Аутор Тема: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048  (Прочитано 12794 пута)

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #100 послато: децембар 06, 2019, 11:31:23 поподне »
и на мађарском је sárkány -> змај

 Да, добро си то запазио. :) У мађарском sárkány је туркијског поријекла. Куманска форма је sazagan, но претпоставља се да мађ. sárkány потиче од огурског језика (аварско-булгарског), *šarakan "змај". Онда се претпоставља да је Шарукан имао огурско име. Друга варијанта која се спомиње је Шари - кан, кан Шарија, народа који је чинио дио Кумана.

 Логично је и да спрски "шарган" има исти коријен обзиром да се такођер односи на рептила.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5141
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #101 послато: децембар 06, 2019, 11:57:32 поподне »
Да, добро си то запазио. :) У мађарском sárkány је туркијског поријекла. Куманска форма је sazagan, но претпоставља се да мађ. sárkány потиче од огурског језика (аварско-булгарског), *šarakan "змај". Онда се претпоставља да је Шарукан имао огурско име. Друга варијанта која се спомиње је Шари - кан, кан Шарија, народа који је чинио дио Кумана.

 Логично је и да спрски "шарган" има исти коријен обзиром да се такођер односи на рептила.

Можда чак и српско "шаран" са тим има везе, с обзиром да по народним легендама код Срба, можда и још неких словенских народа, змај настаје од шарана који је напунио одређени број година (најчешће 40).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #102 послато: децембар 07, 2019, 02:46:12 поподне »
Можда чак и српско "шаран" са тим има везе, с обзиром да по народним легендама код Срба, можда и још неких словенских народа, змај настаје од шарана који је напунио одређени број година (најчешће 40).

 Можда, занимљиво како сам помињао да се ситнија врста шарана у Србији назива "чортан"и код Г.Милановца постоје брдо и поток с тим именом.


 Иначе гледам ову рачуницу за одређивање TMRCA код YFull-а, она узима у обзир само новеле, а не дијељене снипове на неком нивоу, што је у реду ако нема превише SNP-ова, али је проблем ако их има пуно. Што значи ако узмем својих 31 најбољег квалитета, одузмем 13 које дијелим са Демиром (зато су отишли из новел листе јер више нису новел), 18 приватних унсесем у формулу, добијем да је наша грана стара 2804 године. Што значи 18 SNP-ова иду по 155.5 г. по генерацији а 13 SNP-ова на нивоу нове гране би имали мутацију свако 15.4 година што је смијешно а и немогуће. Са већом покривеношћу се јавља проблем већег броја SNP-ова, TMRCA преко 2000 г. са Демиром нема смисла кад видим омјер новела и дијељених.

 Ипак мени у рачуници никад нису рачунали 31 већ само 27 SNP-ова, а сад су то смањили на 25. Тако да изгледа обраћају пажњу на то. И са ових 25 старост по мојој линији износи 3871 г. што је доста преко TMRCA за CTS9320 од 3000 г. Прије мене старост Z17107 је била око 2700-2800.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #103 послато: децембар 25, 2019, 02:26:58 поподне »
 Видим да је издвојена наша грана на YFull-у. Само нема никог у њој.:)
https://www.yfull.com/tree/E-A24066/

 Ова старост је "одређена" по 14 SNP-ова које дијелимо ја и Демир, а ти су ови које сам побројао +ZS73. Како ми је у листи ипак A24066 био први како сам и овдје написао изгледа да ће то бити име гране. Нису рачунати новели мене и Демира овдје. Биће занимљиво видјети колико он има новела, колико се рачуна, а и кад заврши надам се ускоро Ђерфијев BigY колико их он има, и очекујем да не дијели неке од ових 14 обзиром на dys446=11 + dys510=18 комбинацију коју дијелимо Демир и ја.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #104 послато: децембар 27, 2019, 12:38:34 поподне »
Ова старост је "одређена" по 14 SNP-ова које дијелимо ја и Демир, а ти су ови које сам побројао +ZS73.

