Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 93738 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #20 послато: септембар 01, 2015, 03:01:10 поподне »
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Искрено говорећи, мени сва та наводно кричка / матарушка имена (у то улазе још и Сумор и Рамеза) звуче као измишљотина...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Шекулар
« Одговор #21 послато: септембар 01, 2015, 03:05:12 поподне »
Odličan si posao odradio Nebo. svaka čast.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #22 послато: септембар 01, 2015, 03:16:24 поподне »
Искрено говорећи, мени сва та наводно кричка / матарушка имена (у то улазе још и Сумор и Рамеза) звуче као измишљотина...
Можда не као измишљотина, али могуће да су у питању погрешно упамћена имена. Људи су склони томе да када не могу да се сете неке стране речи која у нашем језику нема неко значење по коме би је лакше упамтили, пренесу је даље искривљену. Више пута сам имао прилике да чујем неки страни израз или назив у интерпретацији моје бабе такав да сам се кривио од смеха. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #23 послато: септембар 01, 2015, 04:01:37 поподне »
Odličan si posao odradio Nebo. svaka čast.

Фала, земљаче  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #24 послато: септембар 01, 2015, 07:22:13 поподне »
Хвала Небо на овој интересантној теми.

Хтео сам да питам за овај догађај, дали је некоме познато нешто више?
Цитат
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Појављује се нпр. овдје:
http://www.poreklo.rs/2013/04/19/drobnjaci-poreklo-plemena-2/

Одакле потиче ова легенда, ђе је ово записано (оригинални извор)?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Шекулар
« Одговор #25 послато: септембар 01, 2015, 08:26:47 поподне »
Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009



Место Вајмези се спомиње 1444г. у контексту Битке (Скендербега и синовца Хамзе и других албанских великаша) код Тервола (близу Елбасана). Могуће значење vajm/плач i zi/црно, а можда значи и нешто друго.
https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #26 послато: септембар 02, 2015, 11:10:48 пре подне »
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Жељко,
мислим да не постоји ни један аутентични документ о овоме. Лубурић је тај податак записао на основу казивања старих паметара кад је прикупљао податке за свој рад.
Иначе, колико сам ја до сада проучавао, догађај се одиграо на Ђурђев-дан 1605. године, када су Дробњаци нанели тежак пораз казненом турском одреду у Буковици. Од тада је на племенском збору договорено да се Ђурђев-дан слави као племенска слава.
Овај догађај сигурно није био великих размера (питање је колико је уопште Дробњака било те 1605. године у њиховом крају и колико је могло бити учесника догађаја на обе стране), тако да није нигде ни записано.
Нешто слично као "Истрага потурица"...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #27 послато: септембар 02, 2015, 03:53:19 поподне »
Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.

Место Вајмези се спомиње 1444г. у контексту Битке (Скендербега и синовца Хамзе и других албанских великаша) код Тервола (близу Елбасана). Могуће значење vajm/плач i zi/црно, а можда значи и нешто друго.
https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529

Црни Дрим баш и нема много везе са Елбасаном. То јест, нема никакве. Елбасан је у средњој Албанији, а Црни Дрим извире из Охридског језера, тече на север западном Македонијом, у Албанију улази у Дибри, и код Кукеша, на крајњем североистоку Албаније, спаја се с Белим Дримом.

Ако су Ћетковићи - Вајмеши 1880-их знали за неког свог претка војводу Вајмеша који је био саборац Кастриотов, и ако постоји топоним Вајмези који се везује управо за Кастриотове борбе против Турака, ако је у близини Црни Дрим који извире у Македонији, а потомци војводе Вајмеша су носиоци И2а дин.сев. који је типичнији за македонске Словене него за Србе,... онда ту има нешто.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #28 послато: септембар 04, 2015, 11:23:03 пре подне »
Вук Маринков Љевак био је шекуларски војвода после чувеног војводе Даше Шекуларца (Димитрије Војводић) у периоду 1730-1775. Њих двојица су, иначе, били кумови.
Према предању његових потомака, отац Вуков, Маринко, доселио се у Шекулар из Цуца (у другој половини 17. века), али се не памти од којег је цуцког братства.

