Светски ДНК месец 2026

[drajver]

87. Стојићевић, Никољдан, Горња Врањска/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује веома специфичан хаплотип са више карактеристичних вриједности маркера: DYS385ab=15-15, DYS439=14, DYS392=12, DYS456=16. Не постоји хаплотип који би са Стојићевићем дијелио све или већину ових карактеристичних маркера, и самим тим може се рећи да Стојићевић тренутно нема никог блиског у бази СДНКП. Постоје неки хаплотипови, који дијеле по једну или двије карактеристичне вриједности, али по укупној блискости хаплотипа стоје далеко од Стојићевића. Међу тим тестиранима су: необјављени из Цигленика/Славонска Пожега, на 5/23 разлике, који слави Ђурђевдан и има DYS385ab=15-15, DYS439=14, необјављени из Азање, на 4/17 разлике, који слави св.прорка Јелисеја и има DYS385ab=15-15, DYS456=16. Међу тестираним који славе Никољдан, Стојићевић нема блиских поклапања, а такође нема блиских поклапања са тестиранама из Мачве и Поцерине. Убудуће се може појавити неки нови тестирани који би по хаплотипу био ближи Стојићевићу, а у међувремену се препоручује дубински тест.
 
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Тестирани је оставио прилично опширне податке о поријеклу, по којима потиче од породице Ђикановић из Никшића која се у 16. вијеку доселила у Срем, а касније у Поцерину гдје су узели презиме Стојићевић. Даље наводи да су Ђикановићи огранак пивских Руђића, а да су даље поријеклом од Ашкраба. С обзиром да су и Ђикановићи и Ашкрабе тестирани, може се закључити да овакав наратив о поријеклу није тачан, јер Стојићевићи нису исте хаплогрупе у односу на Ђикановиће и Ашкрабе. Очигледно се ради о скоријој контаминацији неодговарајућом родословном литературом.

У старијој етнографској литератури о Стојићевићима може да се прочита сљедеће:
 "Светозар Лукић (65 год.) слушао од Вељка Стојићевића Ђукића, Ђукиног унука, да су Стојићевићи из Варне: остала прича војводе Милоша отац возио буле турске, па у Варни, где је сад ћуприја, била мала дрвена ћуприја, коњи се поплашили, изврнуо буле у реку, није знао шта ће и побегао с фамилијом овде."

Вјероватно су Стојићевићи потицали од неког старијег рода из Варне/Шабац.


Са друге стране, тестирани Стојићевић има родословне везе по мушкој линији са познатим српским војводом из Првог српског устанка, Милошем Стојићевићем Поцерцем. Са овим резултатом основано се може претпоставити хаплогрупа овог српског војводе.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86

[Atlantische]

108. Микарић, Јовањдан, Богуновац, Медвеђа

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Микарић је први тестирани Мезгаљан се повишеном вредношћу DYS385a=14, па сходно томе нема потпуних поклапања унутар рода. Маркерно најближе стоји са нејавним резултатом из суседне Петриље (разлика на DYS385a), и Бакићем (Аранђеловдан) из Љевоше код Пећи са којим се разликује на истом маркеру. Од Божовића из Гусиња се разликује и на DYS576, док најдаље стоји са хаплотипом Радовановића из Маћедонца код Медвеђе, разлике на DYS385a, DYS439 и DYS458.

Тестирани је у упитнику навео да су Микарићи пореклом из Мезгаља у Шекулару, што је потврђено резултатом теста.

Као и приликом објаве ранијих резултата Мезгаљана, истичем могућност да Микарићи и Мезгаљани припадају подграни Y464599 у којој се налази нама непознати резултат из Црне Горе. Ово би се могло проверити неким од дубинских тестова, у идеалном сценарију макар двојице припадника овог рода. Стога моја најсрдачнија препорука за неки од WGS тестова.

