Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 62662 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #120 послато: март 13, 2016, 06:30:06 поподне »
пошто ми предходно ниiе успео пренос слике

R(egio) & M(ons) Timoriza est Macedoniae inter Apolloniam (близу Валоне) .......

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #121 послато: март 13, 2016, 10:36:59 поподне »
Iа се потпуно слажем са Лукаревићевом титулациiом Станислава Рупчића. Лично неверуiем да iе икада постiјао Бан од Цимериа /Rex insignarum / King of Arms, мислим да је по среди грешка. Под условом, да ниiе постојала област Тимориа у Босни / Славониiи - Тимориа  ie област одн. долина/жупа Томорица/Томорница/Tomorizza/Tomornizza/Tomoriza/Timoriza са брдом Томором поред Берата/Београда коiа је по расположивоi литератури била стратешки важна и често мењала господаре као нпр. Хамза и Скендербега Кастриоту, Арианите и Музакиiе. Ако iе Тома Прељубовић од 1366 до 1384. године из оближње Iањине владао као епирски деспот, велика iе вероватноћа, да iе и Станислав Рупчић 1340. год., био томорички бан у овом iужносрбском пределу. Лично мислим да негде (осим код Лукаревића) постоiи писан доказ ове твдње, коiи iе нама за сада недоступан.

Такво је и моје мишљење. Лукаревић је имао неки извор којим се послужио и кога није имао интереса да фалсификује. Да ли је сам извор био фалсификат, то је питање о ком се може расправљати. Иларион Руварац је мишљења да тај Лукарићев Станислав Рупчић стоји у некој свези са Омучевићима, који су у XVI. и XVII. веку склапали родословија, ковали повеље српских царева и босанских бана, па може бити и скрпили неки живот цара Стефана. И из таквог живота црпао је неке вести Кукаревић о походу цара Стефана на Босну (в. О кнезу Лазару, расправља И. Руварац, Стражилово, 1887, стр. 139).

Кад се уобзире само ови подаци које смо овде постављали, можемо извести закључак да извесни Рупчићи постоје у Хуму у релевантно време, време за које се везује поп Станислав Рупчић у Родословљу Босанскога алити Сербскога владанија. Битна разлика постоји између Лукаревићевог навода титуле и Охмучевићевог навода у Родословљу, јер у Родословљу се наводи бан од цимерја јасно стављајући до знања да је реч о титули Rex insignarum, док код Лукаревића који пише можда десетак година после настанка Родословља, спомиње се Станислав Рупчић као Ban di Timorie, и као аутор поменутог дела животописа цара Стефана Немањића.

Дон Педро Охмучевић да је којим случајем „скрпио“ то дело, не би име Станислава Рупчића користио са погрешном титулацијом, као што не верујем ни да би титулу бана од цимерја превео на латински у српском изговору, кад је већ у Родословљу већ користио латинински термин Rex insignarum.

Тако да је неки бан од Тиморја вероватно постојао, али питање је где се то Тиморје тачно налази, тј. о ком се Тиморју у конкретном примеру тачно ради. Налаз Роубчевића код Призрена би могао да буде ваљан траг ка одговору на то питање. Али то нам је тренутно и једини траг.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #122 послато: март 13, 2016, 11:23:25 поподне »
Као и у увек до сада - свака част на експертизи Amicus-e :)

Од свих наведених Рубчића, мени iе наiинтригантниiи кнез етинске краiине Константин Рубчић и његовог син Нелипча Рубчић

зашто? Зато што носи необично лично име (Константин) за тадашњу Босну/Далмацију/Херцеговину - цар Константин до данашњег дана није канонизован од стране римске Цркве и зато предпостављам да iе био православан и да му iе порекло од "маћедонских странах".


