Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Небојша]

Је ли некоме до сада пало на памет да би Кричани могли припадати, поред J2b1, и хаплогрупи R1b Y611 (11-11)?

Грци из Смирне имају ту комбинацију, можда је то и код нас био случај. Небојша, шта мислиш?

Не знам Лепене. Некако нема превише R1b BY611 у том делу Црне Горе. Постоје мислим два хаплотипа у Пријепољу, али то су по свему судећи исељеници из источних крајева ЦГ. Генерално се коси код нас распоред ове две хаплогрупе. Погледај само Крајину, исток ЦГ и још неке области.

Што се тиче западне Анадолије, R1b 11-11 постоји у Смирни, M205 у Фокеји, с тим да се аутори слажу да ти Грци генетски више подсећају на Балканце него на Анадолце. Генетски траг из Анадолије се види кроз неке подгране J2a. Висок проценат E-V13 и R1b BY611 (које су слабо заступљене у Анадолији) упућују на јаку везу са Балканом.

M205 је слаба и на југу Балкана (посебно Y22066) и у Анадолији, па није сигурно чији траг представља. Можда због јаког Кипра и оног Турчина вуче више на Анадолију, а опет може бити и нека изолована грана с југа Балкана. У сваком случају, не видим везу између M205 и BY611, бар када су у питању миграције.
 

[Иван Вукићевић]

Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.

Занимљив став, дакле они који не поштују лик и дело друга Лалића су "митомани разних фела". Он можда јесте био добар познавалац историје и успешан књижевник, али то не мења чињеницу да је био загрижени део покрета који се залагао за комадање српског етничког простора на неколико република и стварање засебне црногорске нације. Сходно томе, сасвим је нормално да га поштен свет не воли, били њихови преци на супротној страни током рата или не.

[Предраг56]

О порeклу топонима крич из другог угла

http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf

Odakle su došli preci Crnogoraca
Biblioteka
Crnogorc i njih ovo porijeklo
i sudbina
Knj. l
Direktor projekta
Milan Rotković

Prof. dr Dragoje Zivković
Prof. dr Vojislav Nikčević
Prvo izdanje objavila je Matica crnogorska (1995)


317. Krič 1374/82, Križan 1374/82, Kričkov 1255 (Schlimpert 1978:
243-244; Trautman MH: 85) - Kriče u Kotoru 1333 (MC II: 305), Kričko
1326 (MC I: 91); Kriče Vitomirov duguje Grubi Paška Bartolova 500
perpera 1327 (MC 1:294). Krič, Kričak blizu Kolašina; Kričačko polje.
Kričak Grubanović iz Kruševica (Kovijanić 1974:182). Toponimi i antroponimi
ove vrste nalaze se u raznim krajevima naše zemlje, ali, prema
Imeniku naseljenih mesta u Jugoslaviji 1973:216) toponimi: Kričenovo,
Kričići, Kričina, Kričke isključivo su u BiH i Hrvatskoj, što upućuje na
zaključak o zapadnom porijeklu antroponima. A takva pretpostavka
nalazi potvrdu u činjenici da je u strus. krič = kuznjec = kovač koji radi
sa neprerađenom, nečistom gvozdenom masom. Po Fasmeru hica je
'glyba železa pokrytaja šljakom'. Smatra da se radi o pozajmici od
njemačkog: Kritze,Kritzeisen = otpaci željeza (Slovar II1967:378). Kris
kao kuznjec1
 ima I. I. Sreznevskij (1958) u materijalima za rječnik
staroruskog jezika, u dok. iz 1326. godine. Prema tome, Kriči nijesu ni
Iliri ni Tračani, kako je mislio V. Ćorović (1933: 25), izvodeći njihovo
110
ime iz krisio, kriisi = crni, crnokosi ljudi, niti su potomci Vlaha kako je
mislio Kovijanić (1974: 181-185) već su zajedno sa ostalim zapadnim
Slovenima došli na Balkan kao kovači, odnosno kao ljudi koji su po
kovačkom zanatu dobili ime i nosili ga dalje, bez obzira na nova zanimanja.
Kriči su dovođeni u vezu sa Matarugama ali bez dokaza. Ime
Kričan javlja se u nas, po Jirečeku, oko 1300. godine, dakle u prvim
javnim spisima. Krički knez Jaroslav upućuje, prividno, na istok ali naselja
Jaroslav i ime Jaroslava nalazimo i u Polablju: Jaroslav 1232, Jaroslaus
1302, Jeroslaus 1310, sve u Rujanu, Jarezlaus 1241 u oblasti Rostoka,
Jarislaus 1239, Jerislaus 1241. u oblasti Gistrov (Gustrow), Jaroslaus
1242. u Malhovu (Malchow). U kotorskim spisima javlja se Jaroš
u dok. iz 1334. godine ("Edo Bogoe, filius condam Godan et frater Iarossii,
habitator Catari" (MC II: 594). Prema tome, Jaroslav, Jaroš je
poznato i u nas a komponovano je od: jaryj = vatren, ljut, usrdan, ravnostan
i -slav(a).

