Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 964595 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2540 послато: Новембар 29, 2024, 11:56:06 поподне »
Што се тиче Лучиндан/Марковдан комбинације, раније смо Влада и ја тражили по окрузима и то је углавном забележено што се Србије тиче, по окрузима напр. Ресавски, Топлички, Белички итд, углавном оне мало источније области у односу на области где је доминирала херцеговачка струја насељавања . Копаоник, па на североисток (има више округа од ових, али углавном је то североисточни правац насељавања, моравски слив, од Бруса, Куршумлије, Варварина, па и до Лепенице и уз Велику Мораву на север...) Тај образац се наводи у литератури, што се тиче те комбинације славе и преславе , и то је читаво "море" родова у много села, много презимена, и са чак различитим предањима (од Црне Горе, до "Врања" или да су "Власи", као напр Златићи из Мале Дренове:
https://www.poreklo.rs/2012/11/20/poreklo-prezimena-selo-mala-drenova-trstenik/)
« Последња измена: Новембар 30, 2024, 12:05:53 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2541 послато: Новембар 30, 2024, 12:17:46 пре подне »
Свилајнац напр. исто, Ерчићи-Кукљаши (наводи се Стари Влах као порекло):
https://www.poreklo.rs/2014/11/14/poreklo-prezimena-selo-glozane-svilajnac/
И то је образац у изворима за "источни" крак насељавања што се тиче славе и преславе, али напр. у самом Старом Влаху, одакле се наводи да су ови пореклом, нема те комбинације у изворима
Таквих места и родова је небројено са том комбинацијом славе и преславе и са различитим предањима (само сам случајно сада укуцао "Свилајнац и околна села" и налетео на њих)
Иначе, генерално се у изворима у тим крајевима и наводе углавном славе и преславе код родова
« Последња измена: Новембар 30, 2024, 12:27:07 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2542 послато: Новембар 30, 2024, 12:31:54 пре подне »

Иначе, генерално се у изворима у тим крајевима и наводе углавном славе и преславе код родова
Што се и може видети само на ова два примера, где и неки род ако нема преславе, то се посебно назначи као у Малој Дренови ("славе Илиндан, преславе немају")
« Последња измена: Новембар 30, 2024, 12:34:50 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2543 послато: Новембар 30, 2024, 02:18:19 поподне »
(Седми део)

За даља истраживања Никшића и осталих прибраћених родова са наведеним хаплогрупама, од непроцењиве важности су тестирања породица широм Србије са карактеристиком Лучиндан/Марковдан. То су породице које се јављају у етнолошким грађама за села следећих општина: Рашка, Зубин Поток, Лепосавић, Брус, Александровац, Блаце, Крушевац, Трстеник, Рековац, Јагодина, Деспотовац, Крагујевац, Краљево, Топола, Аранђеловац.

Постоји у овим и суседним општинама и огроман број села која нису етнографски обрађена, као и Лучинштака којима у литературама није наведена преслава, са сличним предањима о досељавању. Постоји реална могућност да у многим селима родовске преславе нису уписиване и да је породица са преславом Марковдан још и већи број од 200. Рецимо, за брезовачке Госпавиће, наш сарадник, господин Владета Коларевић из истог села, тврди да преслављавају Марковдан, а овај податак није наведен у литератури. Порекло Госпавића - село Азане у Бихору:
https://www.poreklo.rs/2013/07/29/poreklo-prezimena-selo-brezovac-aran%C4%91elovac/

"-Госпавићи 6 к. Слава: св. Лука. Дошао прадед из села Азана (Бихор)."

Исто то тврди и за поједине Врбичане код Аранђеловца (о којима ће бити речи када их будемо тестирали).

И ово је један од примера везе слављеника ове комбинације са Бихором:
https://www.poreklo.rs/2015/06/29/poreklo-prezimena-selo-zaklopaca-kraljevo/

"-Луковићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су из Азана у Бихору. Најпре су се населили у Суводолу на Пештеру а отуда овамо 1809. године."

Бихор и цео полимско-тарски простор је некада био густо насељен, исламизација је током средњег века овде најмање узела маха, све то откривају османлијски дефтери. Крајем 17. века све се мења са продорима Аустријанаца у старорашке области. Срби су ове продоре дочекали са одушевљењем. У Бихору је подигнут устанак Срба 1687. године, сломљен је три године касније, 1690. године. Након повлачења Аустријанаца и слома бихорског устанка, Османлије су биле осветољубиве и немилосрдне, то доказује податак о преко 130 манастиришта и црквишта само у околини Бијелог Поља, велика већина њих је смештена управо у Бихору. Од тада, невоље по преостале Никшиће и њима прибраћене родове, као и за целокупно бихорско стариначко становништво, додатно се компликују и умножавају са распадом родовских структура, појачаном исламизацијом, уништењем верских објеката, општим осећајем безнађа, несигурности, дезоријентисаности, сиромаштвом, као и са досељавањем Албанаца. И у овом периоду настављене су даље миграције из Бихора, нарочито за време и након Првог и Другог српског устанка, као и из Потарја (доказ тога су исељени Требаљевци, Госпавићи, Луковићи, Врбичани и многи други родови са разним крсним славама са предањима о пореклу из Бијелог Поља/Бихора, Потарја итд).

Образац досељавања у селима наведених општина породица са Лучиндан/Марковданом је веома интересантан. По предањима, своја порекла везују за Бихор, Сјеницу, Нови Пазар, Тутин, Косово и Метохију, Копаоник, Топлицу, па чак и за Тетово, Врање, Левач, Тимок. Овде је више него јасно да је реч о старом бихорском становнишву, које се у Првој великој сеоби 1690. године иселило у више праваца, а затим и у више различитих и независних етапа током 18. и 19. века према централној Србији, када је дошло до додатних померања првих исељених групација.

Као један од таквих примера, навешћемо досељене породице у селима јагодинске општине:

Село Багрдан:
-Димитријевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Ботуња у Лепеници пре 80 година.