Родослов Вуковог потомства иде овако:

Вук је имао три сина, Бракоча, Стефана и Јосифа, од којих су двојица (Бракоч и Стефан) оставили бројно потомство.
Од Бракоча Вукова су Бракочевићи (у шекуларском селу Орах) и њихов огранак Бошковићи (који су се иселили у Беране).
Стефан Вуков је имао два сина: Јагоша - Јаша и Живка. Од Јаша су Јашовићи и њихови огранци Матовићи, Шарићи (сви Јашовићи живе у истоименом селу) и Гојковићи и Божовићи (у Ораху).
Од Живка Вукова су Живковићи (у селу Јашовиће) и њихов чувени огранак Поповићи, и Лабудовићи (такође у Јашовиће).

Од Живка је Радош, од Радоша Милован, од Милована Лабуд, а од Лабуда су шекуларски Лабудовићи (ово сам нашао код Р. Баркочевића: http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

По мојој процени Лабуд Милованов је рођен око прве четрвти 19. века, тако да братство Лабудовића није много старо, засновано је у другој половини 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #29 послато: септембар 04, 2015, 11:30:49 пре подне »
Da li postoji neki nacin da udjem u trag potomstvu Vuka Ljevaka, da li postoji negdje njegov rodoslov, ili ako ne, na koji nacin bih mogao da otkrijem bar jos neku generaciju koja je prethodila mom pradjedu?

Болора,
родослов Лабудовића сигурно постоји.
Претпостављам да живиш у ЦГ, нађи и контактирај неког од шекуларских Лабудовића. Од њих је и Емило Лабудовић, новинар и посланик у Скупштини Црне Горе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #30 послато: септембар 04, 2015, 11:35:52 пре подне »
Од Живка Вукова су Живковићи.......

Треба да стоји "од Живка Стефанова".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #31 послато: септембар 04, 2015, 01:07:38 поподне »
Вук Маринков Љевак био је шекуларски војвода после чувеног војводе Даше Шекуларца (Димитрије Војводић) у периоду 1730-1775. Њих двојица су, иначе, били кумови.
Према предању његових потомака, отац Вуков, Маринко, доселио се у Шекулар из Цуца (у другој половини 17. века), али се не памти од којег је цуцког братства.

Родослов Вуковог потомства иде овако:

Вук је имао три сина, Бракоча, Стефана и Јосифа, од којих су двојица (Бракоч и Стефан) оставили бројно потомство.
Од Бракоча Вукова су Бракочевићи (у шекуларском селу Орах) и њихов огранак Бошковићи (који су се иселили у Беране).
Стефан Вуков је имао два сина: Јагоша - Јаша и Живка. Од Јаша су Јашовићи и њихови огранци Матовићи, Шарићи (сви Јашовићи живе у истоименом селу) и Гојковићи и Божовићи (у Ораху).
Од Живка Вукова су Живковићи (у селу Јашовиће) и њихов чувени огранак Поповићи, и Лабудовићи (такође у Јашовиће).

Од Живка је Радош, од Радоша Милован, од Милована Лабуд, а од Лабуда су шекуларски Лабудовићи (ово сам нашао код Р. Баркочевића: http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

По мојој процени Лабуд Милованов је рођен око прве четрвти 19. века, тако да братство Лабудовића није много старо, засновано је у другој половини 19. века.
Имаш ли податке о Протићима из Белог Поља крај Пећи? По проти Стевану је настао назив ''Протина Махала'' у Пећи. Према неким изворима они су Бракочевићи али не би ме чудило и да су од његовог брата Стефана пошто је то име присутно код њих још од самог проте по коме данас носе презиме. Прота Стеван (или можда Стефан) је био веома признат у Пећи и околини а настрадао је тако што су га турци отровали. Тај догађај је послужио као инспирација редитељу серије ''Вук Караџић'' у сцени где је такође приказано то како су турци отровали једног високог свештеника (причам по памћењу). Протићи славе св. Јована.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #32 послато: септембар 04, 2015, 02:12:53 поподне »
Имаш ли податке о Протићима из Белог Поља крај Пећи?

Ево, да не препричавам, о њима је ово написао Раде Бракочевић (http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/).

