Ivane pročitao sam tvoj članak, dosta kvalitetno odradjen ali mislim da bi ga trebalo malo dopuniti. Kad kažeš da se Kuči pominju 1455 s ostalim plemenima gornje Zete koji se podredjuju Mletačkoj republici treba pomenuti da je u ugovoru zahtijevano da nad sveštenicima ne bude biskup već zetski mitropolit. Dakle ne može se reći da nema sunje da su Kuči u to vrijeme katolici. Marijan Bolica kaže da su 1614 Kuči Arbanasi del rito romano. Međutim godine 1610 Marin Bici nadbiskup barski i primas Srbije u svom izvještaju Rimu kaže da su Kuči pola katolici a nije imao razlog da uvećava broj pravoslavnih u izvještaju jedino da ga umanji. U pismu fra Benedikta Ursinija iz 1631 kaže se za Kuče i Bratonožiće da govore slovenski ili ilirski jezik. Godine 1643 fra Karlo della Mirandola kaže da je uspio da izmiri pravoslavne Kuče sa rimokatoličkim Hotima. Petar Kuč se pominje u dečanskoj hrisovulji, koga je Stefan Uroš Dečanski poklonio manastiru Dečani dakle već tad je Petar Kuč mogao biti pravoslavan. 1416 u mletačkom popisu Skadra pominje se selo Kuči u dolini Riole blizu Skadra, ali bi trebalo pomenuti da u tom selu žive Đurađ i Lazar Nenada i da se u rodoslovu Mrnjavčića pominje Grča Nenada što bi mogla biti dobra smjernica. Sto se tiče Nikića i Pajovića, moje porodično predanje kaže da je Goga imao sinove Nika, Paja i Nucula a pominje se evenualno Braco. Nuculovići su se odselili u Koće. Da su Nikići i Pajovići dosli u Lazorce krajem 17 vijeka ne bi trebalo biti tačno jer već se početkom 17 vijeka pominju se vojvode Kuča koji su dobili nagrade od Mletačke za učešće u Kandijskom ratu:Ivan Iliković, Miho i Mirčeta Drakulović, Stanko Šogović, Đuka Vuković i Milo Nikić. Nikići pripadaju starokučima ali eventualno doseljavnje iz sela koja su pripala Klimentima je moguće ali ranije. Ako si već pomenuo dnk rodjaka Kuča u Rusiji mogao si pomenuti i ovog iz Poljske i Bugarske. Ovo su samo neki predlozi da bi se imala potpunija slika.
Хвала Видаче на предлозима.
Нисам написао да су Кучи 1455. били католичко племе, већ да су напротив Боличиним тврдњама још од 15. века у племену живели и католици и православци. Међутим, неспорно је да су католици били бројнији крајем 15. века што се јасно види по именима из дефтера, а исто говоре и предања самих Куча. Познато ми је да се у уговору са Млецима захтева да црквену власт има зетски митрополит, већ је у коментарима неко споменуо тај податак, тако да ћу поновити свој одговор и овде. То био захтев који је изгласан на збору племена Горње Зете која је и у то време била већински православна, док су Кучи једно од свега пар племена у Горњој Зети у којима је тада било католика, те свакако нису могли да утичу на вољу више него убедљиве православне већине по том питању.
За Никиће, Пајовиће и Нуцуловиће сам у тексту споменуо сва предања која су доступна у литератури, и нигде се не спомиње да је Гога имао синове Паја и Нуцула. Сами Пајовићи сматрају да су огранак Никића што се јасно види из њиховог родослова који је забележио Јокановић и у коме као најстаријег претка наводе Нику Гогина, док је Нуцул живео након Нике и никако није могао бити његов брат, већ је потомак једног од три Никина брата (Ђелош, Љуљаш и Деда) који су прешли у Коће према предању које су записали и Ровински и Ердељановић. Тако да та прича о тројици браће (Нико, Пајо и Нуцул) извесно није тачна. Такође, ни у једном предању се не спомиње да су Гогини потомци од Старокуча, већ се напротив истиче да су дуго времена неговали пријатељске односе са Климентима што је осталим Кучима често сметало. Према Миљанову, Мило Никић је један од кучких главара који су 1685. године обећали Млецима помоћ у случају да дође до рата са Турском. То је дакле крај 17. века због чега је Ердељановићева процена да се Гога са својим синовима доселио средином 18. века сигурно нетачна. Али то ништа суштински не мења. Гогини преци су се са Старокучима разишли највероватније још у Брштану и Бардањи. Претпостављам да су се Старокучи први иселили одатле у Орахово, док су Гогини преци тамо остали још неко време где их је затекао предак већине Климената који се доселио управо у Брштан. Гогини преци су са његовим синовима највероватније заједно прешли у Селце, да би Гога касније прешао из Селца у Лазорце.