Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 62848 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #340 послато: Фебруар 11, 2017, 02:27:10 поподне »
Позната је легенда су Дробњаци после битке у Буковичкој гори, протерали и побили Криче али видех да се овде на форуму нигде не помиње једна друга легенда. По тој легенди Кричи су становали на Сињајевини и на Језерима и ту су зимовали. После пар сурових зима, које тамо нису ретка појава, јако су страдали од глади и хладноће. Кажу да су једне године о Ђурђевдану заорали земљу која је испод површине била још увек слеђена и схватили су да им ту живота нема. Учинили су разуру, подигли се и спустили у кањон Таре. Ко је год боравио у Дробњаку, зна да је клима тамо изразито оштра. Има година када се снег на Дурмитору и Сињајевини задржава и до Петровдана. Такве године су све реће али 2008. 23. јула су читава Језера осванула под снегом. А и није реткост да чак и нижа села почетком маја буду под снегом. Низ ошрих зима је заиста могао бити разлог пресељења становништва овог краја у неке жупније пределе, као што је то кањон Таре, у непосредном суседству.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #341 послато: Фебруар 11, 2017, 02:34:56 поподне »
Позната је легенда су Дробњаци после битке у Буковичкој гори, протерали и побили Криче али видех да се овде на форуму нигде не помиње једна друга легенда. По тој легенди Кричи су становали на Сињајевини и на Језерима и ту су зимовали. После пар сурових зима, које тамо нису ретка појава, јако су страдали од глади и хладноће. Кажу да су једне године о Ђурђевдану заорали земљу која је испод површине била још увек слеђена и схватили су да им ту живота нема. Учинили су разуру, подигли се и спустили у кањон Таре. Ко је год боравио у Дробњаку, зна да је клима тамо изразито оштра. Има година када се снег на Дурмитору и Сињајевини задржава и до Петровдана. Такве године су све реће али 2008. 23. јула су читава Језера осванула под снегом. А и није реткост да чак и нижа села почетком маја буду под снегом. Низ ошрих зима је заиста могао бити разлог пресељења становништва овог краја у неке жупније пределе, као што је то кањон Таре, у непосредном суседству.

Позната је легенда су Дробњаци после битке у Буковичкој гори, протерали и побили Криче али видех да се овде на форуму нигде не помиње једна друга легенда. По тој легенди Кричи су становали на Сињајевини и на Језерима и ту су зимовали. После пар сурових зима, које тамо нису ретка појава, јако су страдали од глади и хладноће. Кажу да су једне године о Ђурђевдану заорали земљу која је испод површине била још увек слеђена и схватили су да им ту живота нема. Учинили су разуру, подигли се и спустили у кањон Таре. Ко је год боравио у Дробњаку, зна да је клима тамо изразито оштра. Има година када се снег на Дурмитору и Сињајевини задржава и до Петровдана. Такве године су све реће али 2008. 23. јула су читава Језера осванула под снегом. А и није реткост да чак и нижа села почетком маја буду под снегом. Низ ошрих зима је заиста могао бити разлог пресељења становништва овог краја у неке жупније пределе, као што је то кањон Таре, у непосредном суседству.

Интересатно је ово повезивање временских непогода и сеоба старих народа ЦГ. Ако се не варам, и за Мацуре се каже да су се услед неких временских непогода (а мало и због сукоба, што међусобних, што са околним племенима) иселили из своје постојбине.

За Матаруге се такође каже да су се иселили када је "у сред лета пао снег", или тако нешто. Ево сад видим да и за Криче постоји слична прича, ово што помену Дробњак.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #342 послато: Фебруар 11, 2017, 02:50:43 поподне »
Ову причу сам чуо од више људи на катунима у Сињајевини када сам питао за стећке чији су и за зидине, за које се неки тврде да су грчке, а неки да су кричке. Оштра клима је и дан данас разлог за исељење становништва. Ни данас није реткост да мраз уништи усев кромпира у сред лета или да гред потпуно уваља жито. Зато су многи који су остали тамо скоро у потпуности одустали од повртарства и ратарства, јер брашно и поврће данас може да се купи у свакој продавници. Три дурмиторске општине данас су готово у потпуности опустеле. Пре педесетак година тај крај је имао више од 30000 становника, а данас нема ни 10 хиљада. Још се држи Жабљак и пар околних села, пре свега захваљујући туризму. Само је питање дана када ће укинути општину Шавник јер имамање од 2000 становника.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #343 послато: Фебруар 11, 2017, 05:22:10 поподне »
Интересатно је ово повезивање временских непогода и сеоба старих народа ЦГ. Ако се не варам, и за Мацуре се каже да су се услед неких временских непогода (а мало и због сукоба, што међусобних, што са околним племенима) иселили из своје постојбине.