Ипак су од Бракоча, његовог унука Стефана, који је ето понео име деда-стрица:

"Протић огранак братства Бракочевића, потомци проте Стефана Никина Бракочевића (1820-1895), пресељени у Пећ, познати: прота Стефан Бракочевић; свештеник хаџи Никола Петровић- Бракочевић и син поп Гаврило, прота Јаков Протић; Ристо Протић – учитељ, високи дипломатско-конзуларни чиновник Краљевине Србије. Милорад Миро Протић – народни посланик, начелник Пећког округа; Десанка Протић – доктор медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду; Слободан Марковић – Либеро Маркони, по женској линији праунук проте Стефана Бракочевића. Од Сава, брата проте Стефана, Савовићи или Савићи. Од попа хаџи Николе, брата протина Поповићи. Сви у Пећи. Слава Свети Јован 20. јануара."

Раде има детаљан родослов Бракочевића.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже PaSlaw

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Шекулар
« Одговор #33 послато: септембар 04, 2015, 07:51:35 поподне »
Testirani Žugić je od Vulovića.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #34 послато: септембар 04, 2015, 10:56:21 поподне »
Небо,
Хвала на одговору.
Ах, Лубурић записао.. разумијем.

Него размишљам о тестирању Церовића, ако можемо потражити некога.
Мени су посебно интересантне наше гране И2а Дин.сjевер- и П109.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #35 послато: септембар 07, 2015, 08:38:19 пре подне »
Него размишљам о тестирању Церовића, ако можемо потражити некога.
Мени су посебно интересантне наше гране И2а Дин.сjевер- и П109.

И мени су ове две групе најзанимљивије. Не само из личних разлога. Нарочито је велики изазов проучавати П109, откуд овде ХГ типична за Нормане и како је учествовала у етногенези Дробњака...

Познајем неколико Церовића, али мало је назахвално објашњавати ову генетичку област људима који су потпуно ван ње, па им још рећи да могу да се тестирају за "тричавих" 5 и по хиљада (што је прилика коју не треба пропустити)  :) Пола ме гледа сумњичаво, а друга половина, рекао бих по изразу лица, вероватно мисли да сам мало скренуо са здравог разума...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #36 послато: септембар 07, 2015, 11:26:45 пре подне »
Testirani Žugić je od Vulovića.

Тачно. Нисам га раније приметио. Пише да је човек из Босне (Олово), али му се слаже и слава са дробњачким Жугићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #37 послато: септембар 07, 2015, 01:33:27 поподне »
Тачно. Нисам га раније приметио. Пише да је човек из Босне (Олово), али му се слаже и слава са дробњачким Жугићима.
Nisam u toku, da li se čovek preziva Žugić ili Vulović?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7902
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #38 послато: септембар 07, 2015, 02:41:57 поподне »
Nisam u toku, da li se čovek preziva Žugić ili Vulović?

Презиме је Жугић, а припада дробњачком братству Вуловића.
Поставићу неку ретроспективу на тему "Дробњаци Новљани I1 P109".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже PaSlaw

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Шекулар
« Одговор #39 послато: септембар 07, 2015, 05:23:44 поподне »
Testirani Žugić je iz sela Zagajnica kod Olova. Žugića u Olovu ima još i u selu Brda, a u selu Grabovica
su Mićići koji su od Žugića sa Brda.Postoje i Žugići u Milićima (Republika Srpska). Svi su oni familijarno
povezani. Postoji i porodićno stablo Žugića i oni tačno znaju da su od Žugića sa Drobnjaka odnosno sa
Crnog Jezera i u nekoliko navrata su naši Žugići išli na bratstveničko okupljanje u Drobnjak kod Crnog jezera.

Dakle oni tačno znaju da su od Vulovića a nadimak Žuga (danas prezime) im je dao sam Bajo Pivljanin, nakon
jedne od čestih bitaka između Drobnjaka i Pivljana, kada su pitali Baju onako krvavog, ko mu je "nazado najviše
jada" on je odgovorio ; "Ma onaj mali Vulović, isti je ko Žuga". Mislio je na nekog Vulovića niskog rasta ali prilično
okretnog i spretnog.

Toliko i izvinjenje zbog latinice. Popraviću se. Obečavam.