Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Окир СРБ]

Наши J2b1 M205 хаплотипови
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

- модални хаплотип "Годијеља"
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28
За сада сви калкулатори који узимају у обзир брзомутирајуће маркере показују да су "Годијељи" имали истог претка прије неких 600 година.

- хаплотип Демића
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28

- хаплотип Ђорђевића (Котлајића)
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28

Демићи и Котлајићи имају потпуно исти хаплотип, додуше у питању је само 17 маркера.
Видимо да Демићи и Котлајићи имају карактеристичне вриједности 16 и 18 на маркерима DYS385a и DYS385b, маркерима на којима велика већина "Годијеља" има вриједности 15 и 19. Осим тога, Демићи и Котлајићи имају карактеристичну вриједност 15 на маркеру DYS458, маркеру на коме велика већина "Годијеља" има вриједност 16.

Ових дана ћу покушати представити податке из извора и литературе, који се тичу Демића и Котлајића, па да видимо докле бисмо временски могли ићи уназад...

[Окир СРБ]

Тестирани Ђорђевић (J2b1 M205) поријеклом је из Суботице (општина Александровац), а старо презиме његовог рода је Котлајић.



АЛЕКСАНДРОВАЧКА ЖУПА

У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.


УЖИЧКИ И ЗЛАТИБОРСКИ КРАЈ

Покушавао сам пронаћи Котлајиће у књизи "ЗЛАТИБОР", аутора Љубомира Мићића, али без успјеха.

Међутим, пронашао сам Котлајиће у књизи "УЖИЧКА ЦРНА ГОРА", аутора Љубомира Павловића. У Крчагову (данас дио Ужица) биле су 2 куће Котлајића, славили су Аранђеловдан и досељени су из Радоиње (општина Нова Варош). Према Љубомиру Павловићу, Крчагово је насељено у периоду 1865-1880. године, а Котлајићи су живјели у Штропцу, најмлађем дијелу Крчагова.

Интересантно је да сам успио доћи до податка да се Котлајићи сматрају за једну од најстаријих ужичких породица (у зиму 1829/1830. годину помиње се Јоша Котлаја), а у Ужицу постоји и Котлајића Поток.

На списку страних поданика досељених у ужички срез, у јуну 1836. године помињу се Коста и Михајло Котлаја из Косатице у Турској (данас је то село у општини Пријепоље).

Котлајића и данас има у ужичком крају.


ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ

На простору општине Пљевља постоји село Котлајићи, као и презиме Котлаја. У селу Велике Крће постоји топоним Демићи.

У књизи "ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ", аутора Милете Војиновића, помињу се двије верзије о поријеклу Котлаја.
- према првој верзији, Котлаје су поријеклом из Котлајића, одакле су се око 1800. године преселили у Рађевиће.
- према другој верзији, Котлаје су поријеклом из Љутића, одакле су преселили у Рађевиће.

Према причи самих пљеваљских Котлаја, њихово старије презиме је Голубовић, а презиме Котлаја су добили по селу Котлајићи, из кога се дио Голубовића одвојио. Старији људи су се потписивали као Котлаја - Голубовић. Још старије презиме им је Ћировић, а поријеклом су Морачани. Славе Аранђеловдан (исту славу као александровачки и ужички Котлајићи).

- ово њихово казивање потврђује податак из Војиновићеве књиге, гдје се говори о братству Ћировића из Љутића и о Голубовићима из Котлајића.
- Ћировићи су поријеклом Морачани. Били су уз Даниловиће присутни на простору Мораче још за вријеме изградње манастира (1252. године).
1. око 1650. године, један Ћировић прелази са два сина из Доње Мораче у Горњу Морачу. Једног сина му убијају Ровчани, а други је био дијете. Од убијеног сина остао му је унук. Са преживјелим сином и унуком прелази у Вашково (општина Пљевља). Ту се од Ћировића одвајају Голубовићи и Пејовићи (посље се од Пејовића одвајају Ђаковићи).
2. око 1720. године Ћировићи са Голубовићима и Пејовићима прелазе у Крупице.
3. Ћировићи се насељавају у Гаришту, Голубовићи у Котлајићима, а Пејовићи код Рељиног камена.
3. око 1770. године Ћировићи се селе у Братосавину.
4. око 1780. године Ћировићи приликом неке свађе убијају једног Раповића, а другог рањавају, па морају бјежати од крви.
5. траже заштиту од Селмановића и они их насељавају као чифчије у Љутићима.
- дакле, помињу се Ћировићи у Љутићима, а Голубовићи у Котлајићима (мјеста за која Војиновић везује поријекло Котлаја).

Петар Мркоњић у књизи "СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ" каже да је крсна слава Ћировића, Голубовића и Котлаја Аранђеловдан. Према њему, Котлаје су на Ковач и у Рађевиће прешли из Љутића.


МОРАЧА

У књизи "ДОЊА МОРАЧА", аутор Секула Добричанин за Ћировиће каже да су у Морачу досељени прије подизања манастира Мораче. Прије тога живјели су у селу Врака код Скадра. Прво су се називали Врачанима (по мјесту из кога су дошли), а прозвали су се Ћировићи по попу Ћири, који је према њиховом предању служио прву литургију у манастиру Морачи. Већи дио братства исељен је у село Штрпце код Вишеграда, а у Морачи је остала само једна кућа.

У књизи "МОРАЧА, РОВЦА, КОЛАШИН", аутор Рајко Раосављевић нам преноси предање о поријеклу Ћировића из Доње Мораче.
Према народном предању, братство Ћировића је једно од најстаријих на простору Мораче. Доселили су из околине Скадра, из села Раке (Враке?), још у вријеме Немањића. Најстарији предак за кога знају је поп Ћиро, по коме су добили презиме. Крсна слава морачких Ћировића је Аранђеловдан.



