Светски ДНК месец 2026

[Иван Вукићевић]

85. Ђуровић (Савељић), Петковдан, Гостиље Мартинићко, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=12 и снижену вредност маркера DYS389ii=29, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Вредност маркера DYS389ii=29 има још само један од тестираних Станишића из Винића, који такође по предању потичу од Бубића.

Породица тестираног презиме Ђуровић носи по Ђуру Савељићу, који је последњи предак тестираног који је сахрањен у Црној Гори. Савељићи су огранак Ераковића, који су поред Вукшића једна од две гране Бубића у Мартинићима.

Тема о роду Бјелопавлића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране и позиционирања на филогенетичком стаблу Бјелопавлића.

[Кековац]

38. Грмуша, Јовањдан, Купиново, Пећинци
39. Грмуша, Јовањдан, Купиново, Пећинци

Ова два резултата објављујемо заједно јер се несумњиво ради о два блиска рођака, који имају потпуно исти резултат на тесту ове резолуције.

Грмуше припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Имају карактеристичну вредност DYS576=17, као и нешто чешће промене DYS389II=30, DYS481=30, DYS449=31. По свему судећи род су са Грмушом из места Голеши код Бања Луке, који такође слави Јовањдан. Разликују се на два маркера: крајишки Грмуша има повишену DYS19=17, док сремске Грмуше имају модалну вредност 16 и на DYS439 где Сремци имају снижену вредност 12. Имамо неколико Грмуша тестираних преко 23andMe и припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250, док припадност млађој хаплогрупи није утврђена, па је остала отворена могућност њихове припадности истом роду. Ако је тако, Грмуше су један од бројнијих родова на подручју Босанске Крајине, Лике, Баније и Далмације, из којег су потекли и Грмуши из Купинова. О овом роду имамо отворену засебну тему https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7205.0.

Ово презиме је поменуто у Купинову и у Новим Карловцима у попису граничарских породица средином 19. века, што се може видети и у чланку на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/. Старије податке нисам пронашао.

[Мића]

136. Николић, Стевањдан, Црнча, Дервента, R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Процењена старост формирања ове гране је 1700 година пре садашњости, а TMRCA 1400 година пре садашњости. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања.

Тестирани је навео да су се доселили 1820. из села Босански Дубочац у село Црнча (оба села код Дервенте). Према неким предањима, даљим пореклом би могли бити из Никшића у Црној Гори.

Од родова који славе Стевањдан, свакако је најближи, тј. има потпуно поклапање на 25 маркера са Нешковићем из Велике Обарске код Бијељине, који има предање о даљем пореклу са Озрена или из околине Градачца; један маркер разлике од 23 упоредива је удаљен од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора (који има DYS456=17), као и један маркер од 20 упоредивих од нејавног тестираног из Остружње Доње код Станара (он има DYS460=12). Има још седам тестираних стевањштака на 2 маркера разлике, западно од Дрине, међу којима је и Мартић из Лендића код Грачанице, кога помињем јер је потврђен на низводнију грану R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Николић би могао да тестира R1a-FT288648 код YSEQ https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722, као наредни корак или још боље WGS тест, који је бољи али скупљи тест.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554

Николићи се помињу у чланку на порталу Порекло https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/
Других података о Николићима из Црнче нисам нашао у расположивој литератури.

[Лука]

136. Николић, Стевањдан, Црнча, Дервента, R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Процењена старост формирања ове гране је 1700 година пре садашњости, а TMRCA 1400 година пре садашњости. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања.

Тестирани је навео да су се доселили 1820. из села Босански Дубочац у село Црнча (оба села код Дервенте). Према неким предањима, даљим пореклом би могли бити из Никшића у Црној Гори.

Од родова који славе Стевањдан, свакако је најближи, тј. има потпуно поклапање на 25 маркера са Нешковићем из Велике Обарске код Бијељине, који има предање о даљем пореклу са Озрена или из околине Градачца; један маркер разлике од 23 упоредива је удаљен од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора (који има DYS456=17), као и један маркер од 20 упоредивих од нејавног тестираног из Остружње Доње код Станара (он има DYS460=12). Има још седам тестираних стевањштака на 2 маркера разлике, западно од Дрине, међу којима је и Мартић из Лендића код Грачанице, кога помињем јер је потврђен на низводнију грану R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Николић би могао да тестира R1a-FT288648 код YSEQ https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722, као наредни корак или још боље WGS тест, који је бољи али скупљи тест.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554

Николићи се помињу у чланку на порталу Порекло https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/
Других података о Николићима из Црнче нисам нашао у расположивој литератури.

