 Прво издање настављено је текстом о свим братственицима, одивама, ожењеним, удатим, рођеним и умрлим послије 1998.г.
 Дат је графички приказ родослова братства Лабудовић из Шекулара.
 Књига је драгоцјен прилог историји племена и краја Шекулар и Шекулараца, посебно Вукољеваковића (потомака  знаменитог Вука Љевака, непокорног кнеза Шекулара ) чији дио су и Лабудовићи - Живковићи из Шекулара.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga септембар 18, 2017, 11:16:59 поподне
Небо, све је могуће, кад су у питању ХГ. Неспорно је , да постоје везе Шекулара и Азана.
 Теби је добро познато и предање да су становници Азана добили ферман од турског цара "на земљу", као и Шекулар "у доба војводе Петра Шекуларца". Војвода Петар Шекуларац је "тражио да се ослободе сваке дажбине Азане и Заграђе гдје су биле удате његове одиве" (М. Лутовац).  Писали су о томе А. Јовићевић, М. Дашић, М. Барјактаровић и други.  Ко је од кога: од Вукајловића или од Поповића  причали смо о томе.  То је записао  М. Лутовац. Има и других прича.  Поповићи из Азана ( и ови у Сувом Долу) држе да су из Шекулара и то од Вука Љевака. То ће  сваки Поповић из ових мјеста испричати.  Један правац кретања родова из Шекулара преко Полице, Љешнице и Азана иде у Корита ( Новчићи, од Дашића,)  сјенички крај и даље ка  другим дјеловима Србије: Дашића има у Штављу, Поповића у Сувом Долу, Шекулараца  (презиме) са славом Свети Врачи, има и твојих Ћетковића ( али су отишли ка Топлици)... Има и других, слажем се да једино тестирање, то може да потврди или демантује.  Моја маленкост је била у Азанама, додуше давно.  Азанци нијесу били чифчије, као ни стари Шекуларци и шекуларски Дробњаци ... Село Азане је  православно, окружено селима настањеним  Муслиманима- Бошњацима.  Била је само једна породица, муслиманска  са презименом Бошњак, досељена као мухаџири у 19.вијеку и касније  једна кућа Шаботића на купљеном земљишту.  Много су се исељавали, посебно у Србију. Данас их је  мало остало. Познајем, многе Азанце. али оне који живе у Црној Гори. Вјероватно их има  у Београду?   Можда неко налети, да се тестира.

Раде, постоји нека веза између Шекулара и неких родова у Бихору и без тога што су неки шекуларци долазили у Хазане и околна села, и та веза неких бихорских родова није само са Шекуларом већ и неким родовима около. Тренутно је рано да кажем више о томе, још неке ствари треба провјерити, Ти знаш да се ја интересујем само за своје презиме па ако нешто сазнам о другим добро је. Пронашао сам нека подударања мојег браства и Девића али о томе у имбоксу. Архитекта др. (Горан Девић из Београда и ја смо били у истом разреду у гимназији, комшија  и дружили смо се.) Замолио бих те да ми набројиш крсне славе родова од Шекулара до Бихора, са десне стране Лима. Још ми ниси ништа нашао за Муја Шекуларца који је држао хан у Врбици све до краја Другог свјетског рата. Поздрав !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: filipi септембар 19, 2017, 10:35:25 пре подне
Раде, постоји нека веза између Шекулара и неких родова у Бихору и без тога што су неки шекуларци долазили у Хазане и околна села, и та веза неких бихорских родова није само са Шекуларом већ и неким родовима около. Тренутно је рано да кажем више о томе, још неке ствари треба провјерити, Ти знаш да се ја интересујем само за своје презиме па ако нешто сазнам о другим добро је. Пронашао сам нека подударања мојег браства и Девића али о томе у имбоксу. Архитекта др. (Горан Девић из Београда и ја смо били у истом разреду у гимназији, комшија  и дружили смо се.) Замолио бих те да ми набројиш крсне славе родова од Шекулара до Бихора, са десне стране Лима. Још ми ниси ништа нашао за Муја Шекуларца који је држао хан у Врбици све до краја Другог свјетског рата. Поздрав !
Devici iz Sekulara su CTS10228>S17250>Y4882>A1328
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga септембар 19, 2017, 09:31:59 поподне
Devici iz Sekulara su CTS10228>S17250>Y4882>A1328

Genetska bliskost ne podrazumijeva samo podudarnost haplogrupa !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Jelic септембар 19, 2017, 09:33:04 поподне
Genetska bliskost ne podrazumijeva samo podudarnost haplogrupa !

Него шта онда подразумева?

То што ти је нека баба била од Девића?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: filipi септембар 19, 2017, 10:21:06 поподне
Genetska bliskost ne podrazumijeva samo podudarnost haplogrupa !
Ok,mislio sam da ne znas za ovu informaciju pa sam ti zato skrenuo paznju.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 19, 2017, 11:14:11 поподне
Раде, постоји нека веза између Шекулара и неких родова у Бихору и без тога што су неки шекуларци долазили у Хазане и околна села, и та веза неких бихорских родова није само са Шекуларом већ и неким родовима около. Тренутно је рано да кажем више о томе, још неке ствари треба провјерити, Ти знаш да се ја интересујем само за своје презиме па ако нешто сазнам о другим добро је. Пронашао сам нека подударања мојег браства и Девића али о томе у имбоксу. Архитекта др. (Горан Девић из Београда и ја смо били у истом разреду у гимназији, комшија  и дружили смо се.) Замолио бих те да ми набројиш крсне славе родова од Шекулара до Бихора, са десне стране Лима. Још ми ниси ништа нашао за Муја Шекуларца који је држао хан у Врбици све до краја Другог свјетског рата. Поздрав !
  Крсне славе родова у Шекулару су: Стари слој Шекулараца: Дашићи, Рмуши, Булићи  ( потомци војводе Даше), Бракочевићи ( Бошковићи у Беранама, Лазовићи у Грачаници код Андријевице, Протићи, Савовићи- Савићи, Хаџипоповићи у Пећи) Ивановићи; Живковићи, Поповићи, Лабудовићи; Јашовићи, Шарићи, Божовићи; Матовићи -у оквиру њих се издвајају Гојковићи,( потомци кнеза Вука Љевака). Радмужевићи (потомци Радмужа) сродан Комнену барјактару: 
 Кукаљи, Лекићи, Спалевићи, Маслари ( Милетићи, Бошковићи, Негојевићи), Кењићи, Томовићи. Сви ови славе Св. Јована 20.јануара.
Ћетковићи (по предању шекуларски Дробњаци): Алексићи, Бабићи, Девићи, Ђоровићи, Пантовићи, Вајмеши (  више се тако не презивају у Шекулару) славе Ђурђев дан. Болевићи славе Св.Јована. Балевићи Св. Николу, Портићи Св. Враче.  Васојевићи, досељени средином 19.вијека  у село Мезгале, послије падања на крв Љеворечана  са   Мезгаљанима, славе Аранђеловдан, што славе и са њима досељени  Давидовићи( старином Пипери). Извинио бих се, ако сам неко презиме изоставио.
  Мујо Шекуларац, који је држао хан у Врбици, требало би да буде потомак Радисава Дашића, који је примио ислам у Ругови. Био је  у Пећи наредник сејмена (жандарма) и његови се вратили у Беране. Причали смо о томе на форуму. Од Радисава била су три сина: Цуфо, Шабан и Раман... Од Цуфа Мујо и Мехмед...
 Нешто од  овога има на овој  теми, другим темама, и на порталу.
  Е сад , набројати све славе са десне стране, од Шекулара до Бихора, је дуга прича. Морао бих да идем од села до села.  Братства од Васојевића славе Аранђеловдан, осим Ђукића на Горажду -Полица, који славе  Св. Саву. Невасојевићка братства, Ашани, Србљаци, како их Васојевићи називају, како ко.  Неки су старинци ( оно што је претекло) послије  Прве и Друге Сеобе Срба... и притисака експанзивних  црногорско брђанских племена који су се насељавали на опустјело земљиште, као чифчије гусињских, плавских, биорских бегова...  Неки, посебно у последње вријеме, налазе  везе са  племенима из Брда и Старе Црне Горе.
 Везе Шекулара, Горњег Полимља са Бихором  постоје, то је неспорно.
     
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 септембар 19, 2017, 11:30:27 поподне
 Они родови који држе да су од Куча славе  Св. Николу ( Вујошевићи, Вујадиновићи, Прелевићи), или Св. Димитрија: Мирковићи....  Ровчани: Пођанин  и др. Св. Луку Шћекићи Св. Петку...  Има Пипера, Бјелопавлића, Братоножића, ловћенске Црне Горе, са њиховим славама и преславама... Ипак, би требало од  братства до братсва, од села до села. Зна се да су нека  братства имала и своје саплеменике у Бихору са којима су се  "рођакали".  Генетичка генеалогија ће или потврдити  или одбацити предања.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga септембар 20, 2017, 10:34:10 поподне
Они родови који држе да су од Куча славе  Св. Николу ( Вујошевићи, Вујадиновићи, Прелевићи), или Св. Димитрија: Мирковићи....  Ровчани: Пођанин  и др. Св. Луку Шћекићи Св. Петку...  Има Пипера, Бјелопавлића, Братоножића, ловћенске Црне Горе, са њиховим славама и преславама... Ипак, би требало од  братства до братсва, од села до села. Зна се да су нека  братства имала и своје саплеменике у Бихору са којима су се  "рођакали".  Генетичка генеалогија ће или потврдити  или одбацити предања.