Цитат
Тако да је неки бан од Тиморја вероватно постојао, али питање је где се то Тиморје тачно налази, тј. о ком се Тиморју у конкретном примеру тачно ради. Налаз Роубчевића код Призрена би могао да буде ваљан траг ка одговору на то питање. Али то нам је тренутно и једини траг.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #123 послато: март 14, 2016, 04:34:44 поподне »
Као и у увек до сада - свака част на експертизи Amicus-e :)

Од свих наведених Рубчића, мени iе наiинтригантниiи кнез етинске краiине Константин Рубчић и његовог син Нелипча Рубчић

зашто? Зато што носи необично лично име (Константин) за тадашњу Босну/Далмацију/Херцеговину - цар Константин до данашњег дана није канонизован од стране римске Цркве и зато предпостављам да iе био православан и да му iе порекло од "маћедонских странах".

Ништа Сол, само покушавамо да разумемо ствар, а и другима да приближимо овај проблем. :)

Руварац је у праву око једног, а то је да дело Станислава Рупчића спомиње само Јаков Лукаревић (1602), и после њега том делу се губи сваки траг, а само дело ако је аутентично, датирало би вероватно бар с краја XIV века. Није искључено да је та Вита, како каже Руварац, можда инспирисала и Охмучевића, да одатле узме име бана од Тиморја, и припише му звање бана од цимерја, а све уклопи у своје Родословље Босанскога и Сербскога владанија, које опет није само пука фикција, већ зборник са „помношћу и пажњом“ сабран и нацртан.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #124 послато: март 28, 2016, 11:00:05 поподне »
У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена.[/b]

Нађох још један топоним са кореном роубь, Роубьчь потокь, село које се у Милутиновој повељи Хиландару помиње уз Книну и Книнац и лежало је негде у поречју Клине (MS 59, уп. Пешикан 1981: 56). То сам нашао код Александра Ломе у његовој заиста изврсној Топонимији Бањске хрисовуље. Занимљиво погледати шта Лома каже и о етимологији самог топонима, али пошто не могу да копирам исправно тескт из рада, погледајте објашење у самом раду. (в. Наведено дело, Београд, 2013, стр. 107, 215)


Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #125 послато: март 30, 2016, 12:37:46 поподне »
Да ли има још Жудовића у Пиви (и шире)? По Св. Томићу су староседеоци, Св. Јован, а Обрен Благојевић их уопште не наводи.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #126 послато: април 02, 2016, 08:48:06 поподне »
Занимљив податак, да су се Мамуле раније презивале Бањанин


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #127 послато: април 07, 2016, 11:15:48 пре подне »
стигао је и исход Руђића који сам дуго чекао:

Гломазић, Доње Рудинице, Пива, Св. Никола



Н1а П189.2

Потврђено је усмено предање о заједничком пореклу Руђића и Браниловића!!!


Обрен Благојевић - Пива:

Цитат
Гломазићи. То је породица од око десетак кућа. Живе у Доњим Рудиницама, као старосједиоци од стабла Руђића. Славили су Никољдан. Од њих је био поп Тома и још 8 попова и три калуђера, од којих је у сјећању највише остао Поликарпа. Одсељавали су се и у Босну, камо је око 1840. године отишао Крсто Гломазић. Има их и на Дубровску и у Новаковићима, гдје се крајем прошлог вијека одселила по једна кућа Гломазића из Рудиница.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #128 послато: април 07, 2016, 02:25:03 поподне »
стигао је и исход Руђића који сам дуго чекао:

Гломазић, Доње Рудинице, Пива, Св. Никола



Н1а П189.2

Потврђено је усмено предање о заједничком пореклу Руђића и Браниловића!!!


Обрен Благојевић - Пива:

Честитке, Пивљани! :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #129 послато: април 07, 2016, 03:12:28 поподне »
Видим да се ситуација око Пивљана и N1a разбистрава.

Сад сам баш прочитао за Руђиће и видим да Гаговићи који су од Руђића, помињу свој долазак из Метохије у Бањане, па затим у Пиву. Слично говоре и родови у Бањанима који су N1a. Можда би та веза са Метохијом могла да објасни и појаву Шаљића N1a.

У сваком случају, свака част Ђорђи на труду око ангажмана.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #130 послато: април 07, 2016, 08:40:07 поподне »
Đorđo - честитам на преданости и упорности!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #131 послато: април 22, 2016, 10:32:11 поподне »
Да ли неко зна славу Карапетровића (Лакташи/Бања Лука)? Тврде да потичу од воiводске куће Петровића-Бањаских.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #132 послато: април 22, 2016, 11:27:07 поподне »
Да ли неко зна славу Карапетровића (Лакташи/Бања Лука)? Тврде да потичу од воiводске куће Петровића-Бањаских.