На основу ових информација можемо закључити сљедеће:
- Котлајићи су у Суботицу дошли из ужичког краја, гдје се помињу још 1829. године, под презименом Котлаја.
- у ужички крај дошли су са подручја Старог Влаха (Нова Варош - Пријепоље).
- прије Старог Влаха, боравили су у пљеваљском крају.
- у пљеваљски крај (село Вашково) долазе након сукоба са Ровчанима, са простора Горње Мораче, под презименом Ћировић. Ту настају огранци Ћировића - Голубовићи (од којих настају Котлаје) и Пејовићи (од којих настају Ђаковићи).
- у Горњу Морачу долазе око 1650. године, са простора Доње Мораче, под презименом Ћировић.
- Ћировићи су једно од најстаријих братстава у Морачи. Према предању само су Даниловићи и они боравили у Морачи за вријеме изградње манастира (1252. године). Презиме су добили по попу Ћири, најстаријем претку кога памте, који је служио прву литургију у манстиру Морачи.
- памте да су се по доласку у Морачу називали Врачанима.
- поријеклом су из околине Скадра, из села Враке, одакле су дошли још за вријеме Немањића.



Литература:
Милисав Лутовац, Жупа Александровачка, 1980
Љубомир Мићић, Златибор, Београд, 1925.
Љубомир Павловић, Ужичка Црна Гора, Београд, 1925.
СГД, Гласник Српског географског друштва, Београд, 1922.
Новак Живковић, Ужички немири (1828-1838), Титово Ужице, 1979.
Стеван Игњић, Ужице и околина (1862-1914), Титово Ужице, 1967.
Тихомир Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе Књаза Милоша (1815-1839), Београд, 1926.
Милета Војиновић, Пљеваљски крај, Пљевља, 1997.
Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје, Београд, 1902.
Секула Добричанан, Доња Морача, Титоград, 1984.
Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин, Београд, 1989.



У нареном периоду покушаћу тестирати једног Котлају из пљеваљског краја и једног Ћировића из Мораче, како бисмо утврдили да ли су у некој вези са Котлајићима.

[Синиша Јерковић]

Веома прегледно изложено, Петре.

Узимајући у обзир ово што си написао, причу о бихорским Ј2бм205, Годијеље и Годиње те причу о Бушатлији, чини ми се да је простор око Скадарског језера вјероватно исходишно подручје за ову грану М205.

Има ту и логике, тај простор је свакако задржао већи постотак романског становништва, него остали дио Далмације.

[Небојша]

Не знам где је веза између Бушатлије и J2b1? Овде је можда реч о "просељеницима" кроз Црмницу/Скадар.

Шумадијски J2b1 имају идентичан хаплотип као Пејановићи и Мијовићи (Годијељи). Поред тога, славе исту славу, па су вероватно само прешли преко Бихора.

Не видим такође везу између Усораца J2b1 којих је убедљиво највише међу нама и скадарског краја, осим можда презимена Наранчић (у Црмници постоје Неранџићи).

[Синиша Јерковић]

Не знам где је веза између Бушатлије и J2b1? Овде је можда реч о "просељеницима" кроз Црмницу/Скадар.

Шумадијски J2b1 имају идентичан хаплотип као Пејановићи и Мијовићи (Годијељи). Поред тога, славе исту славу, па су вероватно само прешли преко Бихора.

Не видим такође везу између Усораца J2b1 којих је убедљиво највише међу нама и скадарског краја, осим можда презимена Наранчић (у Црмници постоје Неранџићи).

Писао сам за Бушатлије у вези Јурчевића и Чирка раније на форуму. И Годијељи су са Скадарског језера, небитно како су дошли до Дробњака, преко Бихора, долине Мораче или директно.

Усорци су познија група, могли су се формирати на подручју Херцеговине или Усоре, па одселити на запад у 16. вијеку. Овдје говорим о нешто ранијем периоду, о 14. или 15.вијеку.

Ово што је Петар написао за Котлајиће је рута која се помиње и за шумадијске Ј2б: Скадарско језеро- долина Мораче- сјевер и сјеверозапад Црне Горе (Пљевља или Бихор или Дробњак). Није искључено да су крајишки Ј2б на сеобу кренули са подручја Пљевља или Дробњака крајем 16.вијека, кад је било највеће досељавање из тог краја у Крајину.

[Небојша]

То што је паша Бушатлија пребацио једне Чирке из села у село (зап. Херцеговина), не значи да их је довео од Скадра у Дувно. Јурчевићи мислим да немају никакве везе са Бушатлијом.

За Годијеље постоје два предања. Према једном, пореклом су из Црмнице, према другом из Катунске Нахије. Чак се и у овом другом предању помиње Црмница, али само као етапна станица на путу до Дробњака. Једно је сигурно, у Дробњак су дошли крајем 17. века.

Није ми познато да ли су се Црмничани исељавали у Дробњак и околину Пљеваља. Зна се одакле су насељени ти крајеви.

Усорци су вероватно припадали племену Бањана, које се већ у 14. веку помиње у тим крајевима, значи прилично рано. Мислим да се још ништа не може дефинитивно закључити.

[Синиша Јерковић]

То што је паша Бушатлија пребацио једне Чирке из села у село (зап. Херцеговина), не значи да их је довео од Скадра у Дувно. Јурчевићи мислим да немају никакве везе са Бушатлијом.

Чирке и Јурчевићи су из сусједних села и мислим да су веома повезани. Наравно да у овом тренутку не можемо ништа тврдити стопостотно, али помен Бушатлија(ex-Црнојевића) у контексту Чирка мислим да је вриједан пажње.

За Годијеље постоје два предања. Према једном, пореклом су из Црмнице, према другом из Катунске Нахије. Чак се и у овом другом предању помиње Црмница, али само као етапна станица на путу до Дробњака. Једно је сигурно, у Дробњак су дошли крајем 17. века.

