Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције

[Kor]

Где је нестао хаплотип Михића са Поплата из базе СДНК?

[sinobadm]

Yfull анализа није бесплатна, већ износи 45 евра.

Генетичко тестирање је осетљива тема пре свега због бриге о безбедности података. FamilyTreeDNA (FTDNA) је 2019. године признала да је делила генетске податке са Федералним истражним бироом (FBI) без претходног обавештавања корисника, што је изазвало забринутост у вези са приватношћу. Данас је ово регулисано, те FTDNA омогућава органима за спровођење закона да приступе њиховој бази података у одређеним околностима (види линк). Слично, против Nebula Genomics је у октобру 2024. године поднета колективна тужба у Чикагу због наводног кршења Закона о приватности генетских информација државе Илиноис, тврдећи да су генетски подаци корисника дељени без њиховог писменог пристанка (види линк). С друге стране, Dante Labs није био предмет таквих тужби, али су корисници пријављивали кашњења у испоруци резултата и потешкоће у комуникацији са корисничком подршком. Међутим, изгледа да се Dante Labs суочава са озбиљним финансијским потешкоћама и ради на реструктурирању реорганизацији пословања. Пре него што се одлучиш за генетско тестирање, препоручујем да истражиш услуге различитих компанија и пажљиво прочиташ њихове услове коришћења. Лично сам имао искуства са FTDNA и YFull. Ово што је рекао Никола је тачно, анализа на YFull није бесплатна и кошта 45 долара. Недавно сам послао BAM фајл на анализу, која је била бесплатна јер сам претходно платио анализу VCF фајла.​ С обзиром на значајне трошкове, предлажем да сачекаш Светски ДНК дан када ове компаније нуде попусте на своје услуге. Такође, спреман сам да помогнем да покријем трошкове YFull анализе уколико се одлучиш за њу.​

линк: https://www.familytreedna.com/legal/law-enforcement-guide?srsltid=AfmBOor9XrBSiIdEfj79u7x5BQUzFr02CoMWTVLbYTlOzWOsnxQMEbih
линк: https://www.reuters.com/legal/litigation/dna-testing-company-nebula-accused-violating-privacy-us-lawsuit-2024-10-11/

[шуљин џула]

Хвала Небојши и кориснику Exiled на исправци и додатним информацијама везаним за припаднике хаплогрупе који славе Јовањдан. Дакле да сумирамо породице Јовањштака ZS9949, укључујући Стопиће, а вероватно Папиће, Гавриловиће, имају матицу у околини Пријепоља, што потврђују предања као и подаци из необјављеног истраживања које указује на две ZS9949 породице са истом крсном славом у том региону. За Стопе и Стопиће се претпоставља да су се у Чајетину доселили након Бабинске буне (1875), неуспелог устанка српског становништва против османске власти у селу Бабине код Пријепоља. Буна је угушена, а као последица, многи учесници били су присиљени на исељавање.

Јовањдан (Свети Јован) – Присутан у Босанској Крајини и у околини Пријепоља

• Босанска Крајина – Пауковић (Милосавци, Лакташи), Радић (Мелина, Бања Лука)
• Околина Пријепоља (вероватна матица)
  
  • Околина Пријепоља - две породице са необјављеног истраживања
  • Шумадија – Папић, Гавриловић (Ковачевац, Младеновац)
  • Стари Влах – Стопић (Рожанство, Чајетина)
• Источни Срем – Тадић (Јарак, Сремска Митровица)
• Далмација – Тишма (Ивошевци, Кистање)
• Лика – Јањатовић (Српско Поље, Оточац)

Овде бих позвао корисника шуљин џула да нам изнесе још коју информацију с обзиром на његово порекло из Шумадије. У прошлом посту сам изнео вероватно наивну претпоставку да би даља матица од околине Пријепоља могла бити пре на Косову или у Македонији него у Херцеговини с обзиром на то да се најстарији храмови посвећени Светом Јовану Крститељу на јужнословенским просторима налазе у Македонији.

