Светски ДНК месец 2026

[Петар М. Демић]

79. Шаша, Мратиндан, Брубно, Глина, E-V13>Z1057

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник  (24/25)
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац (22/23)
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево (22/23)
- Букарица, Мратиндан, Ервеник (23/25)
- Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске/Бенковац (23/25)
Хаплотип тестираног је модалан за овај род.

Тестирани је навео да Шаше према његовом истраживању можда потичу из Ластве у Корјенићима, одакле су дошли у Лику са презименом Корјенић и основали Кореницу. Одатле су у 19. веку прешли у Банију.

Предање о доласку Шаша са југа је свакако тачно, пошто очито потичу од тамошњих Шашића. С друге стране, предање о пореклу из Корјенића нема упориште у досадашњим генетичким резултатима.

Препорука за даље истраживање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Шаше су прешле у банијска села Брубно и Кобиљак током или након аустријско-турског рата вођеног од 1788. до 1791. године. Почетком XIX вијека имали су најмање по 1 породичну задругу у оба села. Са истом крсном славом било их је и у Старом Селу (околина Топуског).

Занимљиво је да на Банији постоје и Шашићи са славом Мратиндан, али су они старији слој и њихово присуство потврђено је током друге половине XVIII вијека у селима Кирин, Пјешчаница и Сјеничак.

[Лука]

107. Мартаћ, Василијевдан, Рајац, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=15, DYS389-II=32. Због повишене везане промјене DYS389-I-II=15-32 нема блиских поклапања. По основу карактеристичних маркера донекле се приближава хаплотипу Лазаревштака са подручја Бихора и Пљеваља (Гачевићи и Балшићи) али се у неким маркерима и разликује од њих па се веза не може поуздано успоставити. Технички гледано најближи му је Стаматовић из Сирогојна/Чајетине који слави Никољдан и налази се на 5/23 маркера разлике. И Стаматовић има DYS391=10 и нешто повишене DYS389-I-II=14-32. У овој фази стања базе Мартаћ нема ниједно довољно поуздано поклапање да би се могла претпоставити ближа генетичка веза. Препоручује се SNP или дубинско тестирање.
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Тестирани није оставио податке о поријеклу. У етнографској литератури за Мартаће из Рајца може да се прочита сљедеће:
"Мартаћи (13 кућа, славе Светог Василија) су, како тврде, од крај ХVIII века досељени из околине Берана. Други кажу – из Гостиља на Златибору. Забуну, међутим, изазива податак да је у суседној Јежевици 1881. године умро Радован Мартаћ (48), рођен у Дунишићима код Нове Вароши, а он је сродник рајачким Мартаћима. Презименом чувају успомену на Марту досељеницу. Живе и у Чачку, Слатини, Београду, Крагујевцу, Мрчајевцима и Краљеву."

Мартаћа, вјероватно истог рода, јер славе исту славу има и у околини Рашке на Ибру, гдје насељавају неколико насеља: Кравиће, Кончулиће, Плавково, Врановину. Тамо се за њих наводи сљедеће:
"Мартаћ 1 к., св. Василије, Васојевић, отац Вулета из Пачевине, у којој ce родио око 1830, а његов отац се родио у пештерском Буђеву."

Ако би упоредили ова два предања могли би закључити да је до раздвајања двије гране Мартаћа дошло крајем 18. вијека на Пештеру, могуће управо Буђеву и да је једна грана преко Дунишића завршила у чачанском крају (Рајац, Јежевица, Мрчајевци), а друга у ибарском крају у горе наведеним насељима. Да ли су Мартаћи оригинално били са подручја неке од старосрпских жупа око Берана, Будимље или Бихора, није искључено, али засад јасне генетичке потврде нема.

У етнографској литератури је забиљежена једна фотографија задруге Мартаћа из околине Рашке из 1937. године.

Мислим да су сви чачански Мартаћи из Рајца. Огранци из Слатине и Мрчајеваца би требало да су скоријег порекла из тог села. У дефтеру чибука за Рудничку нахију из 1824 године у Рајцу се помињу Милосав и Новак Мартаћ, што би требало да је најранија писана потврда о присуству овог презимена у Рајцу.

У Доњој Бејашници код Прокупља је 1884. године пописан Андрија Мартаћ, досељеник из Дружинића код Сјенице. Питање је јесу ли Мартаћи били током 19-ог века присутни и у Дунишићу како се да закључити из Маринковићевог навода, или се Маринковићев навод заправо односи такође на Дружиниће.