Карапетровића има у селу Турјаку, Градишка, Република Српска. Крсна слава им је Јовандан. Спомињу се у чланку о пореклу презимена парохије Турјачке. То је релативно близу Бањој Луци, а с обзриом на релативно ретко презиме, вероватно се ради о истим Карапетровићима.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #133 послато: април 23, 2016, 06:00:25 пре подне »
Хвала Amicus-е на вредноi информациiи!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #134 послато: мај 08, 2016, 08:50:18 поподне »
Бањани - село у Скопској Црној Гори. Спомиње се у хрисовуљи краља Милутина од год. 1309. — 1310.

" Ми смо напријед навели неколико примјера за етничку заједницу Херцеговаца и становника Скопске Црне Горе. Томе ћемо додати још нешто што се односи на херцеговачке Бањане. У Скопској Црној Гори кажу тупањ мјесто бубањ. У херцеговачким Бањанима имају села Горњи и Доњи Тупањ. У Гор. Тупању се једно поље зове Оливерово Поље. Име Оливер је Србима дошло преко балканских Латина у 13. вијеку. Један велики властелин цара Душана се звао Оливер. Отуда из Старе Србнје пренесено је име у крајеве данашње Херцеговине. Један савременик војводе Сандаља звао се Покрајац Оливеровић." 

"Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни", Владислав Скарић, 1918.

Небојша, погледао сам овај хаплотип из рада, који је М205 и он заиста јесте Годијељски и то у мјери да са осталим Годијељима дијели заједничког претка у посљедњих хиљаду година, а са некима рекао бих и скорије. Са Чирком и Јурчевићем има само 2 маркера разлике на упоредивих 32.

Та веза са Грком је дакле из новијег периода. Узимајући у обзир значајно присуство Годијељског хаплотипа у Бугарској, као и да у Фокеји поред овог М205, постоји и Грк који је И2а Динарик Сјевер, много ми је логичније да је овај годијељски хаплотип посљедица словенског уплива у грчку популацију него обрнуто.

Постоји наравно и друга могућност, а то је да је су у  средњем вијеку потомци неког Грка који је био М205, словенизовани и да су као такви ушли у српски односно бугарски етнички корпус. Међутим у том случају очекивао бих много више присутне М205 код Грка, у Годијељима блиским варијантама.

Да је овај тестирани у Фокеји Турчин, не бих се размишљао наравно, претпоставио бих да се ради о потурченом припаднику нашег народа , али с обзиром да је Грк, ствар се компликује.

Можда су Годијељи потомци деспота Јована Оливера Грчиновог :)

Можда је легендарни бан Русен идентичан са сином деспота Јована Оливера.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #135 послато: мај 08, 2016, 09:55:03 поподне »
Можда је легендарни бан Русен идентичан са сином деспота Јована Оливера.

Занимљиво. Некако би логичније било да буде I2a или N1a. Проблем је што хаплогрупе N1a нема у тим источним крајевима.

Ово што Синиша каже за Оливера звучи занимљиво, али би у том случају Годијељи били стари око 600 година, што није случај. :)

Интересантно је свакако то што је хаплогрупа J2b1 изгледа присутна у околини Ћустендила. Да ствар буде компликованија, међу Годијељима постоји и презиме Дејановић. :)

Проблем је што је овај Дејановић (Св. Јован) из Босанске Крајине, па се тешко може тек тако повезати са југом (иако су неки аутори алудирали на ту везу). Дејановићи у Прусце долазе или из Лике или из околине Дрвара. У овим крајевима има Дејановића Јовањштака, а занимљиво је да су ови из Дрвара забележени као Дејанци.

Искрено, нисам код Крајишника наилазио на таква презимена, родовска имена и сл. Таква "презимена" се више срећу на југу и истоку Србије.

Надам се да ће ово тестирање Херцеговаца размрсити и ту причу око Бањана, тј. видеће се вероватно да ли је било миграција са југа и у којој мери.