 Prijepolje je za Gavriloviće i Papiće bilo samo jedna od stanica ( nakon Hercegovine) kao i selo Gornja Trešnjevica na planini Rudnik.  Prilično su mi zanimljivi Vlahovići у Херцеговини, naime pored crkve u Vlahovićima koja je sagrađena posle boja na Kosovu i moja pretpostavka je da je ista izgrađena na temeljima starije crkve posvećene Sv. Jovanu ( natpis pri ulazu u crkvu "..ва име Бог и светог Јована, се лежи Радослав Валаховић ...лежи на племенитом башчини.." што ми можда указује на ( уз генетску припадност роду Влаховића) poreklo iz bliže okoline, kada je moja porodica u pitanju. Ševići - Ševe sa slavom Sv. Sv. Apostol Andrej Stolpnik javljaju se kao saputnici u seobama ( vezuje nas staro kumstvo) sve do Rudnika kada oni ostaju na planini u selu Blaznava. Siguran sam da smo u Kovačevac došli u prvoj četvrtini ili polovinom 18. veka ( po rodoslovu - usmenom, postoji i pisani ali se odnosi na granu porodice Nenadoviće ( rodoslov je zajednički za prva četiri kolena Mihajlo 1700.g.r., Radivoje 1720, Lazar 1745 i Gavarilo 1814 a od 1851. godine po njemu Gavrilovići). PAPIĆI SE ODVAJAJU VEĆ 1730. g.  i neimenovani "Pap" je sin ili brat Mihajla rodonačelnika. Papić je uradio test haplogrupe i potpuno je isti kao i moj brata u petom kolenu.

[sinobadm]

Само да се надовежем на претходни пост о тестирању. Компанија 23andMe је пре неки дан прогласила стечај (види линк). Изгледа да цела индустрија генетичког тестирања има финансијских потешкоћа и истражује моделе одрживог пословања.

линк: https://bbc.bm/dna-testing-firm-23andme-files-for-bankruptcy-to-sell-itself-ceo-leaves-after-failed-bids

[шуљин џула]

  Постоји јако стара црква посвећена Св. Јовану у Мојдежу, Црна Гора. У близини је и заселак Влаовићи. додао бих само и да Златковићи из Округлице - Власина, такође славе Св. Јована.

[sinobadm]

У једном од претходних одговора навео сам да би један од праваца истраживања могао бити фокусиран на родове са хаплогрупом J-ZS9949 унутар влашке заједнице Угарака. Угарци се чине као могућа карика која повезује Влаховиће у Херцеговини са родовима исте хаплогрупе у Далмацији, Лици и Босанској Крајини. С обзиром на то да на интернету (Википедија, Српска енциклопедија, портал Порекло) нема чланка о Угарцима, написао сам један на основу података из расправе. Чланак можете прочитати на следећој страни, и био бих вам захвалан ако бисте поделили своје коментаре.

линк: https://tromedja.com/index.php/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/ugarci

Иначе, прихватио сам предлоге више корисника, Небојше, Грка, Ојлера и Николе, да не оптерећујем расправу великим бројем постова. Међутим, ипак бих да дам свој допринос теми. Зато сам осмислио нови приступ, да прво темељно истражим тему, потом напишем чланак, поделим га са вама, и тек онда заједно размотримо отворена питања. Поздрав.

[Ojler]

У једном од претходних одговора навео сам да би један од праваца истраживања могао бити фокусиран на родове са хаплогрупом J-ZS9949 унутар влашке заједнице Угарака. Угарци се чине као могућа карика која повезује Влаховиће у Херцеговини са родовима исте хаплогрупе у Далмацији, Лици и Босанској Крајини. С обзиром на то да на интернету (Википедија, Српска енциклопедија, портал Порекло) нема чланка о Угарцима, написао сам један на основу података из расправе. Чланак можете прочитати на следећој страни, и био бих вам захвалан ако бисте поделили своје коментаре.

линк: https://tromedja.com/index.php/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/ugarci

Иначе, прихватио сам предлоге више корисника, Небојше, Грка, Ојлера и Николе, да не оптерећујем расправу великим бројем постова. Међутим, ипак бих да дам свој допринос теми. Зато сам осмислио нови приступ, да прво темељно истражим тему, потом напишем чланак, поделим га са вама, и тек онда заједно размотримо отворена питања. Поздрав.