 Ипак не, сад кад смо обојица у грани, старост је одрђена по 14 мојих новела најбољег квалитета. Дијелимо 14, 12 најбољег квалитета и 2 прихватљивог квалитета. Ја сам имао и 4 прихватљивог квалитета. Дакле рачунају се само новели најбољег квалитета, мислим да сам видио да се рачунају и новели прихватљивог у многим случајевима, очито овдје виде да би резултат био неприхватљив због великог броја мутација ако би се и они рачунали. Ових мојих 14 чини 2200 г., а мојих 26 најбољег квалитета у калкулацији за старост Y30991 даје и сад 4000 г (сви остали имају 3000 и мање). На E-A24066 нивоу 14 је излистано али се 12 рачуна.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #105 послато: јануар 05, 2020, 11:47:18 поподне »
Спомињао сам да је субаша Ахмед држао мезру Споча др. именом Ракон која је припадала манастиру Никољац, и да се сигурно ради о данашњим Ракоњама.
 Је ли „субаша Ахмед“ из 1485. „Ахмед-бег“ из 1468/9? Јесте. У дефтеру смедеревског санџака из 1476. исти Ахмед-бег који је држао и тад нахију Никшиће (као и 1468) је означен „субашом“, а Никољац је одмах тик до његових посједа.

 Војнуци села Чајковине из 1604. нису старинци на том подручју. Велики број војнука држи баштине људи са којима није у вези. Питање одакле су, очигледно из села Брвеница друго име Ричић које је 1526. и 1530. као свој тимар држао кнез Огнан отац кнеза Херака који води војнуке Чајковине (Лопижа) 1604.

 Још двије информације.
1) Ахмед-бег силахтар је прије 1463. био шахинџија на двору султана Мехмеда Фатиха, онда силахтар (вјероватно његов а не Иса-бега Исаковића), а према биљежби код једног његовог сина са почетка 16. вијека он је био капиџибаша односно командант дворске страже на двору султана Мехмеда Фатиха. Он је то постао око 1467. кад више није држао тимар у Качанику.

2) Село Брвеница, друго име Зајечиће није постојало у дефтеру 1485.

 То значи ово: Ахмед-бег је био на врло моћној позицији кад је дошао на Пештер, он је одговарао султану Мехмеду а не било коме другом у цијелом Босанском санџаку. Само је у то доба била једна позиција капиџибаше на двору султана.

 Ова војнучка група из Лопижа која је ту дошла из Зајечића, није старином из зајечића јер то село није ни постојало раније. Значи поријеклом је оданде одакле су други тимарници из те групе: Корутан (Јанча) и Баљен. То значи оно што у правилу и произилази кад у дефтеру сукцесивно иду тимарници неког подручја, дакле племенско-генетску повезаност, а посебно код овако мање заједнице. Кристално је јасно да су војнуци кнеза Огнана били под дирекцијом сина Ахмед-бега Хасана Челебије, а исто важи и за војнуке Корутана и Баљена. Корутан је главна база ове турске породице.

 Ови E-A24066, један предање Раждагиња, а сигурно везе са Крњом Јелом, други "пештер" сигурно веза с Баљеном.
1) Син Ахмед бега имао лични посјед у Раждагињи
2) унук Ахмед-бега имао у тимару Крњу Јелу
3) син Ахмед-бега водио и војнуке Баљена

 Значи логички војнуци Лопижа (са овим Рајкун/Рајкон именом) су E-A24066.

 Ради се о томе да војнучка организација није могла да преживи на источном Пештеру који је био под Призренским санџаком али јесте на западном који је био у босанском. Тако да су се помјерили. Ту упада и аквизиција у Раждагињи, одакле су се ови E-A24066 помјерили од Крње Јеле/Баљена јер је Раждањига била у босанском санџаку а Баљен/Крња Јела у призренском. Сам хасан се такођер помјерио јер је узео земље у сјеничкој нахији у босанском санџкаку Крће, Раждагињу..