[Предраг56]

О порeклу топонима крич из другог угла

http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf

Prema Imeniku naseljenih mesta u Jugoslaviji 1973:216) toponimi: Kričenovo,
Kričići, Kričina, Kričke isključivo su u BiH i Hrvatskoj, što upućuje na zaključak o zapadnom porijeklu antroponima. A takva pretpostavka nalazi potvrdu u činjenici da je u strus. krič = kuznjec = kovač koji radi sa neprerađenom, nečistom gvozdenom masom. Po Fasmeru hica je 'glyba železa pokrytaja šljakom'. Smatra da se radi o pozajmici od njemačkog: Kritze,Kritzeisen = otpaci željeza (Slovar II1967:378).

Ne бих сложио са овим. Јeр нађох топонимe Крич (брдо) на Косову и Мeтохији  (Србија) и  Кричим (град) у Бугарској. Али и  Crich ( village)у Дeрбиширу, Eнглeска, Вeлика Британија.

Србија
Krič is a hill in Kosovo and is nearby to Ðolovina and Orlane.
https://aroundguides.com/29137054

Занимљиво јe да о брду Крич на Косову и Мeтохији готово ништа нe  знамо. Трeба то испитати.Видим да јe шумовито.

Бугарска
Кричим
Map of Kričim - Michelin Kričim map - ViaMichelin
www.viamichelin.com
Krichim, Devin, Dospat, Batak, in Krichim, Bulgaria | MapMyRide
www.mapmyride.com

Eнглeска, Вeлика БританијаЈ
https://en.wikipedia.org/wiki/Crich
Crich Listeni/ˈkraɪtʃ/ is a village in the English county of Derbyshire. Region   
East Midlands,Country England,Sovereign state United Kingdom

Занимљиво јe да јe у близини мeсто Smalley ( village).
https://en.wikipedia.org/wiki/Smalley,_Derbyshire
Хм. Потсeћа мe на плeмe Смољани. Такаво мeсто јe и у близини града Кричим у Бугарској.

Тако да ја свe вишe мислим да јe постојало плeмe Кричи,као дeо нeког другог вeћeг плeмeна,  али којe нису добили то имe од сусeдних плeмeна, а они то онда прихватили. То имe јe, односно корeн много старији. О том потом.

[Предраг56]

Шта кажу бугарски извори о Кричиму (топоними река Вача и брда "Малко кале", "Кричим", "Голямото кале" и "Иванковото кале" ). Мени је занимљиво зашто је тај град био толико важан бугарском цару за освајање и да је то забележио каменим натписом.

