Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције

[Небојша]

Добар преглед. Једна исправка, Маслари и други из Шекулара припадају сасвим другој подграни J1. Што се тиче Јовањштака ZS9949, Папића, Стопића и осталих, матица им је у околини Пријепоља. Њихово предање упућује на те крајеве, а и постоје две ZS9949 породице са необјављеног истраживања, са истом славом, управо у околини Пријепоља. Могуће да су им блиски и крајишки Јовањштаци, Тишме и други, тј. да је реч о истој матици.

• Јовањдан (Свети Јован) – Присутан у Босанској Крајини, Шумадији, региону Брда - Беране
  
  • Босанска Крајина – Пауковић (Милосавци, Лакташи), Радић (Мелина, Бања Лука)
  • Брда – Маслар (Радмужевићи, Беране), Томовић (Лази, Беране)
  • Шумадија – Папић, Гавриловић (Ковачевац, Младеновац)
  • Стари Влах – Стопић (Рожанство, Чајетина)
  • Источни Срем – Тадић (Јарак, Сремска Митровица)
  • Далмација – Тишма (Ивошевци, Кистање)
  • Лика – Јањатовић (Српско Поље, Оточац)

[Зрно]

Свака част за озбиљан приступ у истраживању, али једна чињеница то обесмишљава. Миодраг из Кањана је од Синобада који се доселио у 19. веку и утопио у њих, тако да га слободно можете повезати са Синобадима и Ђурђевданом, а не Аранђеловданом.

[Exiled]

Добар преглед. Једна исправка, Маслари и други из Шекулара припадају сасвим другој подграни J1. Што се тиче Јовањштака ZS9949, Папића, Стопића и осталих, матица им је у околини Пријепоља. Њихово предање упућује на те крајеве, а и постоје две ZS9949 породице са необјављеног истраживања, са истом славом, управо у околини Пријепоља. Могуће да су им блиски и крајишки Јовањштаци, Тишме и други, тј. да је реч о истој матици.

• Јовањдан (Свети Јован) – Присутан у Босанској Крајини, Шумадији, региону Брда - Беране
  
  • Босанска Крајина – Пауковић (Милосавци, Лакташи), Радић (Мелина, Бања Лука)
  • Брда – Маслар (Радмужевићи, Беране), Томовић (Лази, Беране)
  • Шумадија – Папић, Гавриловић (Ковачевац, Младеновац)
  • Стари Влах – Стопић (Рожанство, Чајетина)
  • Источни Срем – Тадић (Јарак, Сремска Митровица)
  • Далмација – Тишма (Ивошевци, Кистање)
  • Лика – Јањатовић (Српско Поље, Оточац)

За Стопе,Стопиће, се претпоставља да су дошли у Чајетину после Бабинске буне.

[sinobadm]

Свака част за озбиљан приступ у истраживању, али једна чињеница то обесмишљава. Миодраг из Кањана је од Синобада који се доселио у 19. веку и утопио у њих, тако да га слободно можете повезати са Синобадима и Ђурђевданом, а не Аранђеловданом.

Распитао сам се у вези са породицама Синобад и Миодраг из Кањана и, нажалост, није нам познато ништа о томе да се неко од Синобада преселио у Кањане и интегрисао у породицу Миодраг.

Мој допринос овом истраживању је прекуцан материјал из Матичних књига Епархије далматинске - Парохија Книнско Поље, у којима током рада нисам наишао на повезаност Синобада и Миодрага, било у виду кумства, бракова или других облика породичне повезаности.

Према подацима из књиге "Порекло породица далматинских Срба" од Божидара Кљајевића, 1684. године сердар Синобад је населио 150 породица из Босне, укључујући Миодраговиће или Миодраге који су данас насељени у Гаћелезима, Добропољцима, Кањанима, Карину, Модрином Селу и Жагровићу. Ово свакако може указивати на историјску везу између ових породица, али је и даље питање колико је директна веза између Миодрага из Кањана и Синобада.

[sinobadm]

Презиме Миодраг у Далмацији припада двема хаплогрупама: J1 > J-ZS9949 (Кањане/Дрниш) и I2 > I-BY190177 (Гаћелези/Водице). У пређашњим расправама на форуму, презиме Миодраг је довођено у везу са породицом Грујић (Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1 > J-ZS9949). За Грујиће је наведено да су у историјским изворима првобитно забележени као Матијашевићи (1735. Матија Матијашевић, 1755. Тома Матијашевић), а 1810. године као велика породица Грујића у Дрнишу. Међутим, утврђено је да су Грујићи генетски најближи тестиранима из Северне Далмације (Синобади, Тишме), са којима деле специфичну вредност 27 на маркеру DYS481, док тестирани Миодраг има вредност 26. Проверио сам овај податак и потврђујем да Синобади заиста имају вредност 27 на овом маркеру.