 

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #136 послато: мај 08, 2016, 10:19:55 поподне »
Занимљиво. Некако би логичније било да буде I2a или N1a. Проблем је што хаплогрупе N1a нема у тим источним крајевима.

Ово што Синиша каже за Оливера звучи занимљиво, али би у том случају Годијељи били стари око 600 година, што није случај. :)

Интересантно је свакако то што је хаплогрупа J2b1 изгледа присутна у околини Ћустендила. Да ствар буде компликованија, међу Годијељима постоји и презиме Дејановић. :)

Проблем је што је овај Дејановић (Св. Јован) из Босанске Крајине, па се тешко може тек тако повезати са југом (иако су неки аутори алудирали на ту везу). Дејановићи у Прусце долазе или из Лике или из околине Дрвара. У овим крајевима има Дејановића Јовањштака, а занимљиво је да су ови из Дрвара забележени као Дејанци.

Искрено, нисам код Крајишника наилазио на таква презимена, родовска имена и сл. Таква "презимена" се више срећу на југу и истоку Србије.

Надам се да ће ово тестирање Херцеговаца размрсити и ту причу око Бањана, тј. видеће се вероватно да ли је било миграција са југа и у којој мери.

Пошто си споменуо Дејановиће тј. презиме које вуче на југ, сетих се да је у Бањанима (1422.г) постојао и катун Драгаша

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #137 послато: мај 09, 2016, 08:18:37 пре подне »
Пошто си споменуо Дејановиће тј. презиме које вуче на југ, сетих се да је у Бањанима (1422.г) постојао и катун Драгаша

Сећам се овога. Читао сам раније и дискусије на ту тему, тј. да ли се може направити паралела са Драгашима. Мислим да се неки Драгаши из тог краја везују за Риђане, па бих опет типовао на хаплогрупу I2a.

Оно што могу дефинитивно да искључим када је наша хаплогрупа у питању, јесте долазак једног човека у Херцеговину у 14. веку. У том случају већина Крајишника J2b1 би имала претка пре 500-600 година.

Овако, ми имамо ситуацију где је та крајишка група релативно стара (700-1100). Ово може да значи да поменути родови имају већу старину на простору Старе Херцеговине, или да у то време (14., 15. век) долази више "разрођених" породица које припадају истој хаплогрупи.

Прва опција за сада звучи реалније. Видећемо кад стигне Херцеговина. :)

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #138 послато: мај 09, 2016, 09:35:21 пре подне »
Сећам се овога. Читао сам раније и дискусије на ту тему, тј. да ли се може направити паралела са Драгашима. Мислим да се неки Драгаши из тог краја везују за Риђане, па бих опет типовао на хаплогрупу I2a.

Оно што могу дефинитивно да искључим када је наша хаплогрупа у питању, јесте долазак једног човека у Херцеговину у 14. веку. У том случају већина Крајишника J2b1 би имала претка пре 500-600 година.

Овако, ми имамо ситуацију где је та крајишка група релативно стара (700-1100). Ово може да значи да поменути родови имају већу старину на простору Старе Херцеговине, или да у то време (14., 15. век) долази више "разрођених" породица које припадају истој хаплогрупи.

Прва опција за сада звучи реалније. Видећемо кад стигне Херцеговина. :)

Занимљиво је помињање Новака Русеновића 1398. год. (савршено би могао да буде син бана Русена и уник деспота Јована Оливера)

Зборник за историју Босне и Херцеговине, Академија, 1997


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #139 послато: мај 20, 2016, 04:15:16 поподне »
Нађох ових дана нешто података о Бањанима који су досељавани на простор Маглаја током XV и XVI века.