За Матаруге се такође каже да су се иселили када је "у сред лета пао снег", или тако нешто. Ево сад видим да и за Криче постоји слична прича, ово што помену Дробњак.

Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?

Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #344 послато: Фебруар 11, 2017, 05:31:33 поподне »
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?

Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.

Има и тога вероватно, али је логично и ово што Дробњак каже. Исељавали су се и дошљаци и то пуно. Лоши животни услови, пренасељеност, итд. Такође, старинци нису сасвим нестали, видимо да их и данас има (Мацуре, Кричи, итд.). Има их још сигурно (Матаруге, Шпање, Букумири...).

У сваком случају, занимљиве приче/легенде, треба то мало "проучити". :)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #345 послато: Фебруар 11, 2017, 05:34:21 поподне »
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?

Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.

Доживео сам једне године на Преображење, такву олују и такав град да ћу то памтити целог живота. Олуја је трајала 5-6 сати и све време је падао град. После тога четири дана лед дебљине око 15 сантиметара је покривао земљу од Боана до Ђурђевића Таре. То је било почетком 2000-их. Сви усеви су уништени, сва непокошена трава је била толико поваљана да од ње није остало ништа. Наиђе тако пар лоших година, свуда, али на тој висини се посебно осети.
Што се тиче старог становништва, имамо на пример род Трепчане, чак и једног тестираног од њих. Они су раније живели на Језерима, па се спустили касније у Тепца, а у 19. веку су се вратили на Језера. Наводно узрок њихове селидбе у кањон Таре је био тај да се на Језерима зими није могло живети од помета, а лети од Турака.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #346 послато: Фебруар 11, 2017, 05:44:49 поподне »
http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ
НОВИ САД
1983

ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА (стр. 37)


ГОД - haЬilitas
(Микл. 51/263; Мар. 105)
Сложена имена: Годебрат., Годеслав.
Деривати: Годен, Годеша, Годоје.

ТОПОНИМ
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.

ЛИЧНО ИМЕ
КРЕЧ (креч.), ост.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #347 послато: Фебруар 11, 2017, 05:49:48 поподне »

http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

РОМАНСКА ИМЕНА

Романска имена су јужним Словенима могла доћи у различито
време и разним путевима. Латински језик је преовлађивао у петом и
шестом веку дуж Дунава. У прошлим контактима између Словена и народа
Балкана могло је бити nрихваћено низ латинских имена. Уосталом, вој­сковође и официри цариградског царства у петом и шестом веку претеж­но су носили латинска имена. Према обичају тога времена и деца стра­наца у војсци цариградског царства су добијала латинска имена. Из историјских извора се поуздано зна да су поред осталих и Словени често
били војници тога царства.
Други извор романских имена на територији властелинства био је
утицај приморја у коме је сачуван романски континуитет од касноримског
доба до позног средљег века. Многобројни романски термини у црквено­
словенском језику сведоче о првобитним јаким везаша између Словена и
Романа. Сам назив за Византинце који су у то време себе називали ри­
љанима примљен је преко латинског. Лично име Грк забележено у ДХ
сведочи да је у то време у народу етноним примљен од лат. Graecus.
То исто nотврђује и друга варијанта етнонима Грчин позната  из црквенословенских списа. Многи топоними су латинског порекла. У­
 плавско-полимљској области Визитор је првобитно било лично
име од глагола vidеre. Најсигурнији пут којим су романска лична
имена продирала међу словенски живаљ били су контакти Словена и Влаха.
Највеhи број тих имена је забележен међу становницима влашкх катуна,
а највећи број међу земљорадничким становништвом континентал­ног дела Балкана. Међу становницимаенцм,Дечанског властелинства
била су популарна старобалкаиска имена: Барбат, Букур, Бун, Врсајко,
Врсал, Дрокун, Кьндед, Maгoje, Пелегрин, Шарбан итд.

ИЛИРСКО-ТРАЧКИ ЕЛЕМЕНТИ
У овој области су сачувани трагови трачке и илирске антропонимије.
У многим именима је посведочена основа бат, а што се с једне стране
може тумачити као хиnокорнстична основа настала од сложеиих имена
која садрже апелативе брат као Братислав, Братомил итд. Међутим,
антропоним  Батавала тешко је везати за словенске основе које могу бити у
именима Баташ и Батило. Пре ћe бити да је илирско-трачког порекла
као тоnоrmмн Батуша, Баткун, Баталина, раширени по целом Балканском nолуострву.