[drajver]

94. Остојић, Јовањдан, Мало Крчмаре/Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро у потпуности модални хаплотип, што значи да има велики број бликсих поклапања која не морају значити суштинску блискост. Једина благо "помјерена" вриједност маркера је DYS570=17, али је и ова вриједност присутна код већег броја тестираних. У бази СДНКП Остојић има једно потпуно поклапање на 23 упоређена маркера са неким ко слави Јовањдан. Ради се о Лазићу из Годљева/Косјерић. Због модалности хаплотипа ово покалапње не мора пуно да значи, али може бити интересантно уколико се узму у обзир предања Остојића о поријеклу из Осата у Босни, гдје би се Косјерић налазио негдје на путањи тог правца миграције. Још једно пуно поклапање на 23 маркера Остојић има са Пајовићем из Срезојеваца/Г.Милановац који слави Ђурђевдан и са необјављеним из Жабља у Бачкој који слави Лазареву суботу, али због различите славе и географске удаљености, мале су шансе за ближу родословну везу. Препоруке су за дубински тест.

О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Предање тестираног о поријеклу се поклапа са оним што је записано у етнографској литератури, а то је да се род доселио из Осата у Босни. Старије родовско презиме је Максимовић.

"Мало Крчмаре...Досељени у периоду од 1737. до 1787. године...
Максимовићи (Максимовићи, Аџићи-Васићи, Милићи, Милутиновићи, Петровићи, Срећковићи, Милосављевићи, Остојићи, Урошевићи, Дамњановићи, Ђурићи, Милошевићи, Младеновићи и Владисављевићи), Осат (Босна), Јовањдан."

[Atlantische]

109. Стојановић, Никољдан, Приштина

Припада хаплогрупи H1а-M82.

Из разлога готово модалног хаплотипа тестирани Стојановић поседује већи број потпуних и блиских (1-2 маркера разлике) поклапања унутар табеле пројекта. Поред Војновића из околине Вуковара који слави исту славу издвојио бих нејавни резултат из Ораховца као географски најближе потпуно поклапање.

Тестирани у упитнику није навео родословне податке који би били од користи приликом анализе резултата, па се не може закључити да ли је у питању приштинска варошка породица.

[Небојша]

63. Петровић, Горњи Петровићи, Сајковић, Ливно, J2b-M205>Y22059


Недавно се резултат ових Петровића појавио и на 23andMe, па цитирам део те објаве:

Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205

САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)

У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.

У Отишићу је било Петровића, тамо славе Аранђеловдан.

Petrović (Petrovich)
Petrovići slave Svetog Arhanđela Mihaila. Stara je to porodica crnogorskog porijekla koja se od doseljenja u Bitelić raselila po obližnjim selima (Laktac, Donje Koljane, Otišić, Kukar) i od koje su nastala i nova prezime na (Crnogorac, Railić). Mihail Petrouich s porodicom bio je 1689. među 20 porodica koje su pod vodstvom harambaše Vucadina Lalcovicha došle iz Janja (Bosna) na područje Bitelića.1732 Jovica Petrović 1742. se godine iselio  iz Otišića u Tursku (u Bosnu), a dio njegove nekadašnje zemlje (3 campa) dodijeljen je 1760. godine porodici Dragolović (današnji Rnići).1733 Petro vića je 1810. godine sedam porodica s 43 člana (Trivan 11, Jovan 10, Mitar 7, Mijailo 5, Sava 5, Jovan 3 i Petar 2 člana).1734 18. 12. 1822. godine umro je  Petar Petrović, starac od 106 godina.1735 Sedam je porodica Petrovich 1846.  godine u vlasništvu i suvlasništvu stojnih kuća u Otišiću (Tommaso, Giovanni, Vito, Spiridone, Giorgio, Lazzaro i Gregorio).1736 Trinaestorica su  Petrovića 1877. godine vlasnici i suvlasnici 12 kuća u ovom selu.1737 Ova kav brojčani porast porodica učinio je da se dio Petrovića tokom druge po lovine 19. stoljeća preseljava na obližnje Livanjsko polje. U zapadni dio  polja, ispod Dinare, Petrovići su se naselili u Gubin, Sajković, Pržine i Crni  Lug, a na suprotnoj strani polja prvo u Kovačić, pa iz njega u Čelebić. Iz  Gubina se dio porodice kasnije preselio u Halapić (Glamočko polje). Pet rovići iz Pržina i Čelebića zadržali su staru slavu Svetog Arhanđela Mihaj la, oni iz Gubina i Sajkovića slavili su Svetog Georgija, a Petrovići iz Crnog  Luga dijelom su slavili Svetog Kuzmu i Damjana, a dijelom Đurđevdan.  Kod svih ovih porodica prisutna je spoznaja o porijeklu s prostora Crne  Gore, kao i o migracionom putu koji se tokom 17. stoljeća odvijao na relaciji Crna Gora – Dalmacija – Bosna. Petrovići su 1922. godine koloni zirani u Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

