Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 94289 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #40 послато: септембар 07, 2015, 07:47:12 поподне »
Testirani Žugić je iz sela Zagajnica kod Olova. Žugića u Olovu ima još i u selu Brda, a u selu Grabovica
su Mićići koji su od Žugića sa Brda.Postoje i Žugići u Milićima (Republika Srpska). Svi su oni familijarno
povezani. Postoji i porodićno stablo Žugića i oni tačno znaju da su od Žugića sa Drobnjaka odnosno sa
Crnog Jezera i u nekoliko navrata su naši Žugići išli na bratstveničko okupljanje u Drobnjak kod Crnog jezera.

Dakle oni tačno znaju da su od Vulovića a nadimak Žuga (danas prezime) im je dao sam Bajo Pivljanin, nakon
jedne od čestih bitaka između Drobnjaka i Pivljana, kada su pitali Baju onako krvavog, ko mu je "nazado najviše
jada" on je odgovorio ; "Ma onaj mali Vulović, isti je ko Žuga". Mislio je na nekog Vulovića niskog rasta ali prilično
okretnog i spretnog.

Toliko i izvinjenje zbog latinice. Popraviću se. Obečavam.
Према ономе што сам ја пронашао прича је за нијансу другачија јер није у питању сукоб између Дробњака и Пивљана већ напад Бајове хајдучке чете на Чарапиће и Чупиће:
"Удари Бајо Пивљанин са својом четом хајдука на катуне Чарапића и Чупића на Крнову. Плијенио им је стоку. Вуловићи, као њихове комшије, са својим ширим братственицима, пођу у потјеру за Бајом не би ли повратили плијен. Тада дође до боја у коме се Бајо рани у руку, и када га упиташе ко га рани, он им одговори: „Рани ме она Жуга, оца му његова “ Од тада се овај огранак Вуловића прозове Жугић".

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #41 послато: септембар 08, 2015, 01:03:53 пре подне »
И мени су ове две групе најзанимљивије. Не само из личних разлога. Нарочито је велики изазов проучавати П109, откуд овде ХГ типична за Нормане и како је учествовала у етногенези Дробњака...

Познајем неколико Церовића, али мало је назахвално објашњавати ову генетичку област људима који су потпуно ван ње, па им још рећи да могу да се тестирају за "тричавих" 5 и по хиљада (што је прилика коју не треба пропустити)  :) Пола ме гледа сумњичаво, а друга половина, рекао бих по изразу лица, вероватно мисли да сам мало скренуо са здравог разума...
Потпуно разумијем  :)

Али мислио сам да ипак пробам нешто.
Ако испадне нешто јавићу се.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7911
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #42 послато: септембар 11, 2015, 12:09:01 поподне »
Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009