Хтео бих да појасним ову разлику. Разлика од једне вредности на маркеру DYS481 односи се на број понављања секвенце и оваква мала разлику је честа у Y-STR анализама, јер се овакве мутације дешавају природно током генерација. С обзиром на просечну стопу мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по генерацији, промена вредности за 1 поновљену секвенцу могла би да се догоди у просеку на сваких 500 генерација (вероватноћа мутације од 100%), али у пракси се може појавити и раније услед природне варијабилности мутација.

Брзину мутације за 41 анализирана STR маркера, и међу њима и наведени DYS481 можете наћи у чланку (видети Табелу 4).
Ze Liu еt al. (2023 ) "Sequence-based mutation patterns at 41 Y chromosomal STRs in 2 548 father–son pairs" Forensic Sci Res. 8(2):152–162

[Ojler]

...
Хтео бих да појасним ову разлику. Разлика од једне вредности на маркеру DYS481 односи се на број понављања секвенце и оваква мала разлику је честа у Y-STR анализама, јер се овакве мутације дешавају природно током генерација. С обзиром на просечну стопу мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по генерацији, промена вредности за 1 поновљену секвенцу могла би да се догоди у просеку на сваких 500 генерација (вероватноћа мутације од 100%), али у пракси се може појавити и раније услед природне варијабилности мутација.
...

Није баш тако. Стопа мутације је вероватноћа да ће доћи до промене на маркеру код једног пара "отац-син". Није у директној вези са генерацијама већ са бројем рађања мушких потомака. То што си написао би било тачно када би на свету постојао само један човек и стално имао по једног сина. Такође, вероватноћа мутације никада не може бити 100% јер се ради о случајним и независним процесима. Треће, стопа мутације је прилично дискутабилна ствар и уме јако да варира у зависности од узорка и хаплогрупе. Може се начелно рећи који су маркери брже а који спорије мутирајући, али вредност стопе мутације је прилично упитна. Конкретно, за маркер DYS481 у зависности од гране варира од 0.0021 до 0.0608.

Не знам шта ти је циљ, али кренуо си овде у неку едукацију посетилаца као да ништа о томе на форуму већ није писано, а да при том изгледа ниси још увек добро упућен у тематику.

[sinobadm]

Није баш тако. Стопа мутације је вероватноћа да ће доћи до промене на маркеру код једног пара "отац-син". Није у директној вези са генерацијама већ са бројем рађања мушких потомака. То што си написао би било тачно када би на свету постојао само један човек и стално имао по једног сина. Такође, вероватноћа мутације никада не може бити 100% јер се ради о случајним и независним процесима. Треће, стопа мутације је прилично дискутабилна ствар и уме јако да варира у зависности од узорка и хаплогрупе. Може се начелно рећи који су маркери брже а који спорије мутирајући, али вредност стопе мутације је прилично упитна. Конкретно, за маркер DYS481 у зависности од гране варира од 0.0021 до 0.0608.

Не знам шта ти је циљ, али кренуо си овде у неку едукацију посетилаца као да ништа о томе на форуму већ није писано, а да при том изгледа ниси још увек добро упућен у тематику.

Ојлер, ово је већ други пут да отворено вређаш, рачунајући и твој пост Одговор #760. Није ми циљ да било кога едукујем, а посебно не вас који сте дуго на форуму и имате искуство у овој теми. Такође, нисам имао намеру да оспоравам оно што је написао корисник Зрно, већ сам желео да се расправа додатно разјасни.

Када напишем пост, имам у виду да је форум јавна расправа коју свако може да прочита, и сматрам да је важно да се у посту наведу довољно јасне информације како би и други могли да донесу свој закључак или се укључе у дискусију. У овом конкретном случају, корисник Зрно је практично навео да је породица Миодраг из Какња грана моје породице, за коју ми не знамо.

Миодраг из Кањана је од Синобада који се доселио у 19. веку и утопио у њих, тако да га слободно можете повезати са Синобадима и Ђурђевданом, а не Аранђеловданом.

Сматрам да је битно да се то разјасни и растумачи, јер у многим случајевима ваши постови нису довољно јасни. Ако сте већ упућени у тематику, било би корисније да се расправа води на прецизан и конструктиван начин, уместо што се одговара нападима и личним дисквалификацијама.