То није спорно, сем што је велико питање да ли је Катунска нахија уопште била и колико је била насељена у средњем вијеку. Црмница и Годиње, због старости имена и старости насеобине дјелују много логичније као мјесто поријекла.

Није ми познато да ли су се Црмничани исељавали у Дробњак и околину Пљеваља. Зна се одакле су насељени ти крајеви.

Петар је написао путању Котлајића, која је слична. У Дробњаку и Пљевљима има породица са разних страна, тако да их има и из околине Скадарског језера.

Усорци су вероватно припадали племену Бањана, које се већ у 14. веку помиње у тим крајевима, значи прилично рано. Мислим да се још ништа не може дефинитивно закључити.

Мјесто помињања Усораца као Бањана односи се на годину 1466. и ти Усорци се помињу већ као турски поданици на подручју Херцеговине. Нису сви Усорци Ј2б М205. Сем тога, горњи извор говори о мјесту Усорци, тј. значи Бањани из Усораца. То не искључује могућност да је нека група Ј2б М205 била у том периоду на подручју племена Бањана и да је касније отишла на запад као дио хетерогене групе Усораца.

[Небојша]

У игри је и миграциони правац из другог предања Годијеља: Херцеговина-Катунска Нахија/Црмница-Дробњак.

Најисточнији J2b1 у Црној Гори су они у Дробњацима и евентуално околини Пљеваља. Поред тога, највећа концентрација ове ХГ је у Крајини коју су населили претежно Херцеговци. Потребно је да се појави неки J2b1 у околини Скадра, Зети или код неког братства у ЦГ које поуздано вуче корене одатле, како би могли да тврдимо нешто слично.

[Окир СРБ]

Демићи су поријеклом из Класнића (општина Глина).



БАНИЈА

Демићи се на Банији помињу од 1768. године.

Први Демић који се помиње на Банији је поп Арсеније Демић. Био је на челу парохије Брезово Поље (која је обухватала села Брезово Поље, Брубно и Класнић Горњи) од 1768-1803. године. Помиње се и у једном документу из 1793. године, као парох бузетски (парохија Бузета обухватала је села Бузету и Дабрину). Видимо да је у периоду од 1777-1803. године опслуживао двије парохије са пет села.

Демићи су на Банију прешли вјероватно са Суве Међе, у период између 1737-1777. године.


СУВА МЕЂА

Прије преласка на Банију, Демићи су по свему судећи боравили на простору Суве Међе, граничном подручју између Баније и Босанске Крајине.

У Поуњу, тачније на Сувој Међи, око села Глинице и Бојне постоје Демине Луке, Демино Врело и Демића Точак, а памти се и легенда о попу Деми, који је са својим парохијанима прешао на Банију.

Да ли су Демићи презиме добили по попу Деми, или је поп Демо добио надимак по презимену Демић, вјероватно никада нећемо сазнати (могуће је да су поп Демо и поп Арсеније Демић уствари иста особа).
Извјесно је да је Сува Међа била прелазно подручје са кога је насељавана Банија, као и то да се Демићи на Банији помињу баш као свјештенички род.


КОТОР ВАРОШ

На простору општине Котор Варош, тачније на подручју Шипрага и Масловара налазимо три топонима који имају везе са Демићима:
1. Демићи - некада село, а сада засеок села Радохова (подручје Шипрага)
2. Демићка Ријека - притока ријеке Врбање (подручје Шипрага)
3. Демићи - засеок села Бораца, сада носи назив Ђубе (подручје Масловара)

Ваља напоменути да су 1882. године забиљежени Демићи у парохији Травник, у травничком протопрезвитерату, са крсном славом Ђурђевдан.

Пошто у широј околини не постоје ни католици, ни муслимани Демићи, можемо рећи да су ови топоними остали иза православних Демића.


СРЕДЊА БОСНА

На простору општине Кисељак постоји католичко село које носи назив Демићи.

Хрвати су у тај крај досељени из Далмације и Херцеговине, посље 1750. године. Године 1604. на том простору живјели су само муслимани.

Можемо закључити да је село добило име по неком роду који је просељен кроз тај крају у периоду 1604-1750. године.


ПЉЕВЉА

На простору општине Пљевља, у селу Велике Крће постоји засеок Демићи.

Како на простору Пљеваља постоји и село Котлајићи, по коме је дио Голубовића, тј. Ћировића, добио презиме Котлаја, могли бисмо закључити да су се Демићи одвојили у том крају.

Око Пљеваља данас нема Демића.



Литература:
Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка (по подацима од 1905. године), 1910.
Чедомир Денић, Руске синодалне проповеди код Срба и њихово ширење у Хрватској крајем XVIII. века / Зборник о Србима у Хрватској, књига II, 1991.
Манојло Грбић, Карловачко Владичанство (прва, друга и трећа књига), 1990.
Војин Дабић, Банска крајина (1688-1751), 1984.
Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925. /  Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)
СПЦ, Шематизам Православне митрополије и архидијецезе Дабро-Босанске, 1882.
Vlajko Palavestra, Historijska narodna predanja i toponomastika u Fojnici i okolini, 1973.



Ово је само реконструкција могућег кретања Демића, која не мора бити тачна.