Милане, у чланку си навео следеће:

Угарци се први пут појављују у писаним изворима 1326. године, када се у дубровачким записима спомиње извесни Михајло Угарчић.

Можеш ли навести извор за овај податак, пошто ми није познат?

[Exiled]

Не знам да ли ти је познат топоним Дубравчићи у пријепољском крају? Рекао сам ти у ранијим постовима, некакве симбиозе је било са мојим прецима....Дубравчићи су гледано из нашег села „упремасе", тако ми кажемо за нешто преко пута,преко брда, наспрам...

[Ранко Бубања]

У једном од претходних одговора навео сам да би један од праваца истраживања могао бити фокусиран на родове са хаплогрупом J-ZS9949 унутар влашке заједнице Угарака. Угарци се чине као могућа карика која повезује Влаховиће у Херцеговини са родовима исте хаплогрупе у Далмацији, Лици и Босанској Крајини. С обзиром на то да на интернету (Википедија, Српска енциклопедија, портал Порекло) нема чланка о Угарцима, написао сам један на основу података из расправе. Чланак можете прочитати на следећој страни, и био бих вам захвалан ако бисте поделили своје коментаре.

линк: https://tromedja.com/index.php/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/ugarci

Иначе, прихватио сам предлоге више корисника, Небојше, Грка, Ојлера и Николе, да не оптерећујем расправу великим бројем постова. Међутим, ипак бих да дам свој допринос теми. Зато сам осмислио нови приступ, да прво темељно истражим тему, потом напишем чланак, поделим га са вама, и тек онда заједно размотримо отворена питања. Поздрав.

У вези влаха Угарака, имамо и ову тезу из Љубиња:

У Поименичном попису санџака вилајета Херцеговине из 1477. године у нахији Рудине, уписан је џемат влаха Угарака. На челу џемата је катунар Радоња, син Грубача.
Џемат има 53 куће; неожењених, 5 домова.
Зимују у мјесту Водене и Крушевици, а љетују на Зеленгори.
Џемату је припадала и кућа Радоја, сина Угарка.

[sinobadm]

Negdje sam pročitao da u Ugarcima ima mramor visok 5 metara mada nisam mogao provjeriti. Pominje se i Kostadin Ugarčić u Nevesinju 1358 i neki Mihajlo Ugarčić 1326. u dubrovačkom arhivu bez oznake odakle. Mada obje te osobe imaju imena religijskog porijekla, kod vlaha iz katuna 1477 ima samo 12 % takvih u Ljubomiru a 4 % u Ljubinju. Možda i to nešto znači.

Овај податак о Михајлу Угарчићу сам пронашао у овој расправи, па цитирам део Зоровог поста из 2016. Међутим, пошто није наведен извор, ту реченицу сам за сада уклонио из чланка. Било би одлично ако би Зор могао да пронађе извор. Есад Куртовић наводи: „Власи Угарци (de Garza vlachos, vlacchi de cathono de Ugarach, de vlacchis Ugarzi) смјештени су на подручју Љубомира и Рудина, спомињу се од 1368. године.“

Што се тиче Дубравчића, Куртовић је већ одрадио добар посао са чланком који сам цитирао. У плану ми је да напишем још један чланак о Влаховићима, а затим и појединачне мање чланке о свакој породици у оквиру Угарака у Далмацији, укључујући и Дубравчиће, тј. Дубравиће / Дубровчиће у Покрвенику. Запамтио сам твој коментар, али идемо корак по корак, па ћемо временом пронаћи везу.