Село Бресје:
-Миловановићи, славе Лучиндан и Марковдан. Не зна се одакле су се и када доселили.

Село Буковче:
-Јовановићи и Радосављевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Досељени су из околине Врања
-Чолићи и Маџарци, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се „однекуд из Маџарске“

Село Врановац:
-Сандићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Врања пре 130 година.

Село Горње Штипље:
-Клицари, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из тимочког краја пре 150 година.

Село Доње Штипље:
-Вулићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Плане код Параћина пре сто година а тамо из Топлице.

Село Драгошевац:
-Лукићи и Несторовићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Топлице.

Село Дубока:
У Горњем Крају су ови родови:
-Јашићи и Богдановићи, славе Лучиндан и Марковдан. Старинци.
-Лукићи и Јагодићи, славе Лучиндан и Марковдан. И они су старинци.
-Бајинци, славе Лучиндан и Марковдан. Мисле да су са Јашићима и Лукићима били некада један род.

У Доњем Крају су породице:
–Медићи, славе Лучиндан. И они су старинци.

Село Јошанички Прњавор:
-Алексићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 40 година.

Село Ловци:
-Миливојевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година.

Село Међуреч:
-Лукићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Пирота.

Село Медојевац:
-Живадиновићи и Вучковићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.

Село Рибаре:
-Пајићи (20 к., св. Лука и Марковдан), доселили из околине Тетова/западна Македонија око 1780. год.

Старо Ланиште:
-Ковачевићи (2 к., Св. Лука и Марковдан), доселили се из Рибара око 1850. године. Потичу од рода Пајића у Рибару, који су пореклом из Тетова, западне Македоније.

Ново Ланиште:
-Мијаиловићи (3 к., Св. Лука и Марковдан), досељени из Старог Селишта око 1850. године, рођаци су са Ковачевићима у Старом Ланишту и потичу од Пајића из Рибара који су пореклом из Тетова.

Село Шантровац:
-Јанићијевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 100 година. Има их у Церници, Темнић.

Село Кончарево:
-Добричићи, славе Лучиндан. Доселили се из Кућана у Јужној Србији пре 130 година.

Село Милошево:
-Илићи – Лучиндан,  не зна се одакле су и када дошли.
Из књиге Станоја Мијатовића „Белица“ (1930. године).

Број тестираних породица - 0.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2544 послато: Новембар 30, 2024, 07:51:10 поподне »
(Седми део)
Постоји у овим и суседним општинама и огроман број села која нису етнографски обрађена, као и Лучинштака којима у литературама није наведена преслава, са сличним предањима о досељавању. Постоји реална могућност да у многим селима родовске преславе нису уписиване и да је породица са преславом Марковдан још и већи број од 200. Рецимо, за брезовачке Госпавиће, наш сарадник, господин Владета Коларевић из истог села, тврди да преслављавају Марковдан, а овај податак није наведен у литератури.




Поред тога, постоје и обрађена села у литератури где нису ни наведени сви родови (међу њима и они који славе Лучиндан/Марковдан, као што је то случај са мојим селом, где моји нису уписани)
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medve%C4%91a-trstenik/
Тако да је потенцијални број родова са овом комбинацијом сигурно већи , јер има сигурно још села где уопште нису ни уписани сви родови
« Последња измена: Новембар 30, 2024, 08:01:17 поподне ДушанВучко »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2545 послато: Децембар 01, 2024, 09:13:15 поподне »
(Осми део)

Са овом анализом дали смо ужи контекст миграција Никшића из Бихора и Полимља ка Брскову и Потарју у другој половини 14. века, када је активно учествовало и неколико FT190799>Y189944>Y483870 огранака, и шири контекст миграција Никшића, који су се са већом групом различитих, прибраћених родова, исељавали из матичних области, од краја 17. века. Један од аутентичних огранака полимско-тарских Никшића, Требаљевци на Тари, са родовском карактеристиком крсном славом Лучиндан и преславом Марковдан, и са откривеном FT190799>Y189944>Y483870* позицијом на YFULL стаблу рода Никшића, досељава се највероватније током 18. века у Ибарску долину. Матично подручје њиховог досељења било је село Придворица, као и суседно Поповце и Крушево, за прибраћен род Y190065. Током друге половине 19. века, започињу исељавања Требаљеваца према Топлици и Расини.

Огромну захвалност дугујемо господину Миловану Филимоновићу, који нам је, веродостојно истумачивши архивске наговести, несебично поделио следеће вредне податке.

Предања Јоксимовића у Горњој Драгуши код Блаца, која су Звонко и његов покојни отац Милан записали, мањкава су у оном делу који описује заједничке претке са њиховим правим рођацима, Јовановићима и Игњатовићима у Горњој Драгуши, и спорна су у делу који описује сродност са Јовановићима (Леонтијевим потомцима) и Матовићима у Горњој Драгуши и Вељовићима у Сувом Долу.

Заједнички предак једне куће Јоксимовића, Игњатовићима и Јовановићима био је Ђорђе, који је имао синове Јоксима, и Митра. Јоксим је био насељен у Придворици, и у Г. Драгушу се иселио његов син Јевтимије, са братом од стрица, Јованом, Митровим сином. Игњатовићи су од трећег брата Јоксимовог који је живео у Јошаници, са синовима Матом и Василијем, одакле је са млађим сином Мијатом, прешао у Г. Драгушу. Постоји и трећа грана, која није ближе повезана са Ђорђевим потомцима, и који нису пописани 1832. и 1851. у целом НП и Вучитрнском санџаку. То је она кућа коју Звонко експлицитно зове Урошевићи, и кућа из које он потиче. Интересантно је да од тих Урошевића-Јоксимовића у Јошаници и даље има потомака, док од ових осталих нема, ни у Придворици, ни у Јошаници. Веома интетесантан случај. Јасна је ствар, или је дошло до сједињења одељених рођака који су се раније одвојили, или се ради о сродној фамилији која је пришла Јоксимовићима после 1851. године.

