Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 96420 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #80 послато: новембар 13, 2015, 02:32:29 поподне »
Тачно, Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе, били су кумови.
За Вука Љевака постоји предање да му се отац доселио или из Цуца или из Љешанске нахије.
По мом мишљењу, пре из Љешанске нахије. Чини ми се да је та област некако повезана са динариком северним. Можда је то ХГ Лужана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #81 послато: новембар 13, 2015, 02:35:05 поподне »
Синиша,

код Старошекулараца свакако се не ради о једном роду. Тестирани припадник групе Дин Север је од гране Вука Љевака, а тестирани Ђорђевић из Лесковца на нашем ДНК пројекту, који потиче од Дашине гране припада групи Дин Југ. Додуше, све племенске легенде и говоре да Даша и Вук Љевак нису од исте мушке лозе (каже се да су били ујак и сестрић, или да су били кумови и томе слично).

Занимљиво је видети и колико је нови тестирани близак хаплотипу Девића, тестираном као Дин Север, који би требало да потиче од "дробњачких" Ћетковића.

Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

Лепениченине, као и већина информација из почетне фазе истраживања днк на нашим просторима, од којих сам многима био извор и ја, и ова о повезаности тестираног Ђорђевића из околине Лесковца са Дашићима, није потврђена и искрено вјерујем да није тачна.

Дакле је питање о повезаности три рода потомака Петра Шекуларца и даље отворено. Тестиран је потомак Вука Љевака, било би добро да се тестира и неко из друге двије гране.

Што се тиче тестираног Шекуларца, није близак Девићу. Има неке специфичне вриједности и најближи је неким српским И2а Динарик Сјевер хаплотиповима у Далмацији.

Мислим да се ипак ради о Првој сеоби, јер је управо тада овај крај око Шекулара остао без Срба, а на његово мјесто су се спустиле католичке Клименте, које ће  у Другој сеоби бити добрим дијелом такође потиснуте назад у Малесију, а дијелом се иселити са Србима у Срем. Коименте које су остале прешле су на ислам.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #82 послато: новембар 13, 2015, 02:37:46 поподне »
Потпуно се слажем да се легенде о косовској бици у ствари тичу каснијих дешавања, али мислим да се пре ради о времену Друге сеобе, око 1740. године, него о Првој сеоби 1690. године.

С обзиром да је Шекулар постојао још почетком 14. века, вероватно Шекуларци јесу учествовали у Косовској бици. Шекулар је тада био на подручју које је држао Вук Бранковић.

Из времена Друге сеобе не можемо више говорити о митовима и легендама, јер постоје већ и записи и документи, као и народно памћење. У време Друге сеобе, шекуларски главар био је управо Вук Љевак. Због учешћа у рату против Турака, касниује је робијао у Пећи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #83 послато: новембар 13, 2015, 02:42:17 поподне »
Мислим да се ипак ради о Првој сеоби, јер је управо тада овај крај око Шекулара остао без Срба, ...

То су, реално, искористили и Шекуларци, па су запосели многа запустела села у својој околини. Касније ће их са тог подручја потиснути Васојевићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #84 послато: новембар 13, 2015, 02:42:47 поподне »
Ево једног занимљивог снимка из Шекулара, гдје Шекуларац говори о поријеклу Шекулараца.

<a href="https://www.youtube.com/v/23ke8YepEBQ" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/23ke8YepEBQ</a>

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Шекулар
« Одговор #85 послато: новембар 13, 2015, 02:49:21 поподне »
Цитат
повезаности тестираног Ђорђевића из околине Лесковца са Дашићима, није потврђена и искрено вјерујем да није тачна.

Раде наводи следеће:

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „Ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Мислим да се непобитно ради о ДНК резултату Армуша. Па није то било тако давно, не би их народ без основа звао Армуши, јер да нису они би се бунили.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #86 послато: новембар 13, 2015, 02:52:07 поподне »
Раде наводи следеће:

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „Ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Мислим да се непобитно ради о ДНК резултату Армуша. Па није то било тако давно, не би их народ без основа звао Армуши, јер да нису они би се бунили.

Све ја то знам, али проблем је што не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Ово ти између осталог говорим јер је прва информација о тестираним Ђорђевићима и њиховој вези са Дашићима потекла од мене.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #87 послато: новембар 13, 2015, 03:03:38 поподне »
Све ја то знам, али проблем је што не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Ово ти између осталог говорим јер је прва информација о тестираним Ђорђевићима и њиховој вези са Дашићима потекла од мене.

