У свом најновијем "есеју", Ивану сам навео 15 аргумената, почев од усмених, традиционалних предања, историјског извора из 1477. године до генетичких гранања изворних Ровчана Гојаковића, која објашњавају и доказују њихову основну поделу, и зашто уједно ниједан од тих огранака не може носити епитет "старинаца Роваца". Немам никаквог личног интереса да образлажем све ово (на жалост, или на срећу, нисам пореклом Ровчанин, иначе бих био још енергичнији у томе
), ни њему, ни неком другом, нити сам тврдоглави поштовалац усмених предања (све док се она генетички не докажу), али мишљења сам да се једино оваквим приступом и хронолошким начином изношења јасних аргумената, очигледном Ивановом паушализму, редукциомизму и ревизионизму, може стати на пут.
Нисам му навео мишљења бројних еминентних етнолога (могу се придодати почетним аргументима), од којих бих издвојио рецимо она од Бранислава Ђурђева, који је лично боравио у Ровцима у потрази за неким зрном истине. У књизи Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, он јасно наводи да је подела Ровчана (потомака Гојака) на четири главна огранка/породице "општепозната ствар".
Нисам наводио Вукомановиће из села Срезојевци код Горњег Милановца, који су такође припали роду Срезојевића А32852 и који су име селу дали по свом пореклу и роду у матици (могу се придодати аргументу под бројем 11).
Нисам наводио ни генетичко-родовску поделу огранка Шћепановића-Мандића у Међуријечју, на изворне Шћепановиће Y251448, и на изворне Срезојевиће А32852, а која се очито догодила (судећи по њиховим родословима и претпостављеној години рођења Манде 1720-1730.) са родоначелницом Мандом одн. са њеним синовима (могло би се искористити и придодати такође аргументу под бројем 12, осим подогранка Руповића, има међу Шћепановићима и других подогранка који припадају ово изворној генеалогији).
Нисам наводио ни оно предање Ровчана, о некада "најбројнијим Срезојевићима" међу њима (а које би се такође могло искористити и придодати аргументу под бројем 12 где заправо лежи одговор на питање малобројности изворних Шћепановића, и откуд Срезојевићи међу њима).
Нисам наводио ни откривене потомке изворних Мацура међу Драшковићима, као ни остале резултате и хаплогрупе, који се могу довести у везу са правим старинцима Роваца (ово је посебан аргумент).
Уосталом, Мирослав Главоњић је својевремено можда упутио најбољи коментар/одговор произвољним интерпретацијама, Предраг Т. Шћепановић је такође учествовао са својим образложењима, па га топло препоручујем сваком посетиоцу теме, да га још једном у целости прочита (Мирослав се овде одлично дотакао и поделе огранка Шћепановића-Мандића, док је Предраг навео разлоге настанка лажних предања Милетића и Синђића):
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg197769#msg197769Иванове произвољности, попут ових:
Генетички резултати не иду у прилог томе да су Шћепан и Срезоје (Стрзоје из дефтера) били рођена браћа са Булатом и Влахом како се наводи у предању. Шћепан и Срезоје су вероватно били рођена браћа, али је само њихов отац (чије се очито изгубило у предању) могао бити рођени брат Булата и Влаха, а не они сами. То што ти покушаваш да генетичке резултате уподобиш предањима је твој проблем и проблем оних који у такве измишљотине верују. Предање о четири рођена брата (Булат, Влахо, Шћепан и Срезоје) је јасно оборено генетичким резултатима. Судећи по резултатима, четири рођена брата су били Булат, Влахо, отац Шћепана и Срезоја и предак "староседелаца" који славе Лучиндан, а које су остали бројнији Ровчани очито прогласили за староседеоце због тога што су били малобројни.
никог не треба да интересују, а лично сам према њима потпуно равнодушан, јер немају апсолутно никакву вредност ни тежину, ни традиционално, ни документовано, ни историјско упориште. Тужно је заиста видети како један од уредника СДНКП нема ни трунке поштовања према људима који огроман труд, рад и слободно време, улажу у генетичка истраживања, не само рода Никшића (о новцу да не говорим), а још тужније од тога је његово неразумевање основних принципа генетичке генеалогије, након чега дозвољава себи да направи још један фаул: да једну од Y250780 грана тумачи као стариначку у Ровцима, и поред непостојања осталих никшићких грана (на само у Ровцима, већ и у читавој Морачи) и добијене профилизације осталих ровачких братстава испод Y250780. Понављам, све ово ради само из разлога што Милетићи и Синђићи имају некакво предање да су старинци. С обзиром да је велики поштовалац њихових предања, требао би да се замисли мало, и да нам бар да одговор на питање, зашто није поштовалац и осталих ровачких предања?
Не знам како бих протумачио овакво Иваново понашање, као и негирање историјских чињеница, могуће да иза његове нетрпељивости стоји некаква васојевићка завист, љубомора, немам појма, али знајући да су Ровца и у прошлости била клизав терен за Васојевиће, моји саборци и ја га овим путем крајње добронамерно саветујемо, да се окане ћорава посла.