[Ojler]

Овај податак о Михајлу Угарчићу сам пронашао у овој расправи, па цитирам део Зоровог поста из 2016. Међутим, пошто није наведен извор, ту реченицу сам за сада уклонио из чланка. Било би одлично ако би Зор могао да пронађе извор. Есад Куртовић наводи: „Власи Угарци (de Garza vlachos, vlacchi de cathono de Ugarach, de vlacchis Ugarzi) смјештени су на подручју Љубомира и Рудина, спомињу се од 1368. године.“

Што се тиче Дубравчића, Куртовић је већ одрадио добар посао са чланком који сам цитирао. У плану ми је да напишем још један чланак о Влаховићима, а затим и појединачне мање чланке о свакој породици у оквиру Угарака у Далмацији, укључујући и Дубравчиће, тј. Дубравиће / Дубровчиће у Покрвенику. Запамтио сам твој коментар, али идемо корак по корак, па ћемо временом пронаћи везу.

Оно што је мени познато, а што је наведено и у нашој књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", као најстарији навод влаха Угарака Богумил Храбак у свом раду "Челници сточарских заједница у источној Херцеговини у XIII-XV веку" помиње дубровачки документ из 1341. године. Као што то у његовим радовима обично бива, Храбак не наводи извор.

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Zor]

Овај податак о Михајлу Угарчићу сам пронашао у овој расправи, па цитирам део Зоровог поста из 2016. Међутим, пошто није наведен извор, ту реченицу сам за сада уклонио из чланка. Било би одлично ако би Зор могао да пронађе извор. Есад Куртовић наводи: „Власи Угарци (de Garza vlachos, vlacchi de cathono de Ugarach, de vlacchis Ugarzi) смјештени су на подручју Љубомира и Рудина, спомињу се од 1368. године.“

 Владимир Ћоровић , часопис Прилози проучавању народне поезије, 1938.
У мојим белешкама из дубровачког архива налазим као најранији помен неког Михајла Угарчића (Vgarcich) под 28. јулом 1326. (Diversa Cancelariae I, f. 87 ). Није речено одакле је.

 Јиречек помиње Костадина Угарчића из Невесиња 1355.

 Ово су индивидуе које се јављају прије влаха Угарака чији је спомен каснији. Иако антропоним Угарак показује јаку асоцијацију са власима Угарцима, велико је питање да ли ове индивидуе имају икакве везе са власима Угарцима. Прије да немају јер таква имена су била јако нетипична код влашких група Херцеговине.

 Њихова имена међутим ипак казују нешто. Антропоними Костадин и Михајло су врло ријетки и нетипични како за влашко тако и ратарско становништво Херцеговине.
 Костадин је име које је било често на подручју Косова, југоисточне Србије, Македоније, Бугарске, јавља се у Дечанским хрисовуљама.
 Михајло такођер ријетко, Михаль у Дечанским Хрисовуљама, али форма Михаил у истим хрисовуљама је ишла само код имена цара Михаила Шишмана. Јавља се у 15. в. код Пећи. Наравно Михаил је заступљен у југоисточној Србији, Македонији, Бугарској.

 Ови невлашки помени Угарчића који претходе власима Угарцима указују на поријекло које није из Херцеговине, већ однекуд са истока.

[Ивица Јовановић]

Михаль подсећа на чешко Michal или мађарско Mihály. Можда су дошли из мачванског баната док је био по Угарима, време доласка у Херцеговину се поклапа са тим периодом. Ugarach - Угараци - Угарска. Наравно можда је случајност и име је могло доћи и од - Комад нагорелог дрвета на којем још има жеравице.

[sinobadm]

Михаль подсећа на чешко Michal или мађарско Mihály. Можда су дошли из мачванског баната док је био по Угарима, време доласка у Херцеговину се поклапа са тим периодом. Ugarach - Угараци - Угарска. Наравно можда је случајност и име је могло доћи и од - Комад нагорелог дрвета на којем још има жеравице.

Хајде да покушамо да заједничким снагама решимо питање порекла ове хаплогрупе. Веза су археогенетски узорци које сам више пута помињао у околини Беча, као и повлачење носилаца хаплогрупе услед напада Франака у 9. веку. То повлачење би највероватније ишло низводно Дунавом или Савом, а касније наставило узводно уз Мораву ка тромеђи Србије, Бугарске и Македоније. Међутим, ако претпоставимо да су се носиоци ове хаплогрупе задржали у Посавини, то би могло објаснити данашњу највећу концентрацију хаплогрупе у Босанској Крајини.