Град Кричим - СВЕТИ МЕСТА
svetimesta.com
История:
Историята на Кричим започва далеч назад във времето. Началото на селището се свързва възникването на двете ранновизантийски крепости (IV-VI в.), разположени на двата бряга на р. Въча, в началото на пролома. Това предположение е уместно да подлежи на ревизия, имайки се предвид локализацията на античния град, намиращ се в близост до Кричим (в източна посока), който след заселването на славяните тук приема името Драговец.
Над двата бряга на река Въча, там където тя напуска "прегръдките" на Родопите са се издигали две взаимосвързани крепости, пазили подстъпите към планината. Първата се нарича "Малко кале" и е разположена на десния бряг на Въча, а втората - на  десния и носи имената "Кричим", "Голямото кале" и "Иванковото кале".
Крепостта "Кричим" е строена през два периода -  ранновизантийски (V-VІ век) и български (от времето на хан Крум). Разрушена е през ХV век, когато загубила стратегическото си значение. Запазени са стени с височина до 3 м, както и водохранилище (щерна).
Старините в община Кричим съвсем не се изчерпват с  двете крепости, градът попада и в една силно наситена с раннохристиянски паметници зона. Освен така наречената „Червена църква” - раннохристиянски комплекс с манастир близо до Перущица, църкви от този период има и в Исперихово, Стамболийски, Брестовица, отстоящи на броени километри. В тази връзка трябва да се спомене и неотдавна разкритата старохристиянска базилика в местността "Гергевец", намираща се непосредствено до гр. Кричим, на около километър по пътя за село Устина. Някои изследователи предполагат, че тук в местността "Гергевец" някога се е намирал древният град Драговец.
Гореописаните храмове, както и една интересна находка - синтронът открит при разкопките на църквата в м. "Гергевец", недвусмислено доказват, че поне в първите години от съществуването тукашното селище най-вероятно е било епископско седалище. Правдоподобно е да се мисли, че районът на Кричим е бил част от една стройна и добре функционираща църковна организация,  още от първите години на признаването на християнството в Римската империя, след Миланския едикт от 313 г.
Двете ранновизантийски крепости били възстановени и функционирали и през средновековието.
През 1198 г. Кричимската крепост е превзета и възстановена от болярина Иванко (братовчед на цар Иван Асен I и негов убиец), който за кратко откъснал под свое управление почти цялата Родопска област. Още през същата година крепостта е превзета от византийския севастократор Георги Палеолог, който пада мъртъв, след като преодолява крепостната стена със стълба.
За историята на крепостта (селището) през тази епоха говори един интересен паметик - "Асеновият надпис". Намира се в околността на крепостта "Кричим", изсечен върху голяма риолитова скала и гласи: "На този камък седя цар Асен,  когато превзе Кричим". Смята се, че става въпрос за Цар Иван Асен II, който е завладял крепостта през 1230 г. и е имал обичай да ознаменува своите победоносни походи срещу византийците с надписи върху камък за вечни времена. Подобен надпис има и в Асеновата крепост край Асеновград. След победата от 1230 г. цар Иван Асен II дарява щедро монашеските обители на Света Гора, за което свидетелства патриарх Евтимий в „Житие на Петка Търновска“. От златопечатните грамоти издадени от името на Иван Асен II за тези манастири е запазена само тази за Ватопед („Ватопедска грамота“).
По-късно, до падането Родопите под османска власт (1371-1373 г.), Кричимската крепост и принадлежащото ѝ селище, попадат ту в български, ту във византийски ръце.

Мислим да ми не треба да игноришемо различите изворе, па ни бугарске.

[Предраг56]

http://www.krichim.bg/web/Krichim9.1.html
www.krichim.bg
КРИЧИМ, Бугарска (Кръчим, Кричинос, Кръчма)

Проглашен за општину односно град  29.08.1969.године. Општина нема сеоских насеља, што је необично.

