Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 964921 пута)

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2520 послато: Новембар 25, 2024, 11:02:41 поподне »
Захваљујем се господину Душану Вучковићу на најави анализе најновијег никшићког резултата WGS теста.

У претходним објавама смо Вас упознали са Пројектом генетичко-генеалошке профилизације рода Никшића и Генетичким стаблом SNP маркера Y250780, стаблом које смо Влада Бојановић, Предраг Т. Шћепановић и ја направили у марту месецу ове године (више детаља о томе можете наћи на следећој објави: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg197276#msg197276). Подсећам Вас да је Генетичко Y250780 стабло мапа пута нашег даљег истраживања, с тим што је план да се поред даље профилизације низводних SNP маркера од Y250780, врши и профилизација и осталих подграна SNP маркера FT190799 као и даља генетичка истраживања прибраћених родова. То је много тежи пут, али смо свесни да само тако можемо да сагледамо свеобухватно род Никшића.

С тим у вези, систематски смо приступили тестирању и спроведена су тестирања на основу којих је додатно испрофилисана грана Ровачких Булатовића Батрићеваца, подбратство Ненадић - Мртво Дубоко, а истестирани су и Челебић - Штитаре, Вучетић - Лајковац, Васиљевић - Сакуља, Маринковић - Горњи Дубац, Јокић - Цветуља, Благојевић – Соколово, Перишић – Међулужје, са Т2Т надоградњама Симеуновића - Бјелуша, Дамљановића - Трудово, о чему је Влада писао раније. Везано за Срезојевиће, поред пристиглог SNP резултата тестираног Маринковића, очекујемо да стигне WGS+ Главоњића из Бистрице из YSEQ, Главоњића из Рутоша (резултат зависи од пословања Dante Labs) и за Вукићевића из Лајковца (родом из Бабина код Пријепоља) очекујемо WGS из Nebule.

Влада је већ најавио да је у следећем кораку план да се организујемо тако да се спроведе тестирање Лучинштака из Колубарског региона и из околине Аранђеловца. У међувремену смо дошли до прогреса у циљу организованог тестирања бројних Лучинштака из аранђеловачког села Врбица: https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vrbica-aran%C4%91elovac/

Добили смо ових дана обавештење о приспелом резултату WGS теста ЈОКСИМОВИЋА из Горње Драгуше, Блаце, слава Лучиндан, даљим пореклом из колашинског села Требаљево, Потарје. Јоксимовић је својевремено радио SNP провере, када је добио позитиван резултат на FT190799 и негативан на Y250780, а сада му је напокон откривена Y483870* позиција на генетичко-генеалошком YFULL стаблу Никшића: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y483870/ .

Влада је имао теорију да ће Јоксимовић поцепати Y250780 грану, највише због хаплотипа и преславе Марковдан, која је управо карактеристична за један од огранака Y250780*, који представља резултат Вучковића из Медвеђе код Трстеника. Да у међувремену нису извршене T2T надоградње узорака тестираних Никшића, који су се раније налазили на старијем нивоу Y189944 генетичког раздвајања са припадницима Y250780, када су је том приликом Војиновић и Васиљевић поцепали, то би се са овим резултатом Јоксимовића свакако догодило. Честитао бих такође Влади на још једној одличној претпоставци, као и на инсистирању да Јоксимовић ради WGS тест у лабораторији која подржава најновији Т2Т напредни формат, помоћу којег је откривен SNP маркер Y483870, као и нешто млађи SNP маркер Y596558, у супротном Јоксимовић би остао на Y189944 нивоу и данас ни би били сведоци ових грањања и феноменалних сазнања. Надамо се да ће Јоксимовић у скорије време платити обраду, када ћемо сазнати број његових приватних новела испод Y483870.

Идеја о T2T тестирању се одлично показала у погледу добијања нових SNP маркера и још прецизнијих одређивања старости (TMRCA) грана. Нажалост, лабораторија која је највише T2T тестова урадила Dante Labs, упала је у финасијске проблеме због којих превише касне WGS тестови. Са друге стране YSEQ још увек не може да понуди T2T тестове, што не значи да неће у будућности нудити. Све у свему док се не реше ови проблеми, топло препоручујем свима који су већ радили WGS тест у Dante labs, а којима је резултат стигао, да наруче T2T upgrade резултата да би се боља гранулација стабла на YFULL добила.   

Следи приказ генетичких класификација и филогенетичких низова WGS тестираних припадника Y483870 огранака.

ЛИМСКИ/ТАРСКИ НИКШИЋИ:

I2-FT190799>Y189944>Y483870* ВОЈИНОВИЋ, Мајсторовина, Бијело Поље (T2T);

I2-FT190799>Y189944>Y483870* ЈОКСИМОВИЋ, Горња Драгуша, Блаце (T2T);

I2-FT190799>Y189944>Y483870* СИМЕУНОВИЋ, Бјелуша, Ариље (T2T);

I2-FT190799>Y189944>Y483870>Y336366>Y264657/A34088 ВАСИЉЕВИЋ, Чумић, Крагујевац (T2T) и ЈОВАНОВИЋ, Прошћење, Мојковац;

I2-FT190799>Y189944>Y483870>3 SNP (Y596558 * Y251117 * Y251345)>Y250780* ВУЧКОВИЋ, Медвеђа, Трстеник (Т2Т);

I2-FT190799>Y189944>Y483870>3 SNP (Y596558 * Y251117 * Y251345)>Y250780* ТОМИЋ, Шутци, Љиг;

I2-FT190799>Y189944>Y483870>3 SNP (Y596558 * Y251117 * Y251345)>Y250780* ЕРИЋ, Лисовић, Барајево;

I2-FT190799>Y189944>Y483870>3 SNP (Y596558 * Y251117 * Y251345)>Y250780* НЕПОЗНАТО, ВЕРОВАТНО БИЈЕЛОПОЉСКИ МУСЛИМАН ИЛИ КОСОВСКИ АЛБАНАЦ

НИКШИЋИ ЖУПЉАНИ (ГЕЗИМИРОВИЋИ):

I2-FT190799>Y189944>Y483870>3 SNP (Y596558 * Y251117 * Y251345)>Y250780* ЈОКОВИЋ, Бјелошевина, Никшић (Т2Т)


НИКШИЋИ РОВЧАНИ (ГОЈАКОВИЋИ):

I2- FT190799>Y189944>Y483870>3 SNP (Y596558 * Y251117 * Y251345)>Y250780>(А29200 БУЛАТОВИЋИ (T2T); А32852 СРЕЗОЈЕВИЋИ (T2T); Y251448 ШЋЕПАНОВИЋИ; Y571461 ВЛАХОВИЋИ);

НАПОМЕНА: на YFull стаблу Симеуновић је и даље на Y189944*, али на основу објашњења које смо добили са YFull-а, сврставамо га међу Y483870 носиоце, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg200936#msg200936

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2521 послато: Новембар 25, 2024, 11:03:09 поподне »
(Други део)

Потребно је најпре истаћи и подсетити се једног интересантног детаља и открића везаног за Марковдан. Ова је преслава, као што је познато, потпуно непостојећа међу Никшићима у Никшићкој Жупи и Ровцима, али је откривено са WGS резултатом Радосављевића, пореклом из Пећарске код Бијелог Поља, који је припао Богићевцима - Булатовићима, да је Марковдан ипак била изворна преслава и за Никшиће Ровчане Гојаковиће, а врло вероватно и за Никшиће Жупљане Гезимировиће. Предраг Т. Шћепановић сматра да су је Ровчани заменили за друге преславе током 17. и 18. века, које су и данас у Ровцима актуелне, па се с тога миграција претка Радосављевића из Роваца у Пећарску највероватније може датирати негде у овом периоду, свакако након драматичних догађаја у Бихору и великог страдања бихорског становништва 1690. године. Дакле, предак Радосављевића је такорећи "избегао" процес промене преславе Марковдана у Ровцима, селидбом у околину Бијелог Поља, највероватније у последњој деценији 17. или почетком 18. века. Да је Марковдан старија преслава од историјског догађаја, који описујемо као досељење Гојака у Ровца, самимтим и старија од генеалогија свих Никшића Ровчана, које су настајале тек са потомцима Гојакових синова и унука током 15. века, чији историјски развоји су и путем генетичке генеалогије верификовани, доказује нам и овај резултат WGS/T2T теста Јоксимовића (Y483870*).

Наиме, захваљујући добијеној пуној генетичкој профилизацији Никшића Ровчана испод SNP маркера Y250780, успели смо пре свега да докажемо истинитост предања о Гојаковом досељењу у Ровца, предања о његовим синовима, родоначелницима ровачких братстава, као и сродност са Гезимировим потомцима у Жупи Грачаници (по усменој традицији, Гојак и Гезимир су била рођена браћа, што се потврдило WGS/T2T резултатом Јоковића из Бјелошевине), али и да реконструишемо још дубљу прошлост и старину Никшића, која се одвијала на простору Старе Рашке, тачније у Средњем Полимљу. Фактички, на основу наведених (сада већ) чињеница, као и на основу приказаног филогенетичког низа, који дефинише Y250780 SNP маркер (настао код Гојаковог и Гезимировог деде, оца Никше Никшића), тј. Y250780 грану испод FT190799>Y189944 (а то су, као што је приметно на стаблу, 4 SNP маркера, међу којима је први у том низу Y483870, а затим и Y596558, Y251117 и Y251345, још увек непознатог редоследа), успели смо да одредимо и приближне старости ових SNP маркера.

Да не би било забуне, генеалогију и старину ових SNP маркера, односно Y483870, објаснићу на следећи начин.

Мушкарац код кога је настао SNP маркер FT190799>Y189944>Y483870, са чијим синовима и/или унуцима се догодило генетичко раздвајање, између претка тестираних Јоксимовића, на једној, и рецимо предака Никшића Ровчана на другој страни, родио се пре најмање 870 година. У овој оквирној процени нам помаже неколико параметара: позната најстарија генеалогија Никшића Ровчана (Гојаковића) као и Никшића Жупљана (Гезимировића), њихове генетичке профилизације и SNP тестирања бројних огранака, утврђена старост Y250780 SNP маркера од 710-715 година, којег подупиру наведена 3 SNP маркера доброг филогенетичког квалитета Y596558, Y251117 и Y251345 (који заправо чине јединствену филогенетичку везу између Y483870 и Y250780).

Дакле, тај мушкарац код кога је настао Y483870 SNP маркер, заједнички пра-предак Јоксимовића и такорећи свих Никшића Ровчана, родио се половином 12. века, нешто више од 200 година пре рођења Гојака, односно, 240-260 година пре рођења Гојакових синова у Ровцима, а овде можемо додати и да се родио читавих 350 година пре првог формирања ровачких братстава! То фактички значи, да су у периоду рођења Гојакових синова (родоначелника ровачких братстава, Булата, Срезоја, Стјепана и Влаха, код којих су настали SNP маркери А29200, А32852, Y251448 и Y571461), дакле, у периоду од 1390. до 1410. године, преци Јоксимовића, који су у том периоду живели у Средњем Полимљу или Потарју, били у односу на Гојакa и његове синове на 7. и/или 8. степену (колену) међусобне генетичке сродности, а да су нешто каснији потомци, у односу на Булатове, Срезојеве, Стјепанове и Влахове унуке и праунуке, дакле, у односу на њихове прве потомке оличене у ровачка братства, били на 10. и/или 11. степену сродности! И не само они, већ у том периоду и преци полимско-тарског братства Војиновић у засебној Y483870* грани, затим и преци Васиљевића и Јовановића односно Тарских Никшића у селу Прошћење код Мојковца, као и преци Симеуновића (чије се генеалогије, поновимо и то, како је утврђено са дубинским тестирањима, укључујући и Јоксимовићева, никада у прошлости нису развијале у Ровцима као ни у Жупи Грачаници), јер је свима њима међусобно последњи заједнички SNP маркер управо FT190799>Y189944>Y483870 из половине 12. века.

То су неке финесе, до којих смо дошли највише захваљујући Генетичком стаблу SNP маркера FT190799, чије подгране полако профилишемо. Морам овом приликом да похвалим Владину стратегију, који је на време схватио да се на праве одговоре о старијој генеалогији Никшића, може доћи једино путем дубинских генетичких тестова и репрезентативног броја тестираних фамилија са славом Лучиндан, што је још више добило на снази са Т2Т надоградњама узорака. Нестрпљив сам да видим, какве ће промене на стаблу да се десе када се упаре резултати мог WGS/T2T теста са резултатима WGS/T2T тестова Вукићевића из Бабина и Главоњића из Рутоша.

Јасно је колику је улогу у свему томе одиграла опште позната традиција, османски дефтери, генеалогија и пуна генетичка профилизација Никшића Ровчана, с обзиром да припадници огромног броја никшићких огранака не располажу ни приближно сличним родословним подацима, уосталом, као ни 99% других српских родова (ово је случај и са мојим Главоњићима, где су многе хипотезе засноване на предању пале у воду, а успостављене су нове хипотезе и закључци, до којих не би могао да дођем без уланчавања свих горе поменутих података).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2522 послато: Новембар 25, 2024, 11:29:00 поподне »
Марковдан би требало да буде "летњи" пандан Св. Луки (оба свеца су Апостоли, а један је у зимском, други у летњем периоду у календару), па претпостављам да је то ако не изворна, оно бар једна од изворних преслава Никшића, која се изгубила у међувремену код већине Никшића. Сам Васиљевић из Чумића (који је исто Y483870) ми је рекао да му се чини да је то и њихова преслава била.
Свакако би требало да је преслављање Св. Саве у Ровцима млађег датума од преслављања Св. Марка (некако је то код Апостола "зацементирано", јер су свеци из истог периода, у никшићком случају "парњаци" , Св. Лука/ Св. Марко)
« Последња измена: Новембар 25, 2024, 11:39:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2523 послато: Новембар 26, 2024, 08:40:41 пре подне »
Захваљујем се господину Душану Вучковићу на најави анализе најновијег никшићког резултата WGS теста.

И поново ЦГ застава. 😏

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172987#msg172987

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2524 послато: Новембар 26, 2024, 08:33:44 поподне »
Поштовани Милоше,

И поново ЦГ застава. 😏

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172987#msg172987

Допустите ми да Вам појасним разлоге оваквог приступа.

Одавно немамо дилему око означавња места тестираних на YFULL. Када се стави исходиште миграције, губи се шира слика из вида и не реконструише матично подручје, јер се у том случају првенствено сагледава садашња локација тестираних. Означена места порекла тестираних, као у случају најновијег резултата Јоксимовића, дају нам бољу, јаснију слику и преглед грана, што подразумева и додатна разумевања на средњовековни развој и ширење рода Никшића. Тамо где ипак стављамо садашње локације код појединих тестираних полимско-тарских Никшића, као рецимо у случају поменутих пријепољских Радуловића, или ариљских Симеуновића и Вићовића и осталих, разлог је што не успевамо још увек да пронађемо одговарајуће компромисно решење, које би рефлектовале јасно место исељења ових тестираних фамилија, да ли је то тачно био бијелопољски, мојковачки или колашински крај.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2525 послато: Новембар 26, 2024, 08:34:55 поподне »
(Трећи део)

Ово је слободно могу рећи дар са неба, који максимално користимо, као једну од главних научних компоненти у нашем истраживачком раду, у формирању али и у одржавању наших ставова, међутим, дубинске анализе и осталих Никшића помогле су и мојим Ровчанима, као и Жупљанима, да откријемо и схватимо где се вековима развијало племе, пре али и након миграције наших предака крајем 14. века у некадашњу Жупу Грачаницу и Ровца, а то је подсетио бих Вас само, била једна од већих мистерија којом су се бавили бројни етнолози и истраживачи током 20. века, везивајући погрешно прапорекло и матицу Никшића за Грбаљ, неко за Зету, Морачу или данашњу Албанију, а у најновије време било је и погрешних везивања за Стару Херцеговину.

По питању ове последње, упоришта не постоје. Нису јој ишла у прилог ни познате народне традиције Жупљана, Ровчана и стариначких родова који сви у исти глас говоре о неаутохтоним Никшићима на простору источне Херцеговине, ни утврђена хиљадугодишња старост рода Никшића, ни општа генетичка профилизација Никшића, али ни дубинска тестирања бројних далматинских и крајишких фамилија са славом Лучиндан. Наиме, с обзиром да су управо широм Далмације и Крајине доказана генетичка присуства многих старохерцеговачких и морачких родова (Матаруга, Бањана, Крича, Мацура и тд.), који су почев од 14. века и то у више етапа и под разним историјским неприликама, насељавали ове широке пограничне просторе између некадашњих средњовековних држава (Босне, Угарске, Млетачке Републике, Аустрије и Турске), очекивало се да су и Никшићи природно следили ове познате историјске миграционе правце, поменутих родова на запад.

Међутим, откривено је управо са тамошњим дубински тестираним Лучинштацима да међу њима нема припадника никшићких генеалогија, осим пар фамилија у Змијању, које ни оне, на том простору по предањима, нису старије од половине 18. века, попут оних у Боки FT190799*. У том правцу генетичких истраживања, није се ништа променило ни са недавним тестирањем Благојевића из Кључа код Соколова, а осим тога, већ је утврђено и путем WGS/T2T резултата Трубића из Стражица код Рибника FT190799>Y189944*, да ни ови Никшићи не потичу од Жупљана и Ровчана. Истовремено, дат је и коначан одговор далматинским и крајишким Лучинштацима, да су и они били предмет погрешних везивања за род Никшића, управо због претпостављених праваца миграција али и крсне славе Лучиндан и нетачне "Немањићке традиције", која је временом све више популаризована, дакле, били предмет погрешних везивања која су пројектована и најчешће од стране српских етнолога током 20. века.

Разлози зашто су жупске и ровачке гране апсолутно непостојеће на тим западним просторима су једноставни и сасвим разумљиви. Никшићи су у Жупи Грачаници, као релативно млади досељеници, били посвећени пoчетној стабилизацији племена у североисточним деловима Жупе, од краја 14. века, затим учвршћивању пријатељских односа са старинцима Лужанима и Матаругама Риђанима, па касније делови ових племена бивају и асимиловани од стране Никшића, укључујући и одређени број Угреновића. Све ово је доводило до постепеног територијалног ширења и до нешто каснијег успостављања племенске власти у целом сливу реке Грачанице, према нахији Оногошт и потискивању преосталих старинаца, након чега је племе постало доминантно у Жупи тек половином 18. века, када се у изворима и појављују прве употребе и промене новог назива града Оногошта у Никшић. У том периоду племе је било поприлично јако и пружало је сигурност свим својим припадницима, укључујући и оним поменутим родовима који су се временом прибраћивали племену. О непостојању грана Никшића Ровчана на западу, њиховим историјским развојима у Ровцима и доцнијим миграцијама, које су се почеле одвијати тек од 18. века, а у највећем броју случајева тек крајем 19. и почетком 20. века и то након ослобођења северних делова данашње Црне Горе, и даље према Србији, не треба превише трошити речи (чак и у случају мојих Срезојевића, генетичке анализе су доказале да ниједна подграна није пронађена западно од Дрине, да су наше миграције, које су уследиле након сукоба са Васојевићима, биле претежно на север, а западно најдаље до села Дучице у Жупу)

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2526 послато: Новембар 26, 2024, 08:35:18 поподне »
(Четврти део)

Још мало о детаљима везаних за матицу рода Никшића. И резултат Јоксимовића се савршено уклапа у већ постојећи генетички образац северне распрострањености и разноврсности старих никшићких грана, чија су генетичка раздвајања, као што смо видели, стара по два и више векова, у односу на почетне генеалогије и претке Никшића Жупе Грачанице и Роваца. Овим резултатом Јоксимовића је генетичка лепеза Y483870 полимско-тарских никшићких родова додатно раширена и развијена. За разумевање правог порекла Никшића, врло је важно подсетити се још старијих генетичких раздвајања у односу на припаднике Y483870 грана, односно бочних полимско-тарских генетичких лепеза формираних на YFULL са резултатима ивањичких Бојановића, пореклом из Бијелог Поља, који и даље стоје на хиљадугодишњем FT190799 нивоу генеалошке удаљености од осталих Никшића, затим бијелопољских Кургаша, на нешто млађем FT190799>Y189944* нивоу, драгачевских Милекића са предањем о пореклу из Бихора, такође на засебном FT190799>Y189944* нивоу, старовлашких Матијашевића-Војводића, Пајевића, Јововића-Балтића, Дамљановића и мионичких Лимаца у FT190799>Y189944>Y331554 гранама, Скерлића из околине Тополе, пореклом такође из Бијелог Поља на 800 година FT190799>Y189944>Y264395* генетичком нивоу раздвојености, бихорско-сјеничких муслиманских породица у бочној у односу на Скерлиће FT190799>Y189944>Y264395>А30291 грани, као и осталих, од којих истичемо и резултат недавно позитивног Пајевића у Бихору, из села Биједићи са обореним предањем о ровачком пореклу, као и резултат Крунића из Врха пореклом из бихорске Лозне, чију припадност Ровчанима треба тек испитати итд.

Кад се све узме у обзир, укључујући и Владину последњу анализу којом је успостављена хипотеза о експанзији Никшића на простор средњовековног Брскова и Потарја од 1373. године, након пада Николе Алтомановића, где поред наведених полимско-тарских Y483870 грана Војиновића и Јоксимовића-Требаљеваца и Никшића у Прошћењу, имамо и резултате на YFULL пријепољских Радуловића, пореклом из мојковачко-колашинског краја на FT190799>Y189944* нивоу, затим SNP тестиране Мрдовиће и Јакшиће из Прошћења FT190799>Y189944+ (који су негативни на A34088 грану осталих Никшића у Прошћењу и Y250780), уз њих и Радовановиће-Колашинце из аранђеловачког краја FT190799>Y189944+ (негативан на Y250780), а уз њих и Ћатовиће из Штитарице код Мојковца, чији хаплотип је оборио предање о пореклу од Ровачких Булатовића (врло је могуће да се и нека од 4 Y250780* грана развијала на левој страни Лима, дакле у још неком од бројних села средњовековне Нахије Никшићи), оснажује се хипотеза коју је Влада успоставио, односно резултати дубинских генетичких тестова Никшића, успоставили и утврдили о матици Никшића.

Ако се уз све ово узме у обзир и улога појединих никшићких грана којима је око 1380. године највероватније дат задатак да бране каравански пут и гранични појас између средњовековног Оногошта и Мораче, од Балшића и Зећана, можемо закључити да је настанак и почетни развој никшићког племена односно FT190799 и Y189944 огранака највероватније био у данашњем бијелопољском крају, и да је хипотеза о развоју племена на десној страни реке Лим још вероватнија.

Неколико веома јасних података несумњиво говори о старијем пореклу Јоксимовића из Требаљева у Потарју и њима по родословљу блиских фамилија. Први и најбитнији податак јесте онај из етнолошке грађе о становништву села Придворица код Лепосавића, о њиховом старијем презимену Требаљевци:
https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-pridvorica-leposavic/

"Trebaljevci, Vukićevići, 3 kuće, slava Sv. Luka, u Donjoj Mali, Miletići, 6 kuća, Miljkovići, 4 kuće, Milunovići, 3 kuće, Savovići, 2 kuće, Lazović, 1 kuće u Ruševskoj Mali, su Rovčani, stariji doseljenici iz Kolašina na Tari, bili neko vreme negde u severnoj Srbiji, povratili se na Kosovo i naposletku Došli u Pridvoricu."
Остали подаци, ништа мање значајни су следећи:
2. Утврђена генетичка неприпадност Јоксимовића Никшићима Ровчанима.
3. Родослов и предање Јоксимовића о досељењу у Горњу Драгушу код Блаца из Придворице.
4. Тестирање на 23 маркера једне од наведених фамилија у Придворици, чији резултат још није јаван али је познат, који је доказао предање о пореклу Јоксимовића из Придворице, као и њихову међусобну сродност, родословна гранања и тумачења.
5. Генетичко порекло осталих исељених Требаљеваца, у суседним селима код Придворице (Поповце и Крушево), којима је утврђена припадност I2-Y134578>Y134585>Y190065, чиме је доказана недвосмислено историјска, средњовековна симбиоза овог прибраћеног генетичког рода и изворних, правих полимско-тарских Никшића у I2-FT190799>Y189944>Y483870* грани (или боље речено гранама), симбиоза која највероватније датира од почетка 15. века.
6. Историјске чињенице из новијег периода и историје села Требаљево, о досељењу првих Никшића Ровчана крајем 19. века, односно њиховом почетном развоју у Требаљеву, који је наступио читав један век а можда и више, након исељења старих Требаљеваца.
7. SNP резултат тестираног Булатовића из данашњег Ровачког Требаљева.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2527 послато: Новембар 26, 2024, 08:55:38 поподне »
Поштовани Милоше,

Допустите ми да Вам појасним разлоге оваквог приступа.

Одавно немамо дилему око означавња места тестираних на YFULL. Када се стави исходиште миграције, губи се шира слика из вида и не реконструише матично подручје, јер се у том случају првенствено сагледава садашња локација тестираних. Означена места порекла тестираних, као у случају најновијег резултата Јоксимовића, дају нам бољу, јаснију слику и преглед грана, што подразумева и додатна разумевања на средњовековни развој и ширење рода Никшића. Тамо где ипак стављамо садашње локације код појединих тестираних полимско-тарских Никшића, као рецимо у случају поменутих пријепољских Радуловића, или ариљских Симеуновића и Вићовића и осталих, разлог је што не успевамо још увек да пронађемо одговарајуће компромисно решење, које би рефлектовале јасно место исељења ових тестираних фамилија, да ли је то тачно био бијелопољски, мојковачки или колашински крај.

Уз дужно поштовање, не слажем се са овим, а разлог се може наћи у линку који сам поставио, односно у првој објави резултата Јоксимовића.

Јоксимовићи су Требаљевци, данас модификовано у Трбољевци, велики и хетерогени род на подручју Лепосавића. Стари су досељеници. Рекло би се да су Требаљевци Тарски Никшићи у малом, где има и Y189944 и Y134582. Или су једни од других преузели назив, због славе и географске близине.

Требаљевци су попут других родова на простору севера КиМ. Ту су око 300 година. Том логиком би велика већина оних који су тестирани са тог простора могли да ураде исто, укључујући и моју маленкост. А исто би могли да ураде и Кричковићи из Лике, па да поставе Пљевљу за матицу, разни Дробњаци по Шумадији, да поставе Шавник и др.

Из тог разлога сматрам да би Јоксимовићу требало ставити место порекла Придворица/Лепосавић, јер тај род је и данас ту многобројан. Јер су управо миграције битне у генетичкој генеалогији, а не доказивање нових теорија и теорема.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2528 послато: Новембар 26, 2024, 09:40:17 поподне »
Уз дужно поштовање, не слажем се са овим, а разлог се може наћи у линку који сам поставио, односно у првој објави резултата Јоксимовића.

Јоксимовићи су Требаљевци, данас модификовано у Трбољевци, велики и хетерогени род на подручју Лепосавића. Стари су досељеници. Рекло би се да су Требаљевци Тарски Никшићи у малом, где има и Y189944 и Y134582. Или су једни од других преузели назив, због славе и географске близине.

Требаљевци су попут других родова на простору севера КиМ. Ту су око 300 година. Том логиком би велика већина оних који су тестирани са тог простора могли да ураде исто, укључујући и моју маленкост. А исто би могли да ураде и Кричковићи из Лике, па да поставе Пљевљу за матицу, разни Дробњаци по Шумадији, да поставе Шавник и др.

Из тог разлога сматрам да би Јоксимовићу требало ставити место порекла Придворица/Лепосавић, јер тај род је и данас ту многобројан. Јер су управо миграције битне у генетичкој генеалогији, а не доказивање нових теорија и теорема.
Пљевља

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2529 послато: Новембар 26, 2024, 10:04:40 поподне »
Пљевља
Извињавам се Милоше што се кола на теби сломише али морам да реагујем на третман Пљеваља у граматичком смислу јер већ се одавно каним бранити Пљевља у том погледу. Пљевљима се има ко поносити и Пљевљаци су добто упознати са историјом својих Пљеваља која није мала,напротив. Тако да молим драге саговорнике да Пљевљима посвете дужно падежно поштовање које оно историјски заузима.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2530 послато: Новембар 26, 2024, 10:36:55 поподне »
Извињавам се Милоше што се кола на теби сломише али морам да реагујем на третман Пљеваља у граматичком смислу јер већ се одавно каним бранити Пљевља у том погледу. Пљевљима се има ко поносити и Пљевљаци су добто упознати са историјом својих Пљеваља која није мала,напротив. Тако да молим драге саговорнике да Пљевљима посвете дужно падежно поштовање које оно историјски заузима.
То је споредно, не значи непоштовање Пљеваља ако се другачије назове, ја бих исто рекао "ишао сам кроз Пљевљу", "а не кроз Пљевља", јер сам из Шумадије. Милош је само хтео да укаже на то да се на стаблу постављају заставице одакле су тестирани, као што је то случај код свих преко сто хиљада на Yfull. Неће Yfull доносити суд о нечијој матици, нити их то занима. На Yfull се постављају заставице места последњег боравка, а не места пређашњег порекла тестираних. Испали су Никшићи изузетак у тој пракси на светском нивоу (неће поштовање правила угрозити ништа, тј. уколико постоје аргументи за то да је Полимље матица Никшића, нема потребе да се праве изузеци у обележавању одакле је тестирани, као што се зна за остале родове одакле су, па им не пише претходно станиште тестираних, него последње). Американац не пише за себе GER или ЕNG или SCO , иако су му преци можда 200 година у USA, а ми сад за неког ко је 300 година у SRB, напишемо MNE
« Последња измена: Новембар 26, 2024, 10:41:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2531 послато: Новембар 26, 2024, 10:40:20 поподне »
То је споредно, не значи непоштовање Пљеваља ако се другачије назове, ја бих исто рекао "ишао сам кроз Пљевљу", "а не кроз Пљевља", јер сам из Шумадије. Милош је само хтео да укаже на то да се на стаблу постављају заставице одакле су тестирани, као што је то случај код свих преко сто хиљада на Yfull. Неће Yfull доносити суд о нечијој матици, нити их то занима. На Yfull се постављају заставице места последњег боравка, а не места порекла тестираних. Испали су Никшићи изузетак у тој пракси на светском нивоу (неће поштовање правила угрозити ништа, тј. уколико постоје аргументи за то да је Полимље матица Никшића, нема потребе да се праве изузеци у обележавању одакле је тестирани, као што се зна за остале родове одакле су, па им не пише претходно станиште тестираних, него последње). Американац не пише GER или ЕNG или SCO , иако су му преци можда 200 година тамо, а ми сад пишемо за неког ко је 300 година у SRB, напишемо MNE
Знам ја да је мој коментар ван теме зато и рекох да се кола сломише на Милошу. У никшићке се расправе не мијешам. Ако је мој коментар о Пљевљима неприкладан молим да се исти избрише.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2532 послато: Новембар 26, 2024, 10:44:12 поподне »
Американац не пише за себе GER или ЕNG или SCO , иако су му преци можда 200 година у USA, а ми сад за неког ко је 300 година у SRB, напишемо MNE

Како знаш ко шта пише? То си ти тако замислио да функционише, а у пракси пише ко шта хоће.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2533 послато: Новембар 26, 2024, 10:49:46 поподне »
Како знаш ко шта пише? То си ти тако замислио да функционише, а у пракси пише ко шта хоће.
.
Пријавићу те за троловање, немој да се смејеш  ;D

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 170
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2534 послато: Новембар 26, 2024, 11:12:37 поподне »
Извињавам се Милоше што се кола на теби сломише али морам да реагујем на третман Пљеваља у граматичком смислу јер већ се одавно каним бранити Пљевља у том погледу. Пљевљима се има ко поносити и Пљевљаци су добто упознати са историјом својих Пљеваља која није мала,напротив. Тако да молим драге саговорнике да Пљевљима посвете дужно падежно поштовање које оно историјски заузима.

Тачно да није тема а и форум је па људи и не воде много рачуна, ал вриједи ипак напоменути... Изгледа да су ова наша херцеговачка села и градови поприличан изазов људима из других крајева. Понекад помислим да се можда граматика измијенила откако је ја не учим. Гацко, Колешко, Риља, Сливља, ... Гачани су из Гацка (не из Гацког) па и ако су се затекли у Сливљима или Риљима (не Сливљу или Риљу) ни Колешчани не долазе из Колешког него из Колешка а рођени су у Колешку... Нама је то вјероватно сасвим природно јер смо тако научили причајући још као мали.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2535 послато: Новембар 26, 2024, 11:13:55 поподне »
Aко се гледа како YFull описује ово поље:



...rекло би се да су они замислили да се наведе држава и регион одакле је најстарији познати предак по директној мушкој линији.

Међутим, ја то нисам тако попунио, па сам ставио рецимо за себе регион РС-17 - Моравички округ (јер сам рођен у Чачку), а за сина регион РС-00 - Београд јер је рођен у Београду, иако су нам обојици корени у Драгачеву, дакле Моравички округ.

Тако да нисам сигуран да је пракса на YFull стаблу уједначена по овом питању.

Код FTDNA jе рецимо сасвим јасно да очекују да се упише локација одакле је најстарији познати мушки односно женски предак, а не локација где тестирана особа данас живи:






Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2536 послато: Новембар 26, 2024, 11:17:03 поподне »
Тачно да није тема а и форум је па људи и не воде много рачуна, ал вриједи ипак напоменути... Изгледа да су ова наша херцеговачка села и градови поприличан изазов људима из других крајева. Понекад помислим да се можда граматика измијенила откако је ја не учим. Гацко, Колешко, Риља, Сливља, ... Гачани су из Гацка (не из Гацког) па и ако су се затекли у Сливљима или Риљима (не Сливљу или Риљу) ни Колешчани не долазе из Колешког него из Колешка а рођени су у Колешку... Нама је то вјероватно сасвим природно јер смо тако научили причајући још као мали.
Тачно је да је нама природније али мора ипак да се мало поведе рачуна. Него затрпасмо миле нам Никшиће. Овер.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2537 послато: Новембар 26, 2024, 11:25:09 поподне »
Aко се гледа како YFull описује ово поље:



...rекло би се да су они замислили да се наведе држава и регион одакле је најстарији познати предак по директној мушкој линији.

Међутим, ја то нисам тако попунио, па сам ставио рецимо за себе регион РС-17 - Моравички округ (јер сам рођен у Чачку), а за сина регион РС-00 - Београд јер је рођен у Београду, иако су нам обојици корени у Драгачеву, дакле Моравички округ.

Тако да нисам сигуран да је пракса на YFull стаблу уједначена по овом питању.

Код FTDNA jе рецимо сасвим јасно да очекују да се упише локација одакле је најстарији познати мушки односно женски предак, а не локација где тестирана особа данас живи:


Да, али то су случајеви скорашњих места боравака , не у смислу пре 300 година . Тих "финеса" може бити у 50, 100 година , на крају, и ми рођени у градовима смо навели место села, иако није исти округ, а углавном се наводи место последњег села, а не претходног села (тј. одакле су дошли у последње село), а камоли претпрет(итд)ходног села
« Последња измена: Новембар 26, 2024, 11:32:17 поподне ДушанВучко »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2538 послато: Новембар 27, 2024, 06:03:56 пре подне »
(Пети део)

Најпре о историји села Требаљево. Као што је већ познато, у првом катастарском попису спроведеном од стране османлијске администрације 1455. године, у попису крајишта Иса-Бега Исаковића, основан је Vilayet-i Nikşiçler (Вилајет Никшићи), који се налазио између река Лим, Љубовиђе и Таре (ово је податак који довољно доказује да су поједине никшићке гране већ тада биле чврсто територијализоване на том простору). Те године уписано је неколико села као тимар ешкинџија, спахија Никшића, која су била у влашком, повлашћеном статусу (Бистрица, Церова, Сига, два Обода, два Лепенца и две Липове), нека су забележена као хас Иса-Бега Исаковића (то су насељена села Орлина, Отмичева, Штитарица и Крушева и једно празно село Свињиштица), док су три села забележена као султанов хас (Простење - данашње Прошћење, Стричина и Робковине).

Интересантно, у овом дефтеру се користила и једна забелешка за Никшиће у Потарју, где је забележен назив Lim Nikşiçler (Лимски Никшићи). И ова рана белешка нам уз генетичке анализе даје објашњење о пореклу Никшића, које су Османлије затекле на Тари и микро-дистрибуцијама појединих никшићких подграна, од реке Лим и средњовековне, истоимене жупе, у суседну област Потарја.

Село Требаљево се први пут помиње у Nahiye-i Nikşiçler (Нахији Никшићи), у дефтеру из 1468/69. године, тада под називом Требаљева, са 9 домаћинстава. У следећим пописним дефтерима из 1485. и 1489. године у селима Нахије Никшићи, јављају се две групе становништва. У једној су групи бивше спахије, у статусу влаха (са употребом термина eflâk), који плаћају филурију са обавезом слања војника у војне походе, док су другу групу чинили власи са статусом раје, који се поред сточарства баве и земљорадњом, плаћајући испенџу и ушур. С тим у вези, важне чињенице које се односе за тадашње становништво села Требаљева (претке исељених Требаљеваца) у дефтерима из 1485. и 1489. године су следеће: у 15 села која су забележена под насловом “џемати влаха нахије Никшић”, уписане су у засебну групу домаћинства са статусом “бивше спахије који дају филурију од куће до куће” и у овим дефтерима налазимо 4 таква домаћинства у селу Требаљеви 1489. године, односно 3 домаћинства 1489. године.

Имајући у виду развоје Y483870 и осталих Y189944 грана у Потарју, са пуним правом можемо закључити да су створитељи села Требаљева, дакле, први становници и носиоци домаћинстава у дефтерима из 1468/69, 1485. и 1489. године, били Никшићи преци Јоксимовића I2-FT190799>Y189944>Y483870*, који су основали ово село у периоду између 1455. и 1468. године односно између два прва пописна дефтера. Највероватније се њихов предак крије међу пописаним спахијама Никшићима, у попису из 1455. године, у неком од суседних потарских села Вилајета Никшићи (по којима је Вилајет и добио име), одакле се његов син, или могуће унук, населио на простор Требаљева, чији синови су већ 1485. и 1489. године пописани у неколико домаћинстава, са повлашћеним статусом. Рецимо да је сасвим извесно и то да су остали Требаљевци били припадници хаплогрупе I2-Y134578>Y134585>Y190065, са нижим статусом раје.

Село Требаљева (Требаљево) налазимо и у наредним османским пописима из прве половине 16. века, вековима се оно такорећи и даље стварало и развијало, а највероватније да су у том процесу учествовали и неки други родови који су се досељавали у ово село, различитог порекла са другим крсним славама (које нисмо у стању данас да лоцирамо), све до 1690. године, када ни Требаљевo нису заобишла велика пустошења и страдања полимско-тарског српског становништва. Претходно је појава јаког утврђеног града-тврђаве Колашина, које су основали Османлије 1651. године, утицала на општу несигурност српског становништва у целом Потарју, а у извесној мери и на њихову изолованост и сиромаштво. Врло могуће да је исељавања из Требаљева и суседних потарских села од 1690. године до 19. века било у више етапа, што групних/задружних, што појединачних, и да се још негде међу SNP тестираним фамилијама, као и међу бројним нетестираним Лучинштацима, крију потомци старих Требаљеваца, који су временом у исељеништву заборавили на порекло својих предака. С тога, историја о стварању и развоју села Требаљева остала је потпуно незабележена, а оно што је забележено, тиче се тек новије историје из друге половине 19. века и времена досељавања првих Ровчана и Морачана у ово село.

Први Ровчани су се доселили у Требаљево 1879. године, то су били Аџићи, из братства Булатовић, који су на кратко, једну годину радили као нове чифчије на сеоским имањима бегова Балијагића, Хаџибулића и Анушића, док су од старог православног становништва затекли једино неког Мила, који се убрзо иселио са породицом, по којем је остао сачуван један топоним у селу - Милева њива. Након исељења бегова, које се догодило 1880. године, досељавају се у Требаљево и остали Ровчани, по којима десна страна села касније добија име Ровачко Требаљево, а лева, супротна страна преко реке Таре, Морачко Требаљево, по досељеним Морачанима.

Ови подаци су битни у циљу једноставне анализе временског контекста, који заједно са подацима из дефтера  нахије Јелеч из половине 19. века и помена Требаљеваца у селима Придворица, Поповце и Крушево код Лепосавића, јасно доказују да се у време досељења првих Ровчана у Требаљево 1879. године, старији (исељени) слој становништва, или бар један његов део, већ неко извесно време пре тог догађаја, налазио далеко од свог завичајног краја - на Косову.
 
Од досељених Ровчана у данашње Ровачко Требаљево, имамо SNP резултат тестираног Булатовића, пореклом из ровачког села Церовице, од Богићеваца Булатовића, подбратсва Милошевић, који је испао позитиван на Y250780, што је осим наведених историјско-традиционалних доказа и предања, и генетички доказ досељавања новог становништва из Роваца у запустело село Требаљево, у другој половини 19. века.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2539 послато: Новембар 29, 2024, 10:45:44 поподне »
(Шести део)

Враћамо се даљој анализи резултата и порекла Јоксимовића, која је од суштинског значаја, не само за разумевање генеалошког развоја једног од огранка изворних полимско-тарских Никшића и њима прибраћених линија, којима је заједничка једна од главних карактеристика, поред крсне славе Лучиндан, преслава Марковдан, већ и за будућа открића њихових даљих рођака. Као што је познато, у осталим, бројним FТ190799 и Y189944 огранцима Никшића за сада није пронађена ниједна породица са преславом Марковдан, па би се могло рећи да је она карактеристична само за I2-FT190799>Y189944>Y483870 огранке. И то не за све, јер међу бројним полимско-тарским Војиновићима у Y483870* није забележено да имају преславу, потарски Никшићи у Y483870>А30488>Y336366 у мојковачком Прошћењу преслављавају Св. Агатоника, док се за њихове генетичке рођаке у Овсишту код Крагујевца, које представља WGS резултат Васиљевића из Чумића, не наводи у етнолошкој грађи преслава. Такође, ни тестирани Симеуновићи у ариљском селу Бјелуша не знају ништа о томе.

С обзиром на ове податке, као и на утврђену старост њихових међусобних пра-предачких генетичких раздвајања од 870 година (колико је најмање стар заједнички SNP маркер Y483870), са Y483870 генеалогијама којима је Лучиндан/Марковдан карактеристика, то заправо значи да Марковдан не треба искључиво везивати за све Никшиће, као ни са старошћу и настанком Y483870. Врло могуће је да су преци свих Y483870 огранака некада у даљој прошлости преслављавали Св. Марка, али то још увек не можемо тврдити, сходно горе наведеним чињеницама.

Осим WGS резултата Јоксимовића Y483870* и Вучковића Y250780*, пажњу скреће и резултат још једног тестираног са овом комбинацијом славе и преславе, Аврамовића из околине Крагујевца, пореклом из куршумлијског Требиња, рекло би се по хаплотипу да је пореклом Никшић, али не и припадник Y250780, могуће да је у питању носилац Y483870 или можда неке друге никшићке гране (не треба искључити ни могућност додатног "цепања" Y250780, са WGS тестом Аврамовића).

Иначе, поред Владиних бројних тумачења, остало је упамћено и оно од стране Предрага Т. Шћепановића, који је још пре 5 година скренуо пажњу на ову комбинацију крсне славе и преславе, када је обавестио Владу да је током свог истраживачког рада евидентирао преко 200 породица (не домаћинстава, већ породица) широм Србије са Лучиндан/Марковданом. Предраг је тада, први повезао њихово порекло од Тарских (полимско-тарских) Никшића, највише због разлога што међу њима не постоје предања о пореклу из Херцеговине и Роваца. Други разлог је био непостојање преславе Марковдан међу Жупљанима и Ровчанима, и трећи, наравно, у науци добро познати правци миграција старог полимско-тарског и старорашког српског становништва, чији интегрални део су чинили и полимско-тарски Никшићи, миграција које су се одвијале готово непрекидно од краја 17. века према данашњој Србији.

Захваљујући респектабилном броју тестираних породица са славом Лучиндан и генетичкој профилизацији рода Никшића, дошло се до веома значајних сазнања, о којима је било речи и у претходним деловима анализе. У међувремену је откривена и генетичка хетерогеност породица са преславом Марковдан, с тога су била неопходна и јако важна дубља тестирања прибраћених родова, како би дошли и до јаснијих одговора на питања њиховог порекла и развоја.

Видели смо за које је никшићке гране специфичан Марковдан, а тренутно стање са тестираним прибраћеним родовима са Лучиндан/Марковданом је следеће:

I-FТА49542 Раковци из околине Рашке и Марковићи из села Дулене код Крагујевца, откривено је да су исти генетички род са старинцима Лимске долине Конатарима (Никољдан), старост гране је око 800-1000 година;

I-BY55537 Цветковићи из села Требиња код Куршумлије и Михајловићи из Претрешње, Блаце, овом генетичком роду припадају и Рендулићи код Лучана са SNP резултатом BY55537+ (Никољдан), врло битно предање Рендулића - пореклом су из Бијелог Поља, пра-порекло ове хаплогрупе је источно;

I-Y190065 остали Требаљевци, затим Радовићи из околине Прокупља и Катићи, косовскомитровачки округ, њихово пра-порекло је северо-источно;

Ј-А30137 Корићанци из Богутовца код Краљева, пореклом из Бихора, тачније из бихорских Корита, грану је формирао са косовским Албанцем у YFULL, пра-порекло југоисток Србије;

и J-Y14439 Аврамовићи из села Жуч код Куршумлије, пореклом из новопазарског краја, ова хаплогрупа иначе и има највећу разноврсност на старорашком простору.


Милићевић из Иричића је негативан на FТ190799 и на грану куршумлијских требињаца BY55537, Влада претпоставља да је Милићевић носилац J-Y14439, због Матијевдана (друге преславе поред Марковдана), која је иначе и друга преслава Аврамовића из села Жуч код Куршумлије.

Откривене су и генетичке повезнице неких од поменутих родова са Никшићима и по женским mtDNA линијама, и то Раковцу из Рашке I-FТА49542 управо са једним припадником Y250780* Томићем из Љига[/b]: https://www.yfull.com/mtree/T2b16c/ док је Цветковићу из околине Куршумлије I-BY55537 близак бихорски Никшић Вејсиловић I2-FT190799>Y189944>Y264395>А30291, као и Радовић I-A16413>Y263173 са славом Никољдан из околине Звечана на Косову, пореклом из бихорског села Корита (двојица нових припадника ове гране су изгледа Албанци, судећи по њиховим Y хаплогрупама): https://www.yfull.com/mtree/H17a7/

Веома интересантни резултати. И грана T2b16c Раковца и Томића указује на њихово заједничко порекло и по mtDNA, а очигледан је и хотспот хаплогрупе H17a7 на подручју Бихора, који додатно доприноси уверљивости о несумњивом прапредачком средњовековном егзистирању на том простору, у овом случају припадника I-BY55537 и Никшића.

И ова стратегија дубинских Y и mtDNA тестирања славњеника Лучиндан/Марковдан уродила је плодовима и испоставило се да је додатно оквалификовала Предрагово тумачење, као сасвим тачно и исправно.