Цитат
Poslije propasti te 'kraljevine' ova oblast postaje isturena vojna krajina. Gradovi: Doboj, Tešanj i Maglaj dobivaju na strateškoj važnosti, teu njih Osmanlije naseljavaju brojnije posade graničara, martolosa, azapa, mustahfiza, farisa i drugih graničarskih odreda. oni ovu oblast obrambeno pojačavaju i doseljavanjem brojnijih skupina vlaha-stočara, čije su usluge, koje su činili Osmanlijama u pograničnim oblastima, već poznate. Dok su 1485. godine popisani carski i sandžakbegovi vlasi u Mag1aju(122
domaćinstva) i u Žepču (48 domaćinstava), dotle su oni 1489. godine u ovom području spominju u većem broju. U varoši Maglaja ostaju i dalje carski vlasi, dok samu mag1ajsku nahiju naseljavaju brojnije skupine vlaha, ukupno 850 domaćinstava, podijeljenih na 29 džemata s knezovima na čelu, koje su pripadale hasu bosanskog sandžakbega. Za njih se u izvoru kaže da su to "vlasi koji su došli sa strane". Od tih, 13 džemata bili su vlasi Banjani iz Rndina u istočnoj Hercegovini, istočno od Bileće. Oni, dakle, iz poriječja Pive prodiru uz Drinu i Krivaju te su u ovom području bili naseljeni u toj mjeri da je prije 1489. bio donesen i poseban zakon koji je regulirao dužnosti i povlastice mag1ajskih vlaha. Prije te godine vlasi prelaze i na lijevu stranu Bosne, u porječje Usore, pa su tada evidentni ne samo u području tešanjske tvrđave nego su carski vlasi bili naseljeni iu selu Papratnici, zapadno od Žepča, kao i u gornjoj Usori, u selu Komušini. Ostalo stanovništvo u ovojkrajini, osim vlaha, u оvim izvorima se i ne spominje. Porezi zemljoradničkog rajinskog stanovništva, ukoliko su djelomično i mogli biti ubirani, davani su, svakako, ujeftin zakup (mukata)."

Цитат
Etničke promjene su se prvo zbile oko utvrđenih gradova i na putnim pravcima. Martolozi su brojno predstavljali značajan dio posada tih tvrđava. U opustjela i narodom prorjeđena podruga oko tih tvrđava doseljava se pastirsko stanovništvo iz Hercegovine, Crne Gore i zapadne Srbije, koje osmanski izvori nazivaju vlasima. Ti vlasi su u graničnim oblastima obavljali Izvjesne službe i time utvrđivali tursku vlast, tako da su u porezima bili povlašteni, plaćali su tzv. filuriju. U turskom popisu iz 1476/7. godine bilo je evidentno da se "stanovništvo sa strane" doseljava oko tvrđava Zvornika, Teočaka i Maglaja te i odakle se koji rodovi doseljavaju. Tako su se vlasi Banjani iz Hercegovine (sjeverno od Bileće) doselili u maglajsko, a njihovi susjedi Rudinjani u teočačko područje.

Цитат
Zna se da su vlasi Banjani nastanjivali područja u Hercegovini sjeveroistočno od Bileće. Ovoje bio samo jedan dio Banjana koji su se uputili prema Maglaju. oni su i dalje jednim dijelom ostali u svojoj staroj zemlji. Iako se ne zna za ime druge polovine maglajskih vlaha, vjerojatno je da su i oni došli s iste strane, jer ćemo susjede Banjana u njihovoj staroj zemlji, vlahe Rudinjane, pronaći u području Teočaka. Tostanovništvo bilo je pravoslavne vjeroispovjedi ne samo po tome iz kojeg kraja dolazilo nego je najlječitiji dokaz što su među njima postojali popovi. Prva njihova skupina imalaje popa Vilaka, a druga popa Vlaha, koji su mogli biti samo pravoslavni svjetovni popovi. O tome kazuje i činjenica što su oni u oba slučaja imali familije. Spomen popa ostaje kao jedini dokaz da za jedno stanovništvo u najranijem razdoblju kažemo da je pravoslavne religije, dok još nema spomena crkvama i manastirima, osim onih hramova za koje se znalo da su bili katolički. Zaista se malo kada među osam stotina vlaških domaćinstava u maglajskoj nahiji spominju samo dva popa.