Шта кажу о граду Кричимци:

Бурна, изпъстрена с много превратности енас Калчев - кмет на Община Кричим се обър-историята на Кричим.Вековете са покрили сна с приветствено слово към всички присъст-праха на забравата редица събития, достигна-ващи, като им пожела здраве, благополучие,ли до нас само като далечно ехо от онези епо-упоритост и успех за да пребъде нашия градхи, но исторически факти сочат, че през всич-във вековете. Повече от два часа продължихаки времена на своето съществуване Кричим еизпълненията на самодейните състави, коитобило значително селище. Още Хенри Вален-поставиха началото юбилейнте чествания. Тесия го нарича град, а името му никога не е билобяха подготвили най-добрите си изпълнения,променяно - Кръчим, Кричинос, Кръчма. Хро- песни и танци, а многобройните им почитате- никите се редуват една след друга. Събитията ли се насладиха на поднесената им програма, следват своя неумолим исторически ход, ре- те не устояха на ритъма и извиха кръшни бъл- дуват се битка след битка, война след войнаиме след име.

Ја ово место помињем овде као најисточнију тачку до које смо дошли са овим топонимом.

[Небојша]

Као што смо већ рекли, нису ретки топоними са овим именом. Посебно код Словена. Управо из тог разлога не треба повезивати све са племеном Крича.

Примера ради:

- Кричим, Бугарска
- Кричав, Могиљовска област, Белорусија
- Кричово, Закарпатска област, Украјина
- Кричка, Ивано-Франковск, Украјина
- Кричунова, Одешка област, Украјина
- Кричино, Тверска област, Русија
- Кричково, околина СМоленска, Русија
- Кричина, Калушка област, Русија
- Кричеи, Кировска област, Русија

Вероватно их има још пуно, али на основу овога што тренутно знамо, топоними са овим именом се највише јављају код Јужних и Источних Словена.

[Предраг56]

Овим бих завршио са топонимом КРИЧИМ или КРИЧИНОС (што вуче на грчки изговор) у Бугарској.
Кога занима може да прочита цео чланак. Управо објашњава геостратегијски значај града са Бугаре у 12 веку. Граница са Византијом. И помињање тог дела некадашње Тракије у којој је, како каже овај извор, пребивало племе Беси. Имамо срп (б) ску реч беседа (гл. беседити). Мада то племе многи својатају.

http://trakiatour.com/bg/members/view/27/history/#.WKdKXtIrLIV

Кричим е древно селище от ранновизантийско време.  Първите данни за наличие на селище на територията на общината датират от късния неолит (2600-2400 г. пр. Хр.) и бронзовата епоха (1900-1800г. пр. Хр.). Откритите оброчни плочки на Зевс, Хера и Тракийския конник, както и плочата на Бог Митра (от сегашното землище на с. Куртово Конаре, община Стамболийски) доказват наличието на тракийско селище от този период. Територията на общината е населявана в древността от тракийското племе БЕСИ. Според някои историци тук е бил разположен тракийският град ДРАГОВЕЦ.       

През 1451 г. Кричим е записан като село в регистрацията на Филибе санджак (Пловдив)

Наиђох  и на топоним Кричимско поле.
https://youtu.be/b-gR64ev7yI
Весден Тодора женала - Надка Караджова
Valya Bozhilova

Тракия, Триводици, Пазарджишко. Селото е разположено в равното плодородно Кричимско поле на Горнотракийската низина в близост до десния бряг на река Марица. Най-близкият град е Стамболийски /7км/. В Триводици е родена прочутата народна певица Надка Караджова/1937-2011/

[Предраг56]

Топоними причају тихо своју причу. И када нестане житеља...
КРИЧКE КОД НОВСКE, ХРВАТСКА
Ту је српски народ доста страдао 1941-1945, и 1991-1995.

www.hcr.hr/pdf/nad/434/PR-SMNOV-130-12-15.pdf
Poljoprivredne površine uz naselje Kričke u Gradu Novska

Топоними:
Горњe Кричкe
Доњe Кричкe
Кричко брдо 662м
Кричко пољe
Поток Кричаница
Кричкe забрдскe
Имамо и топоним Дeлић (чини ми сe да јe тeстиран Дeлић као род Крича).

