Iа се потпуно слажем са Лукаревићевом титулациiом Станислава Рупчића. Лично неверуiем да iе икада постiјао Бан од Цимериа /Rex insignarum / King of Arms, мислим да је по среди грешка. Под условом, да ниiе постојала област Тимориа у Босни / Славониiи - Тимориа ie област одн. долина/жупа Томорица/Томорница/Tomorizza/Tomornizza/Tomoriza/Timoriza са брдом Томором поред Берата/Београда коiа је по расположивоi литератури била стратешки важна и често мењала господаре као нпр. Хамза и Скендербега Кастриоту, Арианите и Музакиiе. Ако iе Тома Прељубовић од 1366 до 1384. године из оближње Iањине владао као епирски деспот, велика iе вероватноћа, да iе и Станислав Рупчић 1340. год., био томорички бан у овом iужносрбском пределу. Лично мислим да негде (осим код Лукаревића) постоiи писан доказ ове твдње, коiи iе нама за сада недоступан.
Такво је и моје мишљење. Лукаревић је имао неки извор којим се послужио и кога није имао интереса да фалсификује. Да ли је сам извор био фалсификат, то је питање о ком се може расправљати. Иларион Руварац је мишљења
да тај Лукарићев Станислав Рупчић стоји у некој свези са Омучевићима, који су у XVI. и XVII. веку склапали родословија, ковали повеље српских царева и босанских бана, па може бити и скрпили неки живот цара Стефана. И из таквог живота црпао је неке вести Кукаревић о походу цара Стефана на Босну (в.
О кнезу Лазару, расправља И. Руварац, Стражилово, 1887, стр. 139).
Кад се уобзире само ови подаци које смо овде постављали, можемо извести закључак да извесни Рупчићи постоје у Хуму у релевантно време, време за које се везује поп Станислав Рупчић у
Родословљу Босанскога алити Сербскога владанија. Битна разлика постоји између Лукаревићевог навода титуле и Охмучевићевог навода у Родословљу, јер у Родословљу се наводи
бан од цимерја јасно стављајући до знања да је реч о титули Rex insignarum, док код Лукаревића који пише можда десетак година после настанка Родословља, спомиње се Станислав Рупчић као
Ban di Timorie, и као аутор поменутог дела животописа цара Стефана Немањића.
Дон Педро Охмучевић да је којим случајем
„скрпио“ то дело, не би име Станислава Рупчића користио са погрешном титулацијом, као што не верујем ни да би титулу
бана од цимерја превео на латински у српском изговору, кад је већ у Родословљу већ користио латинински термин
Rex insignarum.
Тако да је неки бан од Тиморја вероватно постојао, али питање је где се то Тиморје тачно налази, тј. о ком се Тиморју у конкретном примеру тачно ради. Налаз Роубчевића код Призрена би могао да буде ваљан траг ка одговору на то питање. Али то нам је тренутно и једини траг.