Што се самог резултата тиче, било би корисно да се још неко од Мартаћа из Рајца или још боље из околине Рашке тестира. У самом Рајцу Лазаревдан не слави нико, међутим у суседним Горачићима има неколико родова чија је крсна слава Лазаревдан.

[drajver]

Што се самог резултата тиче, било би корисно да се још неко од Мартаћа из Рајца или још боље из околине Рашке тестира. У самом Рајцу Лазаревдан не слави нико, међутим у суседним Горачићима има неколико родова чија је крсна слава Лазаревдан.

Мислиш на Василијевдан?

[Лука]

Мислиш на Василијевдан?

Мислим на Лазаревдан, пошто колико видим постоји могућност да тестирани припада генетичком роду чија је то крсна слава.

[Ojler]

45. Меркаш, римокатолик, Горња Пачетина/Крапина, I2-Y3120

Меркаши су хрватска фамилија и колико знају староседеоци су у Горњој Пачетини. Иако се јавља и у другим местима, презиме Меркаш има највећу концентрацију у крапинском крају.

Хаплотип тестираног има само једну карактеристику, маркер DYS391=10, а донекле је ређа и вредност DYS389ii=30. С обзиром на мали број карактеристика не може се само на основу статистичке сличности поуздано закључити да ли је неко од тестираних чији су резултати у бази Српског ДНК пројекта филогенетички близак Меркашу. Са друге стране, и поред релативне блискости овог резултата модалном хаплотипу гране I2-Y3120, у бази СДНКП нема хаплотипова са којима је Меркашев резултат ближи од три маркера разлике на 23 до 25 упоредивих.

Тестираном предлажем да размисли о неком од геномских тестова, WGS или BigY.

Од крапинских Меркаша био је познати српски радиолог, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, проф. Др Златко Меркаш.

[Ojler]

48. Пешић, Аранђеловдан, Ново Село/Лесковац, I2-Y3120

Тестирани наводи да су Пешићи раније имали друго презиме и да се у документима помињу као Стојиљковићи, Стојилковићи или Стоиљковићи. Такође наводи да су његови преци у Ново Село дошли са Власине у првој половини 19. века и да су их звали "Власинци". Ово предање се подудара са наводима из литературе. Сматра се да су се у Ново Село преци данашњег становништва населили из околних крајева, крајем 18. и почетком 19. века. Године 1961. у новоселској махали Поречане било је седам кућа рода са надимком Власинци, за који се каже да су са Власине и да славе Аранђеловдан. Три куће рода са истим надимком тада су забележене и у махали Остра Чука и за њих се такође наводи да су дошли са Власине и то пре 1878. године, али се слава не наводи, па није јасно да ли се ради  о истом роду.

Хаплотип Пешића карактеришу вредности DYS391=10 и STR DYS456=16, а у мањој мери и DYS576=17, DYS570=17 и DYS635=22. У бази СДНКП нема резултата који се на мање од 4 маркера (на 23 до 25 упоредивих) разликују од хаплотипа Пешића. Такође, нема ни оних за које би се могло тврдити да указују на сродност тестираних са Пешићем, посебно када се у обзир узму и етнографске зоне порекла и слава.

Уколико га занима даље истраживање генетичког порекла, Пешићу препоручујем WGS или BigY тест.

[MarkoPesic1987]

48. Пешић, Аранђеловдан, Ново Село/Лесковац, I2-Y3120

Тестирани наводи да су Пешићи раније имали друго презиме и да се у документима помињу као Стојиљковићи, Стојилковићи или Стоиљковићи. Такође наводи да су његови преци у Ново Село дошли са Власине у првој половини 19. века и да су их звали "Власинци". Ово предање се подудара са наводима из литературе. Сматра се да су се у Ново Село преци данашњег становништва населили из околних крајева, крајем 18. и почетком 19. века. Године 1961. у новоселској махали Поречане било је седам кућа рода са надимком Власинци, за који се каже да су са Власине и да славе Аранђеловдан. Три куће рода са истим надимком тада су забележене и у махали Остра Чука и за њих се такође наводи да су дошли са Власине и то пре 1878. године, али се слава не наводи, па није јасно да ли се ради  о истом роду.