Хвала друг !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Косорић-Лијовић октобар 07, 2017, 03:50:00 пре подне
Као што сам раније навео у једном другом чланку овдје на порталу, Девићи су највјероватније потомци Џамбаса/ Џамбасовића. Видите доље наведени текст који иде у прилог томе:
Џамбаси* (Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи, Милинковићи и Поповићи) су из Дробњака и има их у Јасенови (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан. (Доња и Горња Бела Река - Нова Варош; Порекло.рс)
Џамићи су нам блиски по ДНК.
Асовићи у Доњој Ржаници су нам сродни, а они највјероватније добили име по Џамб/асовићима.
Џамбасовићи су држали коње, и били "окосница Косорића", што и те како стоји и за Лијовиће/ Девиће.
Девићи потичу од војводе/ змаја Илије II Косорића-Лијовића посјеченог код Пашине Воде 1705. Он је имао "100 коња" (запис у манастиру Пива) и презивао се Косорић, а не Церовић. Церовићи припадају сасвим другој хаплогрупи (И1). Моја теорија је да је дошло до неке заврзламе, да би се затајао траг Косорића.
Пошто су нам Булатовићи, Шћепановићи и Влаховићи ((В)ла(ј)овићи, Лијовићи) веома блиски по ДНК (И2а1б), могло би се закључити да су Косорићи од истог племена, тј. од Никше, и једно те исто са Церовчанима (а не Церовићима!)./ Љубомир Т. Девић
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Косорић-Лијовић октобар 07, 2017, 04:13:47 пре подне
Треба рећи и то да код Џамбаса постоји предање да су поријеклом из Македоније, а то предање имају и Родићи. А Родићи, Врањешевићи итд. су нам такође веома блиски по ДНК./ Љубомир Т Девић
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 октобар 07, 2017, 06:26:04 пре подне
Као што сам раније навео у једном другом чланку овдје на порталу, Девићи су највјероватније потомци Џамбаса/ Џамбасовића. Видите доље наведени текст који иде у прилог томе:
Џамбаси* (Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи, Милинковићи и Поповићи) су из Дробњака и има их у Јасенови (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан. (Доња и Горња Бела Река - Нова Варош; Порекло.рс)
Џамићи су нам блиски по ДНК.
Асовићи у Доњој Ржаници су нам сродни, а они највјероватније добили име по Џамб/асовићима.
Џамбасовићи су држали коње, и били "окосница Косорића", што и те како стоји и за Лијовиће/ Девиће.
Девићи потичу од војводе/ змаја Илије II Косорића-Лијовића посјеченог код Пашине Воде 1705. Он је имао "100 коња" (запис у манастиру Пива) и презивао се Косорић, а не Церовић. Церовићи припадају сасвим другој хаплогрупи (И1). Моја теорија је да је дошло до неке заврзламе, да би се затајао траг Косорића.
Пошто су нам Булатовићи, Шћепановићи и Влаховићи ((В)ла(ј)овићи, Лијовићи) веома блиски по ДНК (И2а1б), могло би се закључити да су Косорићи од истог племена, тј. од Никше, и једно те исто са Церовчанима (а не Церовићима!)./ Љубомир Т. Девић

     Занимљива запажања.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo октобар 08, 2017, 11:00:06 поподне
Нешто веће интересовање за тестирање било је у Трстенику, где је трибина одржана у градској већници у петак, 6. октобра. Тестирани су следећи кандидати:

Шекуларац, Чедово (Сјеница), Св. Врачи

Резултате ћемо сазнати следеће недеље.

Биће ово вредан резултат за нас Шекуларце.
С обзиром на славу, претпостављам да је ово исељеник од шекуларских Портића.
Типујем на I2a PH908.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 октобар 09, 2017, 07:32:48 пре подне


Добра вијест! Мој покушај да убиједим Шекуларце из Чедова код Сјенице ( са тројицом припадника тог рода), није уродио плодом. Да, по слави Шекуларци из Чедова су од Портића. Ко зна, можда су и разнородни, обзиром на предионост презимена Шекуларац?
Да ли је тестирани Шекуларац у вези са  Шекуларцима из Жупског Александровца?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак октобар 18, 2017, 03:38:42 поподне
Породица са можда и највише чланова у Србији, који сви живе у једном домаћинству, је породица Маслар из Шекулара, ово је прилог о њима:
https://www.youtube.com/v/lgnzNfxQzKw
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Сол новембар 04, 2017, 02:44:52 поподне
Да. Њега је помињао Лубурић. Постојали су још двојица после њега - Лаока и Балорда. У њихово време, Кричи  су били већ сасвим истиснути из Комарнице и Језера. Део је тада отишао у Горњу Морачу, одакле су, касније, потиснути од Брђана. Можда би најстарији морачки родови могли имати неке везе с њима.
Не могу сад да ти кажем тачан извор за ову двојицу кричких главара, јер нисам код куће, а то је једна књига о Морачи. Дојавићу  ;)

(https://i.imgur.com/UnUVPdh.png)

http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2016/09/Moraca-Gornja-Moraca.pdf

постои и вероватноћа, да лични / племенски антропоним Балорда од имена келтског дива - Балор потиче

It is suggested that Balor comes from Common Celtic *Baleros, meaning "the deadly one", cognate with Old Irish at-baill (dies) and Welsh ball (death, plague).[1]
https://en.wikipedia.org/wiki/Balor

узгред - старо лично име Капор, би такоће ногло бити келтског порекла.

Capori были древним кельтским племенем Gallaecian, живущим на западе современной Галисии, в графстве Пэдрона.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 децембар 04, 2017, 06:48:38 поподне
  У организацији завичајног удружења "Шекулар", у суботу 2. децембра одржан 13-ти традиционални сусрет Шекулараца - њихових потомака, и пријатеља Шекулара у хотелу "Славија".  Скупу су присуствовали потомци   Даше Шекуларца, Вука Љевака, Радмужа, сродника Комнена барјактара, Ћетковића - шекуларских Дробњака,   Васојевића- Мезгаљана..., "они који у срцу трајно носе слике завичаја", а живе у Беграду и широм Србије.
 У тешким  временима економске, социјалне кризе , нестајања традиционалних вриједности, моралног посртања, разбијених патријархалних породица, "Завичајно удружење  Шекулар", односно његово руководство, и ове године су окупили већи број Шекулараца и њихових гостију. Предсједник Извршног одбора Драган Бракочевић ( један од оснивача - 1992.г) и актуелни предсједник Скупштине Божидар Спалевић, са сарадницима, успјешно настављају традицију удружења и идеје родоначелника  Удружења покојног Милорада Мића Радевића, социолога, публицисте, синдикалног и политичког функционера, амбасадора ...
  Раденко Рмуш гуслар из Крагујевца, са изворним пјесмама , уз струне гусала подијелио је успомене и прошетао нас  оним "ломним Шекуларом" , брдима и планинама, Горњим Полимљем...
 Сусрету су присуствовали и гости из Завичаја: Милош, Милован Бракочевић, Радован Лекић, Благоје Шарић и Лука Кастратовић генерал у пензији, предсједник Удружења Васојевића.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 јануар 09, 2018, 09:32:55 поподне
То је и мој став. Свако је данас оно што је по нацији углавном стицајем историјских околности.


За то су Кукаљи најбољи пример јер их има православних из Шекулара, муслимана из Бара(пореклом из Шекулара што не оспоравају), поарбанашених у Вокшу код Дечана(до деведесетих изјављивали на Мокру Шекуларску са стоком и одржавали везу са покојним Радивојем Кукаљом) и католика у Хрватској-Нови Винодолски. Са овима из Хрватске контактирао сам преко фејсбука али тврде да немају везе са Црном Гором а не знају да објасне порекло презимена. Е сад кад би сви одрадили днк тест нашла би се нека веза.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Pavo јануар 09, 2018, 09:57:21 поподне
Са овима из Хрватске контактирао сам преко фејсбука али тврде да немају везе са Црном Гором а не знају да објасне порекло презимена. Е сад кад би сви одрадили днк тест нашла би се нека веза.

Pa nisu valjda svi ljudi s istim prezimenom rođaci.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јануар 09, 2018, 10:54:26 поподне
Pa nisu valjda svi ljudi s istim prezimenom rođaci.



   Није то спорно као правило. Има изузетака, која потврђују правило. За Кукаље из Шекулара, Бара и Вокше код Дечана зна се да су истог рода и коријена. За ове из  Хрватске ?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 јануар 09, 2018, 11:08:30 поподне
 Кад поменусмо Хрватску, да ли је тестиран неко од Крстуловића? Ближе од рода револуционара Вицка Крстуловића?  Претпостављате чудно питање.  Један племеник из Црне Горе , ме убјеђује  да је  чуо, да је  у некој својој књизи Вицко Крстуловић писао  о својим коријенима из Црне Горе, чак и да је помињао Вука Љевака.  Ја га нијесам узимао за озбиљно. Од прошлог љета ( посебно) стално  то помиње. Човјек  се бави књижевним радом (под старе дане). Канио сам се да поставим ово питање.  Чини ми се да су Крстуловићи  Морлаци, Влаји ( како се то тамо каже).
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Pavo јануар 09, 2018, 11:51:20 поподне
Кад поменусмо Хрватску, да ли је тестиран неко од Крстуловића? Ближе од рода револуционара Вицка Крстуловића?  Претпостављате чудно питање.  Један племеник из Црне Горе , ме убјеђује  да је  чуо, да је  у некој својој књизи Вицко Крстуловић писао  о својим коријенима из Црне Горе, чак и да је помињао Вука Љевака.  Ја га нијесам узимао за озбиљно. Од прошлог љета ( посебно) стално  то помиње. Човјек  се бави књижевним радом (под старе дане). Канио сам се да поставим ово питање.  Чини ми се да су Крстуловићи  Морлаци, Влаји ( како се то тамо каже).