 Није исто имати села у тимару и имати приватни посјек дакле чифлук. Ахмед-бег је имао у тимару доста села Лимских Никшића, али једина земља коју је на том простору лично држао су Ракоње.
 Ракоњци, само презиме је локативно су се могли населити у Ракоње само у другој половини 16. в или почетком 17 в. Идеја да се на земљу у личном посједу команданта дворске страже султана Мехмеда и његове породице (зато синови имају титулу Челеби) могу населити било хришћани било муслимани без неке везе са овим родом је лудост. А једини са итекаквом везом са овим родом јесу пештерски E-A24066. Ктитор Паун носи пештерско име за то вријеме. Дакле Ракоњци су дошли са Пештера у Ракоње.

 Потес Крња Јела (Куман) - Точилово (Тоган) - Баљен (Балин). :)

 Без наравно Драговића који је из Бороштице са Пештера мигрирао, а који је нешто даље генетски повезан с Ракоњцима.

 Но обзиром да су се Ракоње звале Споча да је ово друго име изгледа да је била већ нека веза и 1485. да ли су тек са Ахмед-бегом ту проширили утицај (можда тад и узели славу Никољдан) или је прије постојао је тешко рећи.

 Додатни резултати потврђују да је исправна моја поставка о још неким маркерима које имају Ракоњци, њихова не само битност већ и редосљед мутација који сам износио. Маркер 576=18 обзиром да сви ови даљи хаплотипови имају 17 (осим пар ових са својим приватним мутацијама ту), јесте битан
1. dys385b=17
2. GATAH4=11
3. dys576=18
4. dys385a=17


 То су неки само од маркера који су видљиви на PowerPlex сету.

 Ипак, што се тиче рачунања снипова како ми Фљор рече ту улазе они који су у combBED regions били најбољег или прихватљивог квалитета.

 Већ је говорено о вези са власима Барче разних R-Z2705 што је изгледно, овдје постоје много јаче индикације код ових заједница за E-A24066, ове заједнице су биле много мање и аутоматски далеко већа шанса за генетску униформност плус наравно њихове јасне везе са породицом капиџибаше Ахмеда. Практично је немогуће заобићи их.
« Последња измена: јануар 05, 2020, 11:53:51 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #106 послато: јануар 06, 2020, 06:55:42 поподне »
 Заборавих истаћи такођер чињеницу да су Ракоње 1485. манастирска земља, тако да неки сет чињеница:

1) Ракоње земља која припада манастиру Никољац
2) Паун Ракоњац, ктитор Никољца
3) Ракоње земља у посједу капиџибаше Ахмеда
4) Ахмедови синови управљају војнуцима који су врло вјероватно E-A24066.
5) Име Паун пештерско (у то доба)
6) Ракоње, првобитно мезра

 Такођер спомињао сам Синан-бега, Ћехају Румелије који је имао чифлук у истом селу гдје је била база Ахмед-бега: Корутан. И то војнучке њиве, што значи да је и он имао везу са овим војнуцима Ахмед-бега, а био је двапут Зворнички санџакбег. Па овај рођак из Тузланског кантона који јесте сродан Ракоњцима је могао врло лако тад доћи с њим (тај простор је припадао Зворничком а не Босанском санџаку, и ове гране нема код Срба у Босни). И то јесте индикација и да су војнуци из Корутана такођер били E-A24066+!! Јер каснији попис из 1604. у Корутану спомиње пар војнука али њих тада очито више није било у значајном броју и тешко да постоје њихови генетски потомци. Гледајући родове из Јанче (Корутан је данас заселак) то су све скори досељеници, и муслимански и православни родови, и ту сигурно нема потомака било тих војнука било ове породице Ахмед-бега.

 Упада у очи још нешто, 1485. је у селу Тузина на Пештеру било преко 70 војнука пописаних, док 1571. у селу Тузина има мање од 60 домова, рачунајући и новонастало село Мала Тузина. кад се виде имена очева види се да је такођер нарасло село унутар једне генерације за преко 50 % што значи да је у односу на крај 15. в. Тузина имала велики пад становништва. И наравно војнуци нису постојали више као и другдје у Призренском санџаку. Вјероватно сугерише неки одлив на запад, уз вјероватно губитак неких војнука у ратовима.