Ђукић, Стевањдан, Црнча, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.

Не знам на колико се упоредивих маркера разликују Николић и Ђукић, али би требало да припадају истом генетичком роду.

[Иван Вукићевић]

86. Јосивљевић, Никољдан, Жуњевиће, Нови Пазар, E-V13>Y30977>Y37092>BY14160>Y167861

Припада роду Рајовића чија је матица у Жуњевићима на подручју Јошанице у Рашкој. Хаплотип тестираног је модалан за овај род.

Петар Петровић у свом истраживању из 1948. године о Рашкој наводи да су Јосивљевићи из Баркова (засеока Жуњевића) и Знуше (засеока Лукарског Гошева) огранак Мићовића, а за Мићовиће наводи да потичу од Рајовића. У време истраживања из 1995. године била је само 1 кућа Јосивљевића у Баркову, док у Знуши више нису живели.

Тестирани наводи знатно другачије предање по коме је његов прадеда рођен у Жуњевићима нешто пре 1900. године, а за његовог оца (чукундеду тестираног) Благоја Јосивљевића није сугуран где је рођен. Наводи и да се Благојев отац звао Јосиф Сандић, те да су су по њему узели презиме Јосивљевић. Према предању, потичу из Црне Горе, али није познато из ког дела. Ово предање о старом презимену Сандић је доста упитно имајући у виду да је генетички потврђено писање Петра Петровића да Јосивљевићи потичу од Рајовића.

Тема о роду Рајовића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8125.0

Рајовићи су одлично профилисани као генетички род са чак 6 дубљих генетичких тестова, што је поприличан број у односу на величину рода:
https://www.yfull.com/tree/E-Y167861/

[Vitorovic]

Роду Маловића из Високе према наводу из рада Радована Маринковића о пореклу становништва села Парменац код Чачка припадају и Петровићи из поменутог села:

"ПЕТРОВИЋИ — МАЛОВИЋИ (10 к, Ђурђевдан) имају и помоћна презимена — Ћорићи, Синђићи и Јашићи. Старо презиме им је Маловић — вероватно родовског порекла. Ново им је изведено из имена претка Петра, за кога верују да се доселио у Парменац из Високе код Ариља пре 1850. године. Ово потврђује и податак из протокола умрлих, који каже да је 2. новембра 1887. године умро Миливоје (75), рођен y Високој. Неки од њих, међутим, тврде да cy у Парменац стигли одмах после другог српског устанка. После другог светског рата од овог рода образована су домаћинства у Београду и негде у Банату."

Треба додати и то да у непосредној близини Високе, у Сирогојну код Чајетине истом генетичком роду припадају Јовановићи који такође славе Ђурђевдан. Ови Јовановићи су по предању пореклом од Гудурића из Прибојских Челица код Прибоја. Према подацима из дефтера ови Јовановићи су потомци Јована Гудурића, али је због једног необјављеног резултата упитно јесу ли заиста пореклом од Гудурића Ђурђевштака који су настањени у Кратову и Прибојским Челицама код Прибоја (Један огранак по свему судећи ових Гудурића се 1862. године одселио из Бистрице код Нове Вароши у Атеницу код Чачка).

Не треба занемарити и та "помоћна презимена". Остаје мистерија да ли су то презимена која су донели са собом или су то "надимци" који су омогућавали тј. спречавали да се људи из најближе фамилије међусобно венчавају. И код породице Стаменић из Високе постоји предање да су од Маловића али такође постоји и један део, већи (јер је једна од њих имао 7 синова) који себе а и други их у неким ситуацијама називају Ћосовићи. Иначе по доласку у Високу они су носили презиме Томић. Све те варијанте вуку на порекло из Дровњака или од Шаранаца. У причама се спомиње "стари Ћосо без бркова и браде". Мислим да се у причама о Дробњацима баш спомиње некакав стари Ћосо који се оженио женом која је повела своје дете а које је било из Шаранаца. Свакако занимљива тема за истраживање.