Кричкe забрдскe
https://mapcarta.com/18740256

[Предраг56]

Имамо:

Кричке насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска (у близини су насљена места Шпановица, сада Ново село, и Драговић)

https://www.google.rs/maps/place/34550,+Kri%C4%8Dke,+Croatia/@45.4523485,17.3198793,14z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x476779d12e334cbf:0x7135a626eaacd3eb!8m2!3d45.4462299!4d17.3386304

Драговић (имамо топоним тракијском дeлу Бугарскe ДРАГОВЕЦ).
https://mapcarta.com/18748234

Шпановица (овдe су сe спомињали  стари шпањи)
https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panovica

Имамо и Кричке у насељеном месту Доњи Чаглић, Липик, Хрватска
https://www.google.rs/maps/place/34551,+Donji+%C4%8Cagli%C4%87,+Croatia/@45.3894563,17.1257632,13z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x4767724087720acf:0x9ef061d4132f0981!8m2!3d45.3894352!4d17.1602015

Срби у Кричкама и код Пакраца и код Липика доста страдали током 1941-1945.

[Предраг56]

Кричке код Града Дрниша,  на рубу Петровог поља, Шибенско-книнска жупанија у Далмацији, Република Хрватска.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)

Сјајно одрађена карта аутора Петра Зрнића. Било би лепо да је неко пренесе овде (пише да је допуштено) са списком презимена.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)#/media/File:Kricke_SVE.png

[Зрно]

Кричке код Града Дрниша,  на рубу Петровог поља, Шибенско-книнска жупанија у Далмацији, Република Хрватска.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)

Сјајно одрађена карта аутора Петра Зрнића. Било би лепо да је неко пренесе овде (пише да је допуштено) са списком презимена.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)#/media/File:Kricke_SVE.png

Није Петар, него Слободан Зрнић, познатији као Зрно на форуму Много сад ширимо причу с тим, а има већ чланак на овом сајту о селу Кричке. Што се тиче осталих презимена, могуће да више ниједно није из кричког рода, осим Кричкића.

[Предраг56]

Није Петар, него Слободан Зрнић, познатији као Зрно на форуму Много сад ширимо причу с тим, а има већ чланак на овом сајту о селу Кричке. Што се тиче осталих презимена, могуће да више ниједно није из кричког рода, осим Кричкића.

Извињавам се Слободане. Сјајан ауторски рад. То што више нема ни једног презимена из овог рода, осим једног, не умањује значај. Ово стога што је карта прегледна,  и омогућава онима који ништа не знају о својом коренима или знају врло мало да лакше дођу до релевантних података. Мени су сви ти крајеви непознати, у смислу да никада нисам био у њима. Ти си ми приближио визуелно тај крај (Кричке код Града Дрниша). Хвала ти на томе.
Сликовити приказ  простора која су насељавали Кричи нас много више приближава овој теми од набрајања чињеница.
Да умем ја бих направио карту и за остала подручја њихових станишта према писаним изворима. Био бих ти захвалан на постљавању карте. У сваком случају  скинуо сам је и сачувао. Можда је неко од мојих ту некад живео под другим презименом. Ја се нисам одмакао даље од 1744.године и Аде на северу
Србије.
И управо твоја мапа ме је инспирисала да трагам за топонимима са основом крич и мапама.
Ја сам и завршио са излагањем тих станишта (остали су Кричићи- Јејићи, БиХ, видим данашњи становници  тог места се изјашњавају као муслимани, што нигде није забрањано, и ако се не варам Криченово и Кричина).

Поздрав
Предраг

[Предраг56]

Кричаново, Општина Босански Брод, Рeпублика Српска, БиХ.
https://www.google.rs/?gws_rd=cr&ei=3EqoWO6YIcj_sQH-ra3QDA#q=kri%C4%8Danovo+bosanski+brod+googl+map

[Предраг56]

Кричина (Kričina) бившe насeљeно мeсто у саставу Винодолскe општинe, Приморско-горанскa жупанија, Хрватска (Hrvatska), ранијe у саставу  општинe Цриквeница. Након пописа становништва 2001. годинe  насeљe укинуто и припојeно насeљу Брибир.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Dina

Ово би била, за сада, најзападнија тачка са овим топонимом.

