Koliko sam upućen, neko je 90-tih na osnovu analize butne kosti utvrdio tu visinu.
Mislim da na netu vrv i pise ko je to organizovao itd.
Koliko je to ozbiljno? Pojma nemam.
On je vrv bio visok nadprosečno, to se vidi iz više izvora, dal je baš bio dva metra, bog zna.
То је било истраживање недавно преминулог физичког антрополога Србољуба Живановића, вероватно постоји и чланак где је то публиковано. Мислим да је то добијено мерењем дугих костију, да ли само бутних или и хумеруса, нисам сигуран, од скелета који је пронађен у Св. Арханђелима и за кога се претпоставља да је Душанов. И да, мислим да је рађено 90-тих. Међутим, као што рече Exiled, та врста истраживања зна да завара, плус је питање да ли је то заиста скелет од Душана. Треба бити опрезан јер је исти истраживач, Живановић, огорчено бранио свој очигледно нетачан закључак да се мошти деспота Стефана налазе у Копорину, па је питање да ли је и за то истраживање о Душановим остацима био у праву. Више о теми деспотових моштију на следећој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3465.0На жалост тачно. За њега стварно не можемо бити сигурни јер се све своди на Грујићеву тврдњу да јесу. Мишљење да су остаци из цркве из Призрена заправо Душанови се не ослањају ни на један чврсти доказ. Нема плашта, нема витешке свите, нема скиптара, нема накита, гробних прилога који би нас навели да сматрамо да је ту сахрањен Душан. Нигде нисам наишао на податак да је то пронађено са моштима, да је пронађено не би се о томе ћутало. Манастир је срушен у 16. веку ја мислим, и тешко да би тако вредни земни остаци чекали Турке са бакљама. Можда и јесте Душан али то ћемо знати тек након генетских тестова Немаљића. Да се надовежемо на то, треба рећи да су мошти Кнеза Лазара и Деспота Стефана аутентичне, ту већ нема места сумњи.
Тај скелет је пронађен у гробу где су се заиста, по свему судећи, налазили Душанови земни остаци у тренутку сахрањивања, јер позиција одговара (југозападни угао наоса, почасно место за сахрану владара код свих немањићких задужбина, па и код каснијих Лазаревића, мислим и Бранковића), а мислим да је у околини тог гроба Грујић наишао и на остатке монументалне камене пластике која је била саставни део владарске гробне конструкције, конкретно делове владарског портрета у камену, праксе коју је од Немањића први (вероватно и једини) Душан спровео, имајући узор у западним традицијама, нпр. у француским краљевским гробовима:

Дагоберт, франачки краљ

Карло I Анжујски

Фрацуски краљ Хенри II и Катарина Медичи
Међутим, гробно место је било оскрнављено, и то могуће у више наврата, па се ту поставља питање да ли је заиста Душанов скелет ту остао, испретуран али очуван, кроз сва та скрнављења, или је био "евакуисан" а да је ту накнадно сахрањен други човек, или је просто "подметнуто" тело неког сасвим другог човека.