Казивање старих Јоксимовића о родбинским везама са Матовићима у Г. Драгуши (који су досељени из околине Рожаја), засновано је на случајном поклапању чињеница - заједничке славе Св. Лука, и презимена, које је изведено из личног имена Мато (како се звао један од Јоксимових братанаца из Јошанице, Мато Игњатов).

Казивања о родбинским везама са другим Јовановићима у Г. Драгуши (досељени из Колашина косовског, по упису места рођења њиховог претка Леонтија) и Вељовићима (досељени у суседно село Суви До, из Леве Ријеке код Сјенице), засновано је на случајном поклапању чињенице - заједничке славе Св. Лука.

Никаквих других основа нема који би указали да су Матовићи, Јовановићи (Леонтијеви) и Вељовићи у било каквом сродству са Јоксимовићима.

Од пописаних Требаљеваца у Нахији Јелеч 1851. године са славом Св. Лука и Марковдан, остале су нетестиране следеће породице, чији преци су пописани у породичним задругама у следећим селима:

-село Јошаница, исељени Игњатовићи у Горњој Драгуши (ово су "Урошевићи", потомци пописаног Игњата Ђорђева, брата Јоксимовог) и исељени Јанићијевићи и Анђелковићи у Великој Плани ("Реброње", потомци пописаног Арсенија Ранкова);

-село Кутње, исељени Радосављевићи у Претежани (Блаце);

-село Завада (Врачево), то су исељени Радосављевићи у Горњој Бресници (Прокупље), остала је и једна кућа у Завади (ове породице у Кутњу и Завади истог презимена не потичу од истог Радосава).

Ако бисмо претпоставили због претходно добијених STR и SNP резултата појединих тестираних, исељених Требаљеваца из села Поповце и Крушево, да међу тим породицама вероватно нема правих полимско-тарских Никшића Y483870 односно да су сви они припадници Y190065, можемо исто тако и са великом сигурношћу рећи, и да су сви придворички и јошанички Требаљевци истородни, односно да су задружне породице у овим селима Никшићи Y483870, на основу WGS резултата Јоксимовића и STR резултата тестираног члана једне од породица из Придворице, која је по родословним тумачењима сродна Јоксимовићима, чији резултат још није јаван али је познат. Међутим, за Требаљевце из села Кутње и Заваде не можемо претпоставити која су хаплогрупа у питању.

За остале тестиране и нетестиране слављенике Св. Луке и Марковдана, или само Св. Луке, у Ибарској долини и шире, за сада нису пронађени извори који би могли сведочити о њиховом предачком пореклу од Требаљеваца из Потарја.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2546 послато: Децембар 06, 2024, 11:25:31 поподне »
Поштовани,

догодила се још једна интересантна и помало неочекивана промена на генетичком стаблу Никшића. Ерић из Лисовића код Барајева оформио је нову грану испод Y250780, под ознаком MF795585/MF681733, са непознатим резултатом из прошле године:

https://www.yfull.com/live/tree/I-MF681733/

Обавештење из YFULL:

“Hello.

This sample created a subclade with sample YF119195, which was hidden
from the tree as unpaid.

Best regards, Tatiana
YFull Team”

Иза узорка YF119195 највероватније стоји резултат неког бијелопољског муслимана или косовског Албанца. Ерић је планирао да уради Т2Т надоградњу, YFULL није имао приступ налогу јер није продужена претплата па је надоградња изостала, али видимо да се и без ње догађају промене са старим узорцима, што је одлично сазнање. Не знамо каква је ситуација на другој страни са новелима, Ерић их има укупно 8 испод MF795585/MF681733, најбољег квалитета 5, тако да је његова старост најмање 600 година. Нажалост, YSEQ га није уврстио у понуду, тако да је на њега неизводљиво појединачно тестирање.

Преносим још неколико веома важних запажања, до којих долазимо захваљујући непрестаним анализама генетичких резултата, историјских развоја и миграција рода Никшића, као и прибраћених родова. Упоређујући и анализирајући њихове резултате и заједничке миграције са одређеним подродовима Никшића, између осталог долазимо и до одговора када, где и којим никшићким гранама су се дешавала прибраћивања њихових предака. Од самог почетка нашег истраживања један је од циљева био да помоћу дубинских тестова покушамо доћи и до одговора на таква питања, и испоставило се да је тај правац истраживања веома користан, и од посебног значаја и за саме Никшиће.

Влада Бојановић одавно сматра да су очигледно носиоци I-Z17855>А20300>Y135654 и I-Z17855>А20030>BY55537 грана заједно мигрирали у Стару Рашку, тачније у Бихор, са истока (осим што деле заједнички SNP маркер А20300, у њиховим гранама се налазе и Бугари и Македонци), где се за припаднике ових грана догодила судбоносна интеракција са Никшићима, по њихов даљи развој. Делује да је изворна крсна слава овог рода била Ћириловдан, што је карактеристика за поједине Y135654 огранке (није искључено и за BY55537), поштовање овох култа такође доказано сведочи о њиховом источном пореклу. Осим тога, нешто касније су поједини огранци Y135654 и BY55537 узели Св. Николу за крсну славу, очито по досељењу у Бихор, јер имамо Никољштака Y135654 и у околини Сјенице као и Никољштака BY55537 са предањем о пореклу из Бијелог Поља.