Небојша, имаш ли линк за ову књигу?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #43 послато: септембар 16, 2015, 10:19:06 пре подне »
Предање  да су се Шекуларци доселили из Босне, први је забиљежио самоуки Радоје Кастратовић у својој књизи Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње 1966. године. Он каже: " У Шекулар су дошле двије куће. Оне су биле српске, са чистом српском славом св. Јованом, који се слави 20.јануара... Дошли су од Змијања или бар преко Змијања... Те се може сасигурношћу рећи да су данашњи Шекуларци ( мисли се на стари слој Шекулараца : потомке војводе Даше, кнеза Вука Љевака и Комнена ( Комјена ) барјактара примједба моја), први досељеници по одсељењу Мацура." Мацуре су најстарији становници Шекулара.  По причи Мацуре су 
били Латини. Имали су цркву у Ћелијама.   Прије  50. година су постојали  знаци и остаци ове црквине. Према предању , приликом одроњавања земљишта, још у вријеме Мацура, спустила се око 200 до 300 метара према Шекуларској ријеци.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #44 послато: септембар 16, 2015, 09:52:41 поподне »
Радивоје Јанков Лабудовић написао је књигу: Братство Лабудовића из Шекулара, општина Беране, Република Црна Гора, Београд,1998. Лабудовићи из Шекулара су млађе братство Живковића Вукољеваковића, потомци Лабудови...  Постоје и Лабудовићи у селу Доње Луге код Берана, али су они другог рода, немају везе са Шекуларом.
  О Протићима, Сав(ов)ићима,Хаџипоповићима...огранцима братства Бракочевића виђети у књизи Рада Бракочевића: Ломни  Шекулар... родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.  ( 361 -440)  У Бијелом Пољу код Пећи био је свештеник хаџи Никола Петровић Бракочевић, рођени брат проте окружја пећког Стефана Петровића Бракочевића. Од Сава су Сав(ов)ићи.  Од њих је писац, новинар, преводилац... Никодим С. Савић, покретач, власник, оснивач и уредник "Цариградског Гласника" - листа на српском језику за Србе у Отоманској царевини. Слободан Марковић - Либеро Маркони је праунук по женској линији проте Стефана Бракочевића, син  Јелене Риста  Стефана Бракочевића. Слава им је као и свим Бракочевићима и старим Шекуларцима Св. Јован зимски 20.јануара.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #45 послато: септембар 16, 2015, 10:07:08 поподне »
 Небо,
Зашто изворна литература о Дробњацима ( Андрија Лубурић, Светозар Томић), ниђе није забиљежила исељавање из Дробњака у Шекулар?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7911
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #46 послато: септембар 17, 2015, 11:21:41 пре подне »
Небо,
Зашто изворна литература о Дробњацима ( Андрија Лубурић, Светозар Томић), ниђе није забиљежила исељавање из Дробњака у Шекулар?

И ја сам се питао.

Вероватни разлог је што је Ћетко из Дробњака доведен у Шекулар као мало дете (2-3 године), кад се његова мајка удова удала за војводу Дашу (знаш већ ту причу), па је контакт са завичајем прекинут. Отуд, није необично да се двеста година касније у Дробњаку (кад су тамо податке прикупљали Томић и Лубурић) не зна за Ћетковиће у Шекулару.