Krstulović je pravo "gradsko" prezime u Splitu.  Još 1742. je u samom gradu 10 domaćinstava Krstulića, s po dva još u predgrađima Lučac i Manuš.  Čini mi se da bi i oblik Carsul koje nose dvije obitelji u gradu mogao biti potalijančen Krstulović. 

Prvi Krstulović u gradu je Mijo sin pokojnog Petra koji je zabilježen u jednom kupoprodajnom ugovoru iz 1609.  Doseljen je iz Poljica, odakle kasnije dolaze i drugi Krstulovići tako da ovih 14 domaćinstava 1742. nisu svi potomci Mijini.  U isto vrijeme na Braču nalazimo doseljenike iz Poljica s istim prezimenom.  1590. je u Postirama na jednom krštenju kuma Katarina Krstulović.  Godinu dana ranije se neki Krstulović spominje kao vlasnik pašnjaka u unutrašnjosti Brača.  Petar Šimunović kaže da se Krstulovići na Braču spominju 1474., ali ne citira izvor pa sam sumnjičav jer kod Andre Jutronića ovog podatka nema.

U Primoštenu između Šibenika i Trogira imamo još 1498. zabilježenog Jakova Krstulovića, no ovo je vjerojatno neki drugi rod pošto je ovo malo dalje od Poljica. 

Manjak dokumenata iz Donjih Poljica čini da je tamo najraniji spomen prezimena izvjesni Jura Krstulović koji 1658. u Donjem Docu svjedoči kod neke pogodbe.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga јануар 10, 2018, 12:46:51 пре подне
Кад поменусмо Хрватску, да ли је тестиран неко од Крстуловића? Ближе од рода револуционара Вицка Крстуловића?  Претпостављате чудно питање.  Један племеник из Црне Горе , ме убјеђује  да је  чуо, да је  у некој својој књизи Вицко Крстуловић писао  о својим коријенима из Црне Горе, чак и да је помињао Вука Љевака.  Ја га нијесам узимао за озбиљно. Од прошлог љета ( посебно) стално  то помиње. Човјек  се бави књижевним радом (под старе дане). Канио сам се да поставим ово питање.  Чини ми се да су Крстуловићи  Морлаци, Влаји ( како се то тамо каже).

Дефинитивно је тако, нека веза између тестираних у Бугарској, Македонији, морлачкој зони у Хрватској и нас постоји. Истина је и ово о чему нас Селаковић информише, све има неке везе са јужном Пољском, Словачкм и Украјином а ја ћу додати и Трансилванију. Наравно, нису искључени простори који данас припадају другим државама. Мени се чини да се у 13. вијеку десила велика миграција са сјевера, генетски блиских људи, а да су на Балкану различито препознати у зависности од њиховог миграционог пута. Неке од тих миграција су биле у годину-двије а неке су завршиле тек у вријеме османлија. Ми, анализирајући резултате тестираних не правимо разлику између њих без помоћи историчара и етнолога. Резултати теста у КиМ ће нам највероватније показат у којем правцу треба ићи. Једно је сигурно, коначни закључак се не може извести без већег броја тестираних на СНП и без компјутерског програма прилагођеног проблематици. Морају се узети и хаплогрупе које се често налазе уз "сјеверњаке", сасвим је извјесно да нису мигрирали сами. Врло важна ставка у одређивању поријекла становништва су религије кроз које су прошли а постојање богумила и католика у КиМ и Полимљу се још увијек игнорише. Стара Србија је била мунтиконфесионална и мултиетничка !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јануар 10, 2018, 11:23:15 пре подне

За то су Кукаљи најбољи пример јер их има православних из Шекулара, муслимана из Бара(пореклом из Шекулара што не оспоравају), поарбанашених у Вокшу код Дечана(до деведесетих изјављивали на Мокру Шекуларску са стоком и одржавали везу са покојним Радивојем Кукаљом) и католика у Хрватској-Нови Винодолски. Са овима из Хрватске контактирао сам преко фејсбука али тврде да немају везе са Црном Гором а не знају да објасне порекло презимена. Е сад кад би сви одрадили днк тест нашла би се нека веза.

Мени ово твоје тврђење за те у Вокшу не дељује уверљиво сем као то да свако кад му затреба нађе рођака и тамо где то није.

Ово за ове у Бар и Хрватску је сувише далеко, сем да су у питању само презимењаци.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 11:36:39 пре подне
Ово за ове у Бар и Хрватску је сувише далеко, сем да су у питању само презимењаци.

Добро збори Скитуљко.

Кукаљи у Микулићима код Бара су потомци једног Кукаља који је ту дошао из Метохије (не зна се када, вероватно негде у 19. веку). Тај човек је био од породице Кукаљ која је живела у Метохији на агинској земљи. Но, како он није био задовољан својим статусом код аге, реши да оде на море. Тамо је добио парче земље у читлук, и тако је настао тај род. Живећи поред тада већ исламизираних Мркојевића, и ови Кукаљи су прешли у ислам.

Има о овим Кукаљима код Јовићевића у његовој књизи "Црногорско Приморје и Крајина".

С обзиром да нема другог презимена Кукаљ у Метохији, до оних који су се ту населили из Шекулара (има их чак и албанизованих са презименом Kukalaj, у околини Дечана, али знају за порекло из Шекулара), а поуздано знамо да шекуларских Кукаља тамо има, основано је може закључити да и ови микулићки Кукаљи потичу од шекуларских.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јануар 10, 2018, 11:54:57 пре подне
Добро збори Скитуљко.

Кукаљи у Микулићима код Бара су потомци једног Кукаља који је ту дошао из Метохије (не зна се када, вероватно негде у 19. веку). Тај човек је био од породице Кукаљ која је живела у Метохији на агинској земљи. Но, како он није био задовољан својим статусом код аге, реши да оде на море. Тамо је добио парче земље у читлук, и тако је настао тај род. Живећи поред тада већ исламизираних Мркојевића, и ови Кукаљи су прешли у ислам.

Има о овим Кукаљима код Јовићевића у његовој књизи "Црногорско Приморје и Крајина".

С обзиром да нема другог презимена Кукаљ у Метохији, до оних који су се ту населили из Шекулара (има их чак и албанизованих са презименом Kukalaj, у околини Дечана, али знају за порекло из Шекулара), а поуздано знамо да шекуларских Кукаља тамо има, основано је може закључити да и ови микулићки Кукаљи потичу од шекуларских.

Јел то пише Јовићевић у своју књигу или си ти то дознао?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 12:00:16 поподне
Јел то пише Јовићевић у своју књигу или си ти то дознао?

Овај први пасус који се тиче микулићких Кукаља је од Јовићевића.

Ово о метохијским Кукаљима има у радовима о Шекулару, а знам и овако из живота, односно казивања Шекулараца.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 12:09:17 поподне
Овај први пасус који се тиче микулићких Кукаља је од Јовићевића.

Да се исправим, сад погледах у књизи, није из Метохије, него из Липљана.

У околини Бара их 1920/21. године има само две куће - по једна у Микулићима и Међурјечи. Можда то указује да је досељење било релативно скоро, али не после 1878.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Rugovac јануар 10, 2018, 12:15:58 поподне
Овај први пасус који се тиче микулићких Кукаља је од Јовићевића.

Ово о метохијским Кукаљима има у радовима о Шекулару, а знам и овако из живота, односно казивања Шекулараца.

У тој књизи од наводи на пример Чејовићи да су досељени из Куча али то је потпуно погрешно.
Они нису ни православни ни католици него муслимани а говоре албански.

У преводу значи да он то није ни посетио.

Могућнос да неко доселио из Липљана у Бар је потпуно нереална и очигледно нетачана, а заснована само на својатању по истом презимену.


Ово за ове из Вокше ако ви тврдите онда је то тачно.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 12:26:40 поподне
У преводу значи да он то није ни посетио.

А пропо овога шта је Јовићевић од места посетио, мени је најбољи опис јела којима су екипу која је вршила испитивања угостили домаћини по Мркојевићима, Крајини, Шестанима:

"1. – На ручку код неког Вуковића, мухамеданца, у Доброј Води изнешено је пред нас четворицу: тањир меда, у који смо замакали хљеб; чаша салате од краставаца, добро
уситњених, са уљем, остом и стученим бијелим луком, у коју смо, опет, замакали хљеб; чаша варена ориза у млијеку и сир, и најпослије чаша пилава с уљем.

2. – Код хоџе Душка у Куњама дали су на пет особа: два пригана јајета; чашу махуна, зачињену уљем, па чашу меса и чорбе уједно.

3. — У командира Јусуфа Барјакторовића: тањир приганих јаја; тањир меда; чаша салате од краставаца; чаша хљеба и млијека; сир.

4. – У Степ Нике Дабовића у Горњим Шестанама: тепсија печења с кртолом; „пријеснац“ (пита од меког сира, неварена млијека, јаја и кукурузна брашна), и „сирење“ (усирено
млијеко, жетвица).