Следеће заједничке карактеристике ових родова су прибраћивања Никшићима, али и миграција једног припадника I-Z17855>А20300>Y135654>Y135653 са славом Ћириловдан (Богдана, претка Љешњана-Војинића) и једног припадника I2-FT190799>Y189944>Y483870>3SNP(Y596558*Y251117*Y251345)>Y250780 (Никше Никшића, претка Жупљана Гезимировића и Ровчана Гојаковића) у Ровца и Жупу Грачаницу. Највероватније је ова миграција имала војни карактер, за време пада Николе Алтомановића 1373. године и освајања Мораче и Роваца од стране војске Лазара Хребељановића и Вука Бранковића, или још вероватније око 1380. године, у циљу очувања и обезбеђивања јужних граница од Балшића и караванског пута према приморју (где је управо у Ровцима било једно од главних караванских чворишта, осим тога тада су већ и Гезимир и Гојак били војно способни мушкарци, с обзиром на њихове године рођења око 1360-1365.).

С обзиром на сва досадашња открића, матица за Y250780 (могуће и за 4 SNP маркера узводно од Y250780, до Y189944) је несумњиво негде у данашњем бијелопољском крају. По Владином мишљењу, матица је највероватније село Лозна у Бихору, као и за Y135653, одакле је Богдан по реци Љешници понео родовски назив у Ровца, поред које се његов род првобитно настанио, још током 13. века врло вероватно. Крунић из бијелопољског Врха Y250780+ је пореклом управо из Лозне, и по свему судећи ће формирати нижу грану са неким на Y250780* нивоу, или припасти новој грани Y250780>MF681733. 

С тим у вези, један интересантан податак могао би бити релевантан за ову причу, као и за Вучковиће Y250780* из Медвеђе код Трстеника, пореклом из Котора у Метохији, податак који смо добили од господина Милована Филимоновића. Раичевићи из Стројинаца (Брус), који су припали Y135654, досељени су у Стројинце пре Другог српског устанка, и пописани 1833. године (две задруге). Имају близак род истог презимена у Малој Дренови која је близу Медвеђе. Оно што је за њих својствено јесте да славе стару славу прилично разгранатог рода (Љешњаци), који се јавља у околини Бијелог Поља и у Ибарској долини - Св. Ћирик. Такорећи, преци Вучковића и Раичевића су следили један од познатих образаца миграција бихорског становништва, које су се одвијале након 1690. године, преко Ибарске долине у Расину (Лозна>Метохија>Расина), а не можемо искључити ни могућност да се ради о заједничкој миграцији. Због тога смо Раичевића анимирали за дубинска тестирања, као што нам је већ годинама пракса, да сваку хипотезу генетичким путем проверимо и испитамо.

Навео сам да је заједничка карактеристика за I-Z17855>А20300>Y135654 и I-Z17855>А20030>BY55537 осим Никољдана и развоја у околини Бијелог Поља и прибраћивање Никшићима.

У претходној анализи за I2-Z17855>А20030>BY55537 сам навео породице са Лучинданом и Марковданом у Топлици, којима би дубље тестирање Аврамовића из Доње Сабанте дало одговор на питање којој се тачно грани Никшића њихов предак прибратио у прошлости, пре 5-6 векова. Образац је исти, помоћу којег смо као што сте видели, дошли и до одговора којој генеалогији Никшића (Y483870) се прибратио припадник I2-Y134578>Y134585>Y190065, пре отприлике 6 векова, на основу њихових заједничких развоја и миграција, или одговора на питање којој грани Никшића (FT190799*) се прибратио припадник I2-Z17855-FT20796>BY190177>FT154835 у прошлости, такође у околини Бијелог Поља: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg200639#msg200639

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2547 послато: Децембар 06, 2024, 11:25:52 поподне »
(Други део)

С обзиром на горе изнесене податке и обрасце, Владина најновија претпоставка је да ће Ђилас из Заграда припасти његовој грани! Уколико се то деси, то ће значити још једно фантастично откриће, конкретно,  гранање једне до сада ретке FT190799 никшићке гране и прибраћене гране I2-Z17855>А20300>Y135654, пре њихових независних исељења из Бихора/Бијелог Поља у Жупу Грачаницу (предака тестираних Ђиласа, Ђуровића и Чворовића) и ивањичку Брезову (предака Бојановића и Радошевића). Услов за тако нешто који би се морао испунити, јесте мањи број заједничких SNP маркера испод FT190799, између тестираних Бојановића и Ђиласа, што би потврдило њихову даљу генетичку сродност, која не би требала бити млађа од половине 14. века. Хаплотипови не указују на посебну блискост Бојановића и Ђиласа, посебно разлике на 481 маркеру, којих има 3, али Влада се ипак нада да је на прагу открића својих даљих рођака.  Да подсетим само, Ђилас и Ђуровић су добили позитивне резултате на FT190799, а негативне на Y250780, на Y189944 нису тестирани већ је Ђилас одмах након FT190799+ поручио WGS тест. WGS је ушао у 5. месец секвенцирања, надамо се да ће резултат бити познат до краја године. Биће занимљиво видети да ли ће се остварити и ова најновија прогноза, у сваком случају, са резултатом Ђиласа напокон биће реализована и пуна генетичка профилизација Жупљана.

Још неколико лепих вести су нам стигле, које се тичу дубинских тестирања даљих рођака Никшића у бочним Y52621 гранама. Познато је да је и овај правац истраживања подједнако битан, у јаснијем разумевању матице Никшића. Да је матица за Y52621 Стара Рашка, тачније њено само језгро, сјеничко-бихорски простор, нисмо тиме ништа ново рекли, јер досадашњи резултати и сама грана Y52621, посебно преко племена Никшића, показује везу са Старом Рашком, али потребни су нам и други резултати.

Влада је успешно придобио за WGS тестирање Цветића из Ковачевца код Младеновца, са славом Стевањдан и пореклом из Сјенице-Нове Вароши. По хаплотипу нема сумње да припада хаплогрупи Y52621 и бочној грани у односу на Никшиће. Након његовог резултата знаћемо старост генетичког раздвајања са исељеним Стевањштацима у Босанској Крајини, и када се оквирно догодила миграција њиховог претка из Старе Рашке.

