Светски ДНК месец 2026

[Петар М. Демић]

79. Шаша, Мратиндан, Брубно, Глина, E-V13>Z1057

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник  (24/25)
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац (22/23)
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево (22/23)
- Букарица, Мратиндан, Ервеник (23/25)
- Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске/Бенковац (23/25)
Хаплотип тестираног је модалан за овај род.

Тестирани је навео да Шаше према његовом истраживању можда потичу из Ластве у Корјенићима, одакле су дошли у Лику са презименом Корјенић и основали Кореницу. Одатле су у 19. веку прешли у Банију.

Предање о доласку Шаша са југа је свакако тачно, пошто очито потичу од тамошњих Шашића. С друге стране, предање о пореклу из Корјенића нема упориште у досадашњим генетичким резултатима.

Препорука за даље истраживање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Шаше су прешле у банијска села Брубно и Кобиљак током или након аустријско-турског рата вођеног од 1788. до 1791. године. Почетком XIX вијека имали су најмање по 1 породичну задругу у оба села. Са истом крсном славом било их је и у Старом Селу (околина Топуског).

Занимљиво је да на Банији постоје и Шашићи са славом Мратиндан, али су они старији слој и њихово присуство потврђено је током друге половине XVIII вијека у селима Кирин, Пјешчаница и Сјеничак.

[Лука]

107. Мартаћ, Василијевдан, Рајац, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=15, DYS389-II=32. Због повишене везане промјене DYS389-I-II=15-32 нема блиских поклапања. По основу карактеристичних маркера донекле се приближава хаплотипу Лазаревштака са подручја Бихора и Пљеваља (Гачевићи и Балшићи) али се у неким маркерима и разликује од њих па се веза не може поуздано успоставити. Технички гледано најближи му је Стаматовић из Сирогојна/Чајетине који слави Никољдан и налази се на 5/23 маркера разлике. И Стаматовић има DYS391=10 и нешто повишене DYS389-I-II=14-32. У овој фази стања базе Мартаћ нема ниједно довољно поуздано поклапање да би се могла претпоставити ближа генетичка веза. Препоручује се SNP или дубинско тестирање.
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Тестирани није оставио податке о поријеклу. У етнографској литератури за Мартаће из Рајца може да се прочита сљедеће:
"Мартаћи (13 кућа, славе Светог Василија) су, како тврде, од крај ХVIII века досељени из околине Берана. Други кажу – из Гостиља на Златибору. Забуну, међутим, изазива податак да је у суседној Јежевици 1881. године умро Радован Мартаћ (48), рођен у Дунишићима код Нове Вароши, а он је сродник рајачким Мартаћима. Презименом чувају успомену на Марту досељеницу. Живе и у Чачку, Слатини, Београду, Крагујевцу, Мрчајевцима и Краљеву."

Мартаћа, вјероватно истог рода, јер славе исту славу има и у околини Рашке на Ибру, гдје насељавају неколико насеља: Кравиће, Кончулиће, Плавково, Врановину. Тамо се за њих наводи сљедеће:
"Мартаћ 1 к., св. Василије, Васојевић, отац Вулета из Пачевине, у којој ce родио око 1830, а његов отац се родио у пештерском Буђеву."

Ако би упоредили ова два предања могли би закључити да је до раздвајања двије гране Мартаћа дошло крајем 18. вијека на Пештеру, могуће управо Буђеву и да је једна грана преко Дунишића завршила у чачанском крају (Рајац, Јежевица, Мрчајевци), а друга у ибарском крају у горе наведеним насељима. Да ли су Мартаћи оригинално били са подручја неке од старосрпских жупа око Берана, Будимље или Бихора, није искључено, али засад јасне генетичке потврде нема.

У етнографској литератури је забиљежена једна фотографија задруге Мартаћа из околине Рашке из 1937. године.

Мислим да су сви чачански Мартаћи из Рајца. Огранци из Слатине и Мрчајеваца би требало да су скоријег порекла из тог села. У дефтеру чибука за Рудничку нахију из 1824 године у Рајцу се помињу Милосав и Новак Мартаћ, што би требало да је најранија писана потврда о присуству овог презимена у Рајцу.

У Доњој Бејашници код Прокупља је 1884. године пописан Андрија Мартаћ, досељеник из Дружинића код Сјенице. Питање је јесу ли Мартаћи били током 19-ог века присутни и у Дунишићу како се да закључити из Маринковићевог навода, или се Маринковићев навод заправо односи такође на Дружиниће.

Што се самог резултата тиче, било би корисно да се још неко од Мартаћа из Рајца или још боље из околине Рашке тестира. У самом Рајцу Лазаревдан не слави нико, међутим у суседним Горачићима има неколико родова чија је крсна слава Лазаревдан.

[drajver]

Што се самог резултата тиче, било би корисно да се још неко од Мартаћа из Рајца или још боље из околине Рашке тестира. У самом Рајцу Лазаревдан не слави нико, међутим у суседним Горачићима има неколико родова чија је крсна слава Лазаревдан.

Мислиш на Василијевдан?

[Лука]

Мислиш на Василијевдан?

Мислим на Лазаревдан, пошто колико видим постоји могућност да тестирани припада генетичком роду чија је то крсна слава.

[Ojler]

45. Меркаш, римокатолик, Горња Пачетина/Крапина, I2-Y3120

Меркаши су хрватска фамилија и колико знају староседеоци су у Горњој Пачетини. Иако се јавља и у другим местима, презиме Меркаш има највећу концентрацију у крапинском крају.