[Ojler]

Ојлер, ово је већ други пут да отворено вређаш, рачунајући и твој пост Одговор #760. Није ми циљ да било кога едукујем, а посебно не вас који сте дуго на форуму и имате искуство у овој теми. Такође, нисам имао намеру да оспоравам оно што је написао корисник Зрно, већ сам желео да се расправа додатно разјасни.

Када напишем пост, имам у виду да је форум јавна расправа коју свако може да прочита, и сматрам да је важно да се у посту наведу довољно јасне информације како би и други могли да донесу свој закључак или се укључе у дискусију. У овом конкретном случају, корисник Зрно је практично навео да је породица Миодраг из Какња грана моје породице, за коју ми не знамо.
Сматрам да је битно да се то разјасни и растумачи, јер у многим случајевима ваши постови нису довољно јасни. Ако сте већ упућени у тематику, било би корисније да се расправа води на прецизан и конструктиван начин, уместо што се одговара нападима и личним дисквалификацијама.

Не знам чиме сам те то увредио, а још мање лично дисквалификовао. Тиме што сам ти сугерисао да се боље упознаш са темом пре него што кренеш у самоуверено изношење ставова који нису тачни? Жао ми је ако сматраш да је то увреда.

Нисам уопште коментарисао твоју анализу порекла Миодрага јер о томе не знам ништа. Гледам да се не петљам у ствари о којима не знам довољно. Али сматрам да прилично знам о стопама мутација и на то сам се осврнуо. У твом пасусу који сам цитирао си тврдио нешто као да се ради о чињеници, а да при том то није тачно. Уз то не знам ни од каквог је значаја тај пасус за тему о Миодразима, па сам једино могао да закључим да је била намера да се читалац едукује и упозна о значењу разлика на маркерима и о стопама њихове мутације. Неко ко није упућен у тематику прихватиће да је тачно то што си написао, а није. То је оно што ми је засметало, ништа друго.

[Зрно]

Растумачио сам то кад је био резултат Миодрага. Одмах ми је пало напамет да сам једном у матичној књизи из 19. века наишао на Синобада у Кањанима, што ми је било чудно. Онда сам са појавом овог резултата детаљно истражио и дошао до податка да је 1809. у Кањанима рођен Никола Синобад од оца Саве и мајке Стоје. Потом сам погледао анаграф православних душа у Кањанима из 1810/1811. у којима нема Синобада, али има Сава Миодраг од 46 године, са женом Стојом и сином Николом од 2 године, а на челу куће је био отац Никола Миодраг од 70 година. Дакле, могуће да је тај Сава био усвојен или дошао као зет. Пошто је то било пре више од 200 година, сасвим је логично да нико неће знати и имати предање о томе.

[sinobadm]

Не знам чиме сам те то увредио, а још мање лично дисквалификовао. Тиме што сам ти сугерисао да се боље упознаш са темом пре него што кренеш у самоуверено изношење ставова који нису тачни? Жао ми је ако сматраш да је то увреда.

Нисам уопште коментарисао твоју анализу порекла Миодрага јер о томе не знам ништа. Гледам да се не петљам у ствари о којима не знам довољно. Али сматрам да прилично знам о стопама мутација и на то сам се осврнуо. У твом пасусу који сам цитирао си тврдио нешто као да се ради о чињеници, а да при том то није тачно. Уз то не знам ни од каквог је значаја тај пасус за тему о Миодразима, па сам једино могао да закључим да је била намера да се читалац едукује и упозна о значењу разлика на маркерима и о стопама њихове мутације. Неко ко није упућен у тематику прихватиће да је тачно то што си написао, а није. То је оно што ми је засметало, ништа друго.

Хвала на одговору, ајде да истерамо овај део до краја да буде потпуно јасно посетиоцима форума. Урадио сам прецизнији прорачун вероватноћа мутације маркера DYS481 у последњих неколико векова према подацима које си изнео. Ако је 1700. године моја породица имала четири мушка потомка (што јесте случај моје породице), а даље се гранала са просеком од 1.5 мушких потомака по мушкарцу на сваких 25 година (одговара данашњем броју 600-700 мушких потомака, у случају моје породице је то пре 300 - 400), ситуација би била следећа: 1) За најнижу стопу мутације (0.0021 по генерацији) – мутација би се очекивала тек након 330 генерација, што значи да је у периоду од 1700. до данас мала вероватноћа да је дошло до мутације. 2) За највишу стопу мутације (0.0608 по генерацији) – мутација би се очекивала након 16-17 генерација, што значи да је у последњих неколико генерација могуће да је дошло до промене. Ово значи да у случају најниже стопе мутације вероватноћа да је дошло до мутације практично не постоји, док у случају веће стопе мутације, постоји реална шанса да је мутација настала у последњих пар генерација.