Разрешићемо то кад сретнем човека који се тестирао, не знам где ми је његов број телефона  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #88 послато: новембар 13, 2015, 03:03:59 поподне »
Не шалим се.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Шекулар
« Одговор #89 послато: новембар 13, 2015, 03:06:45 поподне »
Цитат
Из времена Друге сеобе не можемо више говорити о митовима и легендама

Мислим да и у данашње време можемо говорити о митовима и легендама, а камоли у доба Друге сеобе.

Зато ДНК резултати и јесу тако важни, јер помажу да се раздвоје основане од легенди без основа.

Цитат
не постоји никакав доказ да су баш ти тестирани Ђорђевићи од ових Ђорђевића Армуша.

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #90 послато: новембар 13, 2015, 03:09:07 поподне »
Ево једног занимљивог снимка из Шекулара, гдје Шекуларац говори о поријеклу Шекулараца.

Познат ми је овај ђед, сигурно сам га упознао у Шекулару.
Ови Шекуларци из Лубница о којима говори нису од Старих Шекулараца већ од мојих Ћетковића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #91 послато: новембар 13, 2015, 03:13:04 поподне »
Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

Ако може неко да среди за тестирање (мислим да не кошта много), ја имам у фамилији Рмуше.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #92 послато: новембар 13, 2015, 03:14:42 поподне »
У селу Маћедонци постоји још и фамилија Радовановић, од њих је онај старина који је био последњи живи солунац у Србији, био је више пута у новинама и на ТВ. За те Радовановиће се каже да су пореклом из Шекулара, и то колико се сећам баш од Дашића, али прича би могла да буде као и у случају Ђорђевића да су уствари од Дашиног брата па да су Армуши. Поготово што су у исто место у Јабланици насељени.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #93 послато: новембар 13, 2015, 03:16:19 поподне »

Онда се мора тестирати неки поуздани Армуш.

А шта уопште знамо о тестираном Ђорђевићу? Је ли резултат са јавних база?

Надам се да ће Небо разрешити мистерију... :-\

Знамо да је емигрант, да је поријеклом из Лесковца и да му се предак звао Сотир.

Његови подаци су преузети са y searcha. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Djordjevic&viewuid=BFNXA&p=0

Управо ово име Сотир ми некако не иде са Шекуларцима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #94 послато: новембар 13, 2015, 03:27:17 поподне »
Знамо да је емигрант, да је поријеклом из Лесковца и да му се предак звао Сотир.

Његови подаци су преузети са y searcha. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Djordjevic&viewuid=BFNXA&p=0

Управо ово име Сотир ми некако не иде са Шекуларцима.

Не иде то Сотир, чињеница  :)

Откуд знаш да је емигрант?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #95 послато: новембар 13, 2015, 03:28:33 поподне »
Управо то хтедох да кажем, то Сотир ми вуче некако на сасвим другу страну односно на струју досељеника у Јабланицу који су доселили из врањско-пчињске области или из косовског поморавља, мада нисам сигуран да се и у косовском поморављу јавља ово име. У сваком случају слободно могу да кажем да ако је међу тим Ђорђевићима био неко ко је носио лично име Сотир онда готово сигурно да немају везе са Црном Гором и Шекуларом, пошто су досељени црногорци и херцеговци веома очували не само свој језик односно наречје и обичаје, већ и имена, а поготово што је тај Сотир живео у време досељења тих Ђорђевића када је то било поготово изражено.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #96 послато: новембар 13, 2015, 03:31:45 поподне »
Не иде то Сотир, чињеница  :)

Откуд знаш да је емигрант?

Мислим да је био раније и члан на некој Фејсбук И2а групи и да му је име било написано у енглеској транскрипцији, а видим да је исто тако оставио податке и на y searchu.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #97 послато: новембар 13, 2015, 03:35:10 поподне »
Сад сам стварно у енигми, јер сам био убеђен да знам који Ђорђевић се тестирао. Проверићемо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8004
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #98 послато: новембар 13, 2015, 03:37:44 поподне »
Што се тиче имена, баш сам данас пискарао једно мало ономастичко истраживање које сам синоћ радио за свој гушт:

Мало ономастике мог братства:
 
Бистрио сам родослов мог братства (није баш потпун, али највећи део имам) од родоначелника Ћетка (рођен на почетку 18. века) до данас, па ми паде на памет да попишем имена која се у њему јављају. Мушка, наравно  :)

Најчешће давано име у братству је Ђорђије (и надимци Ђоко, Ђоле), што је и логично с обзиром на крсну славу Ђурђев-дан. Од двојице братственика који су носили ово име настала су и два рода са презименима Ђоровић и Ђорђијевић.