Хаплотип тестираног има само једну карактеристику, маркер DYS391=10, а донекле је ређа и вредност DYS389ii=30. С обзиром на мали број карактеристика не може се само на основу статистичке сличности поуздано закључити да ли је неко од тестираних чији су резултати у бази Српског ДНК пројекта филогенетички близак Меркашу. Са друге стране, и поред релативне блискости овог резултата модалном хаплотипу гране I2-Y3120, у бази СДНКП нема хаплотипова са којима је Меркашев резултат ближи од три маркера разлике на 23 до 25 упоредивих.

Тестираном предлажем да размисли о неком од геномских тестова, WGS или BigY.

Од крапинских Меркаша био је познати српски радиолог, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, проф. Др Златко Меркаш.

[Ojler]

48. Пешић, Аранђеловдан, Ново Село/Лесковац, I2-Y3120

Тестирани наводи да су Пешићи раније имали друго презиме и да се у документима помињу као Стојиљковићи, Стојилковићи или Стоиљковићи. Такође наводи да су његови преци у Ново Село дошли са Власине у првој половини 19. века и да су их звали "Власинци". Ово предање се подудара са наводима из литературе. Сматра се да су се у Ново Село преци данашњег становништва населили из околних крајева, крајем 18. и почетком 19. века. Године 1961. у новоселској махали Поречане било је седам кућа рода са надимком Власинци, за који се каже да су са Власине и да славе Аранђеловдан. Три куће рода са истим надимком тада су забележене и у махали Остра Чука и за њих се такође наводи да су дошли са Власине и то пре 1878. године, али се слава не наводи, па није јасно да ли се ради  о истом роду.

Хаплотип Пешића карактеришу вредности DYS391=10 и STR DYS456=16, а у мањој мери и DYS576=17, DYS570=17 и DYS635=22. У бази СДНКП нема резултата који се на мање од 4 маркера (на 23 до 25 упоредивих) разликују од хаплотипа Пешића. Такође, нема ни оних за које би се могло тврдити да указују на сродност тестираних са Пешићем, посебно када се у обзир узму и етнографске зоне порекла и слава.

Уколико га занима даље истраживање генетичког порекла, Пешићу препоручујем WGS или BigY тест.

[MarkoPesic1987]

48. Пешић, Аранђеловдан, Ново Село/Лесковац, I2-Y3120

Тестирани наводи да су Пешићи раније имали друго презиме и да се у документима помињу као Стојиљковићи, Стојилковићи или Стоиљковићи. Такође наводи да су његови преци у Ново Село дошли са Власине у првој половини 19. века и да су их звали "Власинци". Ово предање се подудара са наводима из литературе. Сматра се да су се у Ново Село преци данашњег становништва населили из околних крајева, крајем 18. и почетком 19. века. Године 1961. у новоселској махали Поречане било је седам кућа рода са надимком Власинци, за који се каже да су са Власине и да славе Аранђеловдан. Три куће рода са истим надимком тада су забележене и у махали Остра Чука и за њих се такође наводи да су дошли са Власине и то пре 1878. године, али се слава не наводи, па није јасно да ли се ради  о истом роду.

Хаплотип Пешића карактеришу вредности DYS391=10 и STR DYS456=16, а у мањој мери и DYS576=17, DYS570=17 и DYS635=22. У бази СДНКП нема резултата који се на мање од 4 маркера (на 23 до 25 упоредивих) разликују од хаплотипа Пешића. Такође, нема ни оних за које би се могло тврдити да указују на сродност тестираних са Пешићем, посебно када се у обзир узму и етнографске зоне порекла и слава.

Уколико га занима даље истраживање генетичког порекла, Пешићу препоручујем WGS или BigY тест.

Поштовани, захваљујем на издвојеном времену и достављеним вредностима маркера. Ипак, морам да признам да сам од званичног тумачења очекивао далеко дубљу и конкретнију анализу, а не само препричавање података које сам сам навео у пријави тестирања. Пре свега, у извештају ми није одређена ни прецизна подгрупа (осим опште хаплогрупе I2-Y3120 коју сам и сам видео), иако сам очекивао да ће се на основу вредности маркера барем констатовати или проверити припадност низводним гранама. Такође, у етнографском делу извештаја се цитирају подаци из 1961. године, док се потпуно прескаче фундаментална литература за овај крај. Примера ради, књига др Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина” (1912), изричито бележи род Власинци у махали Поречане са 5 кућа и славом Аранђеловдан. Овај податак се у потпуности поклапа са мојом породичном генеалогијом. Родоначелници наше лозе у Новом Селу су браћа Стоилко (рођен око 1800–1810) и Ивко, који су стигли са Власине. Стоилко је имао синове Пешу, Саву и Миленка, док је Ивко имао синове Динчу, Дончу и Раку. Управо су они и њихове породице формирале оних 5 кућа које Николић бележи на терену 1907–1908. године. Напомињем и то да са Власинцима из Оштре Чуке, према мојим сазнањима, немамо родбинске везе. Очекивао сам да СДНКП, са својом базом и логистиком, може да понуди и увид у старије историјске изворе, попут лоцирања родова у турским дефтерима за Власину и околину, што би заиста донело нову вредност овом истраживању. Пошто наводите да је хаплотип редак и да у бази нема блиских поклапања, можете ли ми на основу Вашег искуства рећи постоје ли уопште у бази СДНКП (или спољним базама) тестирани појединци са сличним вредностима за маркере DYS391=10 и DYS456=16 на овом географском простору?

С поштовањем,
Марко Д. Пешић