Хаплотип Пешића карактеришу вредности DYS391=10 и STR DYS456=16, а у мањој мери и DYS576=17, DYS570=17 и DYS635=22. У бази СДНКП нема резултата који се на мање од 4 маркера (на 23 до 25 упоредивих) разликују од хаплотипа Пешића. Такође, нема ни оних за које би се могло тврдити да указују на сродност тестираних са Пешићем, посебно када се у обзир узму и етнографске зоне порекла и слава.

Уколико га занима даље истраживање генетичког порекла, Пешићу препоручујем WGS или BigY тест.

Поштовани, захваљујем на издвојеном времену и достављеним вредностима маркера. Ипак, морам да признам да сам од званичног тумачења очекивао далеко дубљу и конкретнију анализу, а не само препричавање података које сам сам навео у пријави тестирања. Пре свега, у извештају ми није одређена ни прецизна подгрупа (осим опште хаплогрупе I2-Y3120 коју сам и сам видео), иако сам очекивао да ће се на основу вредности маркера барем констатовати или проверити припадност низводним гранама. Такође, у етнографском делу извештаја се цитирају подаци из 1961. године, док се потпуно прескаче фундаментална литература за овај крај. Примера ради, књига др Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина” (1912), изричито бележи род Власинци у махали Поречане са 5 кућа и славом Аранђеловдан. Овај податак се у потпуности поклапа са мојом породичном генеалогијом. Родоначелници наше лозе у Новом Селу су браћа Стоилко (рођен око 1800–1810) и Ивко, који су стигли са Власине. Стоилко је имао синове Пешу, Саву и Миленка, док је Ивко имао синове Динчу, Дончу и Раку. Управо су они и њихове породице формирале оних 5 кућа које Николић бележи на терену 1907–1908. године. Напомињем и то да са Власинцима из Оштре Чуке, према мојим сазнањима, немамо родбинске везе. Очекивао сам да СДНКП, са својом базом и логистиком, може да понуди и увид у старије историјске изворе, попут лоцирања родова у турским дефтерима за Власину и околину, што би заиста донело нову вредност овом истраживању. Пошто наводите да је хаплотип редак и да у бази нема блиских поклапања, можете ли ми на основу Вашег искуства рећи постоје ли уопште у бази СДНКП (или спољним базама) тестирани појединци са сличним вредностима за маркере DYS391=10 и DYS456=16 на овом географском простору?

С поштовањем,
Марко Д. Пешић

[Небојша]

149. Поповић, Ђурђевдан, Бјелуша, Ариље, J2b-M205>Y22059


Тестирани наводи да је старије презиме гласило Вукотић. У литератури се о њима каже следеће:

ФАМИЛИЈЕ ПОПОВИЋИ — ЈОВИЧИЋИ
Почетком 19–ог века 1807. досели се из Црне Горе у Бјелушу Никола Вукотић са седам чланова породице. По казивању старих њиков завичај је био село Чевово испод планине Копитник у Црној Гори (мисли се свакако на Чево у Катунској нахији). Никола као млад ереј својом кривицом дошао је у сукоб са духовним властима Црне Горе која га кажњава одузимањем парохије и забране вршење свештеничког чина — богослужења. Осрамоћен напушта родно место и долази у Бјелушу код свог кума Лазара који се беше раније доселио. Кум Лазар уступи своме куму извесну површину земље коју је био заузео приликом насељавања а неке површине земље Никола и његови потомци су куповали од Мијајловића и Лазовића као такозвано Лазарево гувно, Марково гувно на Главици и наставише да живе у Бјелуши.

Карактеристика ове фамилије је да су њени чланови тежили образовању писмености и да су у томе имали успеха. Дуго, па још и данас нису дефинисана њихова презимена. Званично се презивају Поповићи и Јовичићи а мештани села и данас мешају њихова презимена Вукотићи, Јовичићи, Поповићи. Појединци су користили сва три ова презимена. Поп Јосиф све до 1902. године потписује се у црквеним књигама као Вукотић, док је се његов отац Никодим потписивао као Поповић. Светозар Јовичић се као кмет потписује као Јовичић, а председник општине као Поповић.

- У списку чибука 1823. г. Вукола је забележен као Вукотић.
- У списку харачких глава 1823/33. г. забележен је као Вукола Јовичић, са сином Јованом.
- У пописној књизи 1863. г. Вукола се бележи као Вукола Јовичић, стар 82. године са синовима.