ГРЧКА ИМЕНА
За нека имена грчког порекла, мада се налазе и у хришћанском.
календару, може се рећи да су пре дошла на неки други начин, а не
црквеним утицајем. То су имена Андроник, Kaлoђурђ, Калојан итд. Могла
су cтићи из Византије трговачким или дипломатским или неким другим путе­м
вима, или су их донети Власи сточари који су се кретали преко балканских
планина до зидвна Солуна.

П.С.
Ауторка јасно, ко има жељу да чита, пошто се ради о обимној студији, разликује речи српског (слов. порекла), албанског, грчко-римског од илирско-трачког, а када  не зна којег је  порекла нека реч стави ознаку ос. (остлог).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #348 послато: Фебруар 11, 2017, 05:50:30 поподне »
Има и тога вероватно, али је логично и ово што Дробњак каже. Исељавали су се и дошљаци и то пуно. Лоши животни услови, пренасељеност, итд. Такође, старинци нису сасвим нестали, видимо да их и данас има (Мацуре, Кричи, итд.). Има их још сигурно (Матаруге, Шпање, Букумири...).

Наравно. Исељавали су се и старинци и дошљаци. Због непогода, гладних година, сиромаштва, ратова, крви, пренасељености...
Исто тако, и генетски резултати данас потврђују да нигде није старинаца нестало сасвим, већ да ЦГ племена представљају мешавину неколико слојева различитог порекла. Нигде до сада није пронађена нека генетска хомогеност.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #349 послато: Фебруар 11, 2017, 07:12:12 поподне »
Када говоримо о изумрлим старим плeмeнима Црнe горe (!!!?), о њима пишe у свом роману Лeлeјска Гора  Михаило Лалић, рођeн у сeлу Трeпча код Андријeвицe.

"Gdje god su došljaci zbrisali starosjedioce 'Psoglave, Demune, Španje,
Kriče, Lužane, Goljemade, Mataruge, Bukumire' uvijek su poslije pobjede puštali u promet istu priču: starinci su se sami zavadili i do posljednjeg djeteta isklali, ili su usljed zemljotresa i poplave pošli nekud i iščezli. Čim čujem takvu priču, jasno mi je da se iza nje krije mučki pokolj i strah od plaćanja. Laž se kroji po starom kalupu, starijem do zidina Atlantide, pa kroz tri-četiri naraštaja, pošto primi lokalne boje i imena,postaje predanje i izvor za istoriju u nedostatku drugih podataka."

Што сe тичe  плeмeна Гољeмади - познатији у народу као Вeликe губицe, чији су појeдини припадници вeроватно имали  наслeдни прогностицизам (проблeм  са издужeном доњом вилицом, имамо и појам "готско нeпцe" нeм. "hoher Gaumen", нe заборавимо Отсроготe - Источнe готe и њихово присуство у Прeвeлитанији) постоји топоним - сeло Гољeмади ( у чијeм атару јe старо сeлиштe Шакулар) у љeшанској нахији, плeмe Дражeвина, Дражовина и Дражовљани са највeћим братсвом Вукчeвићи, али су ту и Ускоковићи, Бурзани, и Глобари. 

За плeмe Дeмуни наиђох да јe постојала групација која јe живeла на простору  који данас обухвата сeла Боан, Вућић, Мeђицe, Мосори, Подкрај Сарановића, цeли рeон сeвeрно и источно од  Тeраса и Рудина.Да су Дeмуни у јeдној варијанти били  огтанал Лужана и да сe многи гробови зову "дeмунски". У народу сe кажe-кад дува јак вeтар нeпрeкидно данима, стари би рeкли "ово ћe нас сатријeт ка Дeмунe". По лeгeнди Дeмуни су сe одсeлили у нeпознатом правцу јeр јe мeсeцима  нeпрeкидно дувала мeћава и принудила их да напустe постојбину.

Да могу, за Кричe  - за којe остадe прeдањe да су били ратоборни и да су изгинули доста у борби са Дробњацима, написао бих Михаилу Лалићу писмо да нису сви очиглeдно (ха, ха , ха...). Значи у психолошком смислу Кричи нису били склони самоуништeњу и аутодeструкцији. Повeровашe на рeч, па би шта би....
Шалу на страну, зна ли сe нeшто о порeклу Михаила Лалића?


 

 Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2428
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #350 послато: Фебруар 11, 2017, 07:27:41 поподне »


 

 Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.