[mladjo]

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 39-54
REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 39-54
______________________________________________

Гордана ТОМОВИЋ
Историјски институт
Београд

КРИЧАНИ И КРИЧАК

Кричани и Кричак су два сродна међусобно повезана имена једног од-
ређеног настањеног предела из историјске географије средњег Потарја. Њихо-
ва дуга и занимљива историја оставила је скромне трагове у писаним изво-
рима, а далеко богатије у народном предању. Због тога су се њима бавили
највише етнолози, док су други истраживачи о Кричанима писали махом
узгред, или у радовима посвећеним другим племенским скупинама, у првом
реду Дробњацима, и Матаругама. Проучаваоци традиције о Кричанима са-
гласно прихватају слику коју је створило предање да су они врло стари,
пресловенски народ.1 Од времена првих написа о Кричанима и Кричку по-
јавили су се и неки нови извори и студије, па се чини да је вредно труда
изнова сабрати разположиве податке из српских повеља, которског и ду-
бровачког архива и из турских пописа, да би се, одвојено од слике коју је
створила традиција, потражили одговори о њиховом пореклу, њиховим
кретањима и сталним стаништима, о вери и занимању.
Област Кричак протеже се јужно од Пљеваља, између села Потпеће на
северу и Прошћења на југу, од реке Таре на западу и изворишног дела реке
Ћехотине и планине Стожер на источној страни. У географском смислу то је
планинска површ на висини од 1200 - 1400 м, разуђена токовима притока
Таре и Ћехотине, са пространим пашњацима међу којима се на највећем, у
селу Крупице, могло напасати 15 - 20000 оваца.2 У селу Косаници испод

________________________
1 С. Томић, Дробњак-антропогеографска испшпивања, Насеља српских земаља I, Срп-
ски етнографски зборник IV, Београд 1902, 357-497, стр. 452-454 (о Кричима); преглед ли-
тературе о Кричанима код: П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничкограслојавања, Гла-
сник Етнографског музеја 33, Београд 1970, 93-108.
2 П. Мркоњић /А. Пејатовић/, Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку,
Насеља српских земаља, књ. I, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник IV,
Београд 1902, 247.
________________________


Црног врха сачувао се до данас потес Кричачко поље. Једна карта Јована
Цвијића из 1914. године, на путу између села Потпећа и Премћана на Тари,
бележи пет караула: Кричка, у Косаници, на висини од 1347 м, Стрбина (1275
м) код манастира Довоље, Рахманлија, караула Премћање у истоименом се-
лу и караула Орашац, у рушевинама, на обали реке Таре.3
Познато је, да се први помен Кричана среће средином XIII века, у лим-
ској повељи краља Уроша I којом цркви Св. Петра на Лиму додељује, поред
других поседа, и село Простјеније у Брскову:
4

Већи број наведених топонима сачувао се до данас. Простјеније је дана-
шње село Прошћење, са засеоцима Гостиловина и Стричина на десној стра-
ни реке Таре, од засеока Добрихнина Бистрица постала су два засебна села -
Бистрица и Добриловина на левој страни Таре, а Селца Јасенова су Јасићи,
заселак у Горњој Добриловини. Атар села Прошћења са свим засеоцима
простирао се на обема странама реке Таре. На десној страни сеоска међа
ишла је, од истока према западу, од обале Таре преко планине Бурена до
границе брда и села Писана Јела, спуштајући се поново ка реци преко села
Угарче, Љељеног врха (1856 м) и потеса Бјелојевине до газа Кулине, где се
прелазила река Тара. На левој страни реке граница села Прошћења пела се
право уз брдо у планину, што се прецизира у хрисовуљи појединачним на-
вођењем међника: узбрдо развођем у Кричан, преко Столца и Кољанке, до
планине Уборак, потом низбрдо на Градац, даље по сред Каменице, одакле


___________________
3 Ј. Cvijić, Eiszeitliche Vergletscherung der Gebirgsgruppen von Prokletije bis Durmitor, 1:
200.000, Glasnik Srpskog geografskog društva, Godina III (1914) sv. 3 i 4, k.u.k.
Militargeographischen Institutes in Wien.
4 Хрисовуља o поседима Св. Петра на Лиму налази се у збирци српских средњовековних
повељау Архиву манастираХиландара (АХС) под бројем 135/137, о томе: Д. Синдик, Српска
средљовековна актау манастиру Хиландару, Хиландарски зборник 10, Београд 1998, 9-134,
стр.114-115 (опис хрисовуље краља Уроша I са потврдом архиепископа Арсенија I, датовано
1254-1265?). Део из лимске повеље наведен је на основу фотографије из грађе за Српски
дипломатар ( у припреми за штампу), за чије коришћење дугујемо захвалност колеги Душану
Синдику.
___________________


је сеоски атар заокружен на реци Тари. Иако ниједан топоним није сачуван у
истом облику, праћење међа на географској подлози показује да је село
Прошћење са засеоцима захватало део високе пашњачке површи планине
Сињајевине (1600-1800 m), укључујући катуне Боровац и Борова глава, на
левој страни реке Таре, између села Доња Добриловина и Поља. Кричан из
лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико
кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Ка-
туни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак,
док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан. Оба
назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузима-
њем имена у словенској средини.5 На то указује и пример промене имена
Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из
1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у
околини Солуна.6 Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северои-
сточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. По-
ред природног, готово осмоског притиска више културне средине на при-
митивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини
Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце,
чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцар-
ских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ? Сточарска скупи-
на Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сиња-
јевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солу-
на. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потар-
ју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.
Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог
црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног име-
на Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица

_____________________________
5 А. Лома, Топономастика и археологија - антички локалитети код Пљеваља и Пријепо-
ља и могући предсловенски остациу тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Бео-
град 1989, 1-32, на стр. 22 аутор закључује како се не би сачувало непостојано ри у случају
раног словенског преузимања имена Кричани, већ би дало облик Крчани.
6 С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Српска краљевска
академија, Београд 1912, 418-423, стр. 423, бр.19 (прилози у Солуну и околини).
7 Мил. С. Филиповић, Некада катун Псодерци сада село Содерце код Врања, Врањски
гласник XII, Народни музеј у Врању, Врање 1966, 59-68, о Псодерцима стр. 63-65.
_____________________________


