Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Посо]

Мени је, поред свих језичких вратоломија, најлогичније објашњење кричког имена оно које је дала Гордана Томовић:

„Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица наследног старешинства, преноси на катун или групу катуна под именом Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.”

Рад Гордане Томовић:
https://muzejpljevlja.com/gordana-tomovic-kricani-i-kricak/

Готово сви катуни су добијали називе на такав начин, па је то и највјероватнија опција.

Иначе, у попису 1530. године доста локалитета који су пописани у оквиру кричке нахије налазило се у нахији Милешева. На примјер, Думљане (Domilan), Дучево (Duçeva), Света Гора (Isvete Gora), Ковачевац (Kovaçevçe), Ковинград-Џурово (?Kovine), Мијоска (Miyosko), Седобро (Sadobro), Виницка (Viniska). Има их још. Углавном се сва ова мјеста налазе и у попису нахије Милешева.

Интересантан је случај села "Milovik", које је 1530. године пописано и у кричкој и нахији Милешева. У попису 1477. године наведено је као "Милојевићи" (припада Милешеви) и водило се као тимар 9 пописаних особа. Аличић претпоставља да се ради о данашњем насељу Миљевићи код Пријепоља.

[Посо]

Из регистра Lamenta de foris (Есад Куртовић):

Crizche, 905 (локација)
Crizchus, homo de cherzech (1454), 905
Nenada, homo de cherzech (1454), 905
Petchouich Ratchus, homo de cherzech (1454), 905

[Петар М. Демић]

Из регистра Lamenta de foris (Есад Куртовић):

Crizche, 905 (локација)
Crizchus, homo de cherzech (1454), 905
Nenada, homo de cherzech (1454), 905
Petchouich Ratchus, homo de cherzech (1454), 905

По свему судећи, овај Кричак и Ненада су људи чији су се потомци налазили на челу два од пет кричких џемата 1477. године (Никола, син Кричка; Добривој, син Ненаде).

[Gorance]

  Гледајући отоманске дефтере из 1530-их случајно налетех на топониме са кореном Крич. Не знам колико везе би могли да имају са нашим Кричима.
-Kricana на Халкидикију, на пола пута између Солуна и полуострва Касандре. Данас нема села са тим именом, али постоји село Крини у близини, близу чувене пећине Петралоне. Иначе, Кричана се у дефтеру наводи као Мезра (пусто село)
-Kricko u nahiji Zavires u Fočanskoj nahiji, помиње се као баштина
-Кричка нахија у Пријепољској Кази
-Krickova село у кази Bihliste (данашњи Билишт у Албанији, јужно од Преспанског језера)
-Krickova село у нахији Mokri у охридској кази
-Krickovik мезра у нахији Посушје у мостарској кази
-Kricmar (можда искривљено од Крчмар) село у нахији Дубровник (босански) у сарајевској кази
-Kricofca Кричовац, манастир у нахији Црна Река у тимочком крају. У Црној Реци нема манастира са овим називом, али постоји манастир Крепичевац па је могуће да је назив искривљен.
https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/elektronik-yayinlar/Rumeli_eyaleti.pdf&ved=2ahUKEwjj2fzv76PuAhXrlIsKHU6RCiwQFjAAegQIARAB&usg=AOvVaw3fu4vE3_gkU0F0BFf9r5Pk
Линк је раније на другој теми поставио Pikuc. Сви наведени топоними се налазе на страни 508. Такође постоје карте свих каза тог доба са убикацијама при крају рада. На жалост, рад је на турском, али се да снаћи.

[Gorance]

 Иначе, мени је најзанимљивији овај први топоним, Кричана на Халкидикију. Из тог разлога што су се вековима кроз историју сточари са својим стадима спуштали у околину Солуна на зимовање. Ћоровић помиње пример да су се до релативно скоро Шкријељи из пештерског села Боровштице спуштали до Лугадинског језера код Солуна где су зимовали. Нисам нашао ово језеро, али постоје два језера источно од Солуна тик изнад поменуте Кричане. Не тврдим ништа само наводим као занимљивост. 

[Небојша]

Иначе, мени је најзанимљивији овај први топоним, Кричана на Халкидикију. Из тог разлога што су се вековима кроз историју сточари са својим стадима спуштали у околину Солуна на зимовање. Ћоровић помиње пример да су се до релативно скоро Шкријељи из пештерског села Боровштице спуштали до Лугадинског језера код Солуна где су зимовали. Нисам нашао ово језеро, али постоје два језера источно од Солуна тик изнад поменуте Кричане. Не тврдим ништа само наводим као занимљивост.