Crnogorac (Zernogoraz, Cernogoraz)
Naselili su se u sjeverni dio Kukra. Staro prezime ove porodice je Petrović. Crnogorci koji su se iselili iz Cetinske krajine u Livanjsko polje (Čelebić  i Zastinje) bili su Petrovići iz Crne Gore, koji su se doselili u Dalmaciju,  a potom odselili u Bosnu.1961 Pod starim prezimenom (Petrović) ovaj je  rod živio na više lokacija u Cetinskoj krajini (Otišić, vrličko područje), a  pod prezimenom Crnogorac u Laktacu, Donjim Koljanima, Kukru i Polači kod Knina. Svi su slavili Svetog Arhanđela Mihajla, kao i Petrovići iz  Otišića. Marco Zernogoraz iz Kukra dobio je 25. 8. 1760. investituru na  jedan močvarni teren površine 2 quarte i 150 tavola. Jedan od međaša bio  mu je Stanissa Zernogoraz.1962 U Kukru 1810. godine Paval ima porodicu s  11 članova.1963 Zernogoraz Paolo 1832. je godine vlasnik nekretnina, a Zer nogoraz Natale sa Žovan Natalom 1846. je godine suvlasnik kuće za sta novanje br. 82. Kasniji upisani suvlasnici su Zernogoraz Stanco i Božo qm  Save i Žovan Steffano qm Achima.1964 Prema podacima iz matičnih knjiga,  Crnogorci su na ovom području još 10-tak godina. Petrović s jednim se članom porodice odselila u Vojvodinu.

извор: Božidar Simić i Filip Škiljan, "Srbi u Cetinskoj  krajini"
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

Претпоставка да су Петровићи блиски Деспинићима из Отишића, али и осталим породицама из овог краја, Шарцима, Барошима, је вероватно тачна, будући да сви деле специфичну вредност 15-20 на маркеру 385. Још је снажнија веза са Петровићима из Омсице код Грачаца, пошто су испуњени услови: исто презиме, иста слава, исти хаплотип (1 маркер разлике). Ови Петровићи су део досељеничке струје из Северне Далмације, па веза и са етнографске стране има смисла. Треба споменути резултат још једног Петровића са славом Ђурђевдан, порекло Доње Жешће, Фоча. Ово је такође веома сличан хаплотип, разлика на 2 маркера, али као и Петровић из Сајковића поседује нешто вишу вредност на 481.

Што се Крајине тиче, вреди споменути још резултат Стојичића (Ђурђевдан) из околине Мркоњић Града. Све су ове породице потенцијално повезане, с обзиром на хаплотип и крсну славу. Није сигурно да ли је реч о подграни J-Y155375 или J-Y22063, па би то требало проверити дубинским тестом или појединачним тестом на YSEQ.

[Atlantische]

119. Адамовић, Јовањдан, Пећи, Кључ

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, роду Адамовића и Кукиловића из Унца.

Адамовић поседује модалан хаплотип за овај род, па стога има потпуна поклапања са двојицом Дрварчана, Башићем из Шиповљана и Михајловићем из Мокронога. Занимљиво је да се на DYS576 који је један од одређујућих маркера за овај род разликује од својих презимењака Адамовића из Дрвара и Босанске Крупе. Уз то му Адамовић из Крупе ''бежи'' и на DYS635.

Адамовићи из Пећи су што је сада путем тестирања доказано пореклом од истоименог рода са подручја Горњег Унца. До овог теста смо имали одређене сумње око хаплогрупе Адамовића у Посању с обзиром на то да је Адамовић из Санског Моста носилац друге хаплогрупе, али је сада свака сумња дефинитивно решена. Поред Пећи у којима су до последњег рата Адамовићи били други најбројнији род после Рибића, Адамовића Јовањштака је било и у оближњим Пламеницама код Кључа.