наследног старешинства, преноси на катун или групу катуна под именом
Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.8 Очигледно способни, радни и успе-
шни, Кричани су се брзо укључили у важне привредне и трговачке центре у
средњовековној српској држави, без сумње преко оближњег рударског града
Брскова. Тако се у Котору око 1280 - 1330. године помиње породица Cricichi,
или de Сriзсо.9 Заједно са људима из влашких племена Дробњака, Матаруга
и Бањана, од почетка XIV века, Кричани су пословали са Дубровчанима,
бивали у споровима арбитри и кредитори, али још чешће отимали дубровач-
ку стоку. У дубровачким нотарским списима забележено је 7. августа 1318.
године да су Бранислав Кричић (Crichic), Првоје златар и Владоје Матаруг
одређени за проценитеље у спору између једног Дубровчанина и Прибе Ба-
бића, Влаха, који је томе Дубровчанину украо вола. Следеће године јемчили
су двојица Бањана за истог Бранислава, чије је презиме забележено као
Кричићовић (Cricichovich), када је оптужен да је од једног Дубровчанину
украо 30 шкопаца.10 Везе са Дубровником и Котором и касније се нису пре-
кидале, будући да су главни организатори караванске трговине између при-
морских градова и српског залеђа били Дробњаци. Упоредо са њима у ду-
бровачку караванску трговину били су укључени Кричани као поносници,
они који су на својим коњима преносили товар и наоружани луком и стре-
лом, мачем и штитом, обезбеђивали караван.11 Тако су у једном судском спо-
ру у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужена браћа Добрија и Ђу-
рађ Ненадићи из Кричка (de Crizche) да су са Хлапцем Богутовићем и људи-
ма Ивана Влатковића отели тројици Дубровчана осам брава и робу вредну
двадесет перпера.12
Турци се у Потарју појављују већ крајем XIV века и одмах се укључују
у домаћу пробитачну праксу пљачкања богатих дубровачких трговаца и њихо-

__________________________
8 П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског
музеја 33, Београд 1970, 93-108, стр. 94 (лично име Кричан); Ћ. Петровић, Матаруге у ка-
сном средњем веку, Гласник Цетињских музеја X, Цетиње 1977, 95-129, стр. 102-105 (поста-
нак имена влашких катуна); А. ЈТома, Топономастика и археологија - антички локалитети
код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Оно-
матолошки прилози X, Београд 1989, 1-32, стр. 21 (лично име Кричан).
9 К. Јиречек, Романи у градовима Далмације током средњег века, Зборник Константина
Јиречека I, Српска академија наука и уметности, Посебна издања kh>.CCCLVI, Одељење
друштвених наука књ. 42, Београд 1962, 272; А. Мауег, Kotorski spomenici. Prva knjiga kotorskih
notara odgod. 1326-1335, Zagreb 1951, 49 ( Milla,.. aliter uxor Lore de Criijco, 30.IX 1326).
10 Ћ. Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја X, Цетиње
1977, 95-129, стр. 110-111 ( Браниелав Крич 1318. и 1319.).
11 Историја Црне ГореII/2, Титоград 1970,252 (П. Мијовић); о поносницима: Г. Шкрива-
нић, Путеви у средњовековној Србији, Београд 1974, стр. 25-26, 39.
12 Б. Храбак, Проитост Пљеваља no дубровачким документима до почетка XVII сто-
љећа, Историски записи, књ. XI, св.1-2, Цетиње 1955, 1-38, стр. 14-15 (људи из Кричка).
___________________________


вих каравана. Почетком октобра 1398. године Турци и шесторица влаха за-
пленили су на Тари Дубровчанима велики караван од 4067 овнова и 15 коња
натоварених воском и другом робом из Србије, због чега су се Дубровчани
узалуд жалили кнегињи Милици, тада кира Евгенији, и кнезу Стефану, по-
том следеће године турским војводама Пашајиту и Сархану.13 Прагматични
Дубровчани били су принуђени да прихвате битне промене у политици и
трговачком промету према Брскову, где је успостављањем турске контроле
царина и путева српска власт постајала све више номинална. Средином XV
века формирано је турско крајиште под управом Иса-бега Исхаковића у чи-
јем се личном поседу нашло и село Прошћење са засеоцима, на граниици са
Кричанима, а као последица крупних промене у структури становништва
дошло је до промене старих обласних назива. Влашка скупина названа Лим-
ски Никшићи запосела је део Потарја око Брскова. Када је у Прошћењу от-
кривен нови рудник, турски крајишник добио је у замену три села на Косову,
а некадашњи метох Св. Петра са засеоцима постао је 1455. године царски
посед - султанов хас.14
После коначног пада Херцеговине под турску власт, Кричани су побе-
лежени 1477. године као влашка нахија Кричка, подељена на пет џемата
(друштвено-економске скупине), неједнаке величине.15 Према закону за вла-
хе у вилајету Херцеговина плаћали су по филурију (златник) о Ђурђевдану и
давали једну овцу сајагњетом или 12 акчи, једног овна или 15 акчи, на сва-
ких 50 кућа два овна или 60 акчи, један шатор или 100 акчи; а у ратно време
давали су по једног ешкинџију (војног поседника) на сваких 10 кућа. Ис-
пуњењем наведених обавеза ослобођени су осталих намета. Највећи је био
џемат старешине нахије кнеза Бранислава Кричка, који је имао 78 домова и
12 неожењених. Две деценије касније, када је исламизација захватила Кри-
чане, на челу џемата Бранислава је наследио Алија Кричка.16 Списак побе-

