P56, само ћу ово рећи - ви сте светски ултра-мега-гига цар, и Рамбо Амадеус би требао да вам препусти своју круну, дефинитивно. 
Благодарим дете.
Сви смо ми само раби Божији.
Па и тај Антоније Пушић, Которанин. Да је он од Крича (а ко ће га знати), он би сад спевао песму о Кричима и Дробњацима под називом "'Ђе су овце, 'ђе је благо Кричко". О томе како су завршили на суду поводом пресудне битке коју су водили, где Кричи у тужби признају да су "побијеђени" али траже некакав рачун после битке, и то фискални, а после сви заједно, све са адвокатима, завршили на јањетини у блату, и запијевао у свом стилу:
Овако отприлике
Кад закука Крички потомчић (закрича као птичек)
'Ђе су овце,
'Ђе је благо Кричко!? (то понови једно 100 пута)

Одговара њему Дробњачки потомчић (закликта кано соко сиви)
Одува их силан ветар на гори Буковичкој,
но се једва и ми јадни спасисмо!!!
Овце погубисмо и ваше и наше!!!!!
Наших било 'иљаду, ваших стотину!

Ови Кричи јопет:'
'Ђе су овце, 'ђе је благо наше!!?
'Ђе рачун фискални!?
Али нисам Рамбо, шта ћу јадан не био!

Као што видимо све на овоме свету може да се сведе на сарказам и шалу тј. сатиричну комедију.
Ал' има једна моја песма из моје књиге хаику поезије Тајна Времена, под мојим псеудонимом (ни тада, ни сада, нисам тражио славу па да не буде да се рекламирам, кога занима поезија нек ми се јави приватно), издате 2004, Издавачка радионица Свитак, Књижевно друштво Развигор, Пожега (ово само истине ради наводим).
Руку под руку
Ко ништа нема
тај - са Смрти ће својом
тих поћи - с осмехом.
2003.
Иначе ја у мојим песмама користим речи крик и кликтај. Отуда, између осталог, и моје интересовање за етимологију речи крич. Тада када сам их написао нисам ни знао за те Криче (ја сам у младости волео само девојке и Црвену звезду, нисам се занимао за поријекло, а ставрно нисам знао да у Хрватској има тих топонима). А сад видим да је све круг и да је код мене, "јадан не био", проговорило колективно несвесно кроз поезију.
Па у нареченој књизи Тајна Времена има и ових песама
Празнина
Крик /пољем
одјекује/
гаврана.
1995.
...што мојим мре сном
Значење /крика
птице што мојим мре сном/
сам одгонетам.
1985.
Крик птице
Међ' две обале
надвило се Ништа...Крик
птице ... нестанку хрли.
1987.
Кликтај
Кликтај тај
је туге знак.
Умире кос.
1996.
Иначе имамо још и ово да сe крик на норвeшком пишe Скрик.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Krik (то кажу наши "сусјeди").
Krik (norveški: Skrik) je najpoznatija slika norveškog ekspresionista Edvarda Muncha koja prikazuje užasnutu, pomalo demonsku figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Slika bi trebala simbolizirati ljudsku vrstu nadjačanu osjećajem egzistencijalnog straha i tjeskobe.
Завршио бих са речима нашег Блаженопочившег Господина Патријарха Павла
"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља".
Са овим бих сe посeбно захвалио Синиши Јeрковићу. Да нијe започeо ову тeму, Кричи би запали у дубоки заборав. А били су и они раби Божији.
Прeдраг