О генетичком роду Адамовића и Кукиловића имамо опширну тему на нашем форуму. Постоји могућност да су због вредности DYS570=19 припадници подгране FTC64765 карактеристичне за подручје Требиња и Игњатијевштаке у Крајини. Та се опција може проверити Big Y-700 или WGS тестом.

Пећи код Кључа су опеване у једној од најлепших песама групе Прелџије. Село је после рата у потпуности напуштено, да би се последњих година почеле обнављати куће и градити викендице избеглог српског становништва.

<a href="https://www.youtube.com/v/b2y4jjhFaLM&amp;list=RDb2y4jjhFaLM&amp;start_radio=1&amp;pp=oAcB" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/b2y4jjhFaLM&amp;list=RDb2y4jjhFaLM&amp;start_radio=1&amp;pp=oAcB</a>

[Кековац]

53. Томић, Ђурђевдан, Мислођин, Обреновац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности поседује повишене DYS481=26 и DYS549=13. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним појединцима на нашем пројекту, иако се поменуте две мутације спорадично јављају међу припадницима ове, код Срба прилично честе, хаплогрупе. Могуће је да спада у род који чине Свилокос из Лаћарка, Дробњак из Банијског села Горња Млинога, Марјановић и Зубовић из Јаворана код Кнежева у Крајини и један необјављени резултат из Војке. Припадници овог рода славе Ђурђевдан као и Томић (изузев Зубовића који слави Стевањдан) и поседују ретку вредност DYS549=13, као и Томић. Везу би ипак било неопходно проверити дубинским тестом.

За Томиће у етнографској литератури пише да су досељени почетком 19. века и да потичу од задруге два пријатеља различитог порекла који су узели исто презиме али задржали породичне славе, тако да једни Томићи славе Ђурђевдан, а други Пантелијевдан и Трнову Петку. Једна грана је дошла из Босне, а друга из Срема, али није прецизирано која је одакле досељена, то јест одакле је пореклом огранак Томића који слави Ђурђевдан. Више информација имате овде https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%c4%91in-obrenovac/.

[Небојша]

65. Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059


За Вишекруне из Великог Тичева устаљена је прича да су досељени из Отона код Книна у 18. века и да су најстарија породица у селу. Такво предање преноси и тестирани. У Отону су такође били велика задруга:

Вишекруна Отон св. Јован 74 (10) Несумњиво су дошли током поновног насељавања опустелог Отона 1692. године из Бјелајског Поља у Босанској Крајини. Било их је 9 домаћинстава око 1920. године. Имају бројне исељенике у Тичеву код Дрвара (област Унац). Тамо су их била 24 домаћинства између два светска рата. Из Отона (у литератури се грешком наводи „Стона") y Далмацији су се у Тичево доселила шесторица браће. Тројица су ту остала, један је прешао y Герзово, један у околину Бања Луке, док се један преселио код Босанске Градишке. Један од браће која су остала у Тичеву звао се Јован. Досељене Вишекруне у Тичеву су живеле у великој породичној задрузи, која је у једном тренутку бројала чак око 60 особа. Ова породица је најстарија у Тичеву.

Хаплотип је практично модалан за хаплогрупу J-Y22059, изузев вредности 549=11, коју тестирани дели са претходно тестираним Вишекруном из Великог Тичева. На 23andMe постоје још двојица Вишекруна из Тичева, који су такође J-M205. Постоји и један Вишекруна из Бања Луке који припада хаплогрупи J1, али је ту вероватно дошло до призећивања, или на простору Унца, или у околини Бања Луке.

С обзиром да је хаплотип близак модалном и да је слава Јовањдан, намеће се закључак да постоји веза са већом групом J2b-M205 слављеника Св. Јована из Крајине. Они су потврђено J2b-M205>Y22059>Y22063. Савет за Вишекруну, дубински тест, или појединачни SNP тест на J-Y22063 (YSEQ).