_________________________
13 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I -1, Београд- Ср. Карловци 1929,188-189,
бр. 194,195; Исто, 1-2, Београд - Ср. Карловци 1934, 223, бр.805. Дубровачку преписку поводом
ове велике пљачке анализира Жарко Шћепановић и закључује да је одраз двовлашћа у овоме
делу Потарја, где су Срби имали номиналну, а Турци стварну власт, држећии под контролом
путеве и утврђења: Ж.Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Српска академија наука и
уметности, Етнографски институт, Посебна издања књ.20, Београд 1979, стр. 59 - 60.
14 Н. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića zbirni katastarskipopis iz 1455. godine, Orijentalni
institut u Sarajevu, Sarajevo 1964, LV-LVI, 22, нап.177. Године 1453-1455. заселак Прошћења
био је Стричина, а други, прочитан као Обколина (Рубколина), вероватно је Добриловина: На-
сеља и становништво области Бранковића 1455. године, приредио М. Мацура, Српска акаде-
мија наука и уметности, Демографски зборник VI, Београд 2001, стр. 104-105 (О.Зиројевић).
15 А. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985, стр. 26-29 (нахија Кричка).
16 H. Šabanović, Bosanski pašaluk, Svjetlost, Sarajevo 1982, стр. 166.
_________________________

[mladjo]

лежених лица 1477. године показује да су раздвајани чланови проширених
породица, да би се постигао законом прописани цензус. Болисав, Болимир и
Радоња били су браћа и припадали су једној породици, а побележени су као
три домаћинства. Сличан случај је са породицом Радоње, сина Богдановог,
из које је издвојен његов син Радман. Имена су највећим делом српска, а има
и неколико влашких имена: Алто, Братул, Богун, Бојун, Бубул, Наг, као и
један исламизовани - Скендер, син Оливера. Никола, син Кричка, био је на
челу другог џемата Кричана који је бројао 57 домова и 12 неожењених. И
међу њима су као посебни домови регистровани чланови исте породице:
Ненко и Ненад, синови Бранка; Рајкови синови Степан, Херак, Никша и Вуко-
је; Ђурађ и Машут, синови Борине; Вукша, Милун и Радич, синови Радоса-
ва; Божетко и Бранко, синови Ђуре; Иван, Ђурађ и Цветко, синови Брајка. И
ту су имена српска, а међу њима је био и један поп - Борић, са своја два сина.
Влашком именослову припадају: Кричка, Богул, Машут, Никун, Радул, Ка-
ран, Херак, али њихови синови или очеви имају српска имена. Џемат Ради-
ча, сина Боготе, бројао је 29 домова и 6 неожењених. Међу српским имени-
ма издвајају се као аромунског порекла: Витуш, Паскаш, Богут, Ђан. Скупи-
на Раденка, Божидаровог сина, имала је 16 домова и два неожењена, од ко-
јих је један био вођа џемата. Зимовали су у селу Хоћевина, југозападно од
Пљеваља. Сви, изузев Богуна, имају српска имена.
Од пет џемата Кричана други по величини био је џемат Добривоја, сина
Ненада, са 67 домова и 18 неожењених. Поглавар џемата помиње се двадесе-
так година раније у тужби коју су против више лица из Пљеваља и околине
подигли тројица Дубровчана.17 Влатко Прибисалић, Радил Машић и Андри-
ја Влатковић на суду у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужили су
браћу Добрија и Ђурђа Ненадића из Кричка (de Crizche) да су им са Хлап-
цем Богутовићем и људима Ивана Влатковића отели осам брава и робу вред-
ну двадесет перпера.18
И у скупини Добривоја, или Добрије Ненадића веће породичне заједни-
це разбијене су на посебне домове: четири Ненадова сина, седам синова Богу-
те, четворо браће синови Радованови, три Божидарова сина. Има имена по
надимку - Добри, Грбац, као и неких, која су или погрешно забележена или
прочитана: Малајац, Стиховас, Гојит. У том џемату уписана је и једна удови-
ца - Дивна.
Изузев Раденковог џемата, остали су зимовали на једној трећини места
Пауче (село Маоче, југозападно од Пљеваља), Козица (село у горњем току

_______________________
17 Историја Црне Горе II/2, Титоград 1970,252 (П. Мијовић); о поносницима: Г. Шкрива-
нић, Путевиу средњовековној Србији, Београд 1974, стр.25-26, 39.
18 Б. Храбак, Прошлост Пљеваља no дубровачким документима до почетка XVII сто-
љећа, Историски записи књ. XI, св.1-2, Цетиње 1955, 1-38, стр. 14-15 (људи из Кричка).
_______________________


Ћехотине, југоисточно од Пљеваља) и Петине ( данас Битине ј ужно од Пљева-
ља), као и у местима Кржава, Јазвине и Скробочац, а летовали су на местима
званим Јечмиште (катун Јечишта на Сињајевини источно од Шавника), Мо-
дра, Бучи, Студенац (село Студенци у Шаранцима), Никопода (вероватно
Његобуђа источно од Жабљака), Пасјевићи (?) (Пешељевица југоисточно од
Жабљака), Рађево (Рађевине југоисточно од Жабљака), Брда, Средња брда
(Велико брдо на планини Ивици северно од Шавника) и Гозице (Гоницка код
Добриловине).
Подаци из турског пописа Херцеговине из 1477. године потврђују да је
предање о Кричанима верно када их смешта у предео Језера у суседству
Дробњака.19 Места која су остала непозната: Кржава, Јазвине и Скробочац,
чији су називи можда погрешно забележени или прочитани, у ствари су би-
ла и остала стална станишта Кричана. За разлику од села ближе Пљевљима
- Хоћевине, Маоче и Козице, где су могли да користе само једну трећину
стаја за стоку и кућа за своје породице, места Кржава, Јазвине и Скробочац
користили су у целости. Треба их тражити између Таре и Стожера, на под-
ручју данашњих села Крупице, као и Барице, где постоје потеси названи
Кричачке ливаде и Кричка локва. У непосредном суседству, делом у Барица-
ма, на планинским површима села Прошћења и према реци Љубовиђи, 1477.
летовали су џемати влаха нахије Љубовиђе, а међу летњим стаништима поми-
њу се и данас позната места: село Потрк, Коњ, Играч (планина Угарча), плани-
на Бурен, село Жари и село Барице.20 Између нахије Кукња на северу, нахије
Лимски Никшићи на југу и нахије Љубовиђе на источној страни, зимска
станишта нахије Кричке биле су омеђене планином Лисац и током реке Таре
и Селачке реке на западној и јужној страни, заобилазећи атар села Прошће-
ња, затим обронцима Стожера и Црног врха на источној страни, обухватају-
ћи села Козицу, Маоче, Косаницу и Глибаће на северној страни. Летња ста-
ништа џемата нахије Кричке запремала су простране пашњаке на планини
Сињајевини јужно и источно од Жабљака.
Именослов сточарске скупине нахије Кричка из 1477. године показује
готово у потпуности српско становништво, међу којем је приметан и дру-
гачији, влашки и несловенски етнички супстрат. Иако нека имена одзвањају
приморски, као Андрија, Дује, присуство попа говори о православљу свих
Кричана, изузев једног муслимана. Поред узгоја стоке, као главног занима-
ња становништва, и војних обавеза, постојали су у нахији и мајстори нај-