Такође, дошли смо и до узорка Лазаревића-Биорца из Кусовца код Кнића са славом Јовањдан, за SNP тест у YSEQ на Y52621. У литератури за Лазаревиће пише да су пореклом из Бихора: https://www.poreklo.rs/2015/02/21/poreklo-prezimena-selo-kusovac-knic/

"-Биорци (Симићевићи, Весовићи, Ћировићи, Радосављевићи, Лазаревићи и Биорци). Чукунбаба данашњих довела је из Бихора синове Симића и Веса а са њима су дошли рођаци Витко и Радосав. Најпре су се населили у Борач са осталом својом фамилијом Биорцима, која је још велика у Борчу. Касније су дошли овде. Славе Јовањдан."

Лазаревић по маркерима делује да ће припасти Y52621, уколико се то догоди, најизвесније је да се открије веза са тестираним Чикарићем из села Златари код Бруса, испод Y52621>BY77359, због исте славе и сличног хаплотипа.

Од потенцијалних Y52621+ са крсном славом Јовањдан, и тестираном Трифуновићу из Беоца код Рашке поручен је тест на Y52621. Пореклом је из Рикова, то је заселак села Врачево код Лепосавића. По хаплотипу Трифуновић је исти генетички род са тестираним Јелићима из Ерчега, слава такође Јовањдан, који су пореклом "из Васојевића".

У случају позитивних резултата ових Јовањштака на Y52621, посебно Лазаревића-Биорца, назире се и матица Јовањштака у Бихору, где су постојале две цркве посвећене Св. Јовану (вероватно их је било и више), и обе су из преднемањићког периода, у селима Сутиван и Затон. И називи Сутиван (старији Светиван) као и село Ивање, сведоче да је култ Св. Јована овде у прошлости био развијен и јак. Село Лозна се налази недалеко од њих. Иначе, у селу Лозни је лоцирано чак 5 црквишта, а и у осталим бихорским селима их има по неколико, што довољно говори о високом степену духовног развоја стариначког бихорског становништва. Да ли су некадашњи православни храмови у Лозни били посвећени Св. Луки, Св. Марку, или Св. Ћирилу, можда и Св. Јовану? Врло вероватно.

Према Медојевићу и Лутовцу, бројна бихорска села су опустошена након 1690. године. Лозна, Сутиван, Затон, Ивање, Азане, само су нека од њих. Управо у Азанама већ имамо потврду присуства Y52621, са позитивним резултатом муслимана Новалића код Бовог Пазара, који је пореклом од Јовањштака из овог села. Као што смо видели у претходној анализи, у Азанама су у прошлости живеле и породице са славом Лучиндан (исељени Госпавићи). С обзиром на већ утврђену разноврсност никшићких грана у Бихору и Полимљу, то би значио један континуитет бивствовања на овом простору неколико Y52621 огранака, још од раног средњег века.

Влада је стигао до још једног узорка, Басарића из Губереваца код Лучана са славом Ђурђиц, такође за тест на SNP маркер Y52621. Разлог генетичког испитивања јесте што и порекло Басарића упућује такође на Бијелопољски крај. Басарићи су исти генетички род са Татовићима из Тисовице, Грујићима из Метохије, и једном породицом чији резултат није јаван, са презименом које указује на порекло из околине Бијелог Поља (сви славе Ђурђиц). Басариће и Татовиће повезују и са бројним Азањцима из Васиљевића код Ивањице, пореклом очито из бихорских Азана. Интересантно, у Азанама је 1913. године пописана и једна кућа Ивезића, који су се касније иселили у Суви До код Тутина, а касније у Краљево, који такође славе Ђурђиц.

Поред ових нових акција, и даље чекамо WGS резултат Поповића из Равне Горе код Ивањице, са добијеним SNP резултатом Y52621+, који је представник разгранатог рода Старорашких Јелисејевштака (са крсном славом Св. Јелисеј, познато је да овај култ нигде није развијен изван Старе Рашке). И даље постоји могућност да Поповићев WGS резултат "поцепа" никшићки FT190799.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2548 послато: Децембар 07, 2024, 10:07:26 поподне »
(Трећи део)

Овом приликом захваљујемо се господину Ивану Чикарићу, на спонзорисању SNP тестирања горе поменутих родова. Надамо се сви заједно добрим резултатима и са ове стране.

O прикупљању средстава за дубинско тестирање Никшића вас је Влада пре пар месеци обавестио.  Средства из нашег фонда су искоришћена за два WGS теста.

Нови приложници:
Александар Новитовић 9.000 дин
Филип Тодоровић 3.000 дин.
Владимир Бојановић 3.000 дин.

Стари приложници:
Драган Радосављевић 17.000 дин.
Мирослав Главоњић 12.000 дин.
Горан Влаховић 10.000 дин.
Владимир Бојановић 10.000 дин.
Марко Томић 6.000 дин.
Душан Вучковић 6.000 дин.
Радосав Чворовић 6.000 дин.
Милош Ерић 3.000 дин.

Укупно: 85.000 дин.

Поручен је претходно WGS+ тест за Радосављевића у YSEQ (завршено секвенцирање) и за два нова WGS теста у NEBULI (Black Friday 2024.), и то: за Крунића из Врха, Бијело Поље, и Пајевића из Биједића, Бијело Поље.

Ново стање: 0 дин.

Док за Крунића претпостављамо да ће испасти старинац у Бихору, тачније села Лозна, или близак Радосављевићу који је припао исељеним Богићевцима-Булатовићима (најмање су шансе да Крунић припадне грани Жупљана Гезимировића Y250780*, јер до сада нису утврђене миграције Жупљана према бијелопољском крају), за Пајевића из Биједића (FT190799+, Y250780-, на Y189944 није тестиран) не можемо предвидети којој грани Никшића ће припасти, као ни позицију Тарског Никшића Мрдовића и његов WGS резултат, којем први узорак нажалост није прошао проверу квалитета (заменски ће бити послан за месец дана).