Колико год предање о пореклу из Катунске нахије звучи уверљиво, за сада не постоје генетички докази који би повезали Поповиће са овим крајевима. У питању је подграна: J2b-M205>Y22059>Y155375 и најчешћи хаплотип у оквиру исте. Жариште ове гране је простор Затарја, Кричка и Старог Влаха. Поповић има поптуно или веома блиско поклапање (-1) са следећим родовима: Козица, Пријепоље, Гајевић, Козица/Пљевља, Глушчевић, Камена Гора/Пријепоље, Цвијовић, Бијело Поље, Бујишић, Вруља/Пљевља. На овом броју маркера постоји и потпуно поклапање са Крнојелцима из Фоче и Кричкама из Далмације (FT422756).

У питању је дакле најтипичнији крички хаплотип, па је и матица Поповића вероватно у тим областима. Савет: дубински тест BIG Y-700, или појединачни SNP тест на FT422756, или BY173966. Оба кандидована на YSEQ.

[Небојша]

149. Поповић, Ђурђевдан, Бјелуша, Ариље, J2b-M205>Y22059


Тестирани наводи да је старије презиме гласило Вукотић. У литератури се о њима каже следеће:

ФАМИЛИЈЕ ПОПОВИЋИ — ЈОВИЧИЋИ
Почетком 19–ог века 1807. досели се из Црне Горе у Бјелушу Никола Вукотић са седам чланова породице. По казивању старих њиков завичај је био село Чевово испод планине Копитник у Црној Гори (мисли се свакако на Чево у Катунској нахији). Никола као млад ереј својом кривицом дошао је у сукоб са духовним властима Црне Горе која га кажњава одузимањем парохије и забране вршење свештеничког чина — богослужења. Осрамоћен напушта родно место и долази у Бјелушу код свог кума Лазара који се беше раније доселио. Кум Лазар уступи своме куму извесну површину земље коју је био заузео приликом насељавања а неке површине земље Никола и његови потомци су куповали од Мијајловића и Лазовића као такозвано Лазарево гувно, Марково гувно на Главици и наставише да живе у Бјелуши.

Карактеристика ове фамилије је да су њени чланови тежили образовању писмености и да су у томе имали успеха. Дуго, па још и данас нису дефинисана њихова презимена. Званично се презивају Поповићи и Јовичићи а мештани села и данас мешају њихова презимена Вукотићи, Јовичићи, Поповићи. Појединци су користили сва три ова презимена. Поп Јосиф све до 1902. године потписује се у црквеним књигама као Вукотић, док је се његов отац Никодим потписивао као Поповић. Светозар Јовичић се као кмет потписује као Јовичић, а председник општине као Поповић.

- У списку чибука 1823. г. Вукола је забележен као Вукотић.
- У списку харачких глава 1823/33. г. забележен је као Вукола Јовичић, са сином Јованом.
- У пописној књизи 1863. г. Вукола се бележи као Вукола Јовичић, стар 82. године са синовима.

Колико год предање о пореклу из Катунске нахије звучи уверљиво, за сада не постоје генетички докази који би повезали Поповиће са овим крајевима. У питању је подграна: J2b-M205>Y22059>Y155375 и најчешћи хаплотип у оквиру исте. Жариште ове гране је простор Затарја, Кричка и Старог Влаха. Поповић има поптуно или веома блиско поклапање (-1) са следећим родовима: Козица, Пријепоље, Гајевић, Козица/Пљевља, Глушчевић, Камена Гора/Пријепоље, Цвијовић, Бијело Поље, Бујишић, Вруља/Пљевља. На овом броју маркера постоји и потпуно поклапање са Крнојелцима из Фоче и Кричкама из Далмације (FT422756).

У питању је дакле најтипичнији крички хаплотип, па је и матица Поповића вероватно у тим областима. Савет: дубински тест BIG Y-700, или појединачни SNP тест на FT422756, или BY173966. Оба кандидована на YSEQ.

Заборавих да напишем. Осим Крички и Крнојелаца (Никољдан), све остале породице са списка славе управо Ђурђевдан, као и Поповићи-Јовичићи.