Ако имаш алатке за овакав прорачун не би било лоше да додатно појасниш могућност да се десила промена на овом али и на другим маркерима које разматрате јер овај прорачун ће да стоји за било коју будућу расправу на овој страни форума и у овом конкретном случају са наведеном популацијом.

[sinobadm]

Растумачио сам то кад је био резултат Миодрага. Одмах ми је пало напамет да сам једном у матичној књизи из 19. века наишао на Синобада у Кањанима, што ми је било чудно. Онда сам са појавом овог резултата детаљно истражио и дошао до податка да је 1809. у Кањанима рођен Никола Синобад од оца Саве и мајке Стоје. Потом сам погледао анаграф православних душа у Кањанима из 1810/1811. у којима нема Синобада, али има Сава Миодраг од 46 године, са женом Стојом и сином Николом од 2 године, а на челу куће је био отац Никола Миодраг од 70 година. Дакле, могуће да је тај Сава био усвојен или дошао као зет. Пошто је то било пре више од 200 година, сасвим је логично да нико неће знати и имати предање о томе.

Ово су изузетно важне информације за моју породицу и за породицу Миодраг из Какња ако се испоставе као тачне. Подаци које си навео из матичних књига и анаграфа православних душа из 1809-1811. године отварају могућност да се питање порекла у потпуности разјасни. Са тим подацима можда можемо да утврдимо тачно ко је у питању и из које гране потиче.

[Ojler]

Хвала на одговору, ајде да истерамо овај део до краја да буде потпуно јасно посетиоцима форума. Урадио сам прецизнији прорачун вероватноћа мутације маркера DYS481 у последњих неколико векова према подацима које си изнео. Ако је 1700. године моја породица имала четири мушка потомка (што јесте случај моје породице), а даље се гранала са просеком од 1.5 мушких потомака по мушкарцу на сваких 25 година (одговара данашњем броју 600-700 мушких потомака, у случају моје породице је то пре 300 - 400), ситуација би била следећа: 1) За најнижу стопу мутације (0.0021 по генерацији) – мутација би се очекивала тек након 330 генерација, што значи да је у периоду од 1700. до данас мала вероватноћа да је дошло до мутације. 2) За највишу стопу мутације (0.0608 по генерацији) – мутација би се очекивала након 16-17 генерација, што значи да је у последњих неколико генерација могуће да је дошло до промене. Ово значи да у случају најниже стопе мутације вероватноћа да је дошло до мутације практично не постоји, док у случају веће стопе мутације, постоји реална шанса да је мутација настала у последњих пар генерација. Ако говоримо о промени која се десила око 1800 године а не данас у послдњих пар генерација вероватноћа да је до те промене дошло је баш мала.

Ако имаш алатке за овакав прорачун не би било лоше да додатно појасниш могућност да се десила промена на овом али и на другим маркерима које разматрате јер овај прорачун ће да стоји за било коју будућу расправу на овој страни форума и у овом конкретном случају са наведеном популацијом.

Опет кажем да се не могу посматрати генерације већ рођења. Ако претпоставимо да се од једног оца рађало двоје мушке деце, математика се значајно мења, јер се више од 1000 рођења достиже у десет генерација.

[sinobadm]

Хтео бих да одговорим Ојлеру, али и другим сталним члановима форума. Не можете очекивати да су сви читаоци већ упознати са вашим расправама на другим странама форума, па би било корисно да постови буду јасни и прецизни унутар конкретне теме. Ово је добар пример – покушао сам да пронађем и сумирам све претходне расправе везане за случај породице Миодраг из Какња, али сам нашао само дискусију о Грујићима, док ову коју је сада поменуо Зрно нисам раније пронашао. Довољно би било само да укажете на пређашњу расправу и конкретан пост за више података. Хвала ти што си овде појаснио своје тумачење – сада је ситуација много јаснија и можемо конкретно да предузмемо наредне кораке по овом питању.