____________________________
19 П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског
музеја 33, Београд 1970, 93-108, стр. 98.
20 А. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985, стр. 53. H. Филиповић, Власи иуспостава тимарског системау Херцеговини,
Годишњак књ. XII, Центар за балканолошка испитивања, књ. 10, Сарајево 1974, стр 146.
____________________________


старијег - ковачког заната, по један у три џемата. Велики број неожењених,
синова, браће, без стараца, одаје младо и витално становништво. Управо
због способности преживљавања њених становника, вичних коњу и оружју,
и неке самосвојности коју су задржали као прадавни и наслеђени генетски
запис, малена нахија Кричка и њени становници и угледни кнежеви, опста-
ли су готово до ослобођења тих крајева од Турака.
У рукописној заоставштини Атанасија Пејатовића, која се чува у Зави-
чајном музеју у Пљевљима, постоји попис петнаест села и петнаест засела-
ка који су крајем XIX века спадали у Кричак.21 Међу селима помињу се да-
нашња насеља јужно од Пљеваља: Станчани, Битине, Крупице, Глибаћи, Вру-
ља, Пандурица, Косеница, Тулово (заселак Подборова југозападно од Вру-
ље), Варине, Водно (заселак Градине јужно од Вруље) и Козица. Нестало
село Таретина вероватно се налазило на реци Тари, а село Трешњевица биће
да је заселак Трешњица код Ђурђевића Таре. Међу засеоцима побележени
су: Калипоље (заселак Вруље на реци Ћехотини), Изласци (потес између
села Битина и Косаница), Котлаићи (заселак Доњих Крупица), Градина (се-
ло јужно од Вруље), Бељковићи (заселак села Бујаци), Пољане ( заселак се-
ла Пушањски До јужно од Косанице), Чаваљ (село западно од Крупица),
Борова (село јужно од Вруље), Влавине (заселак Влаовина у селу Вруља),
Перотина (заселак Перотин у селу Градина); Бујаци (село северно од Крупи-
ца), Клопет (село северно од Вруље), Ђурића Брдо (брдо 1084 м у селу Вру-
ља), Беирановина (Берјановина заселак Вруље), Висибаба (заселак Бујака)22.
Није било могуће установити где су се налазила село Подбуква и засеоци
Пиревине и Пођенице. Наведена насеља обухватала су област омеђену ре-
ком Таром на западу и планинама Стожер и Црни врх на источној страни,
која се простирала јужно од Потпећа на северу и северно од села Премћана
и Прошћења на југу. У односу на територију коју су Кричани стално насе-
љавали и на подручја којима су се кретали са својим стадима током средњег
века и у периоду под турском влашћу, област Кричак крајем XIX века знатно

_________________________________
21 Архив Завичајног музеја у Пљевљима, Фонд Атанасија Пејатовића, свеска 5/А, инв.
бр.22. Документ је први поменуо Петар Влаховић, али га није објавио: П. Влаховић, Кричи и
зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског музеја 33, Београд 1970, 93-
108, стр. 98. На два листа, лепим рукописом, који не личи на рукопис Атанасија Пејатовића,
већ потиче из пера неког његовог сарадника, вероватно свештеника, сасвим кратко убележена
су села, подвучени засеоци, православне породице и њихове славе. Набројана су следећа на-
сеља у Кричку: Станчани, Битине, Крупице, Глибаши, Вруља, Пандурица, Таретина, Калипо-
ље. Трешњевица. Косеница, Изласци. Котлаићи. Подбуква, Тулово, Градина. Бећковићи. По-
љане. Пиревина. Варине. Чаваљ. Борова. Водно, Влавине. Перотина. Eviaun. Поћенице. Кло-
пет. Козица.Беирановине. Ћурића Брдо. Висибаба.
22 В. Деспотовић, Вруља и Вруљани, Библиотека „Хронике села “, Београд 1997, стр. 12-
13 (Ђурића брдо, засеоци Вруље).
_________________________________


.4
Насеља области Кричак (средина XIII - крај XIX века)
међе брсковског метоха Хумске епископије 1254. године
границе нахије Кричак и суседних нахија (1468/9, 1477, 1485)
_________________________________


је умањена, што је била природна последица територијализације Кричана,
миграција, и промене привредне и друштвене структуре становништва.
Изгубивши првобитно самосвојно људство, Кричак је остао без животних
сокова. То је данас само географски, готово заборављени назив једне мање
области средњег Потарја. Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда родом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.

[mladjo]

У књизи Ђорђа Јањатовића, страна 195, помињу се следећа презимена:

КРИЧКА слава Јовањдан / парохија Стрмица II / Власенички протопрезвитерат
КРИЧКА слава Никољдан / парохија Марићка / Приједорски протопрезвитерат
КРИЧКА слава Јовањдан / парохија Умци / Сански Мост протопрезвитерат
КРИЧКОВИЋ слава Никољдан / парохија Брекиња / Дубички протопрезбитерат
КРИЧКОВИЋ слава Никољдан / парохија Вођеница / Петровачки протопрезбитерат


Познато ми је такође да има КРИЧКОВИЋА који славе Стевањдан.