[Ojler]

Поштовани, захваљујем на издвојеном времену и достављеним вредностима маркера. Ипак, морам да признам да сам од званичног тумачења очекивао далеко дубљу и конкретнију анализу, а не само препричавање података које сам сам навео у пријави тестирања. Пре свега, у извештају ми није одређена ни прецизна подгрупа (осим опште хаплогрупе I2-Y3120 коју сам и сам видео), иако сам очекивао да ће се на основу вредности маркера барем констатовати или проверити припадност низводним гранама. Такође, у етнографском делу извештаја се цитирају подаци из 1961. године, док се потпуно прескаче фундаментална литература за овај крај. Примера ради, књига др Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина” (1912), изричито бележи род Власинци у махали Поречане са 5 кућа и славом Аранђеловдан. Овај податак се у потпуности поклапа са мојом породичном генеалогијом. Родоначелници наше лозе у Новом Селу су браћа Стоилко (рођен око 1800–1810) и Ивко, који су стигли са Власине. Стоилко је имао синове Пешу, Саву и Миленка, док је Ивко имао синове Динчу, Дончу и Раку. Управо су они и њихове породице формирале оних 5 кућа које Николић бележи на терену 1907–1908. године. Напомињем и то да са Власинцима из Оштре Чуке, према мојим сазнањима, немамо родбинске везе. Очекивао сам да СДНКП, са својом базом и логистиком, може да понуди и увид у старије историјске изворе, попут лоцирања родова у турским дефтерима за Власину и околину, што би заиста донело нову вредност овом истраживању. Пошто наводите да је хаплотип редак и да у бази нема блиских поклапања, можете ли ми на основу Вашег искуства рећи постоје ли уопште у бази СДНКП (или спољним базама) тестирани појединци са сличним вредностима за маркере DYS391=10 и DYS456=16 на овом географском простору?

С поштовањем,
Марко Д. Пешић

Марко, жао ми је што сте разочарани, али ја из резултата вашег теста више извући не могу. Проблем је очигледно настао због нереалних очекивања. Ако сте мислили да ДНК тест подразумева ангажовање тима који ће радити архивска истраживања вашег порекла, заиста не знам шта бих рекао. Помогло би да сте пажљиво прочитали имејл који вам је упућен приликом пријаве за тестирање. Он између осталог садржи и линк на страницу са одговорима најчешће постављена питања, где се управо објашњава шта се може очекивати од теста и шта добијате. Такође сте могли видети и примере како изгледају анализе резултата.

Чак ни далеко напреднији ДНК тестови вам не могу гарантовати да ћете сазнати са киме сте сродни и одакле потиче ваш род, а не тест којим се одређује хаплотип на 25 маркера, и којим се чак ни хаплогрупа не одређује директно. Вама је дата предикција припадности грани колико се то могло урадити на основу вашег резултата. Хаплотип некад може имати карактеристике које кореспондирају са припадношћу млађим гранама, а некад не. Да је то могло да се одреди, ја бих написао. Исто тако бих написао да сам нашао резултате тестираних не само из Власине, већ и из ширег етнографског подручја који одговарају вашем хаплотипу. Да вам наводим презимена тестираних чији се хаплотипови од вашег разликују на пет или више маркера, не подударају на карактеристичним вредностима, славе различите славе или живе у Босанској Крајини, не видим да има икаквог смисла. Ако баш инсистирате да вам саопштим све тестиране из СДНКП базе чији хаплотипови имају обе вредности DYS391=10 и DYS456=16 које се и код вашег резултата јављају, ево их, па видите да ли вам помажу:

- Јовићевић, Шинђон/Цетиње, Никољдан - 8 разлика на 23 упоредива маркера. Од тога су неке разлике вишеструке, па у збиру разлика износи 12.
- Отовић, Бело Поље/Пећ, Св. Василије Велики - 5 разлика на 23 упоредива маркера.
- Вукотић, Копривница/Хрватска, римокатолик - 7 разлика на 23 упоредива маркера. Од тога су неке разлике вишеструке, па у збиру разлика износи 9.
 
Тачно је да нисам поменуо стање из 1912. године, мада не видим да оно било шта битно мења или доноси нова сазнања: "Власници (5 к., славе св. Арханђела) — са Власине". Нисам навео ни имена ваших непосредних предака, нити то икада радим. Тиме се може открити идентитет тестиране особе, а није на мени да о томе одлучујем. Зато постоји форум, па ако тестирани жели да напише да се зове Марко Пешић и како му се зову отац, деда и прадеда, може то да учини, као и да допуни моју објаву својим сазнањима.