[Ojler]

Хтео бих да одговорим Ојлеру, али и другим сталним члановима форума. Не можете очекивати да су сви читаоци већ упознати са вашим расправама на другим странама форума, па би било корисно да постови буду јасни и прецизни унутар конкретне теме. Ово је добар пример – покушао сам да пронађем и сумирам све претходне расправе везане за случај породице Миодраг из Какња, али сам нашао само дискусију о Грујићима, док ову коју је сада поменуо Зрно нисам раније пронашао. Хвала ти што си овде појаснио своје тумачење – сада је ситуација много јаснија и можемо конкретно да предузмемо наредне кораке по овом питању.

Разумем шта кажеш и било би одлично да је тако. Али све је ово на добровољној бази и свако пише како може и колико му време дозвољава. Превише је тема да би се тако систематично могло о свему писати.

[sinobadm]

Опет кажем да се не могу посматрати генерације већ рођења. Ако претпоставимо да се од једног оца рађало двоје мушке деце, математика се значајно мења, јер се више од 1000 рођења достиже у десет генерација.

Можемо предложити читаоцима форума једноставну рачуницу како би проверили да ли је мутација маркера била могућа или не. На пример, за стопу мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по рођењу, могу погледати своје породично стабло, пребројати укупни број мушких потомака и упоредити га са бројем потребних рођења да би вероватноћа мутације била 100% – што у овом случају износи 500 рођења (100% подељено са 0.2%). То ће им дати процену вероватноће мутације. Да би видели да ли мутација била могућа од првог потомка до неког тренутка могу да преброје мушке потомаке на стаблу до тог тренутка.

Што се тиче модела 2 мушка потомка по генерацији, он није реалистичан у овом конкретном случају. Чак ни просек од 1.5 мушких потомака по генерацији није сасвим прецизан. Ако бисмо чисто математички рачунали са 2 мушка потомка по мушкарцу, након 12 генерација (300 година, 25 година по генерацији), имали бисмо 16,384 мушка потомка, што очигледно није случај у стварности. Слажем се да таква претпоставка потпуно мења рачуницу. Кажимо такође да у овом конкретном случају породице Миодраг постоји вероватноћа да је до те једне мутације дошло од 1800. године до данас.

Извињавам се за грешку у мом првом посту, да будемо прецизни, дакле није у питању стопа мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по генерацији него по рођењу.

[Ojler]

...
На пример, за стопу мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по рођењу, могу погледати своје породично стабло, пребројати укупни број мушких потомака и упоредити га са бројем потребних рођења да би вероватноћа мутације била 100% – што у овом случају износи 500 рођења (100% подељено са 0.2%).
...

Поновио бих да вероватноћа појаве мутациј не може никад бити 100%.

...
Што се тиче модела 2 мушка потомка по генерацији, он није реалистичан у овом конкретном случају.
...

Свакако да није реалистично, навео сам само као пример. Но треба имати у виду и рођене мушкарце који нису остављали мушко потомство, јер и они улазе у рачуницу.

[sinobadm]

Да закључимо овај део расправе о породици Миодраг – првобитна претпоставка је била да због заједничке крсне славе Аранђеловдан и припадности хаплогрупи J-ZS9949, постоји могућност очуване везе са пореклом из Херцеговине. Међутим, то није случај.

Породица Миодраг је према сазнањима корисника Зрно (Одговор #828), у вези са Синобадима. Ово доводи до јасног закључка – у Далмацији не постоји ниједна породица J-ZS9949 која слави Аранђеловдан, а да је у исто време повезана са породицама из Херцеговине.

Остаје питање да ли таква веза постоји за другу поменуту хаплогрупу у селу Влаховић – I-PH908. Конкретно, у табели тестираних се могу наћи два резултата која могу бити релевантна за ово истраживање:

• Вукман (Аранђеловдан, Далмација – Отишић/Врлика, I2 > I-PH908)
• Секуловић (Аранђеловдан, Далмација – Горњи Проложац/Проложац, I2 > I-PH908)

Не би било лоше детаљније испитати ове резултате, како бисмо заокружили овај део расправе.

[sinobadm]

Хвала Небојши и кориснику Exiled на исправци и додатним информацијама везаним за припаднике хаплогрупе који славе Јовањдан. Дакле да сумирамо породице Јовањштака ZS9949, укључујући Стопиће, а вероватно Папиће, Гавриловиће, имају матицу у околини Пријепоља, што потврђују предања као и подаци из необјављеног истраживања које указује на две ZS9949 породице са истом крсном славом у том региону. За Стопе и Стопиће се претпоставља да су се у Чајетину доселили након Бабинске буне (1875), неуспелог устанка српског становништва против османске власти у селу Бабине код Пријепоља. Буна је угушена, а као последица, многи учесници били су присиљени на исељавање.