Следећа два по бројности су Марко и Милош. Овде се види јуначка традиција, по којој су мушкој ђеци давали имена старих српских јунака - Милоша Обилића и Марка Краљевића.

Следи име Драган, што је производ последњих 40-50 година, када су давана таква имена - Зоран, Горан, Драган...

Затим по бројности иду Михаило, Радован, Алекса, итд.

Једно од честих имена је и Илија, што је прислужба Ћетковића и светац заштитник Шекулара.

Иако доминирају народна имена са кореном из српског језика, има и један број светачких имена. Осим наведених, ту су и Андрија, Анто, Арсеније, Василије, Гавро, Иван, Јован, Лазар, Максим, Мартин, Никола, Петар, Томо, итд.

Честа су имена са суфиксом -ић: Батрић, Вукић, Вучић, Драгић, Лакић, Милић, Савић.
Има имена типичних за Црну Гору: Балша, Божина, Вукота, Вучета, Вучина, Голуб, Лабуд, Милоња, Миљан, Мираш, Новица, Новак, Радун, Радоња, Шћепан... Али, и јако нетипичних за подручје Црне Горе, попут: Дојчило, Љубиша, Трајко, Цветко, Часлав.

Доминирају имена са основама „мио“ (26 различитих имена), „вук“ (20) и „рад“ (18).

Најмлађем покољењу родитељи често дају имена ђедова и прађедова, али и ова сада помодна, попут: Виктор, Дамјан, Данијел, Игор, Лука, Огњен, Саша, Стефан, Урош, Угљеша, Филип...

Мени најнеобичније име у нашем родослову је Јаблан.

Име самог родоначелника Ћетко се обично тумачи речју „ћета“, односно четина и повезује или за место рођења (у неком борику) или за густу и тршаву косу. Лично, мислим да ово тумачење представља народно довијање да се објасни значење имена. Мени много логичније звучи верзија (више не знам где сам је прочитао) да се ради о гласовном сажимању при којем је од изворног имена Цвјетко настало Ћетко.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Шекулар
« Одговор #99 послато: новембар 13, 2015, 03:38:57 поподне »
Врло је вероватно да и данас има R1а-М458 на подручју Горњег Лима где су живели и живе и дан данас ткз. Србљаци који су хеторогено становништво. 

Гиле ми је недавно послао податак о пореклу Дуњића из Рокца из монографије Павловића "Копаоник". Павловић бележи да су они разгранути и има их највише по копаоничким селима и др.

Село Биљановац код Рашке на Ибру:

Засеок: Богаши: У засеоку седе сами Бојанићи (18 кућа., Св. Вратоломеј), одавно су се доселили из Шекулара у Плавско-Гусињској области. Презивају се Бојанићи п остарој Бојани, жени њиховог рода, док се њихови сродници одсељени у Рокце, по Дуњи, ћерки старе Бојане, презивају Дуњићи. Много су се селили, на разне стране и у разно доба. Осим у насељима на Копаонику забележио сам њихове сроднике у селима Западно-моравског Поморавља и у Подбиру. Сви се сматрају један род и сви славе малу и ретку славу Св. Вартоломеја и Варнаву.

Село Рокац код Александровца: После 1690 године у село су дошли Дуњићи (25 кућа Св. Вартоломеј и Варнава), од Богаша - Бојанића из Биљановца на Ибру. Прозвали су се Дуњићи по Дуњи, ћерки старе Бојане. Сродници Дуњића су Дуњићи и друга презимена у Боторићу, Великој Грабовници, Брусу и др.

Могуће је да су имали још старије презиме Богаши, јер су се првобитно населили у Биљановцу и можда је и тај засеок прозван по њима Богашима. Крсну славу Св. Вартоломеја су вероватно променили, некада су славили неку другу славу.   

Очигледно је да  су они досељени у Биљановцу за време сеобе 1690. године или су досељени нешто раније можда средином 17. века када су их потисли Васојевићи или можда шиптарска племена.

Познат ми још један припадник R1а-М458 који је такође пореклом са Г. Лим по предању из Плава и има идикативно презиме које се јавља у далекој прошлост у Херцеговини.  Но, то је то не би да ширим, књига још није објављена. Видећемо шта ће показати даље истраживање.