У књизи "Братство Церовића кроз историју" (Београд, 2008), аутор Данило Церовић наводи белопољске Церовиће и шекуларске Дробњаке као огранак Церовића.
(А нисам му ја за то рекао  ;))
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #47 послато: септембар 17, 2015, 08:36:15 поподне »
Радивоје Јанков Лабудовић написао је књигу: Братство Лабудовића из Шекулара, општина Беране, Република Црна Гора, Београд,1998. Лабудовићи из Шекулара су млађе братство Живковића Вукољеваковића, потомци Лабудови...  Постоје и Лабудовићи у селу Доње Луге код Берана, али су они другог рода, немају везе са Шекуларом.
  О Протићима, Сав(ов)ићима,Хаџипоповићима...огранцима братства Бракочевића виђети у књизи Рада Бракочевића: Ломни  Шекулар... родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.  ( 361 -440)  У Бијелом Пољу код Пећи био је свештеник хаџи Никола Петровић Бракочевић, рођени брат проте окружја пећког Стефана Петровића Бракочевића. Од Сава су Сав(ов)ићи.  Од њих је писац, новинар, преводилац... Никодим С. Савић, покретач, власник, оснивач и уредник "Цариградског Гласника" - листа на српском језику за Србе у Отоманској царевини. Слободан Марковић - Либеро Маркони је праунук по женској линији проте Стефана Бракочевића, син  Јелене Риста  Стефана Бракочевића. Слава им је као и свим Бракочевићима и старим Шекуларцима Св. Јован зимски 20.јануара.
По проти Стефану назива се ''Протина махала'' у Пећи уз Бистрицу. Његов син Риста је (мислим) био учитељ али чак и конзул у Цариграду или у Солуну (не памтим више). Ристин син Стеван се својевремено  био прогласио за ''независног бана зетске бановине''. Био је полицијски агент и у једној свађи која је настала због прегледа пртљага на железничкој станици у Нишу 1932. год. убио је војводу Драгутина Јовановића - Лунета. За време 2. св. рата одведен је заједно са својом женом у логор у Албанију где је и настрадао. Том приликом интернације је успео да се спасе Либеро Маркони, његов рођени сестрић, тако што је искочио из камиона и побегао. Стеванов син и кћерка су смештени у дом за сирочад, а кћерку је касније преузела и одгајила сестра Јелена (мајка Либера Марконија). Кућа Протића је била уз саму реку Бистрицу и била је под заштитом државе као нека врста музеја, али само формално јер је у њој било смештено неколико сиромашних породица којима је то био нужни смештај. Плафон у њој је био израђен од посебне врсте дрвета и у дуборезу који је био процењен као веома редак и веома вредан. У ту кућу је након 2. св. рата познати комуниста Павле Јовићевић - Паљок сместио своју мајку и неку родбину. Све до данашњих дана кућа није враћена биолошким наследницима односно потомцима Стевана Протића. У каквом је стању данас и да ли је читава није ми познато. Све ово знам јер ми је унук Стевана Протића венчани кум, и имао сам прилике да у њој једном приликом и боравим. Игром случаја за време 2. св. рата моја баба по мајци је након повратка из Црне Горе у Метохију, пошто јој је кућа била спаљена од стране балиста, боравила у тој кући неколико месеци јер је прихватила баш мајка Павла Јовићевића, јер су биле родбински повезане. Четрдесет година касније сасвим случајно упознао сам свог кума, унука Стевана Протића наследника те куће који то никада правно и званично није постао јер држава ни до данас многима није вратила оно што је некадашња власт отела, и тек након тога повезао све ове догађаје и приче. Чудни су путеви Господњи.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #48 послато: септембар 17, 2015, 10:43:48 поподне »
 Војинена,   Протићи шире Бракочевићи из Пећи овако рачунају пасове: Милош и Небојша - Боро - Стеван - Ристо -прото Стефан - Петар (друго име Ника у Шекулару) - Веско - Видоје -Туро -  Бракоч - Вук Љевак - Маринко.  Према предању које  се чувало у огранку Весковића  са Чучка ( зна се за њихово кућиште) у селу Орах у Шекулару - братства Бракочевића, њихови преци су отишли у Пећ четрдесетих година 19.вијека.  У  једном запису, сам нашао да су прешли  у Пећ 1837.године. Прото Стефан Бракочевић је био протојереј окружја пећког од 1850 до 1895.године. Он је био свештеник и национални трибун.