5. – Код Маце Јунковића у Ливорима: чаша чорбе и меса уједно; чаша макаруна са сиром; чаша кисјела млијека, краставци с бијелим луком, остом и кисјелим млијеком."

Штедљиво... Односно, данас се то другачије доживљава, а људи много једу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 12:30:09 поподне
Могућнос да неко доселио из Липљана у Бар је потпуно нереална и очигледно нетачана, а заснована само на својатању по истом презимену.

Мени реалније звучи сеоба из Липљана у Мркојевиће, него да је почетком 1920-их неко у Мркојевићима знао да негде на КиМ или Шекулару постоје неки Кукаљи, па да се својака по основу истоветног презимена. Ко зна...

Ето посла за заинтересоване: да нађу неког Кукаља из околине Бара за тестирање.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: симо јануар 10, 2018, 12:30:19 поподне
4. – У Степ Нике Дабовића у Горњим Шестанама: тепсија печења с кртолом; „пријеснац“ (пита од меког сира, неварена млијека, јаја и кукурузна брашна), и „сирење“ (усирено
млијеко, жетвица).

Богами, најбоље је било код Степ Нике  :)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 12:34:06 поподне
А најтање код хоџе у Куњама:

код хоџе Душка у Куњама дали су на пет особа: два пригана јајета; чашу махуна, зачињену уљем, па чашу меса и чорбе уједно.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vojinenad јануар 10, 2018, 01:45:29 поподне
Мени реалније звучи сеоба из Липљана у Мркојевиће, него да је почетком 1920-их неко у Мркојевићима знао да негде на КиМ или Шекулару постоје неки Кукаљи, па да се својака по основу истоветног презимена. Ко зна...

Ето посла за заинтересоване: да нађу неког Кукаља из околине Бара за тестирање.
Ја знам да је једна породица Вукчевић , насељена између два рата у Метохију, након неког времена преселила у Улцињ. Није немогуће да су и Кукаљи из неког посебног разлога имали сличан правац пресељења.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 јануар 10, 2018, 09:50:12 поподне
Мени ово твоје тврђење за те у Вокшу не дељује уверљиво сем као то да свако кад му затреба нађе рођака и тамо где то није.

Ово за ове у Бар и Хрватску је сувише далеко, сем да су у питању само презимењаци.

Са Кукаљима у Бар је контактирано. Они имају предање да су из Шекулара отишли око 1850 и неке. Биле су неродне године и тада се доста становништва иселило.(Тих година се у Метохију одселило доста Шекулараца као и Кукаљи у Бело Поље и Брестовик код Пећи). По причи њихових старијих приликом орања пао је снијег у мају мјесецу. Испрегли су волове а плуг оставили у њиву. Покупили што се могло понијет и отишли из Шекулара. Нису давно променили веру јер знају за пет генерација уназад.
-Што се тиче Вокше и братства Кукаљај они су одржавали везу са Шекуларом до краја осамдесетих. Изјављивали су на Мокру до 88-ме док је био жив Радивоје Кукаљ. Живели су у Вокшу и Дреновац код Дечана.
-Е сад за ове из Новог Винодолског нико не тврди да су пореклом из Шекулара. Због карактеристичног презимена помислио сам да можда постоји нека веза што не мора да значи.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Pavo јануар 10, 2018, 10:25:14 поподне
Са Кукаљима у Бар је контактирано. Они имају предање да су из Шекулара отишли око 1850 и неке. Биле су неродне године и тада се доста становништва иселило.(Тих година се у Метохију одселило доста Шекулараца као и Кукаљи у Бело Поље и Брестовик код Пећи). По причи њихових старијих приликом орања пао је снијег у мају мјесецу. Испрегли су волове а плуг оставили у њиву. Покупили што се могло понијет и отишли из Шекулара. Нису давно променили веру јер знају за пет генерација уназад.

U tom slučaju bi ti koji su došli trebali biti zabilježeni u popisu stanovništa Mrkojevića iz 1879. kojeg imamo.  http://www.mediafire.com/file/blkcy11275mtkh3/2a.pdf

Цитат
-Што се тиче Вокше и братства Кукаљај они су одржавали везу са Шекуларом до краја осамдесетих. Изјављивали су на Мокру до 88-ме док је био жив Радивоје Кукаљ. Живели су у Вокшу и Дреновац код Дечана.

Problem je što u Rakocu nedaleko od Drenovca imamo prezime Kukalj, no kako se glava domaćinstava 1913. zove Nuo(i otac mu je Muo), očito su katolici.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 10:54:52 поподне
U tom slučaju bi ti koji su došli trebali biti zabilježeni u popisu stanovništa Mrkojevića iz 1879. kojeg imamo.  http://www.mediafire.com/file/blkcy11275mtkh3/2a.pdf

А на основу чега закључујеш да нису забиљежени кад у попису Мрковске капетаније нема презимена, нити података о времену досељења или месту порекла?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 11:04:53 поподне
За наше Криче један занимљив податак у постављеном попису из 1879. године:

У Мрковској капетанији имамо пописане Криче мухамеданске, православне и римокатоличке вероисповести.
Искрен да будем, иако сам проучавао Мркојевиће, немам појма ко би били ови Кричи. Није ми познато да у Мркојевићима постоји насеље под називом - Кричи, а у попису је и наведено тако као да је у питању неко племе или братство, а не насеље: насеља се наводе само као топонимски наслов (нпр. "Вељи Микулићи"), док се у случају Крича наводи као "Кричи мухамеданске вјере", "Кричи православне вјере", итд.
Није баш тако чест назив да бисмо занемарили могућу везу с дурмиторским Кричима.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Pavo јануар 10, 2018, 11:07:31 поподне
А на основу чега закључујеш да нису забиљежени кад у попису Мрковске капетаније нема презимена, нити података о времену досељења или месту порекла?

"Нису давно променили веру јер знају за пет генерација уназад."

Ako ljudi znaju imena predaka od doseljenja naovamo, pa valjda se po imenu i očevom imenu može odrediti tko je tko.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 11:11:13 поподне
"Нису давно променили веру јер знају за пет генерација уназад."

Ako ljudi znaju imena predaka od doseljenja naovamo, pa valjda se po imenu i očevom imenu može odrediti tko je tko.

Можда и знају.
Само, није ми јасно шта си хтео да докажеш постављеним пописом...
Он није никакав доказ да у Мркојевићима 1879. године нема Кукаља.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 11:12:21 поподне
Можда би уредник могао целу ову преписку о Кукаљима пребацити на тему "Шекулар", јер она дефинитивно нема везе са овом овде темом.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Pavo јануар 10, 2018, 11:14:22 поподне
Можда и знају.
Само, није ми јасно шта си хтео да докажеш постављеним пописом...
Он није никакав доказ да у Мркојевићима 1879. године нема Кукаља.

Popisom se može provjeriti jesu li stvarno doselili sredinom XIX stoljeća i bili pravoslavne vjere. 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 10, 2018, 11:33:23 поподне
Popisom se može provjeriti jesu li stvarno doselili sredinom XIX stoljeća i bili pravoslavne vjere.

 ???

Како?

У попису имаш један број православних, лично и очево име. Може ли се сада утврдити је ли неко од њих Кукаљ? Требало би да анкетирамо све православне Мркојевиће данас и да сравнимо њихове родослове, па ако не остане вишка у односу на попис из 1879, онда није било Кукаља?

А, уосталом, ако су се доселили средином 19. столећа, то може бити 1840, 1850, 1860... Можда су до 1879. године већ прешли у ислам, што би било и логично, јер, зашто би прелазили у ислам након 1878. године, кад су Мркојевићи ушли у састав православне Црне Горе?

Сва логика налаже да су исламизирани пре овог пописа.

Коначно, Јовићевић 1920/21. године налази Кукаље у Мркојевићима и биљежи да им је предак ту дошао - давно. 1879-та у односу на 1920-те баш и није нека давнина. Све су прилике да су дошли (знатно) раније.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 јануар 10, 2018, 11:41:32 поподне
Можда и знају.
Само, није ми јасно шта си хтео да докажеш постављеним пописом...
Он није никакав доказ да у Мркојевићима 1879. године нема Кукаља.

Тај терен не познајем. Знам само да је певач Дамир Кукаљ направио викендицу у Микулиће на ђедовину.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: НиколаВук јануар 10, 2018, 11:48:34 поподне
За наше Криче један занимљив податак у постављеном попису из 1879. године:

У Мрковској капетанији имамо пописане Криче мухамеданске, православне и римокатоличке вероисповести.
Искрен да будем, иако сам проучавао Мркојевиће, немам појма ко би били ови Кричи. Није ми познато да у Мркојевићима постоји насеље под називом - Кричи, а у попису је и наведено тако као да је у питању неко племе или братство, а не насеље: насеља се наводе само као топонимски наслов (нпр. "Вељи Микулићи"), док се у случају Крича наводи као "Кричи мухамеданске вјере", "Кричи православне вјере", итд.
Није баш тако чест назив да бисмо занемарили могућу везу с дурмиторским Кричима.

Мислим да се овде ради о селу Круче, између Бара и Улциња. Било је о томе речи на некој од тема.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Pavo јануар 11, 2018, 12:14:50 пре подне
???

Како?

У попису имаш један број православних, лично и очево име. Може ли се сада утврдити је ли неко од њих Кукаљ? Требало би да анкетирамо све православне Мркојевиће данас и да сравнимо њихове родослове, па ако не остане вишка у односу на попис из 1879, онда није било Кукаља?