Ово можда има везе и са Угарцима. Дакле, кључно питање гласи: да ли можемо да докажемо тврдњу коју сам навео у чланку, да Угарци могу бити повезани са Угарима, и коју је поменуо Ивица у вези са Михајлом? Да ли можемо да доведемо Угарке у везу са Посавином или Подунављем?

Слична претпоставка изнета је и у раду Ивана Мужића: „Власи и старобалканска претхришћанска симболика јелена на стећцима“ (2009). Мужић управо помиње повлачење Влаха пред Францима, па цитирам: "U balkanskim krajevima već od ranoga srednjeg vijeka spominju se Vlasi.10 Samo je dio tih nomada koji su se nazivali Vlasi, i to onaj koji potječe iz stare Dacije, bio jako romaniziran. Ti su Vlasi u IX. i X. stoljeću za borba između Avara, Franaka i Bugara bježali na bizantsko područje, gdje se spominju kao Vlahi ili Volohi. 11". Он даље помиње : "Vlasi Ugarci možda potiču iz ugarske države u Erdelju. Posle 1420. godine završava se proces teritorijalizacije hercegovačkih vlaha…"

[sinobadm]

Проверио сам помињање имена Михаило у вези са Угарцима и наишао на податак да се у селу Угарци налази црква Светог Михаила, која је уписана на листу националних споменика (види линк под бројем 386). Међутим, нисам успео да пронађем податке о самој цркви. Да ли неко има неки податак о тој цркви? У претрази налазим цркву Светог Михаила у Требињу, као и једну мању цркву која се налази западније на самој граници са Црном Гором.

линк: http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/privremenalista?return=&page=13

[шуљин џула]

Не знам да ли ти је познат топоним Дубравчићи у пријепољском крају? Рекао сам ти у ранијим постовима, некакве симбиозе је било са мојим прецима....Дубравчићи су гледано из нашег села „упремасе", тако ми кажемо за нешто преко пута,преко брда, наспрам...

Dubrava je na staroslovenskom naziv za šumu. Po mom mišljenju u ovom slučaju u pitanju je hrastova šuma. Bančići su selo u Hercegovini u kojem se nalazi stari hrast pod kojim je zanoćio Sv. Sava. Probudivši se osetio se toliko odmornim da ga je i blagoslovio. Hrast je i danas mesto hodočašća. Kod starih Slovena hrast je sveto drvo. Sela u Šumadiji imaju svoje "zapise" sveto drveće. Obično usamljeno i na nekim raskrsnicama puteva.

[Exiled]

Dubrava je na staroslovenskom naziv za šumu. Po mom mišljenju u ovom slučaju u pitanju je hrastova šuma. Bančići su selo u Hercegovini u kojem se nalazi stari hrast pod kojim je zanoćio Sv. Sava. Probudivši se osetio se toliko odmornim da ga je i blagoslovio. Hrast je i danas mesto hodočašća. Kod starih Slovena hrast je sveto drvo. Sela u Šumadiji imaju svoje "zapise" sveto drveće. Obično usamljeno i na nekim raskrsnicama puteva.

Пошто се ради о деминутиву онда ће бити и да је то више као неки шумарак,шумица итд.

[Exiled]

Пошто се ради о деминутиву онда ће бити и да је то више као неки шумарак,шумица итд.

Да додам и алтернативу,могли бити и неки људи из шуме,шумски људи,шумљаци... занимљива теза.

[шуљин џула]

Да додам и алтернативу,могли бити и неки људи из шуме,шумски људи,шумљаци... занимљива теза.

ŠUMSKI

[sinobadm]

Шта мислите о пореклу имена насеља Дубрава у Далмацији, конкретно Дубрава код Шибеника и Дубрава код Тисна? Видим да се шумадинцу допада етимологија везана за шуме, међутим Далмација није позната по шумама. Такође Угарци очигледно нису били љубитељи шума (шала мала). Питам се да ли би имена ових места у Далмацији могла да потичу од презимена Дубравчић. Шта мислите о томе?