Јовањдан (Свети Јован) – Присутан у Босанској Крајини и у околини Пријепоља

• Босанска Крајина – Пауковић (Милосавци, Лакташи), Радић (Мелина, Бања Лука)
• Околина Пријепоља (вероватна матица)
  
  • Околина Пријепоља - две породице са необјављеног истраживања
  • Шумадија – Папић, Гавриловић (Ковачевац, Младеновац)
  • Стари Влах – Стопић (Рожанство, Чајетина)
• Источни Срем – Тадић (Јарак, Сремска Митровица)
• Далмација – Тишма (Ивошевци, Кистање)
• Лика – Јањатовић (Српско Поље, Оточац)

Овде бих позвао корисника шуљин џула да нам изнесе још коју информацију с обзиром на његово порекло из Шумадије. У прошлом посту сам изнео вероватно наивну претпоставку да би даља матица од околине Пријепоља могла бити пре на Косову или у Македонији него у Херцеговини с обзиром на то да се најстарији храмови посвећени Светом Јовану Крститељу на јужнословенским просторима налазе у Македонији.

[Exiled]

Да закључимо овај део расправе о породици Миодраг – првобитна претпоставка је била да због заједничке крсне славе Аранђеловдан и припадности хаплогрупи J-ZS9949, постоји могућност очуване везе са пореклом из Херцеговине. Међутим, то није случај.

Породица Миодраг је према сазнањима корисника Зрно (Одговор #828), у вези са Синобадима. Ово доводи до јасног закључка – у Далмацији не постоји ниједна породица J-ZS9949 која слави Аранђеловдан, а да је у исто време повезана са породицама из Херцеговине.

Остаје питање да ли таква веза постоји за другу поменуту хаплогрупу у селу Влаховић – I-PH908. Конкретно, у табели тестираних се могу наћи два резултата која могу бити релевантна за ово истраживање:

• Вукман (Аранђеловдан, Далмација – Отишић/Врлика, I2 > I-PH908)
• Секуловић (Аранђеловдан, Далмација – Горњи Проложац/Проложац, I2 > I-PH908)

Не би било лоше детаљније испитати ове резултате, како бисмо заокружили овај део расправе.

Овај Вукман врло вероватно припада нашој грани али без дубинца ништа.

[Exiled]

Хвала Небојши и кориснику Exiled на исправци и додатним информацијама везаним за припаднике хаплогрупе који славе Јовањдан. Дакле да сумирамо породице Јовањштака ZS9949, укључујући Стопиће, а вероватно Папиће, Гавриловиће, имају матицу у околини Пријепоља, што потврђују предања као и подаци из необјављеног истраживања које указује на две ZS9949 породице са истом крсном славом у том региону. За Стопе и Стопиће се претпоставља да су се у Чајетину доселили након Бабинске буне (1875), неуспелог устанка српског становништва против османске власти у селу Бабине код Пријепоља. Буна је угушена, а као последица, многи учесници били су присиљени на исељавање.

Јовањдан (Свети Јован) – Присутан у Босанској Крајини и у околини Пријепоља

• Босанска Крајина – Пауковић (Милосавци, Лакташи), Радић (Мелина, Бања Лука)
• Околина Пријепоља (вероватна матица)
  
  • Околина Пријепоља - две породице са необјављеног истраживања
  • Шумадија – Папић, Гавриловић (Ковачевац, Младеновац)
  • Стари Влах – Стопић (Рожанство, Чајетина)
• Источни Срем – Тадић (Јарак, Сремска Митровица)
• Далмација – Тишма (Ивошевци, Кистање)
• Лика – Јањатовић (Српско Поље, Оточац)

Овде бих позвао корисника шуљин џула да нам изнесе још коју информацију с обзиром на његово порекло из Шумадије. У прошлом посту сам изнео вероватно наивну претпоставку да би даља матица од околине Пријепоља могла бити пре на Косову или у Македонији него у Херцеговини с обзиром на то да се најстарији храмови посвећени Светом Јовану Крститељу на јужнословенским просторима налазе у Македонији.

Нисам баш сигуран да је матица ових Јовањштака у пријепољском крају, вероватније је то да им је ту претпоследња станица била. Грана је не тако значајно заступљена у нас па би вероватно са два три дубинска теста дошло до великих помака у профилисању. Пробај са уредницима да видиш да ти дају контакте тестираних па ако ништа попричајте. Понекад људима треба само мало мотивације.