Лалић је писао и о Селаку Васојевићу из песме Три сужња. По њему, право име Селаково Станоје Дабетић. Он је био син Руслана, унук Хоташа Дабетића. Негде сам нашао, али сумњам да је тачно, да је управо смрћу Михаила Лалића угашена мушка лоза Хоташева.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #351 послато: Фебруар 11, 2017, 07:34:19 поподне »
Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.
Хвала

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #352 послато: Фебруар 11, 2017, 07:37:39 поподне »
Лалић је писао и о Селаку Васојевићу из песме Три сужња. По њему, право име Селаково Станоје Дабетић. Он је био син Руслана, унук Хоташа Дабетића. Негде сам нашао, али сумњам да је тачно, да је управо смрћу Михаила Лалића угашена мушка лоза Хоташева.

Значи Лалић је Васојевић или...

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #353 послато: Фебруар 11, 2017, 07:41:18 поподне »
http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ
НОВИ САД
1983

ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА (стр. 37)


ГОД - haЬilitas
(Микл. 51/263; Мар. 105)
Сложена имена: Годебрат., Годеслав.
Деривати: Годен, Годеша, Годоје.

ТОПОНИМ
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.

ЛИЧНО ИМЕ
КРЕЧ (креч.), ост.

Ја сам прочитао код Андрије Јовићевића у књизи Плавско-Гусињски Крај (стр 442) да "Годиље" на албанском значи "грађевина"


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #354 послато: Фебруар 11, 2017, 07:42:43 поподне »
Доживео сам једне године на Преображење, такву олују и такав град да ћу то памтити целог живота. Олуја је трајала 5-6 сати и све време је падао град. После тога четири дана лед дебљине око 15 сантиметара је покривао земљу од Боана до Ђурђевића Таре. То је било почетком 2000-их. Сви усеви су уништени, сва непокошена трава је била толико поваљана да од ње није остало ништа. Наиђе тако пар лоших година, свуда, али на тој висини се посебно осети.
Што се тиче старог становништва, имамо на пример род Трепчане, чак и једног тестираног од њих. Они су раније живели на Језерима, па се спустили касније у Тепца, а у 19. веку су се вратили на Језера. Наводно узрок њихове селидбе у кањон Таре је био тај да се на Језерима зими није могло живети од помета, а лети од Турака.

Ма, сад ћемо долазити код вас у госте на летовање. Шалу на страну. Обичан народ се  и дан дањи пати и злопати. Сурови су то услови живота. Лијепо на слику, ама страх ме неки сад уфатио и да привирим тамо. Ха ха ха. Поздрав.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #355 послато: Фебруар 11, 2017, 07:50:50 поподне »
Значи Лалић је Васојевић или...
Извињавам се, што се удаљавамо од теме. Ето , морам да одговорим на питања?
Неспорно, Михајило Лалић је Васојевић.  И са мајчине стране ( Бајићи) улазе у "остале" Мијомановиће - Васојевиће.  Хвала Богу, Михајло је имао пород, супруга Милена је била од Бацковића...
 Све наведено ми је и лично познато.
То да је  "његовом смрћу угашена лоза (Х)оташа Дабетића" је само литерарна  метафора.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #356 послато: Фебруар 11, 2017, 08:03:01 поподне »
Ма прогутало ми нeшто прeд крај.

Не, заиста, има основа. Словенски - годити, угодно. Име Годило звучи сасвим словенски. Као и топоними Годијељи, Годиње, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #357 послато: Фебруар 11, 2017, 10:36:32 поподне »
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?

Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.

Постоји и легенда о сеоби једног племена због кише жаба, гуштера, риба и других створења, чији су лешеви непрекидно падали данима, толико да су затровали све бунаре и друге изворе пијаће воде, па су људи због тога морали да се селе из свог завичаја. Не би то било толико необично да нису у питању Аутаријати, илирско племе (или група племена) из гвозденог доба.  :) Ова легенда је забележена код једног старогрчког писца чини ми се. Очигледно да у динарским пределима сличне легенде имају дуг век трајања...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #358 послато: Фебруар 11, 2017, 10:38:53 поподне »
Ма, сад ћемо долазити код вас у госте на летовање. Шалу на страну. Обичан народ се  и дан дањи пати и злопати. Сурови су то услови живота. Лијепо на слику, ама страх ме неки сад уфатио и да привирим тамо. Ха ха ха. Поздрав.
Лепо је и уживо. Ето ја стално "привирујем" тамо, па ми ништа не фали, израсто сам скоро два метра.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Лепеничанин

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 968
  • R1b
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #359 послато: Фебруар 12, 2017, 10:53:00 пре подне »
Је ли некоме до сада пало на памет да би Кричани могли припадати, поред J2b1, и хаплогрупи R1b Y611 (11-11)?

Грци из Смирне имају ту комбинацију, можда је то и код нас био случај. Небојша, шта мислиш?