[Кековац]

101. Савић, Митроввдан, Црни Као, Баточина

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y2245>Y6228>Y7627. Поседује карактеристичну вредност DYS448=21 коју не поседује ни један до сада тестирани припадник ове хаплогрупе у нашој бази, а најчешће вредности су 19 и 20. Међутим овај маркер код неких припадника поменуте хаплогрупе у страним базама има вредности и веће од Савићеве, на пример 22 је модална за грану I1-Z63>Y2245>Y6228>Y7627>BY34510>FT110841. Иначе су Савићу најближи Ђилас из Лике и Главоњић из Крајине, који славе Никољдан, са којима има по две разлике на 23 упоредива маркера, али је веза упитна због различитих слава, велике географске удаљености и припадности различитим етнографским зонама.

Међу припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту за сада Митровдан слави једино још Анђелковић из Лесковца. Разликују се на чак 6 од упоредивих 25 маркера, од чега су две двостуке разлике. Међутим обојица имају предање из о пореклу из Црне Траве, тако да је и поред веће разлике могу припадати истом роду.

72. Анђелковић, Митровдан, Лесковац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y6228>Y7627. Нема потпуних поклапања са до сада тестираним припадницима овог генетичког рода у бази СДКП пре свега због снижене вредности DYS576=15. Иначе је ова хаплогрупа присутна код нас само у Динарским крајевима и у подручјима захваћеним скоријим миграцијама из тог правца (Миљанићи, Росандићи, Љубибратићи). Ово је свакако најисточнија појава ове хаплогрупе у нашој бази и једини пример породице која слави Митровдан. На жалост без дубинског теста (BigY-700 или WGS) се не може проценити када је живео заједнички предак Анђелковића и других тестираних припадника ове хаплогрупе. На 23 или 25 упоредивих маркера Анђелковић се разликује на по два или три маркера са већином њих, па делује да веза није превише стара.

Тестирани је навео да су Анђелковићи досељени у Лесковац из околине Црне Траве. У литератури сам пронашао да се у том крају на неколико места помињу Анђелковићи или Анђелкови, Анђелковци, који судећи по различитим славама вероватно нису истог порекла, већ се ради о честом презимену. Издвојио бих Анђелковићиме које Риста Т. Николић у књизи Крајиште и Власина из 1912. помиње у Црној Трави као досељенике са Власине.

Савић је у упитнику навео предање о пореклу из места Рупље из Црне Траве, одакле се 1804. године доселио Миленко Ристић, отац Саве Миленковића, родоначелника Савића. Сличан податак се може наћи и код Тодора Радивојевића, где се наводе Миленковићи и Јургићи, славе Митровдан, досељени из Рупља у Црни Као у категорији породица досељених у периоду од 1804. до 1814. године у Лепеницу. За Јургиће (2 куће) у напомени пише само Марковићи, а за Миленковиће пише Милановићи 4 куће, Милановићи 3 (Миловановићи 1, Миљковићи 1 и Савићи 1).

Више о хаплогрупи I1-Z63 и њеним гранама може се прочитати овде https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/.

Препорука за даље тестирање је дубински WGS или BigY-700 тест као једини начин да се утврди старост везе носилаца динарских и власинских припадника хаплогрупе I1-Z63>Y2245>Y6228>Y7627.

[MarkoPesic1987]

Марко, жао ми је што сте разочарани, али ја из резултата вашег теста више извући не могу. Проблем је очигледно настао због нереалних очекивања. Ако сте мислили да ДНК тест подразумева ангажовање тима који ће радити архивска истраживања вашег порекла, заиста не знам шта бих рекао. Помогло би да сте пажљиво прочитали имејл који вам је упућен приликом пријаве за тестирање. Он између осталог садржи и линк на страницу са одговорима најчешће постављена питања, где се управо објашњава шта се може очекивати од теста и шта добијате. Такође сте могли видети и примере како изгледају анализе резултата.

Чак ни далеко напреднији ДНК тестови вам не могу гарантовати да ћете сазнати са киме сте сродни и одакле потиче ваш род, а не тест којим се одређује хаплотип на 25 маркера, и којим се чак ни хаплогрупа не одређује директно. Вама је дата предикција припадности грани колико се то могло урадити на основу вашег резултата. Хаплотип некад може имати карактеристике које кореспондирају са припадношћу млађим гранама, а некад не. Да је то могло да се одреди, ја бих написао. Исто тако бих написао да сам нашао резултате тестираних не само из Власине, већ и из ширег етнографског подручја који одговарају вашем хаплотипу. Да вам наводим презимена тестираних чији се хаплотипови од вашег разликују на пет или више маркера, не подударају на карактеристичним вредностима, славе различите славе или живе у Босанској Крајини, не видим да има икаквог смисла. Ако баш инсистирате да вам саопштим све тестиране из СДНКП базе чији хаплотипови имају обе вредности DYS391=10 и DYS456=16 које се и код вашег резултата јављају, ево их, па видите да ли вам помажу:

- Јовићевић, Шинђон/Цетиње, Никољдан - 8 разлика на 23 упоредива маркера. Од тога су неке разлике вишеструке, па у збиру разлика износи 12.
- Отовић, Бело Поље/Пећ, Св. Василије Велики - 5 разлика на 23 упоредива маркера.
- Вукотић, Копривница/Хрватска, римокатолик - 7 разлика на 23 упоредива маркера. Од тога су неке разлике вишеструке, па у збиру разлика износи 9.
 
Тачно је да нисам поменуо стање из 1912. године, мада не видим да оно било шта битно мења или доноси нова сазнања: "Власници (5 к., славе св. Арханђела) — са Власине". Нисам навео ни имена ваших непосредних предака, нити то икада радим. Тиме се може открити идентитет тестиране особе, а није на мени да о томе одлучујем. Зато постоји форум, па ако тестирани жели да напише да се зове Марко Пешић и како му се зову отац, деда и прадеда, може то да учини, као и да допуни моју објаву својим сазнањима.

Хвала на додатном објашњењу и издвајању ових узорака. Потпуно разумем научна ограничења теста од 23/25 маркера и прихватам предикцију I2-Y3120 као званичну поставку за мој тренутни резултат. Моја очекивања нису била архивско истраживање, већ управо оваква дискусија која доноси дубљи увид.Користим прилику коју сте поменули да за будуће истраживаче овог краја допуним тему: моје име је Марко Пешић, моји су из махале Поречане у Новом Селу (Рупље), стара фамилија Стоилковић ('Власинци'), слава Аранђеловдан. С обзиром на то да сте потврдили запис Ристе Николића о 5 кућа мојих предака на овом простору, сматрам да мој уникатни хаплотип са вредностима DYS391=10 и DYS456=16 оставља важан траг за проучавање старе, изоловане популације Власине. Хвала још једном на издвојеном времену за ову анализу.

[Malesevic]

Поштовани, захваљујем на издвојеном времену и достављеним вредностима маркера. Ипак, морам да признам да сам од званичног тумачења очекивао далеко дубљу и конкретнију анализу, а не само препричавање података које сам сам навео у пријави тестирања. Пре свега, у извештају ми није одређена ни прецизна подгрупа (осим опште хаплогрупе I2-Y3120 коју сам и сам видео), иако сам очекивао да ће се на основу вредности маркера барем констатовати или проверити припадност низводним гранама. Такође, у етнографском делу извештаја се цитирају подаци из 1961. године, док се потпуно прескаче фундаментална литература за овај крај. Примера ради, књига др Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина” (1912), изричито бележи род Власинци у махали Поречане са 5 кућа и славом Аранђеловдан. Овај податак се у потпуности поклапа са мојом породичном генеалогијом. Родоначелници наше лозе у Новом Селу су браћа Стоилко (рођен око 1800–1810) и Ивко, који су стигли са Власине. Стоилко је имао синове Пешу, Саву и Миленка, док је Ивко имао синове Динчу, Дончу и Раку. Управо су они и њихове породице формирале оних 5 кућа које Николић бележи на терену 1907–1908. године. Напомињем и то да са Власинцима из Оштре Чуке, према мојим сазнањима, немамо родбинске везе. Очекивао сам да СДНКП, са својом базом и логистиком, може да понуди и увид у старије историјске изворе, попут лоцирања родова у турским дефтерима за Власину и околину, што би заиста донело нову вредност овом истраживању. Пошто наводите да је хаплотип редак и да у бази нема блиских поклапања, можете ли ми на основу Вашег искуства рећи постоје ли уопште у бази СДНКП (или спољним базама) тестирани појединци са сличним вредностима за маркере DYS391=10 и DYS456=16 на овом географском простору?

С поштовањем,
Марко Д. Пешић

Истраживање порекла је једна доста мукотрпна и дугорочна работа. Можда Вам резултат сад одмах није дао нека сазнања и поклапања са другим тестираним особама, али он је сад у бази података и чим буде неко тестиран ко би имао поклапања са Вама, то ћете видети. Тако да тест не требате да сматрате као решење загонетке, него као базу за даље истрживање. Поздрав.

