Ево, Оловни, овако:
Шекуларски Бабићи се гранају од синова Спасоја Вујичина Ћетковића (и "бабе") којих је било најмање тројица а вероватно и више, што је данас тешко поуздано утврдити. Зна се да је од три сина остало потомство у Шекулару и околини, а то су Млађен, Јоксим и Максим.
Млађен Спасојев се почетком 19. века настанио преко планине, код раније досељених рођака у село Ровца. Он је родоначелник више огранака калудерских и ровачких Ћетковића. Имао је три сина: Марка, Акса и још једног коме нисам успео сазнати име. Марко се као млад иселио у Калудру и тако задржао очево презиме Бабић, а остала два његова брата су остали у Ровцима и тамо прозвани по оцу Млађеновићи.
Марко Млађенов је дошао у Калудру у најам код Ралевића, а онда је оженио њихову одиву и заувек ту остао. Калудерски Бабићи су велико и разгранато братство које је населило највише (и најближе Шекулару) делове села, који су по њима названи Бабића мâла. Марко је са одивом Ралевића имао доста ђеце, од тога четири сина – Спасоја, Радована, Милосава и Јоса. Спасоје је, даље, имао пет синова, Радован четворицу, Милосав тројицу, а Јосо двојицу. Отуд је братство калудерских Бабића бројно и разгранато.