А, уосталом, ако су се доселили средином 19. столећа, то може бити 1840, 1850, 1860... Можда су до 1879. године већ прешли у ислам, што би било и логично, јер, зашто би прелазили у ислам након 1878. године, кад су Мркојевићи ушли у састав православне Црне Горе?

Сва логика налаже да су исламизирани пре овог пописа.

Коначно, Јовићевић 1920/21. године налази Кукаље у Мркојевићима и биљежи да им је предак ту дошао - давно. 1879-та у односу на 1920-те баш и није нека давнина. Све су прилике да су дошли (знатно) раније.

Da još jednom ponovim.  Spomenuto je da Kukalji iz Mrkovića znaju rodoslov 5 generacija unatrag.  To bi značilo u prosjeku 150 godina.  Samim tim znaju onda imena muških predaka koji bi bili upisani na ovom popisu jer ovaj popis je popisao svu čeljad, i mušku i žensku, bez obzira na godine.  Ako ništa drugo, možemo vidjeti je li otac tog najstarijeg pretka u popisu zapisan kao sin muslimana ili ne.  Čisto da provjerimo predanje kod ovih Kukalja. 

Pogotovu jer ni Jastrebov 1879. ni Mitar Plamenac 1881. nabrajajući bratstva u Mrkojevićima ne navode Kukalje.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 11, 2018, 12:32:51 поподне
Мислим да се овде ради о селу Круче, између Бара и Улциња. Било је о томе речи на некој од тема.

Чудно да су их тако записали (као Криче), ако су Кручи у питању. Круче, иначе, није мрковско село, спада у Подможуране, а становништво је већином из Шестана. Па ми је необично да се рачунало у Мрковску капетанију.

Додуше, по верском саставу (претежно муслимани, а затим и католици и православни) одговара Кручима, где су заступљене све три вероисповести.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 11, 2018, 12:34:10 поподне
Da još jednom ponovim.  Spomenuto je da Kukalji iz Mrkovića znaju rodoslov 5 generacija unatrag.  To bi značilo u prosjeku 150 godina.  Samim tim znaju onda imena muških predaka koji bi bili upisani na ovom popisu jer ovaj popis je popisao svu čeljad, i mušku i žensku, bez obzira na godine.  Ako ništa drugo, možemo vidjeti je li otac tog najstarijeg pretka u popisu zapisan kao sin muslimana ili ne.  Čisto da provjerimo predanje kod ovih Kukalja. 

То би било добро. Ако неко зна неког од тих Кукаља.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 27, 2018, 10:08:31 поподне
 Изашла је из штампе  књига Хроника Шекулара од протојереја Андрије Савова Поповића Живковића Вукољеваковића. Договор на Савиндан (причао сам на  Скупштини Друштва о аутору), књига на дан  Преподобног Симеуна Мироточивог. Књигу су припремили Милош Поповић (протов праунук) и Раде Бракочевић. Рецензент протојереј ставрофор др Димитрије М. Калезић проф. Универзитета у пензији
 Прото Андрија Сава Гавра попа Панта Живковића  Вулољеваковића (28. октобар 1869 - Шекулар, 11.септембар 1943 Исток). Рукоположен је за ђакона и јереја у Манастиру Острогу јуна 1891.г. Парохију шекуларску преузео је од оца  Сава 1891.г и  водио је пуних 30. година , до 1921.г.  Од 1921.г. до 1928.г. парох је у Истоку - Метохија, када уступа мјесто сину Владети. Страдао је мученичком смрћу од стране Арнаута, на празник  Усековање главе Светог Јована Крститеља 11. јуна 1943.г. Прото Андрија Савов је био 7. свештеник од куће  Поповића Живковића Вукољеваковића.
Књига је занимљиво штиво  за све истинољубиве поштоваоце стварне историје и посебно за Шекуларце и пријатеље Шекулара.  Рукопис је чекао на објављивање 84.године, завршен је 1934, г.  у Призрену.Тираж је ограничен.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 фебруар 28, 2018, 02:58:29 поподне
 Треба: Вукољеваковића. Погрешно укуцано слово л умјесто к.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Селаковић март 01, 2018, 02:32:10 поподне
Све похвале за нашег Видоја што је (са Милошем Поповићем) приредио ову књигу!

(https://s10.postimg.org/c0qs9sqa1/28277155_1652824238118117_6913307784517467640_n.jpg) (https://postimg.org/image/bb7zxfpqd/)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 01, 2018, 04:36:52 поподне
 Хвала Селаковићу.  Нека још старих рукописа из свих српских крајева,  али и других, угледа свијетло дана и буде објављено, у циљу доступности свим заинтересованим.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: skituljko039 март 03, 2018, 10:36:57 пре подне
Da još jednom ponovim.  Spomenuto je da Kukalji iz Mrkovića znaju rodoslov 5 generacija unatrag.  To bi značilo u prosjeku 150 godina.  Samim tim znaju onda imena muških predaka koji bi bili upisani na ovom popisu jer ovaj popis je popisao svu čeljad, i mušku i žensku, bez obzira na godine.  Ako ništa drugo, možemo vidjeti je li otac tog najstarijeg pretka u popisu zapisan kao sin muslimana ili ne.  Čisto da provjerimo predanje kod ovih Kukalja. 

Pogotovu jer ni Jastrebov 1879. ni Mitar Plamenac 1881. nabrajajući bratstva u Mrkojevićima ne navode Kukalje.
-Дођох до имена Кукаља из Бара. Дамир(1985 годиште), отац му Етем(1949 годиште), Етемов отац Махмут, Махмутов Халил а Халилов Таир. Даље не памте. Живели у Микулиће код Бара а сада у Бару и Улцињу.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo март 03, 2018, 01:12:46 поподне
-Дођох до имена Кукаља из Бара. Дамир(1985 годиште), отац му Етем(1949 годиште), Етемов отац Махмут, Махмутов Халил а Халилов Таир. Даље не памте. Живели у Микулиће код Бара а сада у Бару и Улцињу.

Свака част, Владо!

Угрубо, Таир би могао бити рођен око 1870. године.

Једна верзија је да је досељење Кукаља било и раније, па су родослов заборавили.

Друга, она која је најчешћа код пресељења, а поготову - преласка у другу веру, је да је заборављен баш пресељеник / последњи из старе вере.

Пада ми на памет следећи сценарио: Таиров отац се као млад човек доселио 1860-их, добио замљу на читлуку, оженио неку мрковску девојку исламске вере, али уз услов да и сам пређе у ислам. Његово име је заборављено. Ово се у пуној мери гађа са причом самих Кукаља коју је навео Владо: око 1850. године се, због неродне године, селе у Метохију. Вероватно, после неког времена, неки млад човек од тих Кукаља, незадовољан животом у Метохији, а чувши за море и Мркојевиће, решава да се тамо одсели.

Други сценарио је да је сам Таир тај досељеник, те би његов долазак могли везати за време након што су Мркојевићи ушли у састав Црне Горе. Можда се намеће питање - зашто би онда прелазио у ислам? Једини одговор био би - женидба муслиманске девојке и прихватање у новој, претежно муслиманској средини.

Како год, мислим да досељење Кукаља у Микулиће не иде даље у прошлост од средине 19. века. Ово нарочито имајући у виду чињеницу да после Првог светског рата, Јовићевић налази само две куће Кукаља у Мркојевићима. Да су ту из неке даље старине, вероватно би се овај род више умножио.

Попис Мрковске капетаније из 1879. године није од неке веће помоћи, јер не можемо са сигурношћу утврдити када је најстарији познати предак из родослова (Таир) рођен. У попису Вељих и Малих Микулића налазимо двојицу људи именом Та(х)ир: Та(х)ир Ал(иј)ин, али нема сина Халила, и Та(х)ир (Х)Усеинов, који има сина Салију. Можда Таир Кукаљ тада још није био ни рођен, а пописан је његов отац, чије име, нажалост, не знамо. А можда је то један од двојице пописаних Таира, али Халил тада још није био рођен.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga март 03, 2018, 04:18:05 поподне
https://mapcarta.com/19017314/Map
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 03, 2018, 07:30:18 поподне
https://mapcarta.com/19017314/Map
 




            Од 1990. г. често сам боравио у Котору. Знао сам за Богдашиће: Горње и Доње.  За топоним Кукаљи у Боки не сјећам се. Некада сам ишчитавао  и литературу о  Боки Которској ( посебно о Котору) како аутора који су православне  тако и католичке вјероисповијести, и извањаца.    Покушавао сам да  то истражим
 у вези имена Богдашића и шекуларских Дашића.  Не знам  ни ђе сам то биљежио.  Богдашићи су  насељени католицима.
 Питање за зналце језика : етимологија топонима Богдашићи.   Поред  попа Сава Накићеновића, изузетан је дон Нико Луковић.   Донио сам  прошлога љета репринт издања његове књиге о Боки... , и сад не могу да је нађем.
 Е баш би било лијепо, да смо  у Боки. Боља је и бура и снијег  са Ловћена, од ове  кошаве и  сњежног таласа  са Карпата.  Нека праштају браћа Банаћани.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 март 03, 2018, 11:56:40 поподне
 Дон Нико Луковић : Насеље Богдашићи је добило име по неком Богдаши, становнику Пасиглава, који се ту доселио". Богдашићи су  некада припадали метоху Манастира у Превлаци.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 09, 2018, 05:16:34 поподне
Изашла је из штампе  књига Хроника Шекулара од протојереја Андрије Савова Поповића Живковића Вукољеваковића. Договор на Савиндан (причао сам на  Скупштини Друштва о аутору), књига на дан  Преподобног Симеуна Мироточивог. Књигу су припремили Милош Поповић (протов праунук) и Раде Бракочевић. Рецензент протојереј ставрофор др Димитрије М. Калезић проф. Универзитета у пензији
 Прото Андрија Сава Гавра попа Панта Живковића  Вулољеваковића (28. октобар 1869 - Шекулар, 11.септембар 1943 Исток). Рукоположен је за ђакона и јереја у Манастиру Острогу јуна 1891.г. Парохију шекуларску преузео је од оца  Сава 1891.г и  водио је пуних 30. година , до 1921.г.  Од 1921.г. до 1928.г. парох је у Истоку - Метохија, када уступа мјесто сину Владети. Страдао је мученичком смрћу од стране Арнаута, на празник  Усековање главе Светог Јована Крститеља 11. јуна 1943.г. Прото Андрија Савов је био 7. свештеник од куће  Поповића Живковића Вукољеваковића.
Књига је занимљиво штиво  за све истинољубиве поштоваоце стварне историје и посебно за Шекуларце и пријатеље Шекулара.  Рукопис је чекао на објављивање 84.године, завршен је 1934, г.  у Призрену.Тираж је ограничен.



                Прото Андрија Поповић у књизи Хроника Шекулара пише: "У кући мога покојног оца попа Сава, бијаше ту пок. поп Василије ( чин капетана Шекулара добио од књаза Данила ) и пок. Иван, син Негоја Маслара (шекуларски првак из рода Радмужевића). То је било 17. децембра 1888.године. Упитам њих куда су границе војводе Петра и докле се је распростирало његово војводство? Рекоше: " Са западне стране граничило се је са Морачанима и Кучима, а са сјевера на Корита, Панчаре и Буђево, са истока на врх Пећи и Дечана, а са југа Проклетијама."
 



 
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 09, 2018, 05:42:34 поподне
  Нијесам наишао на  писани извор за цитирано предање. По тим казивањима некадашње шекуларско војводсто је обухватало: будимљанску, плавску и бихорску жупу. Простор три средњевјековне српске жупе чини географску цјелину.
Не чуди ме што имамо код неких исељених родова  породично предање да су са наведеног подручја. Предање о границама  некадашњег војводства Шекулар има посредно потврду у првим писаним пменима Бјелопавлића, Пипера, Куча и Васојевића ( у 15.вијеку). Подсјећање.  Узима се да је први писани помен Шекулара  из  1314.г. у  Светостефанској повељи  Стефана Уроша II  Милутина, краља Рашке ( 1282- 1321).
 Искуство показује да у предањима увијек има истине.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga април 09, 2018, 09:01:55 поподне
  Нијесам наишао на  писани извор за цитирано предање. По тим казивањима некадашње шекуларско војводсто је обухватало: будимљанску, плавску и бихорску жупу. Простор три средњевјековне српске жупе чини географску цјелину.
Не чуди ме што имамо код неких исељених родова  породично предање да су са наведеног подручја. Предање о границама  некадашњег војводства Шекулар има посредно потврду у првим писаним пменима Бјелопавлића, Пипера, Куча и Васојевића ( у 15.вијеку). Подсјећање.  Узима се да је први писани помен Шекулара  из  1314.г. у  Светостефанској повељи  Стефана Уроша II  Милутина, краља Рашке ( 1282- 1321).
 Искуство показује да у предањима увијек има истине.

Раде, како доћи до књиге ? Можеш ли нам усликат садржај?
Поздрав !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga април 09, 2018, 09:40:33 поподне
Да, заборавио сам да поменем, од мојих братственика, Лакића Ђоровића.
Кажем од мојих братственика, јер се Лакић доследно до краја живота презивао Бабић.

Ђоровићи су огранак Бабића, од Ђорђија - Ђора Бабића (19. век). Од њега у Шекулару има доста потомства. Они су све до почетка 20. века носили презиме Бабић, а као огранак („трбушчић“) звали су их „Ђоровићи“. Међутим, један од ових „Ђоровића“ почео се 1924. године тако писати као да му је то званично презиме. Кажу да је тиме хтео истаћи посебност свог огранка, због великих јунаштава Ђоровића у ратовима 1912-18. Један за другим, поведени својим рођаком, сви потомци Ђорови су почели узимати ново презиме, тако да су се они током 1920-их година сасвим издвојили као посебан род Ћетковића (односно огранак Бабића). Једино Лакић Илијин никада није хтео мењати презиме, и до краја живота (погинуо је тог 20. октобра 1943) писао се као Бабић.

Међутим, братственици су му подигли надгробни споменик на којем пише - Лакић Ђоровић.

Јели Ђоровић из Лешка од ових Ђоровића ?
Био сам колега са Свјетланом Секом Ђоровић, кошаркашицом.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Милош април 09, 2018, 09:57:48 поподне
Јели Ђоровић из Лешка од ових Ђоровића ?
Био сам колега са Свјетланом Секом Ђоровић, кошаркашицом.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2160.msg56485#msg56485
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga април 09, 2018, 10:02:25 поподне
Добродошао Voljeni od Boga!
   Шекуларско војводство и легендарни војвода  Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи  војвода  Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска  зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...)  постоји топоним Шекуларевине.  То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
 Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
 Шекулар и  Будимља нијесу далеко.  Од  Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских  Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
 Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
 Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.
 
 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму.

Присјећам се ових наших ранијих постова а мало касније ћу рећи зашто.
Раде, ја сам првих десет година живота провео у Доње Луге. Кућа у којој смо живјели купљена је у Шекулару, размонтирана, поново састављена и омалтана. Таква је и данас али смо је поодавно продали. Дјетињство сам провео на тој Шекуларевини.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga април 09, 2018, 11:28:23 поподне
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2160.msg56485#msg56485

Хвала Милоше, овај пост Д. Ђоровића управо подкрепљује оно о чему пишем слједећи пост:
"Миленко је у Косаницу дошао са два брата, а не две сестре, дакле: Миленко, Недељко и Ђурђе
Интересантно је да од доласка у Косаницу памте да их "остали у свађи вређају псујући им мајку латинску".
Можда то има везе са специфичношћу да су често блеђе пути (посебно женска чељад), а Сањина мушка родбина и њихово потомство имају и интересантну риђу ноту која је различито заступљена али приметна и у млађим нараштајима..."
Све се врти око тог рударства !!!!
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: ДушанВучко април 10, 2018, 03:43:18 пре подне
Део текста из Повеље краља Милутина манастиру Бањска где се помиње Шекулар:
Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321), osniva i dariva manastir Svetog Stefana Prvomučenika, zvani Banjska, 1314-1316. godine. Sva imanja ovog vlastelinstva navedena su po imenu i sa svojim međama, a pominju se i neka lična imena pčelara, popova baštinika i drugih. Na teritoriji ovog prostranog vlastelinstva koje se pružalo od Zete do Metohije i Kosova, čije je jezgro prostrano Poibarje, ima sedamdeset pet sela i zaselaka i devet katuna sa petsto četrnaest porodica. Onomastički podaci pružaju sliku o srpskom etničkom liku čitave oblasti banjskog vlastelinstva.

"A ovo su planine:

Planina nad Sasima trebačkim, Pastra bukva, i sa svima joj međama.

Planina Jerebinje i njeni ogranci, a međa joj je u Kamičak nad Kolepču pod Berinje u Kraljeva dvorišta, od dvorišta u Kninu, od Knine u Moštanicu u vrh Kurila, i u Srednju goru, u Pastrac, preko Zle strane, po grebenu kraj Koprivnoga dola, od Suhe planine kako se kamen valja.

Planine Baba, i Gozbaba, i Viticrev, i Jelenak, i Čahor, i Dragojlo, a međe su im u Belu vodicu, od Vodice u krst, od krsta niz potok u reku, i niz reku iza Gozbabe, uz reku na balvan, od balvana uz potok na Modri kamen, iz kamena pravo u Komaršticu i niz Komaršticu gde pristaje u Viticrevski potok; otud u Stražišta i u Salče glade, i nad Veliku, kako se planina spušta u šumu, iza Dragojla u stenu, od Šekulara u studenac, u Modrač del kako spada u Bistricu, i niz Bistricu, i gde upada Kudreški potok za Nevečeran, u studenac u Kudreš, u Obli del.

A ovo su međe planinama između Altina i Plava: kruševske od međa gradačkih, u Strekavac, u svetogorsku među, u Sečenu stenu na brod u Dobru vodicu u Hotiš, u donje čelo Ražane u Vrtenu stenu, pod Čiste strane, otud na vrh pećine."
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga април 10, 2018, 11:41:01 пре подне
Део текста из Повеље краља Милутина манастиру Бањска где се помиње Шекулар:
Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321), osniva i dariva manastir Svetog Stefana Prvomučenika, zvani Banjska, 1314-1316. godine. Sva imanja ovog vlastelinstva navedena su po imenu i sa svojim međama, a pominju se i neka lična imena pčelara, popova baštinika i drugih. Na teritoriji ovog prostranog vlastelinstva koje se pružalo od Zete do Metohije i Kosova, čije je jezgro prostrano Poibarje, ima sedamdeset pet sela i zaselaka i devet katuna sa petsto četrnaest porodica. Onomastički podaci pružaju sliku o srpskom etničkom liku čitave oblasti banjskog vlastelinstva.

"A ovo su planine:

Planina nad Sasima trebačkim, Pastra bukva, i sa svima joj međama.

Planina Jerebinje i njeni ogranci, a međa joj je u Kamičak nad Kolepču pod Berinje u Kraljeva dvorišta, od dvorišta u Kninu, od Knine u Moštanicu u vrh Kurila, i u Srednju goru, u Pastrac, preko Zle strane, po grebenu kraj Koprivnoga dola, od Suhe planine kako se kamen valja.

Planine Baba, i Gozbaba, i Viticrev, i Jelenak, i Čahor, i Dragojlo, a međe su im u Belu vodicu, od Vodice u krst, od krsta niz potok u reku, i niz reku iza Gozbabe, uz reku na balvan, od balvana uz potok na Modri kamen, iz kamena pravo u Komaršticu i niz Komaršticu gde pristaje u Viticrevski potok; otud u Stražišta i u Salče glade, i nad Veliku, kako se planina spušta u šumu, iza Dragojla u stenu, od Šekulara u studenac, u Modrač del kako spada u Bistricu, i niz Bistricu, i gde upada Kudreški potok za Nevečeran, u studenac u Kudreš, u Obli del.

A ovo su međe planinama između Altina i Plava: kruševske od međa gradačkih, u Strekavac, u svetogorsku među, u Sečenu stenu na brod u Dobru vodicu u Hotiš, u donje čelo Ražane u Vrtenu stenu, pod Čiste strane, otud na vrh pećine."

Ово је јако битан документ за оно што мене интересује. Занимљиво би било прочитати та пописана имена. Наравно да су она српска.
Манастиру Бањска су додијељени неки рудници и тргови. Од великог значаја за нашу тему би били документи који су се сачували унутар тог манастира.
Хвала ДушанВучко !
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Дробњак април 10, 2018, 12:02:52 поподне
Ово је јако битан документ за оно што мене интересује. Занимљиво би било прочитати та пописана имена. Наравно да су она српска.
Манастиру Бањска су додијељени неки рудници и тргови. Од великог значаја за нашу тему би били документи који су се сачували унутар тог манастира.
Хвала ДушанВучко !
Voljen od Boga, нажалост из манастира Бањска није ништа сачувано. Манастир је изгорео још почетком 15. века и ништа није остало. У 19. веку оно што је остало од њега је претворено у џамију. Препис повеље је пронаћен у Цариграду, чини ми се тек крајем 19. века.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Voljen od Boga април 10, 2018, 12:45:24 поподне
....
A ovo su dohoci crkve, od Brskova, svake godine 200 perpera.

I Gluha Vas, kolo celo sa rudarima, i dohotke da daju crkvi kako su davali kraljevstvu mi.

I u Plavu, selo Kruševo s trgom, a međe su mu: u Vlkov potok, otud u Visitor, po grebenu između (Kruševa i) Štirnice, i otud po grebenu nad bor u Krst(ov)e, i od Krst(ov)a po grebenu u Ražanu, kako pristaje Ražana u Prudšticu, i uz Prudšticu u Umovrenj potok, posred poljanice, iza Stoga u poljanu.....
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 16, 2018, 12:30:04 поподне
  У петак 20. априла 2018. г.  у 19. часова у сједишту Црногорско Херцеговачког покрета - Булевар Милутина Миланковића 120д  на Новом Београду  одржаће се промоција књиге Хроника Шекулара протојереја Андрије Поповића.
Говоре: проф. др Димитрије Калезић, рецензент,
             приређивачи,
             Гост: гуслар Саша Лакетић
 Добро дошли!
             
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: radon јул 30, 2018, 07:49:50 поподне
Ne znam da li je ranije postavljan rad Mitra Pešikana "Stara imena iz Trepče i oko nje". Uglavnom se odnosi na imena zabeležena u popisu Skadarskog sandžaka 1485 i njihovo upoređivanje sa imenima zabeleženim u Dečanskoj hrisovulji iz 1330. Pešikan obrađuje oblast nahije Komnen (po Komnenu Barjaktaru?) koja obuhvata prostor stare župe Budimlje i oblast Šekulara.

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1643/Pe%C5%A1ikan%2C%20Mitar%20-%20Stara%20imena%20iz%20Trep%C4%8De%20i%20oko%20nje.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јул 30, 2018, 09:15:49 поподне
Ne znam da li je ranije postavljan rad Mitra Pešikana "Stara imena iz Trepče i oko nje". Uglavnom se odnosi na imena zabeležena u popisu Skadarskog sandžaka 1485 i njihovo upoređivanje sa imenima zabeleženim u Dečanskoj hrisovulji iz 1330. Pešikan obrađuje oblast nahije Komnen (po Komnenu Barjaktaru?) koja obuhvata prostor stare župe Budimlje i oblast Šekulara.

Ово за нахију Комнен и Комнена Барјактара је занимљива идеја.
У литератури се може наћи и верзија Комнин (нпр. Премовић), а Татјана Катић сматра да је у питању погрешно читање, те да је назив нахије - Комотин. Из перспективе арапског писма, Комнин и Комотин су прилично близу.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&ved=2ahUKEwj1tamKw8fcAhXPDOwKHelQBNkQFjAFegQIBhAC&url=http%3A%2F%2Fcosbelgrade.com%2Fsites%2Fdefault%2Ffiles%2Fkatic_t_tvrdjava_bihor_u_15._i_16._veku.pdf&usg=AOvVaw3z4ax2-poAszRXlzXhohbr
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: radon јул 31, 2018, 07:38:39 пре подне
Ово за нахију Комнен и Комнена Барјактара је занимљива идеја.
У литератури се може наћи и верзија Комнин (нпр. Премовић), а Татјана Катић сматра да је у питању погрешно читање, те да је назив нахије - Комотин. Из перспективе арапског писма, Комнин и Комотин су прилично близу.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&ved=2ahUKEwj1tamKw8fcAhXPDOwKHelQBNkQFjAFegQIBhAC&url=http%3A%2F%2Fcosbelgrade.com%2Fsites%2Fdefault%2Ffiles%2Fkatic_t_tvrdjava_bihor_u_15._i_16._veku.pdf&usg=AOvVaw3z4ax2-poAszRXlzXhohbr

Hvala Nebo. Iskreno, ne znam ni koliko je njena transkripcija tačna. Kao toponime, na internetu sam uspeo naći samo dva Komotina, jedan u Bosni blizu Jajca a drugi u istočnoj Grčkoj. Ne znam da li se bilo koje od tih imena (Komnen ili Komotin) spominje u nekom drugom popisu tih krajeva. Zanimljivo u svakom slučaju
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 02, 2018, 03:25:28 поподне
Свим Шекуларцима желим срећну племенску славу!

Надам се да је неко био данас на племенском збору код цркве Светог Јована, Видоје или Владо, па да ћемо ускоро добити и извештај из завичаја.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 03, 2018, 09:13:16 поподне
Илиндански црквено-народни сабор у Шекулару, 2. августа 2018. године:

https://svetigora.com/ilindanski-crkveno-narodni-sabor-u-sekularu/

(http://eparhija.me/sites/default/files/slika_vest/08_2018/avg-2018-ilindan-u-sekularu-13.jpg)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 04, 2018, 04:37:15 поподне
(https://s15.postimg.cc/bc3yfldvf/sekular_ilindan_2018.jpg)

(https://s15.postimg.cc/ydkjlf5u3/sekular_ilindan_2018_a.jpg)

photo by: Зоран Дашић
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 04, 2018, 05:29:51 поподне
 Ове године због објективне спријечености нијесам био на Илиндан у Шекулару. Није био ни Владо. Хвала Богу, били су многи. Има фотографија  на фејсбук групи Шекулар. Радио Светигора  је пренијела говор Његовог преосвештенства Јоаникија епископа  будимљанско никшићког, који је служио литургију у Шекулару. Промовисана је и књига Хроника Шекулара протојереја Андрије Поповића, који је  30. гоина био парох шекуларски...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo август 23, 2018, 03:40:05 поподне
Резултат Шекуларца из Горњих Села, огранак братства ЋЕтковића:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg97934;topicseen#msg97934
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 август 23, 2018, 09:16:40 поподне
 Резултат потврдио  тачност, оног што смо  знали (није то пуко предање као у неким другим крајевима), да су Шекуларци из Горњих Села  (Курикуће, Главаца) код Берана, од рода Ћетковића из Шекулара.  И Шекуларце у Горњим Селима зову Вајмеши.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 15, 2018, 08:17:50 поподне
17. новембра, у београдском ресторану "Мањеж", Четрнаести скуп у организацији удружења Шекулараца.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 18, 2018, 12:35:32 поподне
17. новембра, у београдском ресторану "Мањеж", Четрнаести скуп у организацији удружења Шекулараца.


 И би  14-ти сусрет Шекулараца. Присутно близу 70 Шекулараца и пријатеља  Шекулара. 
Говорили су Божидар Спалевић, предсједник  Скупштине удружења,  Миодраг Драган Поповић члан Извршног одбора који се бираним ријечима обратио присутнима. Из завичаја је био Милош Бракочевић, предсједник Црквеног одбора Шекулара. Уз звуке гусала  пјевао је гуслар  Веселин Веско Дацић. Музика је била у извођењу Срђана Шекуларца.
Мора се признати да нас је сваке године  све мање.  Углавном су били присутни  Шекуларци који живе у Београду. И ове године  било је видно присуство племеника са презименом Шекуларац  поријеклом из Чедова код Сјенице.
 Од пореклаша Скитуљко са екипом, моја маленкост.  Не дође Небо. Обавијештен сам да је оправдано отсутан.
До следећег сусрета наредне године.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo новембар 18, 2018, 09:39:13 поподне
Да, контактирао сам са "Скитуљком", па му рекох разлоге спречености да дођем.