 Овај кнез Огнан као што сам спомињао је 1530. био на позицији која је мени непозната. Наиме војнучке групе су имале свога старјешину нижег ранга који је био хришћанин - лагатора, и то не све већ само веће групе, док је виши старјешина војнука био черибаша или сераскер и био је увијек муслиман који је предводио све војнуке из једне нахије. Кнез Огнан је био "кнез војнука" што нисам видио другдје и 1530. г. он је био тај који је предводио војнуке из нахије Сјеница, укупно је под њим било 980 војнука нахије Сјеница (могуће још нахија јер је то некако велики број за ову нахију), само 3 муслимана. Било је неких "војвода" који су били "кнезови влаха" односно предводили су више влашких џемата, али то није дио војнучког система. Нема сумње да је Огнан/Огњен дошао до ове позиције због везе са овим моћним родом од Ахмед-бега, а могуће и да је ово "кнез војнука" нека ад-хок титула еквивалент сераскеру, јер је нисам видио другдје.

 Село Зајечиће које му је било тимар је такођер касније настало, а обзиром да је одмах до њега село Крће у коме је још Ахмед-бег имао чифлук, и настанак самог села Зајечиће је онда повезан са помјерањем ових његових војнука на запад.

 Видим да је у Бороштици један сераскер Хизир имао нешто, можда је и то село било некад дио војнучког система. 1485. у нахији Трговиште су војнуци углавном били у селима Тузина, Крња Јела, Буђева, Расно и Жабрен. Сва се практично наслањају једно на друго. 86 г. касније није било војнука у Трговиште нахији али их јесте још увијек било у нахији Сјеница.

 Опет да подвучем породица Ахмед-бега има јасне везе са овом војнучком заједницом коју сам спомињао, било је њих још и то још већих попут војнука из Дубнице са којима овај род нема везе.
« Последња измена: јануар 06, 2020, 07:02:42 поподне Zor »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 150
  • I2-PH908>FT14506>FT41224>Y52621, род Никшића
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #107 послато: јануар 06, 2020, 10:27:06 поподне »
Упада у очи још нешто, 1485. је у селу Тузина на Пештеру било преко 70 војнука пописаних, док 1571. у селу Тузина има мање од 60 домова, рачунајући и новонастало село Мала Тузина. кад се виде имена очева види се да је такођер нарасло село унутар једне генерације за преко 50 % што значи да је у односу на крај 15. в. Тузина имала велики пад становништва. И наравно војнуци нису постојали више као и другдје у Призренском санџаку. Вјероватно сугерише неки одлив на запад, уз вјероватно губитак неких војнука у ратовима.
Не мора да значи да је дошло до губитка становништва. Оваква нелогичност највероватније је била последица преласка на прикупљање дажбина по кући (становници нису више опорезивани појединачно већ одсеком по кући), што је утицало на укрупњавање домаћинстава и стварања породичних задруга у већини нахија из тог периода (такви примери се могу пронаћи у селима нахија Моравица, Барче, Бобољ, Остатија које ових дана истражујем, у пописима из друге половине 16. века), чиме је смањиван број пореских обвезника али не и укупан број житеља. Постоји и могућност да због неких специфичности у попису хаса за село Тузине нека лица нису била убележена ако су поседовала само окућнице, које тада можда нису биле предмет опорезивања.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #108 послато: јануар 21, 2020, 10:13:40 поподне »
 Мислио да ће нови BigY од ове гране бити готов но морао је слати узорак поново Ђерфи јер га је први пут слао прије више од 10 година, а то очито није довољно добро за BigY700.

 Демиру је готова анализа но његови новели се не рачунају још увијек.

 Да обратим пажњу на неке гране
1) YF16494 Синетар је етнички Русин поријеклом. Предак рођен у селу Мала́ Бийгань. А ако је то иста особа коју сам нашао на том подручју почетком 20. в. имала је и патронимик -ич. Генерално ово је русинско презиме и нађе се доста носилаца са словенским именима.

 Имају нека објашњења.
Фамилия Синетар ведет свое начало от прозвища Синетар. Прозвище Синетар происходит от слова «синета», которое в переводе с украинского означает «темный лес». Вероятно, что предок получил такое прозвище по причине своей профессиональной деятельности. Скорее всего, он работал лесорубом или лесничим.
 
 Мени се чини изгледном да има везе са рум. sinețar, застарјели назив за оружара, али могуће и за припадника формација наоружаних са sineáță-ом, примитивном пушком са кременом. Вјероватно 16.-17. в. Ово се презиме не јавља код Румуна, само Русина.

 2) Хаплотип 6 из Лавова, на 17 маркера је врло сличан E-Z17107>BY4467, 2 разлике. Што се тиче V13, он не може бити ништа друго до BY4467, но једна од његових разлика, 390=23 га приближава неким V12 гранама.

А) Е-V12-CTS3346>Y29594>BY15912   
 На Y29594 нивоу 389ii=18 (31) је одређујућа што 6 нема, а испод BY15912 долази до 390=23, но 385 код ове гране је 15-15, 15-16, и ни са једним није на GD ближим од 4.

Б) Е-CTS6667
 dys390=23 је одређујући, но уз то и GATAH4=10 + dys456=16, а 6 одудара на задња два, врло тешко може бити аутоматски CTS6667.

Ц) V12>BY8673
 Јавља се уз 390=23 и 438=11 што 6 нема и немогуће је да овдје спада.

д) E-PF3198
 390=23 један од одређујућих, овдје је највећи проблем врло различит 385: 16-19, 17-19, 17-21 у односу на 15-18.Такођер је и 439=11 одређујући, а 6 има 13.

 Генерално је модал за V12 635=21, а 6 има 23 што дијели са Шчепаком E-Z17107>BY4467, уз још 3 његове специфичне мутације, тако да скоро сигурно је 6 BY4467, а ови V12 кад се добро погледа нису добри кандидати. Наравно у истом узорку из Лвива се јавља гомила других E-CTS9320.

 С њим у Лавову постоје 4 гране E-Z17107, Z38456- у ареалу блиском Липица култури, и њеној насљедници познијој Култури карпатских кургана јужније, и нема нити једне друге V13 или друге гране (која реално може имати везу са тим популацијама) која на том простору има такву разноврсност, а и гране се срећу код Украјинаца, Русина и Кумана из Мађарске. ;)

 Код Z38456>BY4461, ова грана је честа код Гега, Дибри посебно. Но у студији Арбереша се јавља и код Тоска у солидном проценту, 1 од 6. Што значи да њено присуство унутар албанског корпуса предатира Тоске-Геге раздвајање. И нови узорак E-Y161799* је из Пермета.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #109 послато: јануар 24, 2020, 12:31:31 пре подне »
 Изгледа да имамо новог у кластеру. :)

Y-DNA Бошњака Херцеговине:
Е1b
E1b-V13
Вилић (Билећа)

 Знам од раније са 23andme за овај резултат (нисам нешто тражио даље тад кад сам видио да нису Вилићи из Ускопља  :D), по STR је A24066 како чујем а и видим на мапи.

 Спомиње се поријекло од Пљеваља.

 Постоје Вилићи код Билеће, спомиње се да су од Грачанице код Гацка (Дедијер), и стоји да су исти род са Крвавцима. Крвавци према предању су бар близу 400 г. тамо.

 Из Дубровачког архива 1610. (или 1611.):
Радоје Радичев Вилић из Грачанице био је сramaro della caravana који је за једног Дубровчанина у Скопље пренео разног новца у осам врећа и 48 бала сукна.

 Што се тиче Вилића из Пљеваља, оно што сам нашао (Etnologija sjeveroistočne Bosne, Salih Kulenović) је:
Početkom XX vijeka doseljavaju se u Tuzlu i muslimanske porodice. Tada su se doselili Alibalići iz Podgorice, a nešto kasnije Vilići iz Pljevalja.