[Небојша]

У тексту се помињу Кричи, Нормани, Тарски Нишкићи и многи други, па генерално може бити занимљив.

"Старо српско племе које насељава ове крајеве, налази на Тари поромањено илирско племе Матаруга и њихов племенски огранак Криче са којима се мијешају, али и воде жестоке борбе. На траг Кричана на Тари наилазимо и око 1260. године. Већ од краја XI вијека Потарје и горње Полимље били су најистуреније области Рашке према Дукљи, односно Зети.

Србија је под влашћу жупана Уроша II, у савезу са Норманима и Мађарима, крајем љета 1150. године, поражена од византијске војске, коју је предводио цар Манојло Комнин, на ријеци Тари. Током XIII и XIV вијека у старој српској држави било је највише манастира у Полимљу и Потарју. По Душановој смрти ова област долази под власт Војиновића, нешто касније Николе Алтомановића."

"У XVI и XVII вијеку у околини манастира Добриловине живе племена Плањани, Колашиновићи, Тарски Никшићи, Вранеши и Кричи. У вријеме устанка војводе Грдана Никшића вођа Плањана, Колашиновића и Тарских Никшића бијаше тада кнез, касније војвода Радич Милошевић.

Из катастика сазнајемо да су у потарском селу Кулизићи живјели Вулетићи, Вукмиловићи и Катнићи. Судећи према штурим подацима катастика, Кулизићи су Добриловини дали више монаха, јеромонаха, монахиња и попова. Трагова о Кулизићима у овом крају данас нема.

У катастик је убележено и „Племе Кришци“ (Кричи) са већим бројем уписаних из Крупица и Свркота. Свркоте су, иначе, старосједелачки род пљеваљског села Бобова."

Имамо тестиране Марковиће из Крупица (J2b-M205), а било би занимљиво видети и ове Свркоте.


МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ, ЖАРКО ЛЕКОВИЋ
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-7-9.pdf

[Небојша]

С обзиром да у Врачев Гају постоји крички род (Стојановићи, Св. Никола) од важности може бити податак да је у суседном селу, на румунској страни (са друге стране Нере), забележено презиме Кричковић.

Соколовац:


У селу се помињу још нека занимљива презимена, која упућују на југозападне динарске области, али и на Крајину (Карановић, Кричковић...). Вероватно су у питању махом старији досељеници из Херцеговине.

У близини (Ковин) постоји још једна породица M205. Реч је о Мркобрадима. Ово презиме такође постоји у Крајини.

Извор: Миленко С. Филиповић, Бранислав Букуров, "Банатске Хере"

[Предраг56]

С обзиром да у Врачев Гају постоји крички род (Стојановићи, Св. Никола) од важности може бити податак да је у суседном селу, на румунској страни (са друге стране Нере), забележено презиме Кричковић.

У селу се помињу још нека занимљива презимена, која упућују на југозападне динарске области, али и на Крајину (Карановић, Кричковић...). Вероватно су у питању махом старији досељеници из Херцеговине.

У близини (Ковин) постоји још једна породица M205. Реч је о Мркобрадима. Ово презиме такође постоји у Крајини.

Лепо је ово видети. Наравно, ономе ко је побожан.

Богојављење на реци Нери.19 јануар 2013- Врачев гај. Соколовац
https://youtu.be/e8P20xxDMvE

[П]

Најстарији помени кричких родова на подручју Крајине:
- 1540. година, Јурај Узорац (Бихаћ, Босанска крајина), може бити повезан са тестираним личким Усорцима
- 1550. година, Мирак Кричков (Градчац, Далмација), може бити повезан са тестираним далматинским Кричкама
- 1550. година, Вукосав Тинтор (Радин Дол, Далмација), може бити повезан са тестираним далматинским Тинторима

[П]

Дио о Кричима из рада Александра Ломе о коме је већ било ријечи: