Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 63055 пута)

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #400 послато: Фебруар 25, 2017, 10:42:48 поподне »
Посебно је занимљив поименични попис Херцеговине настао 1475-1477. године, у коме се помиње и нахија Кричка са пет џемата (стр. 26-29) и скоро 250 породица:
http://www.mediafire.com/file/f80xvbno9i73anx/Hercegovina.pdf

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #401 послато: Фебруар 26, 2017, 03:48:08 пре подне »
Посебно је занимљив поименични попис Херцеговине настао 1475-1477. године, у коме се помиње и нахија Кричка са пет џемата (стр. 26-29) и скоро 250 породица:
http://www.mediafire.com/file/f80xvbno9i73anx/Hercegovina.pdf

Hvala na dobrim postovima.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #402 послато: Фебруар 27, 2017, 08:33:02 поподне »
Стећак на гробу кричког војводе Калоке. Планина Ивица, Дробњак.





Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #403 послато: Фебруар 28, 2017, 12:48:23 поподне »
О врло раном мешању  Крича (Ј) и Дробњака (И), тачније  њиховом орођавању, говори и овај текст Удружења Дурмитораца под називом  О ДРОБЊАКУ И ДРОБЊАЦИМА, које како видимо није могло да спречи пресудну битку око пашњака.

Чак иако тога  у давнијој прошлости није било превише, ја бих рекао тај "расни" микс је заправо затварао круг који се, некада давно у праисторији догодио, када су се раздвојиле И и Ј хаплогрупа. Зато и није зачудно када у данашњим становницима Србије и Црне Горе, Балкана, имамо те колоритне варијетете код многих припадинка истих породица. Посебно ако томе додамо и хаплогрупу E и Р.

http://udruzenjedurmitoraca.org.rs/O%20Drobnjaku%20i%20Drobnjacima.pdf
О ДРОБЊАКУ И ДРОБЊАЦИМА

СУКОБ СА КРИЧИМА

Дио Матаруга су били Кричи, који су задржали дјелове Новопазарског санџаката са варошима Фочом и Пљевљима. У Пљевљима им је било административно сједиште.

На Новљане су гледали као на освајаче и дуго су их избјегавали, настојећи да са њима живе у слози. Према предању, да би се одржао мир, више дробњачких дјевојака се удало за кричке момке, односно кричких дјевојака за дробњачке момке, што је дало краткорочне резултате.

Граница између Крича и Дробњака била је ријека Буковица, на којој су имали заједничка појила.

У Повељи краља Стефана Уроша I , писаној око 1260. године каже да се село Прошћење граничи са Кричком, односно да на Тари живе Кричи.
Како су дробњачки апетити за пасиштима и катунима у Језерима расли, тако је и одсудни тренутак сукоба са Кричима бивао све извјеснији.

Са сигурношћу се зна да је до велике битке дошло у Буковичкој гори, након чега је због велике крви која је текла у потоцим, једна пољана и на њој извор прозвани Крвавац, а зараван на десној обали ријеке Буковице, због бројних лешева осталих на њој, Клађе.

Споменик кричког војводе Калоке на Великој пољани у Буковичкој гори.

Не зна се када је та битка била, али следећи подаци указују да је то могло бити под крај 15. или почетком 16. вијека, никако касније.

Нићифор Дучић у записима са путовања кроз Дробњак, боравио 1865. године, каже "Причали су ми стари Дробњаци да се Кричковићи некада давно заваде са Дробњацима око Језера, те дође до боја. Разбојиште је било у планини Ивици ........ Ту погибе и војвода Кричковић".

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #404 послато: Фебруар 28, 2017, 01:07:42 поподне »
А ево шта још један Дробњак (Новљанин) Бошко Томов Жугић из братства Жугића  (од Вуловића) каже о Кричима у својој књизи Поријекло и развој братства Жугића од 1740.-1966.године.

У сваком случају време је показало да Кричи нису од Келта, мада се не може искључити сасвим могућност ни да су дошли са њима, али ни са Словенима или Грцима (неким грчким колонијама) или пак са Римљанима током ратова Картагине и Рима.

http://zugic.blog.rs/blog/zugic/porijeklo-i-razvoj-bratstva-zugica-od-1740-1996.-godine-od-boska-tomova-zugica/2010/04/21/rodoslov-zugica

Словени се јављају на Балканском полуострву у V, а. ове крајеве насељавају у VII и VIII вијеку. Као најстарији становници дурмиторског подручја помињу се Илири. За њима долазе у IV вијеку Келти па Грци. Римљани се јављају још у III вијеку прије наше ере, у оквиру Римске империје.
     
Утицајам латинске културе Илири и Келти се романизују. Њих наши преци називају Власи и Кричи.
       
Српско племе Новљани доселило се у наше крајеве половином VIII вијека. Ови долазе преко Панонске низије. Задржавају се у Босни код Травника. Продужујући на југ, код Метковића долазе у сукоб са Матаругама. Код Невесиња су вођене јаче борбе, гдје је убијен матарушки Сумор, а његова је војска побијеђена и потиснута према Фочи.

Новљани послије ове побједе на Матаругама долазе на Бањанску висораван. Један дио остаје у Бањанима, а главни дио продужује на заузимању Дробњака. Тако се од Новљана формирају племена Бањани и Дробњаци. Касније половином XIV вијека племе се Бањана пресељава у Пиву.

Са Кричима су вођене крваве борбе у Дробњацима и Пиви. Посљедња и коначна битка са Кричима помиње се да је била у Шаранцима на Његовуђи, под Кучајевицом, гдје су Кричи били опкољени и уништени, а остатак за увијек протјеран преко ријеке Таре.

Кричка држава била је забележена од краља Стевана Немањића 1260. године. У једној његовој повељи се каже да је село Прошћење на граници Кричке, а њихово сједиште (центар) звало се Кричак у потарју између Пљеваља и Бијелог Поља.
       
Од досељених Новљана у Дробњак било је више породица. Највише породице биле су од три рођена брата: Вуловићи, Косорићи и Церовићи. Осим ових биле су: Караџићи, Абазовићи, Јакићи, Томићи, Шаулићи, Голoвићи, Грбовићи и др.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #405 послато: Фебруар 28, 2017, 01:56:06 поподне »
Иначе када говоримо о етимологији речи к р и ч, указао бих да на северно-фригијском та реч значи рат.

Фризијски јeзици су блиско повeзана група гeрманских јeзика. Овим јeзицима сe служи око пола милиона Фризијаца на јужној обали Сeвeрног мора у Холандији и у Нeмачкој.

Сумњам да би јeдно ратоборно плeмe, или у најмању руку, борбeно у Старој Црној Гори, или Прeвeлитанији или Илирикуму или како год, прихватило радо назив Кричи и њeгови припадници узимало таква прeзимeна, добијeно од појeдиних словeнских плeмeна са којима су дуго ратовали, али јe свe могућe и отворeно(по мeни дрeчати и кричати или урликати нијe далeко па су сe могли назвати и дрeкавци или урликавци, при чeму баш конкрeтно Срби слабо користe тај глагол к р и ч а т и, вишe  га користe Руси, Хрвати, Словeнци иако имeница крик бeз сумњe постоји у српском јeзику и бројнe извeдeницe из њe). Исто тако су им то имe могли дати и Кeлти, чија постојбина нијe далeко од Фризијаца. Иако келтски језици потичу од пра-келтика и чине огранак индоевропске групе језика, који су језици  били заступљени у целој Европи – од Бискајског залива и Северног мора, долинама Рајне и Дунава, па до Црног мора, севера Балканског полуострва и Мале Азије (Галатија), а данас се  говоре само у неким деловима Велике Британије, Ирске, на Острву Ман, Кејп Бретону, Патагонији и полуострву Бретања у Француској.

https://en.wiktionary.org/wiki/krich
krich
North Frisian
Pronunciation
IPA: /krɪç/
Noun
krich m

(Mooring) war

Исто то значи и на старолуксембуршком.

https://en.wiktionary.org/wiki/Krich
Luxembourgish[edit]
Etymology[edit]
From Old High German krig. The plural Kricher is secondarily derived from the singular. (The expected form would be *Kréi.)

Pronunciation
IPA(key): /kʀiɕ/
Noun
Krich m (plural Kricher)

war

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #406 послато: Фебруар 28, 2017, 03:28:01 поподне »
P56, да ли сте размишљали да се и у овој хрватско-загорској песми помињу Кричи? Нешто ми сумњиво, морам да признам, па чисто да вас питам, пошто видим да сте експерт за њихово проналажење по васцелој васељени, а можда и шире?

https://youtu.be/3TOubygF7PM?t=2m30s
<a href="https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/vLl5BBAyAUA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/vLl5BBAyAUA</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #407 послато: Фебруар 28, 2017, 04:05:42 поподне »
Одслушао и одгледао скоро. И хтео да поставим овде ту веселу песму, кад оно ви ме предухитристе.

Далеко сам ја од експерта. Само трагам за неким језичким паралелама имајући у виду да просторима данашње Црне Горе протутњаше многи народи, неки оставише више, а неки мање трагова. И живо ме занима откуда ти Кричи на Балкану? Мислим да такво интересовање не угрожава силе космоса или долазак пролећа.

Кад рекоше да смо "од Крича" ја се баш заинтересовах. Одлика српског народа, услед одсуства комплекса малог народа,  је ширина и да му никад није сметало бивстовање уза њега и мањих етничких група. Па, ако су постојали ти Кричи, а ја бих сада рекао да јесу,  учествовали су  на свој начин у етногенези српског народа па макар и у тако малом проценту од неких 5% (овде пратимо само мушку линију) и заслужују да се  осветли и њихово "бивствовање" на овим просторима, јер многи су из тог рода уткали себе у биће срп(Б)ског народа, и са њиме делили добро и зло, било да су верујући или атеисти.
Срби, народ којем и ја припадам, никада нису имали дара за скривалице. Па не видим да је неком на штету ово моје, али не само моје, интересовање за Криче.

Иначе, бар за сада, нисам још насигуран да су они овде староседеоци још из времена пре Христа. Али, разматрам и ту могућност. А најдаље сам стигао до ратова Рима и Картагине, када су сасвим могуће дошли до обала данашње Црне Горе, као део неке војне јединице. Ко ће  га знати. У сваком случају забележени су од краља Стевана Немањића 1260. године у једној његовој повељи у којој се помиње село Прошћење на граници Кричке, а њихово сједиште (центар) звало се Кричак у потарју између Пљеваља и Бијелог Поља. Значи, то је факат.
       

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #408 послато: Фебруар 28, 2017, 04:33:11 поподне »
P56, да ли сте размишљали да се и у овој хрватско-загорској песми помињу Кричи? Нешто ми сумњиво, морам да признам, па чисто да вас питам, пошто видим да сте експерт за њихово проналажење по васцелој васељени, а можда и шире?

<a href="https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE</a>


Морам признати да је пјесма мелодична, предлажем је за химну Крича  :D

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #409 послато: Фебруар 28, 2017, 04:56:00 поподне »
У совјетском филму из 1938. Волга,Волга проблем Крича је подигнут на ниво хамлетовске дилеме: Бити или не бити, у овој верзији: Кричи не кричи.

<a href="https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo</a>

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #410 послато: Фебруар 28, 2017, 05:15:36 поподне »
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати.  ;D

https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #411 послато: Фебруар 28, 2017, 05:39:56 поподне »
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати.  ;D

https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg

Овдје ниси пуно промашио. Захваљујући бугарским истраживачима, Бугари имају читаву малу Бугарску доле на Антарктику.
https://en.wikipedia.org/wiki/Tangra_2004/05

Предлажем да се и ми организујемо, да забодемо заставицу и да буде на Антарктику и Сурдулица и Косјерић...

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #412 послато: Фебруар 28, 2017, 05:59:49 поподне »
Морам признати да је пјесма мелодична, предлажем је за химну Крича  :D

Имамо Боже правде.
У сваком случају хвала на идеји. Иако су ми кајкавци симпатични, весео народ, види се да се ниси намучили кроз историју, још ће стварно онда испасти да су Црну Гору стварали Црвени Хрвати све певајући  кричи, кричи тичек или птичек...тра ла ла... ла!!!
не дај Боже само да је учествовао и неки залутали Србин. Мени се ипак чини да су стари Новљани знали за бојни поклич! И да су били Срби.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #413 послато: Фебруар 28, 2017, 06:24:10 поподне »
У совјетском филму из 1938. Волга,Волга проблем Крича је подигнут на ниво хамлетовске дилеме: Бити или не бити, у овој верзији: Кричи не кричи.

<a href="https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo</a>

И то сам одслушао. Одлично знам и говорим руски. Пре но што сам се овде огласио. На свом матерњем језику. И били су ми симпатични.
А кад  већ "оживесте" или "васкрснусте" род Крича, нисам их ја вратио из мртвих, нисам ни знао то племе. После бескрајног испредања многих овде одакле је Лале Дрекалов или Дрекале Лалов дошао у Куче или где већ, јел ошо или је пошо, јел замако или је одмакао (извињавам се, нисам сигуран, нисмо сви дужни да знамо за ту личност, није се изучавало у школи), па који су старокучи а који су новокучи, итд. итд. онда кад нас већ "крстисте" на Криче што би рекли Срби по Шумадији али и у Банату дозволите да се и "ми" позабавимо"  јел су Кричи кричали или нису кричали или су ратовали и у том рату (борба за пашњаке) изгубили и то тако што изгинуше, па и како су добили име и зашто су га свукуда са собом носили и зашто има толико топонима са основом Крич (има такво место и у Белорусији и у Украјини).
Мени су у свему томе  најдостојанственији управо Дробњаци који су се "клали" са Кричима. Они су и писали о томе шта се догодило са овим родом.Нису то сакривали.
Моје поштовање.
 

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #414 послато: Фебруар 28, 2017, 06:36:55 поподне »
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати.  ;D

https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg

Кричи можда нису стигли до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика,  ја чак мисли да нису сигурно, али ко ће га знати, али зато Келти јесу  чак до Јадранског мора .....
Кад су Келти стигли, Кричи су можда били ту, а можда и нису.   ;) Па ако су били тада ту, жао ми је што не могу да вам дам тачну информацију,  примера ради можда су они тада имали неко своје име, а можда и нису, па су их Келти назвали Кричи, а можда су тако названи од Црвених Хрвата, по могућству из Кумровца. Никада нисам чуо брата Србина који користи ту реч. 

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #415 послато: Фебруар 28, 2017, 07:06:23 поподне »
Кажу да јe Црно морe расадник народа. Нeшто слично као Хeрцeговина. Цeо свeт насeли, сeбe нe расeли. А близу јe и Украјина. Али и Јeрмeнија.Ту јe и планина Арарат. Након потопа одатлe свe потичe ...и мрав, и пчeла ,и птичeк - кричeк. И синови Нојини. Па и Срби браћо. Код нас вeрујућих јe тако. А ко мисли да јe човeк постао од мајмуна или птица, нe могу да му помогнeм.
Милош Стојковић са овог форума јe дeцeмбра 2016-јануара 2017 указао на Ктрич као мушко лично имe код Јeрмeна (ако сe нe варам). То ми јe био путоказ. Као и чињeница да код Јeрмeна имамо хаплогрупу Јб М205, додушe нe у нeком значајнијeм процeнту. Али јe има. Као и код Кипарских грка. Отом потом.
Па, као што можeмо прочитати крич на јeрмeнском значи оловка (писаљка). Даклe указујe на писмeност.
Зависно од врeмeна сусрeта Дробњака и Крича (уколико су оба рода у врeмe сусрeта примили хришћанство) будући црномањасти Кричи су лако могли бити сматрани и грцима, потово ако су били хришћани грчког обрeда, а још им и браћа на Кипру.

Управо сличност грич и крич у јeрмeнском подупирe ову моју тeзу.

http://www.pimsleurapproach.com/Course-Booklets/PDF/Booklets/Armenian%20-%20Bklt.pdf

The Armenian Language (continued)
Armenian consonants. This is not the case with Western Armenian, which combines certain pairs of consonants and pronounces them as if they were one.
The Armenian Language

Armenian
Grammatically, the two dialects differ in the
declension of nouns and the conjugation of verbs.
Using the noun grich / krich* (pen) and the verb
grel / krel (to write), the following examples

illustrate the differences:
Modern Eastern Armenian
Singular Plural
Nominative/Accusative grich grich-ner
Genitive/Dative grich-i grich-ner-i
Ablative grich-its grich-ner-its
Instrumental grich-ov grich-ner-ov
Locative grich-oom grich-ner-oom

Modern Western Armenian
Singular Plural
Nominative/Accusative krich krich-ner
Genitive/Dative krich-i krich-ner-oo
Ablative krich-ē krich-ner-ē
Instrumental krich-ov krich-ner-ov
Locative ———— ————

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #416 послато: Фебруар 28, 2017, 10:11:45 поподне »
P56, само ћу ово рећи - ви сте светски ултра-мега-гига цар, и Рамбо Амадеус би требао да вам препусти своју круну, дефинитивно.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #417 послато: Март 01, 2017, 10:00:40 пре подне »
P56, само ћу ово рећи - ви сте светски ултра-мега-гига цар, и Рамбо Амадеус би требао да вам препусти своју круну, дефинитивно.  :)

Благодарим дете.
Сви смо ми само раби Божији.