 Стеван Протић је био жртва идивидуалног комунистичког терора. Није страдао у Албанији, већ је убијен двадесетог јула код Лима у селу Трепча, између Берана и Андријевице. на мјесту званом Сига. Породица Протић је била интернирана у Албанију, али са њима није био Стеван. Понављам о Протићима у  наведеној књизи Рада Бракочевића на стр. 361 - 406. О њима и Са(во)вићима, Хаџипоповићима - шире Бракочевићима Вукољеваковићима, могла би велика ( или више) књига да се напише. Видим да познајете Пећ ( моја маленкост, само на основу породичних прича и  истраживања). Шта рећи да се Пећ, односно Метохија, односно Србија није одужила овој знаменитој кући. Није то учинила ни Црна Гора, јер је шекуларско свештенство ( у првом реду прото Стефан...), како у Пећи, тако и у Шекулару  ( свештеници Поповићи - Вукољеваковићи)  била главна спона, која је јављала Петровићима на Цетињу о покретима турске војске ка  Брдима и ловћенској Црној Гори Библиотека у Пећи је формирана од кућне библиотеке  Протића...  Кућа Протића је била као непокретно културно добро - споменик културе од великог значаја- споменик  1 категорије.  Послије Другог Свјетског рата у њој су биле усељене социјално угрожене породице.   Нажалост Протићева кућа је разорена до темеља, љета 1999.године, од стране Шиптара. 
 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #49 послато: септембар 17, 2015, 10:47:13 поподне »
Стеван Протић је убијен 20 јула 1941.године.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #50 послато: септембар 18, 2015, 08:11:44 пре подне »
Милош ми је кум, отуда и знам за многе детаље. То за Стевана да је убијен у Трепчи нисам знао јер је то вероватно болна тема за његовог сина Бору, па вероватно из тог разлога није много причао о томе. У сваком случају тужна судбина једне породице која је веома заслужна и знаменита била у Пећи и уопште у Метохији. Не могу описати како се осећам након сазнања да је кућа Протића срушена и да више не постоји. Тако нешто само дивљаци могу да ураде. Речи једног старог пећанца да су шиптари не само најпримитивнији народ у Европи већ су можда примитивнији и од неких племена у Африци, поново су се показале као истините.
Моја мајка је рођена у Љумбарди код Дечана, а одрасла је у Пећи.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #51 послато: септембар 18, 2015, 10:27:15 пре подне »
 Небо,
 Тезу  да је Вук Љевак из Катунске нахије - Цуца, наводи Раде.  Све се то надовезује на П. А. Ровинског, који додуше везује  старе Шекуларце за Љешанску нахију...  За Цуце Бракочевиће, везују  Миљанићи у Презименима Црне Горе. Овдје се ради у цуцким старинцима, јер данашње Цуце воде поријекло од Куча и Херцеговине ( двије гране). У тзв црногорским харачким дефтерима из турског доба  из 1521. и 1523.г. омиње се име Бракоч(ел) и Бракоч(ил) у зависности од читања. Бракоч је био најстарији син Вука Љевака. Име Бракоч се јавља у околини Цетиња. Отоме виђети: Б. Ђурђева, Л. Хаџиосмановића. Митра Пешикана...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7911
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #52 послато: септембар 18, 2015, 10:45:52 пре подне »
Небо,
 Тезу  да је Вук Љевак из Катунске нахије - Цуца, наводи Раде.  Све се то надовезује на П. А. Ровинског, који додуше везује  старе Шекуларце за Љешанску нахију...  За Цуце Бракочевиће, везују  Миљанићи у Презименима Црне Горе. Овдје се ради у цуцким старинцима, јер данашње Цуце воде поријекло од Куча и Херцеговине ( двије гране). У тзв црногорским харачким дефтерима из турског доба  из 1521. и 1523.г. омиње се име Бракоч(ел) и Бракоч(ил) у зависности од читања. Бракоч је био најстарији син Вука Љевака. Име Бракоч се јавља у околини Цетиња. Отоме виђети: Б. Ђурђева, Л. Хаџиосмановића. Митра Пешикана...

