Аутор Тема: Древна ДНК  (Прочитано 129573 пута)

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 486
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК
« Одговор #580 послато: октобар 13, 2019, 11:57:36 поподне »
Na sajtu mytrueancestry.com su mi nasli poklapanja sa uzorkom koji imaju za kijevskog rusa( I2a1b)..
Konkretno oni to smatraju rodbinskom vezom, međutim meni se itekako čini da je to preuveličano, obzirom da gedmec nakon 3cm ne prepoznaje slicnost...Teoretski može biti neka prastara veza..Zna li neko nesto vise što se tice I2a1b kod kijevskih rusa?  :)

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 486
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК
« Одговор #581 послато: октобар 14, 2019, 11:25:44 пре подне »
Испада да је коришћени узорак црногорског становништва аутосомално мало сроднији Сунгирцу но узорак становништва Србије.
Хаплогрупе и нису толико битне...Овде је реч о идентичним деловима ДНК. То би значило да Сунгирац дели више заједничких предака са становништвом Црне Горе, него са становништвом Србије...Уопште, као што и аутор примећује, присуство три јужнословенска народа међу првих десет изгледа необично...
Hvala za uput ka temi :)
Upravo na ovaj uzorak sam mislio u gore pomenutom postu.

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 486
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК
« Одговор #582 послато: октобар 15, 2019, 01:41:44 поподне »


Nisam siguran šta bi ovo trebalo konkretno da znaci, moguće da se radi o tome da su mi ove 3 populacije najsličnije.
Ovo u Mađarskoj bi trebalo da su Gali? Interesantno sto je ovo mapa za medieval age

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 486
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК
« Одговор #583 послато: октобар 15, 2019, 03:14:51 поподне »
Ovo isto može biti interesantno




Ovde imam i tračane i Ilire, ali cini mi se i nešto sa prostora Češke. Msm da većina Srba dobija slične rezultate.

Ван мреже Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 721
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Древна ДНК
« Одговор #584 послато: новембар 29, 2019, 02:38:48 пре подне »
Да ли смо знали ово?

https://blog.nationalgeographic.org/2013/10/30/unveiling-the-halloween-monster-dna-in-everyone/?fbclid=IwAR2XxG73YRdqSNm3RJG-Nj9CpJbtzTCQyeQwGqDLXXbhfOvNLAVMFF0ufFU

o understand Count Dracula’s DNA we travel to Transylvania, in modern Rumania. Literary historians have suggested that fictional Dracula is based on the real Vlad the Impaler, a historical figure from the 15th century who lived in Wallachia just south of Transylvania. Anthropological studies on Wallachian and modern Rumanian populations, including Genographic’s own 2012 study into Wallachian kings and their genetic lineages, suggest that haplogroup I2 is the most common paternal group there (~40%). Throughout Eastern Europe, haplogroup H dominates the maternal lineages. Dracula was likeliest paternal haplogroup I2 and maternal haplogroup H. With so many potential relatives the undead count may live-on yet.
Догодине у Холштајну!

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4678
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Древна ДНК
« Одговор #585 послато: новембар 29, 2019, 03:11:00 пре подне »
Да ли смо знали ово?

https://blog.nationalgeographic.org/2013/10/30/unveiling-the-halloween-monster-dna-in-everyone/?fbclid=IwAR2XxG73YRdqSNm3RJG-Nj9CpJbtzTCQyeQwGqDLXXbhfOvNLAVMFF0ufFU

o understand Count Dracula’s DNA we travel to Transylvania, in modern Rumania. Literary historians have suggested that fictional Dracula is based on the real Vlad the Impaler, a historical figure from the 15th century who lived in Wallachia just south of Transylvania. Anthropological studies on Wallachian and modern Rumanian populations, including Genographic’s own 2012 study into Wallachian kings and their genetic lineages, suggest that haplogroup I2 is the most common paternal group there (~40%). Throughout Eastern Europe, haplogroup H dominates the maternal lineages. Dracula was likeliest paternal haplogroup I2 and maternal haplogroup H. With so many potential relatives the undead count may live-on yet.
Влашки владари су имали титулу "Војвода", а резултат ако је такав , и јесте изненађење, а и није :)

https://en.wikipedia.org/wiki/House_of_Basarab
« Последња измена: новембар 29, 2019, 03:14:29 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 721
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Древна ДНК
« Одговор #586 послато: новембар 29, 2019, 03:18:36 пре подне »
Волео бих да видим мало прецизнији резултат прво, али као што кажеш, не би било велико изненађење.  :D
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 721
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Древна ДНК
« Одговор #587 послато: новембар 29, 2019, 03:33:29 пре подне »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 904
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Древна ДНК
« Одговор #588 послато: новембар 29, 2019, 11:44:29 пре подне »
Да ли смо знали ово?

https://blog.nationalgeographic.org/2013/10/30/unveiling-the-halloween-monster-dna-in-everyone/?fbclid=IwAR2XxG73YRdqSNm3RJG-Nj9CpJbtzTCQyeQwGqDLXXbhfOvNLAVMFF0ufFU

o understand Count Dracula’s DNA we travel to Transylvania, in modern Rumania. Literary historians have suggested that fictional Dracula is based on the real Vlad the Impaler, a historical figure from the 15th century who lived in Wallachia just south of Transylvania. Anthropological studies on Wallachian and modern Rumanian populations, including Genographic’s own 2012 study into Wallachian kings and their genetic lineages, suggest that haplogroup I2 is the most common paternal group there (~40%). Throughout Eastern Europe, haplogroup H dominates the maternal lineages. Dracula was likeliest paternal haplogroup I2 and maternal haplogroup H. With so many potential relatives the undead count may live-on yet.
To je iz 2013 mislim.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9828
Одг: Древна ДНК
« Одговор #589 послато: новембар 29, 2019, 12:09:04 поподне »
Колико се сећам, на основу студије "Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings", закључак је да је Влад Цепеш највероватније припадао J2b-M241 или E-V13.

"The Basarab sample clusters into 11 lineages (Table 2), with six main lineages comprising 82.8% of the samples. Some lineages such as J-M241 and E-V13 are over-represented in the Basarab compared to the general Romanians."

https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0041803
https://www.familytreedna.com/groups/m-241/about/background

Ван мреже Bulajić

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 36
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Древна ДНК
« Одговор #590 послато: новембар 29, 2019, 12:55:31 поподне »
Колико се сећам, на основу студије "Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings", закључак је да је Влад Цепеш највероватније припадао J2b-M241 или E-V13.

"The Basarab sample clusters into 11 lineages (Table 2), with six main lineages comprising 82.8% of the samples. Some lineages such as J-M241 and E-V13 are over-represented in the Basarab compared to the general Romanians."

https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0041803
https://www.familytreedna.com/groups/m-241/about/background

Ako je E-V13 onda mi je rod  ;D ;D ;D

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 741
  • E-Z16988+A11837+
Одг: Древна ДНК
« Одговор #591 послато: новембар 30, 2019, 02:04:15 поподне »
Иначе, судећи по анализама bam фајлова по страним форумима Y-ДНК слика није уопште тако компактна како су закључили у студији. Рецимо, Владимир Семаргл са Молгена је написао да је scy197 уствари E1b-V13 a да је scy301 - I2-Y7219. Такође, cim357, tem002, tem003  по свему судећи R1b-.


scy197* Glinoe 2885 - 2632 BCE
Према најновијим сазнањима овај узорак припада грани E-V13>CTS5856>BY3880>FGC44169.

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 741
  • E-Z16988+A11837+
Одг: Древна ДНК
« Одговор #592 послато: јануар 28, 2020, 12:31:00 поподне »
На једном страном форуму је постован teaser из рада Дејвида Рајха који тек треба да буде објављен:

Цитат
I see 75 samples, one of which is previously published Hun/Gepid sample Vim2b from Viminacium, so 74 new samples. Of those, 52 are from Viminacium (four necropoli: Pirivoj (100-400 AD) - 19; Rit (0-300 AD) - 13; Više Grobalja (0-300 AD) - 10 and Pećine (0-300 AD) - 10) and 17 from Timacum Minus (two necropoli: Slog (300-500 AD) - 11 and Kuline (400-700 AD) - 6). There are also 1 Roman and 1 Late Medieval sample from Lepenski Vir, 2 Gepid samples (300-500 AD) from Mediana (near Niš/Naisos) and 1 Medieval (850-950 AD) sample from Gomolava (this one belongs to I2-Din, so he's most likely Slavic).
« Последња измена: јануар 28, 2020, 12:53:29 поподне Црна Гуја »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4382
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Древна ДНК
« Одговор #593 послато: јануар 28, 2020, 02:02:45 поподне »
На једном страном форуму је постован teaser из рада Дејвида Рајха који тек треба да буде објављен:

Ово ће бити јако добро. Да ли се зна када ће рад бити публикован?
« Последња измена: јануар 28, 2020, 02:24:24 поподне Милош »

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 741
  • E-Z16988+A11837+
Одг: Древна ДНК
« Одговор #594 послато: јануар 28, 2020, 02:45:00 поподне »
Ово ће бити јако добро. Да ли се зна када ће рад бити публикован?

Мени није познато.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1436
  • G2a-BY195513
Одг: Древна ДНК
« Одговор #595 послато: јануар 28, 2020, 03:12:55 поподне »
Ово ће бити јако добро. Да ли се зна када ће рад бити публикован?
Требало би током године.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5521
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Древна ДНК
« Одговор #596 послато: фебруар 04, 2020, 03:19:25 поподне »
Нови рад археолога Александре Жегарац, изашао у Гласнику Српског археолошког друштва бр. 35, "ДРЕВНA ДНК У АРХЕОЛОГИЈИ: ОД АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА ДО ЛАБОРАТОРИЈСКИХ АНАЛИЗА". Издвојио бих апстракт рада:

"Са развојем технологије, анализе древне ДНК постале су саставни део истраживања у археологији, допринoсећи сазнањима везаним за историју популација. Међутим, анализе древне ДНК представљају изазов из неколико разлога. Деструктивне су и скупе, а осим тога, у археолошком узорку је присутна веома мала количина деградоване и хемијски измењене ендогене ДНК. Неповољни средински услови у којима је материјал пронађен и складиштен (попут високих температура и влаге) подстичу даљу деградацију органског материјала. Додатни проблем је и могућа контаминација савременом ДНК, до које може доћи у било ком кораку анализа. Оптимално и пажљивије руковање узорцима приликом ископавања и складиштења истог, доводи до повећања количине ендогене ДНК у узорку и смањивања цене секвенцирања. Показано је да се највећи принос древне ДНК постиже издвајањем из калцификованог материјала, а посебно унутрашњег дела петрозне кости. Претварање костију у прах обавља се у лабораторијама специјално посвећеним овим анализама, у којима су предузете одређене мере и протоколи како би се контамина- ција спречила. У зависности од истраживачког питања и након провере очуваности ДНК, доноси се одлука да ли ће се секвенцирати цео геном и на којој дубини или само делови генома од интереса. У случају недоступности једарне ДНК, митохондријална ДНК као и полиморфни генетички маркери на Y хромозому могу бити информативни при одређивању матералних, тј. патералних линија, али за разлику од једарне ДНК не могу пружити потпуну информацију о демографским променама и популационој динамици. Међутим, како бисмо стварно разумели прошлост, неопходна је добра комуникација и размена информација између археолога, антрополога, генетичара и лингвиста."

Такође и последњи пасус рада:

"Међутим, потпунија слика о прошлости може се добити једино кроз caрадњу стручњака из различитих области, пре свега археолога, антрополога, генетичара и лингвиста. То у првом реду подразумева кооперацију, добру комуникацију и размену информација у сваком кораку истраживања, од постављања истраживачих питања до интерпретације резултата. Ово је кључно за разумевање прошлости с обзиром на то да су биологија и култура међусобно зависни, те их стога никако не би требало одвајати приликом истраживања живота давно несталих заједница."

На скупу Српског археолошког друштва који је 2019. године одржан у Неготину, од 30. маја до 01. јуна, је горепоменута Жегарац заједно са археологом Маријом Кречковић имала следеће излагање: "ДРЕВНА ДНК АНАЛИЗА ИНДИВИДУА САХРАЊЕНИХ НА РАНОБРОНЗАНОДОПСКОЈ НЕКРОПОЛИ У МОКРИНУ (2100–1800. ГОДИНА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ)". Било би добро некако доћи до резултата ових истраживања и видети које врсте испитивања су рађене (аутосомална, Y-ДНК, мтДНК).
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Древна ДНК
« Одговор #597 послато: фебруар 04, 2020, 08:59:43 поподне »
Нови рад археолога Александре Жегарац, изашао у Гласнику Српског археолошког друштва бр. 35, "ДРЕВНA ДНК У АРХЕОЛОГИЈИ: ОД АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА ДО ЛАБОРАТОРИЈСКИХ АНАЛИЗА". Издвојио бих апстракт рада:

Било би добро некако доћи до резултата ових истраживања и видети које врсте испитивања су рађене (аутосомална, Y-ДНК, мтДНК).

Резултати нису још увек нигде званично објављени, али одлична вест је да је рађено секвенцирање целог генома у Немачкој:

Цитат
Александра Жегарац је задужена за анализе сродства и еволуције социјалне неједнакости кроз студије древне ДНК на ранобронзанодопској некрополи у Мокрину, Србија. Конкретно њен рад подразумева изолацију и секвенцирање целог генома индивидуа из Мокрина употребом NGS методе (Илумина платформа), на Одељењу за антропологију, “Јоханнес Гутенберг” Универзитета у Мајнцу, Немачка, као и биоинформатичку обраду секвенцираних генома и основне анализе популационе генетике.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1436
  • G2a-BY195513
Одг: Древна ДНК
« Одговор #598 послато: фебруар 04, 2020, 10:01:57 поподне »
Александра Жегарац је задужена за анализе сродства и еволуције социјалне неједнакости кроз студије древне ДНК на ранобронзанодопској некрополи у Мокрину, Србија. Конкретно њен рад подразумева изолацију и секвенцирање целог генома индивидуа из Мокрина употребом NGS методе (Илумина платформа), на Одељењу за антропологију, “Јоханнес Гутенберг” Универзитета у Мајнцу, Немачка, као и биоинформатичку обраду секвенцираних генома и основне анализе популационе генетике.

Како се аналзира социјална неједнакост кроз студије древне ДНК?!  :o
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Древна ДНК
« Одговор #599 послато: фебруар 05, 2020, 11:56:53 пре подне »
Како се аналзира социјална неједнакост кроз студије древне ДНК?!  :o

Вјеројатно је ријеч о стојишту мужска и женска унутар дружства.