Такође, у NEBULI је поручио WGS тест и још један Новитовић из Добрача код Ариља, са његовим резултатом добићемо и грану Новитовића испод FT190799.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2549 послато: Децембар 18, 2024, 01:09:34 поподне »
МРДОВИЋ, Лијеска/Томашево, Бијело Поље, негативан је на А34088. Претходно је утврђена припадност Мрдовића роду Никшића позитивним резултатом на Y189944, а нешто касније је предање о пореклу од Влаховића из Роваца оборено негативним резултатом на Y250780:

MРДОВИЋ, село Лијеска/Томашево, Бијело Поље, Лучиндан, испао је позитиван на Y189944 и негативан на Y250780,  Мрдовићи су по предању пореклом од ровачког братства Влаховић и потомци су Влаховог сина Вука, што су генетичке анализе обориле. Горан Влаховић је анимирао тестираног, у жељи да ово предање испита. По Горану мале су шансе биле да се оно обистини, јер Влаховог сина Вука у Ровцима нико не памти, за разлику од Богдана и Николе, иако их сву тројицу пописаних имамо у дефтеру за Нахију Ровца 1477. као Влахове синове. Ово је још један очит пример идентификације бројних полимско-тарских Лучинштака са Никшићима Роваца и Жупе, с обзиром на популаризацију "предања" о Немањићима, Грбљу и свему осталом током 20. века, а конкретно ова код Мрдовића је по Горановом мишљењу настала највероватније у другој половини 20. века.

С обзиром на то да је порекло тестираног Мрдовића село Прошћење код Мојковца, тест на А34088 био је следећи логичан и неизбежан искорак у смеру даљег генетичког истраживања, одн. испитивања припадности породице Мрдовић грани која је дефинисала један од огранака Тарских Никшића у селу Прошћење, чији репрезенти су данас тестирани Минићи (потомци кнеза Мине из 17. века) и Јовановићи, као и остале породице које се налазе у исељеништву и о којима је већ било доста речи.

Међутим, минусом на А34088 је откривено да Мрдовићи ипак не припадају њиховој генеалогији. Дакле, ради се очито о још једној грани аутентичних Тарских Никшића, смештених у истом потарском селу, а тачно којој сазнаћемо ускоро преко WGS теста који је поручен, захваљујући ангажовању и великој помоћи Горана Влаховића.

У попису домова из 1913. године за село Лијеска, у некадашњој шаховићкој општини, налазимо носиоца домаћинства и претка тестираног Мрдовић Милијиног Голуба, док је његов рођени брат Новица био један од шесторице Мрдовића носилаца домаћинстава у Прошћењу. Исте године у Прошћењу уписана су и три домаћинства Јакшића, а интересантно је да тестирани ЈАКШИЋ из околине Пријепоља (пореклом из Писане Јеле код Бијелог Поља) има индентичне резултате SNP тестирања са Мрдовићем (Y189944+, A34088- и Y250780-). У Прошћењу данас има неколико кућа Јакшића. По мом мишљењу нема никакве сумње у даље порекло тестираног Јакшића из овог села, у прилог томе осим истог презимена, крсне славе и поменутих SNP поклапања да Мрдовићем, иде и рођакање Јакшића у Прошћењу управо са породицом Мрдовић, док са другим Лучинштацима оно не постоји (Писана Јела је према томе била само успутна станица једног исељеног претка током 19. века, из Прошћења ка Пријепољу).

Зна ли се који је извор за предање да Мрдовићи потичу од Влаховића? Нисам успео да пронађем то предање ни у једном раду у коме су обрађени Ровчани.

Атанасије Пејатовић их помиње под надимцима Брашни и Пољаци, а наводи и да славе Никољдан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2550 послато: Децембар 18, 2024, 02:37:26 поподне »
Иначе, Миљанићи за Јакшиће из Прошћења наводе следеће:
Прошћење и Стевановац (Мојковац), а у подручним Жарима су, као: и у Морачи и Бијелом Пољу од АБДАЛОВИЋА из Гацка, зато се у Ускоцима (Жабљак) презивају и као: ГАЧАНИН; Б: МХМ, Д, СТД, ВЗА; Шавник (Дробњак) из Прошћења (Мојковац) 1878. год.; Е: Д 232

Јакша Гачанин је био познати ускок, за кога се зна да је 1796. године прешао из Љевишта у Горњој Морачи у Малинско у Дробњаку. Тада је и основано племе Ускоци.

У Љевиштима је 1905. године пописан један Јакшић. Уколико Јакшићи из Прошћења заиста потичу од њих, онда не би требало да славе Лучиндан, већ Аранђеловдан (славу Авдаловића). Штета је што Прошћење није људски обрађено ни у једној студији. Ради се о највећем селу у том делу Потарја, где има доста староседелаца.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 105
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2551 послато: Децембар 25, 2024, 09:16:03 поподне »
Иначе, Миљанићи за Јакшиће из Прошћења наводе следеће:
Прошћење и Стевановац (Мојковац), а у подручним Жарима су, као: и у Морачи и Бијелом Пољу од АБДАЛОВИЋА из Гацка, зато се у Ускоцима (Жабљак) презивају и као: ГАЧАНИН; Б: МХМ, Д, СТД, ВЗА; Шавник (Дробњак) из Прошћења (Мојковац) 1878. год.; Е: Д 232

Јакша Гачанин је био познати ускок, за кога се зна да је 1796. године прешао из Љевишта у Горњој Морачи у Малинско у Дробњаку. Тада је и основано племе Ускоци.

У Љевиштима је 1905. године пописан један Јакшић. Уколико Јакшићи из Прошћења заиста потичу од њих, онда не би требало да славе Лучиндан, већ Аранђеловдан (славу Авдаловића). Штета је што Прошћење није људски обрађено ни у једној студији. Ради се о највећем селу у том делу Потарја, где има доста староседелаца.

Требали би да славе Илиндан као и Авдаловићи из Невесиња. Авдаловићи из Гацка тек од друге половине 19. в. славе Аранђеловдан, прије су славили Илиндан.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2552 послато: Децембар 28, 2024, 02:23:23 поподне »
Поштовани господине Вукићевић,

Контактирао сам Владу Бојановића, да би се консултовао око детаља везаних за Мрдовиће и Јакшиће, како би Вам обезбедили информације које Вам требају.

Зна ли се који је извор за предање да Мрдовићи потичу од Влаховића? Нисам успео да пронађем то предање ни у једном раду у коме су обрађени Ровчани.

Атанасије Пејатовић их помиње под надимцима Брашни и Пољаци, а наводи и да славе Никољдан.

С тим у вези, добро сте приметили, да село Прошћење није етнографски обрађено. Ипак, захваљујући родословцу Предрагу Т. Шћепановићу и историчару Горану Влаховићу, од којих црпимо доста информација и о бројним другим полимско-тарским родовима, дошли смо до важних сазнања о усменим предањима прошћенских Мрдовића и Јакшића. Пре свега, потребно је истаћи да Јакшићи у Прошћењу, а исто тако и Мрдовићи, немају предање о пореклу од Јакше Авдаловића из Љевишта, а затим истаћи и неколико важних заједничких карактеристика и чињеница за ова два потарска братства:
-и Мрдовићи и Јакшићи славе Лучиндан;
-заједничко за ова братства јесте и једно предање, које казује да су истородни, да су међусобно једни другима по мушкој линији најближи;
-утврђена је њихова припадност генетичком роду Никшића, са позитивним резултатима на никшићки SNP маркер из 12. века Y189944.

У Љевиштима у Г. Морачи данас нема Јакшића. Последњи Јакшић у Љевиштима, звао се Милика, био је наставник, умро је. Од ових Јакшића, потомака Јакше Авдаловића, данас има само једна кућа у околини Томашева. Предраг каже да они сигурно не славе Лучиндан и да се никада у прошлости нису доводили у везу са Ровчанима, и уопште са родом Никшића. Коју тачно славу славе распитаће се, уколико Вам је потребна ова информација? Дакле, само Јакшићи из Г. Мораче су потомци Јакше Авдаловића. То знају и Авдаловићи.

Мрдовићи и Јакшићи су смештени у засеоку Јаковићи у Прошћењу. Старинци су овог засеока, који је добио име по неком њиховом заједничком претку Јакову. Када је Јаков живео, то нико не памти. О свом даљем пореклу, једни Мрдовићи и Јакшићи кажу да потичу од трећег Влаховог сина Вука из Роваца, други помињу да су од Шћепановића. Данас знамо да ова предања нису тачна, јер су Мрдовићи, као и Јакшићи, негативни на Y250780, самим тим и на гране Ровчана Влаховића и Шћепановића.

Спорно је ко је у Јаковићима старији. Јакшићи сматрају да су они, док Мрдовићи тврде супротно, да су Јакшићи настали од њих. Не рођакају се са осталим тестираним Тарским Никшићима у Прошћењу, немају предања да су са њима блиски. Ово се преко днк анализа испоставило као тачна тврдња. Наиме, иако им је заједнички SNP маркер Y189944, Мрдовићи и Јакшићи су испали негативни на SNP маркер А34088, који дефинише њихов Y336366 испод Y483870, са карактеристичном преславом само за овај огранак у Прошћењу, у целом никшићком роду, Св. Агатоник (Мрдовићи и Јакшићи немају преславу).

Интересантно, у Колашинским Пољима такође постоје Јакшићи са Св. Луком. Консултовали смо се са господином Браниславом Д. Јекнићем, директором Центра за  културу Колашин, који пише књигу о старом Колашину. Они су се доселили на војнички део у Поља 1886. године и по његовом сазнању, од ових Јакшића из Поља потиче Милован Јакшић, прослављени голман репрезентације Југославије на СП у Монтевидеу 1930. године. Његов деда се доселио на војнички део, ту је Милованов отац држао механу, одакле се нешто касније одселио у Колашин, где је такође држао механу и где се родио Милован 1908. године. Да је Милован Јакшић славио Св. Луку, то сазнајемо из овог чланка: https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:494168-Bratanica-cuvenog-golmana-Ovo-je-prica-o-mom-stricu-El-Grande-Milovanu

Према Јекнићу, ови Јакшићи су се у Поља 1886. доселили из Роваца, Булатовићи су пореклом. Међутим, највероватније се овде ради о Јакшићима из Прошћења, јер је удаљеност засеока Јаковићи од Поља свега неколико километара. Ни миграција из Поља у Колашин није необична, јер је опште познато да је Колашин насељен са свих страна после ослобођења од Турака. Било је досељеника и из Пљеваља, из Дробњака, из вароши Бијелог Поља, колашински Татићи рецимо знају да су досељени из Сјенице итд. Углавном су то били трговци, занатлије, механџије и слично. У сваком случају, потрудићемо се да тестирамо и Јакшиће из Поља и да испитамо и њихово порекло, а Предраг је ових дана узео узорак једног Савића из Гостиловине, засеока села Прошћења, такође са славом Лучиндан.

Као што је већ познато, поручен је WGS тест за Мрдовића, чији преци су пописани у једном од 6 домаћинстава Мрдовића у Прошћењу у попису из 1913. године. Велику захвалност за његово анимирање дугујемо Горану Влаховићу. Са WGS резултатом Мрдовића, доћи ћемо до веома значајног открића, позиције на YFULL стаблу још једног огранка аутентичних Тарских Никшића. Са додатним SNP резултатима Јакшића на Мрдовићеве новеле, испитаћемо и њихову истородност, и тако испрофилисати овај род. Пре тога, резултат Мрдовића ће нам подарити и сазнање о њиховим старијим генетичким повезницама, видећемо да ли су им неки од већ испрофилисаних потарских Никшића испод Y189944 даљи рођаци, или неки у бихорском крају у матици Никшића, или можда припадају новој грани испод Y189944*.

Срдачан поздрав

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2553 послато: Децембар 29, 2024, 08:37:10 поподне »

Огромну захвалност дугујемо господину Миловану Филимоновићу, који нам је, веродостојно истумачивши архивске наговести, несебично поделио следеће вредне податке.


У свако доба, господине Главоњићу! Задовољство ми је што могу изворима које поседујем да допринесем Вашим истраживањима и даљој профилизацији Никшића и предачких родова, као и реконструкцији миграција и кретања нашег становништва, а нарочито у областима средњевековне Рашке!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2554 послато: Децембар 29, 2024, 11:41:51 поподне »
https://www.yfull.com/tree/I-A32852*/
Ко је овај нов Срезојевић?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2555 послато: Децембар 29, 2024, 11:57:06 поподне »
https://www.yfull.com/tree/I-A32852*/
Ко је овај нов Срезојевић?

Вероватно други Главоњић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2556 послато: Децембар 29, 2024, 11:59:38 поподне »
Поштовани господине Вукићевић,

Контактирао сам Владу Бојановића, да би се консултовао око детаља везаних за Мрдовиће и Јакшиће, како би Вам обезбедили информације које Вам требају.

Хвала Вам на исцрпном одговору! Подаци које сте прикупили нису доступни у литератури, тако да су врло корисни. Драго ми је што је поручен дубљи тест, који ће свакако допринети даљем профилисању ове гране Никшића у Потарју.

Само једну ствар нисам разумео - да ли Јакшићи и Мрдовићи сматрају да је поменути Јаков њихов заједнички родоначелник или је то само претпоставка пошто живе у засеоку Јаковићи (на картама се користи и назив Јакововићи)?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2557 послато: Децембар 30, 2024, 12:19:05 пре подне »
Интересантно, у Колашинским Пољима такође постоје Јакшићи са Св. Луком. Консултовали смо се са господином Браниславом Д. Јекнићем, директором Центра за  културу Колашин, који пише књигу о старом Колашину. Они су се доселили на војнички део у Поља 1886. године и по његовом сазнању, од ових Јакшића из Поља потиче Милован Јакшић, прослављени голман репрезентације Југославије на СП у Монтевидеу 1930. године. Његов деда се доселио на војнички део, ту је Милованов отац држао механу, одакле се нешто касније одселио у Колашин, где је такође држао механу и где се родио Милован 1908. године. Да је Милован Јакшић славио Св. Луку, то сазнајемо из овог чланка: https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:494168-Bratanica-cuvenog-golmana-Ovo-je-prica-o-mom-stricu-El-Grande-Milovanu

Према Јекнићу, ови Јакшићи су се у Поља 1886. доселили из Роваца, Булатовићи су пореклом. Међутим, највероватније се овде ради о Јакшићима из Прошћења, јер је удаљеност засеока Јаковићи од Поља свега неколико километара. Ни миграција из Поља у Колашин није необична, јер је опште познато да је Колашин насељен са свих страна после ослобођења од Турака.

Ових Јакшића има и у Маочу и Косаници на подручју Кричка. Милета Војиновић наводи следеће:
Из Колашинских Поља је побегао Периша Јакшић са братом. Турци су му заклали два брата на лакомици од воденице. Периша се настанио у Маочу, а брат му у Косаници. Перишини синови су: Никола и Милутин. Јакшића има у Обардама, Потрку, Колашинским Пољима итд. Славе Лучиндан.

Није навео када су се доселили, али је то сигурно било током 19. века пошто је поред осталих Јакшића 1913. године у Маочу пописан и Милутин Перишин.

Ван мреже ГБ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2558 послато: Децембар 30, 2024, 03:29:07 поподне »
Поздрав свима!

Надам се да ми нећете замјерити на "глупом" питању. Кажем "глупо" јер претпостављам да се одговор крије негдје међу силним редовима ове и других тема, али нисам баш у могућности да све исчитавам, а још је и проблем непознавање овог сегмента генетике. Читао сам, али не могу све да похватам.

Наиме, интересује ме поријекло потарских Бошковића који живе на простору Бијелог Поља, Мојковца и Колашина (нешто мање). Видио сам да је неко писао да пада у воду "предање" да су поријеком од ровачких Шћепановића, затим да су "прибраћени" Тарским Никшићима и др. Молио бих да ми неко боље упућен појасни више о томе.

Захваљујем 🙂

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2559 послато: Децембар 30, 2024, 05:33:46 поподне »
Бошковићи по устаљеном предању потичу од Шћепановића из Роваца. У Ровцима се такође сматра да Бошковићи потичу од Шћепановића. Према једном родослову, потичу од Бошка Драшковог, који је унук кнеза Радојице Шћепановића. Бошкови синови су се доселили у Обод преко Требјесе код Никшића средином 17. века. Према другом извору, потичу од Бошка Станишог Шћепановића. Испоставило се да, насупрот предању, Бошковићи не потичу од Шћепановића, пошто не припадају генетичком роду Никшића (I2-FT190799), већ генетичком роду који је још од краја средњег века присутан у Потарју (I2-Y134578). За више породица које припадају том генетичком роду се у писаним изворима наводи да су припадале племену Тарских Никшића. Бошковићи нису међу њима, тако да није познато када су се тачно доселили у Обод (ово село је административно подељено између насеља Потрк у општини Бијело Поље и насеља Жари у општини Мојковац). Још није разјашњено да ли се тај генетички род прибратио Никшићима у Жупи, Ровцима или у Потарју, али чињеница је да присуство рода још није откривено у Жупи и Ровцима. Бошковићима су генетички сродни Карличићи (раније Карлице), који се помињу у Ободу у 17. веку, тако да су Карличићи вероватно најближи сродници Бошковића. Карличићи имају предање о пореклу од Булатовића из Роваца. Дакле, и Бошковићи и Карличићи по предањима потичу из Роваца, али делови тих предања свакако нису тачни.