 Са montenegrina.net
Vilić, iz okoline Pljevalja preselili se u Kablar (Užice); Brajićevi (Gacko), odeseljeni u Malinsko i Strug (Žabljak); Bezuje (Piva)
« Последња измена: јануар 24, 2020, 12:35:15 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 769
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24048
« Одговор #110 послато: јануар 24, 2020, 04:02:46 поподне »
 Ипак постоји село Вилићи јужно од Пљеваља. Могуће да је веза с тим селом.

 Нисам говорио о томе, ја сам запазио једну миграцију/везу у 16. са бродаревско-комаранским крајем села Козник према Пљевљима.

 У дефтеру 1571. се помиње као држалац баштине у Кознику Хератак (Херак ?) Будрак из Бродарева. Будраци су тестирани као PH908 мада имају неки чудан хаплотип. Осим њега држалац баштине је и Данчул син Доброкова. Код ових имена итекако постоји веза са пештерско-комаранским предјелом. Посебно име Добрак/Доброк је чини се тад било често ту и вјероватно се ради о некој популацији код којих је било у оптицају. Слично и Данчул, којег је мада осим на пештерско-комаранском подручју било и другдје (Барче, Бирче итд).

 Занимљиво да Будрак држи баштину у Кознику која се зове Радич Тохор. Поставља се питање етимологије ових имена, Будрак се може довести у везу са ријеком Бодрак на Кирму, а Тохор може са чувашким. А има и варијанта као алетрнатив од Тохол (Ави-Тохол).

 Гледајући ово име Добрак, запазио сам да су људи краља Милутина Добрак и Драгулин били постављени да буду сокалници манастира Св. Ђорђа на Серави код Скопља. Нашао сам овог имена и тамо.

 Но лично име Драгулин је етнички право бугарско. Основа је изгледа румунска са честим бугарским -ин. Било је често у Бугарској, ишло је и заједно са именом Балин.

 Постојало је село Драгулин на ободу Пештера источно од села Корита.

 И село Бороштица одакле је Драговић има бугарску везу. Слично као Раждагиња, и Бороштица/Борощица (жд и шт умјесто ђ и ћ):
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%89%D0%B8%D1%86%D0%B0

 Ту је и ријека Борощица код Тарнова.

 Пештер носи име по селу Пештер, којег данас нема а налазило се између села Карајукића Бунари и Угао. Дакле у непосредној близини Бороштице. Само Пештера је опет бугарски назив за пећину (опет шт - ћ), и има село Пещера у Пернику, Пещера јужно од Пазарџика.

 Јасно је да на том дијелу Пештера постоји концентрација бугароидних топонима, ту се убраја и село Бољаре које опет има паралела по Бугарској.

 Мислим да ово није најзачаније, него што се они сви налазе око планине Жилиндар (1616 м.). Близу је нижи врх Змијина глава. :)

 Што се мене тиче јасна је етимологија, а и овај врх указује на њу: жыландар
 змија у казахском, киргиском, очита разлика у односу на турско yılan, типична кипчак промјена ј - ж.  8) Дакле овај топоним изгледа кипчак/кумански, ово није неки генерички назив, овакве ствари не долазе случајно. Читам да многе пештерске ријеке изгледају као змије, можда тако изгледају са висине, а наравно змија има тамо, како сам чуо и великих.

 Ако је Жилиндар жыландар (понегдје користе и жылындар) а не видим како може бити да није, били су Кумани из Бугарске на Пештеру. А историја каже да јесу баш дошли на ово подручје 1253.

  А наравно пештерски A24066 имају везе са Раждагињом, Борощица, а етимолошки јасно и са поменутим Крња Јела (баштина Куман), Баљен, Бољаре, Драгулин, могуће и Дујке..

 Ко има везу са Бугарском и Куманијом? Карачанак студија показује једног Бугарина, а једини тестирани из Нађкуншага досад је E-A24066 (и при томе је нема код других комерцијално тестираних Мађара). Видјећемо каква ће бити слика са више десетина тестираних, статистички више заступљени први искачу. ;)
« Последња измена: јануар 24, 2020, 04:08:14 поподне Zor »