Да, име Бракоч је ретко, па зато његово помињање у наведеном дефтеру и касније његово појављивање у Шекулару може да укаже на везу.
Из староцрногорских племена су се, по правилу, исељавали старији родови притиснути дошљацима из Херцеговине и Зете, па је и та теза одржива и у случају порекла Вука Љевака.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7911
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #53 послато: септембар 18, 2015, 10:52:12 пре подне »
А што се Ровинског тиче, мислим да је до закључка о пореклу Шекулараца из Љешанске нахије дошао због топонима Шекулар у Љешанској нахији (селиште у подручју села Гољемади). А то не мора ништа да значи.
Анализа назива Шекулар има у Дашићевој књизи, па не бих сада овде да препричавам. Укратко, мени је најближа она теза о "секуларима", некрштенима по којима је њихов крај добио назив "шекулар". Јесте необичан топоним, али није искључено да постоји више истих таквих топонима, а да њихови житељи немају никакве везе.

С друге стране, уопште не искључујем могућност да су Шекуларци прво живели у Љешанској нахији. А није немогуће ни да је љешански Шекулар био привремено станиште шекуларских Мацура, који су из Полимља кренули на запад, па су собом понели и назив завичаја...

Тестирање Старошекулараца, поглавито радмужичких родова, дало би много одговора.
Па, ето, позивам све шекуларске Лекиће, Кењиће, Томовиће , Спалевиће, Кукаље, Масларе, Бошковиће, који ово читају, нека се тестирају, тако ће сазнати много о свом пореклу!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7911
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #54 послато: септембар 18, 2015, 10:55:59 пре подне »
Требало би да поменем и Негојевиће из Великог Села код Врњачке Бање који су потомци Негоја Маслара из Шекулара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #55 послато: септембар 18, 2015, 11:33:20 пре подне »
 Небо,
Знамо за добро очувану традицију да шекуларски Дробњаци, изводе родослов од Ћетка, посинка шекуларског војводе Димитрија - Даше Шекуларца.  Међутим, у турском попису из 1485.г. помиње се Дробј( н или њ)ак, син Витоја. Да ли је овај Дробњак и родоначелник   братства Ћетковића са огранцима У Шекулару?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7911
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #56 послато: септембар 18, 2015, 12:11:49 поподне »
Небо,
Знамо за добро очувану традицију да шекуларски Дробњаци, изводе родослов од Ћетка, посинка шекуларског војводе Димитрија - Даше Шекуларца.  Међутим, у турском попису из 1485.г. помиње се Дробј( н или њ)ак, син Витоја. Да ли је овај Дробњак и родоначелник   братства Ћетковића са огранцима У Шекулару?

Код Барјактаровића је Дропјак Винојев, код Вукчевића Дропјак Војнојев тако га је превео Пулаха.
Може бити да и није добро прочитао, ја сам склонији да је име Дробјак, а можда и Дробњак. Имамо то име у изворима и невезано за племе Дробњаци.
Помињао сам раније оног гњиланског Дробњака из 13. века на теми "О пиперским Црноцима": у једном документу из 14. века записано је да су Дабижив, Богоје и Хран, унуци Дробњакови, 1354. године подигли цркву у Ваганешу у гњиланском крају.

Није немогуће да шекуларски Дробњаци потичу од овог Дробјака. Али, откуд онда братство Церовића у Белом Пољу који одлично знају да су Ћеткови потомци, откуд слава Ђурђев-дан, откуд предање...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #57 послато: септембар 19, 2015, 08:21:21 поподне »
Небо,
Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара.  Тачно је да се заједничким именом зову Вајмеши.  Једно вријеме се јављају са  презименом Вајмеш у Шекулару, али и у Пећи, у Топлици, код Прокупља. У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за  1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан.  На списку су  и Бабићи, Алексићи, Ђоровићи, Пантовићи, све припадници Ћетковића.
Војвода  код Александра ( Искендера - Скендера)  односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар  Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже  могао настати назив Вајмеш ?  Не знам а све је могуће?
 Мирко Барјактаровић у етнолошкој студији - Шекулар, гријеши кад наводи да се Шекуларци  у Горњим селима и Бабићи у Шекулару и Калудри не сматрају за Вајмеше.  За Шекуларце у Горњим селима ми је лично познато да их зову Вајмешима.
Шта мислиш и о пејоративном значењу "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...) Један Ђоровић је знао да каже на весељу : "Оћу да се сви послуже, угосте, не знаш ти ко су Вајмеши".  Дијелим мишљење да је име "Вајмеш", непознатог поријекла.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #58 послато: септембар 19, 2015, 08:30:23 поподне »
Погријешио сам, умјесто шест треба  пет  са презименом Вајмеш.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Шекулар
« Одговор #59 послато: септембар 19, 2015, 09:36:33 поподне »
Војвода  код Александра ( Искендера - Скендера)  односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар  Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже  могао настати назив Вајмеш ?  Не знам а све је могуће?

Amese /Ameses на итал./лат. Хамза (син Репоша) Кастриота је синовац Скендербегов, а Vajmezi је топоним.

https://www.yumpu.com/it/document/view/16187183/nuova-antologia/529
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.80
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