[Синиша Јерковић]

Млађо,

хвала на занимљивом чланку. Мислим да би припадници рода Годијеља требали посебну пажњу обратити на Кричке.

[vojinenad]

Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда роцом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.

У пљеваљском крају и данас постоји подозрење према ''прекотарцима'' како неки називају породице које су у области преко Таре у односу на Пљевља и Дробњаке. Знам да постоји нека подела на ''потарце'' и ''прекотарце'', и да је корен ове поделе управо у пореклу многих породица које воде порекло од Крича, и које су Дробњаци потиснули преко реке Таре, и оних који то нису. Слушао сам једном приликом да се становници села Бобово правдају због оваквих пошалица на њихов рачун да они нису ''прекотарци'' већ ''потарци'', и да они немају везе са тим становништвом које неки поспрдно тако називају. Бобово је иначе близу тромеђе и ја иако никада нисам био тамо мислим да не припада географски тој области преко Таре где су према предању протерани многи Кричи, већ су са ове стране пошто мислим да је управо река Тара у добром делу природна граница између БиХ и Црне Горе, а Бобово припада Црној Гори. Они Бобовци које познајем су доста крупне грађе тако да претпостављам да немају везе са Кричима за које постоји предање да су другачији односно нижег раста, ситнији и црни, већ је то пошалица која се користи у овом крају када неко хоће неког да ''пецне'', а прави разлог због чега је то тако готово да је већ пао у заборав, само се преноси то тако као да су ти ''прекотарци'' слабији слој или томе сл.

[Небојша]

Петар Влаховић: Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања

Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 33

https://books.google.rs/books?id=MMygBQAAQBAJ&pg=PA93&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8+%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%86%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0CCgQ6AEwAmoVChMIsfO67P_cxwIVBHdyCh0osgq4#v=onepage&q=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%20%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%86%D0%B8&f=false

О пореклу овог племена постоје разне теорије. Влаховић помиње готово све, од те да су у питању полуроманизовани Илири, до оне да су Кричи потомци рудара Саса (Брсково).

[mladjo]

Не могу да нађем извор, једном приликом сам прочитао да се Кричи заправо дијеле на двије "групе": влашку и словенску.

[Лепеничанин]

Занимљиво, упознао сам омладинца из Бруса (пореклом из неког села на Копаонику) који се презива Кричак.

Каже да слави Симеона Богопримца и мисли да су "негде из Црне Горе". Пошто већ имамо потврђено неколико хаплотипова J2b1 у Александровцу Жупском вероватно се ради о некој породици досељеној из помињаног предела Кричак између Таре и Пљеваља.

Ако га скорије будем срео предложићу му и ДНК тестирање, јер није искључено да су у пределу Кричак живели и припадници других хаплогрупа. Подсетићу вас да недавно тестирани Мијаиловић из Попадића у Колубари припада групи G2a, а по предању су досељени из предела Кричак (славе св Јована).

[Небојша]

Занимљиво, упознао сам омладинца из Бруса (пореклом из неког села на Копаонику) који се презива Кричак.

Каже да слави Симеона Богопримца и мисли да су "негде из Црне Горе". Пошто већ имамо потврђено неколико хаплотипова J2b1 у Александровцу Жупском вероватно се ради о некој породици досељеној из помињаног предела Кричак између Таре и Пљеваља.

Ако га скорије будем срео предложићу му и ДНК тестирање, јер није искључено да су у пределу Кричак живели и припадници других хаплогрупа. Подсетићу вас да недавно тестирани Мијаиловић из Попадића у Колубари припада групи G2a, а по предању су досељени из предела Кричак (славе св Јована).

Искрено, не видим везу између J2b1 и Крича.

Постоји пуно доказа који се косе са овом теоријом. Навешћу само неке.

- Тестирани J2b1 из околине Александровца су пореклом из Мораче
- Породице J2b1 са потеза Дурмитор-Пљевља нису староселечаке, већ се ради о досељеницима
- Ђорђевићи/Котлајићи J2b1 воде порекло од Ћировића из Мораче. Ћировићи из Мораче су староседеоци
- Уколико су Кричи уопште "преживели", не верујем да их је остало толико међу Србима. За очекивати је да их буде много мање него Дробњака
- Распоред J2b1 "од Алпа до Црног Мора" не указује на неку каснију сеобу из Кричка
- Старост групе се такође не поклапа са овом сеобом

Постоји још много тога, али не бих да "гушим" тему.

Занимљиви су ови G2a. Треба испитати ту грану, тј. проверити да ли је можда староседелачка и за коју матицу би се евентуално могла везати.

Треба тестирати далматинске Кричке, или крајишке Кричковиће, али нам нико не гарантује да су припадници овог "племена" генетски хомогени.


 

[Nebo]

- Уколико су Кричи уопште "преживели", не верујем да их је остало толико међу Србима. За очекивати је да их буде много мање него Дробњака

Кричи сигурно јесу преживели, али мислим да их је много више међу муслиманима крајњег севера ЦГ (пљеваљски крај). Наравно, много их се и иселило.

[Жика]

Лично мислим да крички војвода Калока није живео пре 12. века, иначе да је живео раније,не би његово име остало упамћено до дана данашњег. Као што сам на теми о Шекуларима навео могућу етимолошку блискост са Секељима, такође предпостављам, да Кричи потичу од Кумана насељених у Србији у 13. веку. Име кричког Војводе Калоке веома личи на на презиме најстаријег секељског племићког рода Kalnoky, који се под тим презименом 1252. године.