Цитат
Budući da su sandžakbegovi vlasi u maglajskom područja do 1489. godine bili brojno znatno povećani, o kojimaje u popisu iz te godine donesen i navedeni zakon maglajskih vlaha, uporedili smo popis vlaha oblasti Pavlovića s popisom vlaha u maglajskoj nahiji. I, bilo je pravo iznenadenje. Svi su oni iz oblasti Pavlovića prešli ~ maglajsko područje i tu istovjetno popisani kao i ranije, tj. isto celno osoblje iisti broj džemata. Stoviše, tu je zapisan i osobito važan podatak o konkretnoj ubikaciji tih vlaha, tj. da su to vlasi po imenu Banjani. Vrlo su male promjene nastale. Takođe glavarstvo knežine naslijedio u međuvremenu sin bivšeg kneza, Nole, sin kneza Sajka, a i dva primićura su sada druga lica. I broj ukupnih domaćinstava je skoro isti, tj. 367 domaćinstava s 128 pratećih članova. Međutim, ovdje su sadržani ipoimenični podaci o bjeguncima. Naime, iz pet džemata u međuvremenu pobjeglo je bilo 31 domaćinstvo s dva prateća člana. Ako bi spomenutom broju pridodali bjegunce izlazilo bi 398 domaćinstava s 130pratećih članova, što bi odgovaralo ranijem broju domaćinstava.

Цитат
Drugu skupinu činilo je 15 džemata, a ukupan broj domaćinstava iznosio je 349, s još 52 prateća člana. I ovdje su zabilježeni bjegunci - iz 6 džemata biloje pobjeglo ukupno 51 domaćinstvo. Zabilježenasu i dva popa: pop Vilak i Dragić, sin popa, dok je među Banjanima zabilježen pop Vlah.

Цитат
Treću skupinu činili su vlasi Banjani, o kojima je govoreno. Prema tome, ukupan broj maglajskih vlaha koji su spadali u has bosanskog sandžakbega iznosio je cca 900 domaćinstava, računajući tu i ona domaćinstva za koja je zabilježeno da su pobjegli. Za sve njih je u početku naznačeno da su došli sa strane.

Цитат
Prema tome, ako je jedna polovina sandžakbegovih vlaha (cca 400 domaćinstava) prestaoljala vlahe Banjane (dakle, iz okoline današnje Bileće) , onda je sasvim vjerovatno da su i ostali došli iz Hercegovine, budućije za ukupan broj maglajskih vlaha, od cca 900 domaćinstava u popisu zabilježeno: došli sa strane. Jer, zna se da su njihovi susjedi u starim staništima, vlasi Rudinjani (također od Bileće) naselili okolinu Teočaka. Istodobno, izlazi daje oblast Pavlovića, gdje su Banjani prilikom popisa zatečeni, predstavljala za njih samo privremeno stanište na njihovom putu dalje na sjever.

Цитат
b) Sandžak-begovi vlasi
Do ovog vremena ti su se vlasi prostorno bilijako proširili, naseliavajući, kako je rečeno, četiri nahije: Maglaj, Ozren, Trebetin i Usora.

To su:

varoš Maglaj - 38 domaćinstva s 16 pratećih članova (od toga 7 domaćinstava s 4prateća, muslimani);

nahija Maglaj - 11 džemata (od 10 - 25 kuća); na čelu prvog džemata vojvoda Vukosav, ukupno 227 domaćinstava s 68 pratećih (7s 1 pratećim, muslimani);

nahija Ozren (sjeverni dio bivše maglajske nahije, s desne strane rijeke Bosne) - također 11 džemata (4 - 5 domaćinstava), na čelu knez Radoman, ukupno 86 domaćinstava s 18 pratećih (8, muslimani).

Ovi ozrenski vlasi, očito, predstavljaju dijelove vlaha Banjana. To se vidi otuda štoje 1485. dok su Banjanijoš bili u zemlji Pavlovića, njihov starješina bio knez Šajko, a 1489, kad su stigli u Maglaj, knez imje Nole, sin Sajka. Godine 1516., pak uozrenskoj nahijijedan od džemata je bio džemat Njegovana, sina Sajkova, očito sin ranijeg maglajskog starješine kneza Sajka iz Banjana.

Наведени цитати преузети су из књиге Maglaj na tragovima prošlosti.