107. Мартаћ, Василијевдан, Рајац, Чачак
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=15, DYS389-II=32. Због повишене везане промјене DYS389-I-II=15-32 нема блиских поклапања. По основу карактеристичних маркера донекле се приближава хаплотипу Лазаревштака са подручја Бихора и Пљеваља (Гачевићи и Балшићи) али се у неким маркерима и разликује од њих па се веза не може поуздано успоставити. Технички гледано најближи му је Стаматовић из Сирогојна/Чајетине који слави Никољдан и налази се на 5/23 маркера разлике. И Стаматовић има DYS391=10 и нешто повишене DYS389-I-II=14-32. У овој фази стања базе Мартаћ нема ниједно довољно поуздано поклапање да би се могла претпоставити ближа генетичка веза. Препоручује се SNP или дубинско тестирање.
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/
Тестирани није оставио податке о поријеклу. У етнографској литератури за Мартаће из Рајца може да се прочита сљедеће:
"Мартаћи (13 кућа, славе Светог Василија) су, како тврде, од крај ХVIII века досељени из околине Берана. Други кажу – из Гостиља на Златибору. Забуну, међутим, изазива податак да је у суседној Јежевици 1881. године умро Радован Мартаћ (48), рођен у Дунишићима код Нове Вароши, а он је сродник рајачким Мартаћима. Презименом чувају успомену на Марту досељеницу. Живе и у Чачку, Слатини, Београду, Крагујевцу, Мрчајевцима и Краљеву."
Мартаћа, вјероватно истог рода, јер славе исту славу има и у околини Рашке на Ибру, гдје насељавају неколико насеља: Кравиће, Кончулиће, Плавково, Врановину. Тамо се за њих наводи сљедеће:
"Мартаћ 1 к., св. Василије, Васојевић, отац Вулета из Пачевине, у којој ce родио око 1830, а његов отац се родио у пештерском Буђеву."
Ако би упоредили ова два предања могли би закључити да је до раздвајања двије гране Мартаћа дошло крајем 18. вијека на Пештеру, могуће управо Буђеву и да је једна грана преко Дунишића завршила у чачанском крају (Рајац, Јежевица, Мрчајевци), а друга у ибарском крају у горе наведеним насељима. Да ли су Мартаћи оригинално били са подручја неке од старосрпских жупа око Берана, Будимље или Бихора, није искључено, али засад јасне генетичке потврде нема.
У етнографској литератури је забиљежена једна фотографија задруге Мартаћа из околине Рашке из 1937. године.
Мислим да су сви чачански Мартаћи из Рајца. Огранци из Слатине и Мрчајеваца би требало да су скоријег порекла из тог села. У дефтеру чибука за Рудничку нахију из 1824 године у Рајцу се помињу Милосав и Новак Мартаћ, што би требало да је најранија писана потврда о присуству овог презимена у Рајцу.
У Доњој Бејашници код Прокупља је 1884. године пописан Андрија Мартаћ, досељеник из Дружинића код Сјенице. Питање је јесу ли Мартаћи били током 19-ог века присутни и у Дунишићу како се да закључити из Маринковићевог навода, или се Маринковићев навод заправо односи такође на Дружиниће.
Што се самог резултата тиче, било би корисно да се још неко од Мартаћа из Рајца или још боље из околине Рашке тестира. У самом Рајцу Лазаревдан не слави нико, међутим у суседним Горачићима има неколико родова чија је крсна слава Лазаревдан.