Што се осипања броја учесника скупова тиче, можда треба поразмислити о побољшању садржаја скупова. Нпр, увести мало историјских, етнолошких, па и генетских садржаја. Задужити неке чланове да припреме нека краћа предавања о прошлости племена, и томе слично. Да не буде само гуслање и песме са катуна.

Овде сада имамо одличан генетски материјал за подугачку причу, - тестиране готово све (ако не и - све) племенске слојеве Шекулара.
 
Осим тога, можда би требало повремено скупове правити и ван Београда. У Шекулару, Савином Селу, Чедову, или негде друго где има доста Шекулараца?

Пренеси ово моје мишљење свом рођи Драгану  ;)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 новембар 19, 2018, 07:47:26 пре подне
 Небо,
Дијелим мишљење. У праву си.
У  Извршном Одбору нијесу расположени за то.
Неће ни промоцију књига о Шекулару.
Једном  приликом је било кратко представљање
Дневника Мила Кењића команданта Шекуларско требачког батаљона у Балканским и Првом Свјетском рату. Од тада
су изричито против. Остаје само гуслање, иће и пиће...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 01, 2018, 09:30:50 поподне
Један занимљив налаз:

У књизи "Доњи краји" Јелене Мргић-Радојчић наводи се како је Бенедикт Курипечић, путујући по Босни 1530. године, у Жупи Бањица, код града Кључа (на око 17 км на североисток) описао "пусти градић" под називом - Секулур.

Да ли може постојати нека језичка веза са називом Шекулар…?

Према размери и правцу који наводи ауторка рада, Секулур би се налазио негде на подручју села Павићи:
(https://i.postimg.cc/wTB1Kyn1/sekulur.png)
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo децембар 01, 2018, 09:31:54 поподне
Можда неко из овог краја зна нешто више о овом старом градићу?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јануар 05, 2019, 07:52:28 поподне
Данас је у легенду отишао један знаменити наш племеник - Драгослав Шекуларац.

http://mondo.rs/a1157299/Sport/Fudbal/Preminuo-Dragoslav-Sekularac.html
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Челић април 01, 2019, 11:10:46 поподне
Племенска слава Шекулара је Свети Илија.
Старошекуларци славе Светога Јована, а Ћетковићи Светога Ђорђа (Ђурђев-дан).
Да ли је Ивањдан преслава Старошекулараца?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 01, 2019, 11:18:35 поподне
Не знам да ико у Шекулару слави Ивањдан као славу, а ни као племенску славу или прислужбу.
Сви родови имају своје славе, а прислужба свих родова, а то је и племенска слава, је - Свети Илија.

С обзиром да Старошекуларци славе Јовањдан, није искључено да су некада прислуживали Ивањдан или неки други празник Светог Јована.

Можда Видоје зна нешто више о томе...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 02, 2019, 09:59:50 поподне
Не знам да ико у Шекулару слави Ивањдан као славу, а ни као племенску славу или прислужбу.
Сви родови имају своје славе, а прислужба свих родова, а то је и племенска слава, је - Свети Илија.

С обзиром да Старошекуларци славе Јовањдан, није искључено да су некада прислуживали Ивањдан или неки други празник Светог Јована.

Можда Видоје зна нешто више о томе...

  Никада нијесам чуо да су Старошекуларци имали другу племенску славу осим Илиндан - Светог Илију.  То је и заједничка слава свих Шекулараца.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 02, 2019, 10:04:09 поподне
Да ли је Ивањдан преслава Старошекулараца?

 За ово први пут чујем.  Имате ли неки помен  о овом питању?  Или је то тек онако, да се нешто пита?
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: DraganP-BG април 03, 2019, 12:00:04 пре подне
Šekularaca iz Čedova kod Sjenice u Beogradu i Arandjelovcu ako se ne varam slave Sv.Vrače
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo април 03, 2019, 08:16:31 пре подне
Мезгалски Портићи славе Свете Враче.
Па би се могло претпоставити да су исељени Шекуларци са овом славом потекли од њих.
Портићи су се, осим једне куће, сви иселили 1851. године, најпре у Метохију, а затим и другде.
Овај род је, по свему судећи, РН908.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: vidoje 013 април 03, 2019, 10:53:29 поподне
 О Шекуларцима из  Сјенице са околином је већ  писано. Неспорно они су од Портића.  Тестирање би  дало коначну потврду.
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 18, 2019, 03:37:26 поподне
Мало размишљања о овом резултату:

Миновић, Јовањдан, Гокчаница, Краљево

Припада хаплогрупи J1-Z1828>Z18463 (https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/), роду Радмужевића. Са Марићем из Ботурића код Александровца има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од осталих припадника овог рода из околине Берана и Андријевице разликује на 2-4 маркера: од Кењића на 2 од 23, од Кукаља и Томовића на 3 од 23, а од Маслара на 4 од 23. Значајно је то да и Марићи из Ботурића по предању потичу из околине Андријевице. Основна разлика је свакако на маркеру DYS448, на ком Миновић и Марић имају вредност 20, а сви остали 22. Миновић такође има благо повишену вредност DYS481=28 (сви остали имају 27).

Миновићи по литератури припадају роду Лопаћана који је досељен још у 17. веку из Лопата код Лијеве Ријеке у Васојевићима. Може се рећи да су ови наводи потврђени овим резултатом и блиским поклапањима са горенаведеним родовима.

Гокчаница:

"Миновићи, Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су род Лопаћана у Церју. Овамо су се доселили из Војмиловића у Плани."

https://www.poreklo.rs/2015/06/10/poreklo-prezimena-selo-gokcanica-kraljevo/ (https://www.poreklo.rs/2015/06/10/poreklo-prezimena-selo-gokcanica-kraljevo/)

Војмиловићи:

Око 1650. године су се доселили далеки преци:

-Лопаћана Раковића и Костовића (9 кућа, Св. Јован, 7. јануара и Св. Јован Претеча, 24. јануара) из Лопата у Левој реци у Васојевићима. Нису пореклом од Васојевића. Њихови многобројни сродници из Лопата су се одселили и настанили у селима Подибра и Гокчанице, Александровачке Жупе и насељима на Копаонику. Позната су њихова презимена: Вајтиловци, Миновићи, Милетићи, Стевовићи, Чеврљаковићи и друга. Ови Јовањчани не орођавају се већ само „држе“ кумство, а да се не би орођавали међу собом.

https://www.poreklo.rs/2018/07/29/poreklo-prezimena-selo-vojmilovici-raska/ (https://www.poreklo.rs/2018/07/29/poreklo-prezimena-selo-vojmilovici-raska/)

Церје:

Данашњи родови, старинци и досељени до 1850. године:

-Лопаћани, Јовањдан – прекађују Јовањдан летњи, су се доселили крајем 17. века из Лопата у Васојевићима. Познатији су под презименима: Радојевићи, Крунци, Видојевићи, Новаковићи (Савићи), Савићи („Јаблановићи“), Деспотовићи, Марковићи, Анђелковићи и Гајовићи. Има их скоро у свим селима у Подибру а у Гружи и у Крагујевцу их је преко 30 кућа.

https://www.poreklo.rs/2015/06/06/poreklo-prezimena-selo-cerje-kraljevo/ (https://www.poreklo.rs/2015/06/06/poreklo-prezimena-selo-cerje-kraljevo/)

Ако је сеоба била крајем 17. века, могла би се повезати са 1689/90. годином када је и велики број житеља Полимља кренуо на север.

Откуд се спомињу Лопате у овим предањима? Да ли је то можда било привремено склониште - збег Шекулараца у кризним временима, па су се право одатле покренули на сеобу? Да ли су можда Радмужевићи неко старо становништво у Лопатама, од којих је део отишао за Шекулар, а остали се иселили према Србији?

Јер, досадашњи резултати шекуларских Радмужевића указују да су они међусобно временски блиског порекла, као да су огранак неког другог рода ван Шекулара, у релативно ближој прошлости насељеног у Шекулар…

Да подсетим да према племенској традицији (којој ни ја нисам придавао много поверења) Радмужевићи потичу од Комнена, шекуларског барјактара, који је био савременик војводе Даше и Вука Љевака (дакле, крај 17. и почетак 18. века).

Вероватно би васојевичко предање у Лопатама памтило неки стариначки род који носи презиме Радмужевић, али можда је то било име које се "запатило" тек у Шекулару...
Наслов: Одг: Шекулар
Порука од: Nebo јун 26, 2019, 03:28:37 поподне
Ево мало материјала за Шекуларце, за размишљање:

У Дечанским хрисовуљама (1330-их) у селу Добра река (Добра рѢка - Добра река или Добра ријека, је некадашња жупа, област између данашње Андријевице и Комова) пописан је Богоје Радмужевић (РадƄмоужевикƄ) са браћом Смилом и Милошем.

Из 1344. године имамо запис калуђера ("чрнорисца") Василија (Смиља Дабижева), из Добре реке, на Јеванђељу из Манастира Чечево код Коњуха.

Василије је помињан раније на форуму, по овом запису где се каже да су у Доброј реци власт Шекуларци ("народ из села Секула").

Ако су Шекуларци били власт у Доброј реци, вероватно су де