Па и тај Антоније Пушић, Которанин. Да је он од Крича (а ко ће га знати), он би сад спевао песму  о Кричима и Дробњацима под називом "'Ђе су овце, 'ђе је благо Кричко". О томе како су завршили на суду поводом пресудне битке коју су водили, где  Кричи у тужби признају да су "побијеђени" али траже некакав рачун после битке, и то фискални, а после сви заједно,  све са адвокатима,  завршили на јањетини у блату, и запијевао у свом стилу:

Овако отприлике

Кад закука Крички потомчић (закрича као птичек)
'Ђе су овце,
'Ђе је благо Кричко!? (то понови једно 100 пута):-[

Одговара њему Дробњачки потомчић (закликта кано соко сиви)
Одува их силан ветар на гори Буковичкој,
но се једва и ми јадни спасисмо!!!
Овце погубисмо и ваше и наше!!!!!
Наших било 'иљаду, ваших стотину! :-\

Ови Кричи јопет:'
'Ђе су овце, 'ђе је благо наше!!?
'Ђе рачун фискални!?
 

Али нисам Рамбо, шта ћу јадан не био! ;)

Као што видимо све на овоме свету може да се сведе на сарказам и шалу тј. сатиричну комедију.

Ал' има једна моја песма из моје књиге хаику поезије Тајна Времена, под мојим псеудонимом (ни тада, ни сада, нисам тражио славу па да не буде да се рекламирам, кога занима поезија нек ми се јави приватно), издате 2004, Издавачка радионица Свитак, Књижевно друштво Развигор, Пожега (ово само истине ради наводим).

Руку под руку

Ко ништа нема
тај - са Смрти ће својом
тих поћи - с осмехом.
2003.

Иначе  ја у мојим песмама користим речи крик и кликтај. Отуда, између осталог, и  моје интересовање за етимологију речи крич. Тада када сам их написао нисам ни знао за те Криче (ја сам у младости волео само девојке и Црвену звезду, нисам се занимао за поријекло, а ставрно нисам знао да у Хрватској има тих топонима). А сад видим да је све круг и да је код мене, "јадан не био", проговорило колективно несвесно кроз поезију.

Па у нареченој књизи Тајна Времена има и ових песама

Празнина

Крик /пољем
одјекује/
гаврана.
1995.

...што мојим мре сном

Значење /крика
птице што мојим мре сном/
сам одгонетам.
1985.

Крик птице

Међ' две обале
надвило се Ништа...Крик
птице ... нестанку хрли.
1987.

Кликтај

Кликтај тај
је туге знак.
Умире кос.
1996.

Иначе имамо још и ово да сe крик на норвeшком пишe Скрик.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Krik (то кажу наши "сусјeди").
Krik (norveški: Skrik) je najpoznatija  slika norveškog ekspresionista Edvarda Muncha koja prikazuje užasnutu, pomalo demonsku figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Slika bi trebala simbolizirati ljudsku vrstu nadjačanu osjećajem egzistencijalnog straha i tjeskobe.

Завршио бих са речима нашег Блаженопочившег Господина Патријарха Павла

"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља".

Са овим бих сe посeбно захвалио Синиши Јeрковићу. Да нијe започeо ову тeму, Кричи би запали у дубоки заборав. А били су и они раби Божији.

Прeдраг :)



 






 


Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #418 послато: Март 01, 2017, 12:57:48 поподне »
Два надгробна споменика код Бијелог Мрамора и локално предање (Дејан Вемић):
https://www.academia.edu/9563711/Two_tombstones_near_Bijeli_Mramor_and_the_local_saga

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #419 послато: Март 01, 2017, 01:11:47 поподне »
Два надгробна споменика код Бијелог Мрамора и локално предање (Дејан Вемић):
https://www.academia.edu/9563711/Two_tombstones_near_Bijeli_Mramor_and_the_local_saga

Закључак аутора:


Свакако има више логике него она прича о 18. веку.

Споменик кричког војводе Калоке (окачио је пре неки дан Дробњак директ са терена како изгледа). Чича Глиша стил. :)
« Последња измена: Март 01, 2017, 01:20:03 поподне Синиша Јерковић »