Ima jedan zanimljiv podatak glede etnogeneze i razvoja Kuča koji je prilično teško objasniti. U Kučima je broj kuća između deftera iz 1485. i deftera 1497. skočio sa 258 na 388. To je porast od 50% u samo 12 godina. Ovo se ne može objasniti prirodnim priraštajem, diobom zadruga, a ni proširenjem plemenske teritorije. Đurđev o tom ovako zbori:
Selo Broćine i Barzanji imaju gotovo sve staroalbanske oblike s par izuzetaka. Selo Radunje ima očito starosrpski imenoslov, a uz to je i jedino kučko selo u kom ima muslimana. Bankaći su doslijedno staroalbanski dok je selo koje Pulaha čita Stani a Đurđev kaže da ne može pouzdano pročitati opet starosrpsko.
Предухитрио си ме, јер сам се управо хтио дотаћи тог питања.
Можемо упоредити демографска кретања на основу ових дефтера. Заиста је несумњиво у периоду од само 12 година дошло до значајног досељавања на простор Куча.
Али каква је била ситуација појединачно?
Село Бутидоси 1485 има 11 кућа - 1497. 32 куће повећање од 190 %
Банкећи 1485. 11 - 1497. 29 - 164 %
Лазорци 1485. 5 - 1497. 30 - 500 %
Брокина 1485. 12 - 1497. 24 - 100 %
Коћи , не постоје 1485 ? - 1497. 31 кућа
Оно што је компликованије јесте ситуација око села Пантаљеш (1485. 110 кућа),
1. Је ли "Бањовић" из 1497. нови катун? Ја кажем да није. Обзиром на недостатак дијакритичких тачака (које се мислим у том дефтеру јављају ту и тамо), једна од опција за читање "Панта" јесте и "Банја", према томе чини се да је овај "Бањовић" природни наставак "Панте" из Пантаљеша. Мислим да у прилог имену Панта насупрот "Бања" говори јављање личног имена Панта/Панто у пописима гдје нема оваквог амбигуитета.
2. Катун Љешовић из 1497. или наставак другог дијела имена или, руководећи се предањем Куча о Љешу сину Панте можда је то извор, у сваком случају чини се да је и катун Љешовића насљедник Пантаљеша.
3. катун Петровића, можда Петар син Панте по предању.
4. Катун Павловића, исто вјероватно наставак села Пантаљеша
Дакле ова четири на која се подијелио Пантаљеш имају 1497. 190 кућа. опет повећање од 67 %.
Нова села 1497. су и Лопари са 9 кућа и Коћи са 31. За Лопаре ми је позната албанска етимологија.
Међутим као што си напоменуо јављају се у Кучима 1455. и два села са изразито доминантном словенском антропонимијом.
Радан са 55 кућа , 1497. 43 куће
Стани (може се читати и Спани, Шпани, Стаји) 24 куће, не постоји 1497.
Код њих је дакле тенденција супротна, Радан постоји али биљежи пад од 22 %. Док Стани нестају.
Имамо и дефтер из 1570. који међутим показује тенденцију значајног опадања становништва у Кучима, са 388 куча 1497, тај број 1570. пада на само 194.
Појединачно, нема села Бутидоси ни Бањевићи (Панта). Село Коћи такођер нестаје, међутим поново се јавља село Барзање којег има 1485. али нема 1497. Обзиром да су Коћи село које постоји и у новије доба, можда се овдје може говорити о "флуидним" селима која постоје или не постоје тиме што се неке сточарске групе доселе или одселе из њих, с тим да топоним остаје.
"старословенско" село Радан успјева преживјети и 1570. (25 кућа). Банкећи су за то доба робусни (27 кућа што је само 2 куће мање него 1497.) Исто и Лазорци успијевају задржати ниво са 26 кућа (30 1497.), Брокине такођер чак пораст 25 кућа (24).
Пад долази до изражаја осим у Радану код села "насљедника" Пантаљеша, Павловићи 35 (60), Петровићи 25 (54), Љешевићи 25 (37), а Бањевићи (Панта) нестају 1570.
Ту си Лопаре и Барзање који су мали 1570.
Уз ова села 1570. постоје као кучка насеља и Вједуше са 14 кућа и Висалиће (нема броја) који су плаћали порез на овце.
Problem je što koliko ja shvaćam, dosadašnji genetski rezultati ne pokazuju da postoje dva sloja, pa čak ni da je došlo do ikakvog doseljavanja 1490-ih.
Не баш обзиром на неке родове R1a-M458 који су по предању "из Куча". Мислим да ти родови могли представљати изразито старосрпска села Радан, и Стани. Она биљеже континуиран пад од 1485. до 1570. али као што рекох село Радан/Радона успијева опстати.
Антропонимија је доминантно словенска. 1485. у селу Стани од 36 имена, само су 2 албанска, код Радуна/Радана од 94 имена (рачунам и имена очева), 2-3 албанска.
За поређење, Лазорци од 8 имена 4 албанска. Десет пута мањи узорак са више албанске антропонимије.
Село Барзање 1485. од 41 имена, најмање 18 су албанска.
Село Брокина од 19 имена, најмање 11 су албанска (а број је вјероватно већи од 11 због календарских која су била чешћа код Албанаца нпр. Марин или Андрија).
Банкећ од 21 имена, најмање 10 албанских.
Попис из 1497 је сумарни па нажалост нема могућности анализе антропонимије. Попис из 1570. је исто мислим сумарни, али постоји опширни Скадарског санџака мало касније око 1580. то би било занимљиво видјети, како се развијала ситуација.
Што се тиче села Пантаљеш, ту је анализа сложенија јер је много веће, али занимљиво ту су Ђон и Љуља синови Лопара, мислим да су они вјероватно основали 1497. ово мало село Лопаре које се успијева одржати на истом нивоу и 1570.
Наравно постоји и старије приисуство кучког елемента од тог великог вала досељавања 1485-1497. Можда су предводници ту још од времена Петра Куча (за које знамо да је на овом ппростору у то доба родовско име), као и припадника рода Бутидоса из истог катуна. Ако бисмо увезали то са кучком традицијом досељењу Грче преко Барзања из предјела села Кучи, гдје се спомиње и неки Ненад 1416. у , чини се као да је постојао неки континуирани прилив према територији данашњих Куча. Кучи као племе су већ образовани 1455. што знамо по оном документу, а обзиром да 1485. није био жив, а тада вјероватно јесте, и обзиром на име села, чини се вјероватним да је управо Панта (син Љеша ?) био вођа Куча 1455.