[Ojler]

Хвала на додатном објашњењу и издвајању ових узорака. Потпуно разумем научна ограничења теста од 23/25 маркера и прихватам предикцију I2-Y3120 као званичну поставку за мој тренутни резултат. Моја очекивања нису била архивско истраживање, већ управо оваква дискусија која доноси дубљи увид.Користим прилику коју сте поменули да за будуће истраживаче овог краја допуним тему: моје име је Марко Пешић, моји су из махале Поречане у Новом Селу (Рупље), стара фамилија Стоилковић ('Власинци'), слава Аранђеловдан. С обзиром на то да сте потврдили запис Ристе Николића о 5 кућа мојих предака на овом простору, сматрам да мој уникатни хаплотип са вредностима DYS391=10 и DYS456=16 оставља важан траг за проучавање старе, изоловане популације Власине. Хвала још једном на издвојеном времену за ову анализу.

Драго ми је да смо се разумели. Истакао бих само да ређе врености DYS391=10 и DYS456=16 које се заједно јављају у вашем хаплотипу не морају нужно бити и одлика ширег рода којем припадате. Може се десити да је нека од њих специфичност које се јавља само код вас, или евентуално код вас и вашег оца, односно код гране од оних пет кућа којој ви припадате. Да би се препознале карактеристике хаплотипа које се односе на цео род Власинаца, требало би да се тестира барем још неко од овог рода, по могућству из гране која је што удаљенија од ваше. Тек онда бисмо могли извести закључак која ретка вредност је карактеристика рода, а која можда ваша приватна мутација.

[Ojler]

62. Јаковљевић, Аранђеловдан, Сињи Вир/Параћин, I2-Y3120   

Још један резултат где се нажалост осим припадности грани и карактеристичних маркера нема шта много рећи. Тестирани није навео податке о пореклу, а у литератури која обрађује регију Белице, којој припада село Сињи Вир, Јаковљевићи се не помињу. Јаковљевић преславља Гавриловдан летњи.

За Сињи Вир се зна да је старо насеље које се помиње још у другој половини 14. века у Повељи кнеза Лазара коју издаје манастиру Раваници. Село је раније било на десној, источној страни Мораве, да би се касније због поплава преселило на леву, претпоставља се 1819. године.
У монографији о Белици Станоја Мијатовића објављеној 1941. године, као што сам већ рекао, нема Јаковљевића. У селу се помињу следећи родов са славом Аранђеловдан:
- Димитријевићи - досељени из власотиначке околине "пре 100 и више година".
- Благојевићи - досељени из врањске околине одмах после Другог устанка (1815. г).
- Младеновићи, Аксентијевићи и други - досељени из Својнова у Темнићу "пре 70 година", а старином од Косова.
Могуће да се Јаковљевићи крију у неком од ових родова, можда међу "другима" који се помињу уз Младеновиће и Аксентијевиће.

Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 одступа на четири маркера, од чега се као карактеристична уочава вредност DYS458=16, а нешто ређе се јавља и DYS19=17. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које се може рећи да су блиски резултату Јаковљевића у мери која извесно указује да се ради о сродним особама. Као потенцијално интересантни могу се поменути два резултата из алексиначког краја, тестираних који такође славе Аранђеловдан. Један је Милетић (раније Стефановић, Грејач/Алексинац), чији се хаплотип од резултата Јаковљевића разликује на 3 од 23 упоредива маркера, од којих је једна разлика за два. Милетићев хаплотип такође поседује карактеристике DYS458=16 и DYS19=17. Милетић ипак има и својих карактеристика које Јаковљевић не поседује.
Други донекле занимљив је хаплотип Матића (Липовац/Алексинац), старином из Сврљишког краја, који се од хаплотипа Јаковљевића разликује на само једном маркеру, али на свега 17 упоредивих. Разлика постоји управо на маркеру који је код Јаковљевића карактеристичан, DYS458=16.
Ни Милетићу ни Матићу није одређена припадност млађој грани испод I2-Y3120.

Уколико је заинтересован за даље тестирање Јаковљевићу препоручујем да размисли о WGS или BigY тету.

Корисни линкови:
https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-S20602/story
https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml#I2a1b
https://www.yfull.com/tree/I-Y3120/