Хвала Горанче за овај преглед. И Гордана Томовић помиње сличан топоним у околини Солуна (Цар Душан дарује село Кричани манастиру Хиландар). Вероватно се мисли на исто место.

-Krickova село у кази Bihliste (данашњи Билишт у Албанији, јужно од Преспанског језера)
-Krickova село у нахији Mokri у охридској кази

Колико се сећам, и данас у овим областима постоје топоними са сличним именом. Да ли имају и конкретне везе са самим Кричима, упитно је наравно.

[Gorance]

Хвала Горанче за овај преглед. И Гордана Томовић помиње сличан топоним у околини Солуна (Цар Душан дарује село Кричани манастиру Хиландар). Вероватно се мисли на исто место.

Колико се сећам, и данас у овим областима постоје топоними са сличним именом. Да ли имају и конкретне везе са самим Кричима, упитно је наравно.

Нема на чему. Заборавих још један-Kricka u kazi Karitena, данашња Калитеа на Пелопонезу. Ово село Критсани из Душанове повеље североисточно од Солуна за које неко овде на теми написа да се данас зове Критија нисам нигде успео да нађем на нету.

[Georgije J2bM205]

<a href="https://youtube.com/v/ZcjL-WZQh7Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/ZcjL-WZQh7Q</a>
Selo Kričke kod Drniša.

[Gorance]

Citah skoro rad o vojnucima krusevackog sandzacka. Selo Krce kod Sjenice se pominje kao Krce. 15-i 16-i vek

[Петар М. Демић]

Клаусен је прослиједио своје резултате YFULL-у (id:YF125205), обрада још увијек траје и тренутно је на нивоу J-Y155375*: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

Подсјећам да он и ја дијелимо један SNP (FTDNA/YSEQ: FT377759/Y218405) и да смо на FTDNA стаблу сврстани у исту подграну (J-FT377759).

[Gorance]

Citah skoro rad o vojnucima krusevackog sandzacka. Selo Krce kod Sjenice se pominje kao Krce. 15-i 16-i vek

Pardon. Pominje se kao Krice.

[Небојша]

Клаусен је прослиједио своје резултате YFULL-у (id:YF125205), обрада још увијек траје и тренутно је на нивоу J-Y155375*: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

Подсјећам да он и ја дијелимо један SNP (FTDNA/YSEQ: FT377759/Y218405) и да смо на FTDNA стаблу сврстани у исту подграну (J-FT377759).

Клаусену је по маркерима близак Сушић са Кордуна (слава Ђурђевдан). Вероватно да је и он близак банијским Кричима. Иако су вредности на маркерима 385 и 458 променљиве код ове групе, чини се да је 481=24 стабилан и да је то за сада добар индикатор припадности овој подграни. У том смислу, интересантан је недавно тестирани Јелић (такође Ђурђевдан) из Семберије.

[Петар М. Демић]

Клаусен је прослиједио своје резултате YFULL-у (id:YF125205), обрада још увијек траје и тренутно је на нивоу J-Y155375*: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

Подсјећам да он и ја дијелимо један SNP (FTDNA/YSEQ: FT377759/Y218405) и да смо на FTDNA стаблу сврстани у исту подграну (J-FT377759).

Завршена је обрада Клаусеновог BAM фајла. Из неког разлога оставили су га на нивоу J-Y155375*, односно нису издвојили SNP FT377759/Y218405 као одређујући за нову подграну.

[Петар М. Демић]

Завршена је обрада Клаусеновог BAM фајла. Из неког разлога оставили су га на нивоу J-Y155375*, односно нису издвојили SNP FT377759/Y218405 као одређујући за нову подграну.

Јутрос је кончано издвојена подграна J-Y218405: https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/

[Петар М. Демић]

Кличковић је позитиван на далматинско-фочанску грану кричког племена, дакле:

- Кличковић, Дуго Село Ласињско/Вргинмост/Банија, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>FT422756+

Коначно смо причу око банијских Кличковића (Кричковића) истјерали до краја.

Ријеч о банијском роду који је од XVIII вијека присутан у три села (Дуго Село, Стипан и Трепча) на подручју западне Баније, тј. Вргинмоста. У војној документацији из XVIII вијека (Musterlisten, Standestabellen) пописивани су као Кличковићи, док су у црквеној документацији из истог периода пописивани као Кричковићи. Сви поменути огранци Кличковића прослављају Ђурђевдан.

Судећи по резултату, јасно је да су Кличковићи исељени огранак далматинских Крички. Крсна слава Ђурђевдан указује на то да би могла постојати ближа повезаност са Кричкићима из села Кричке код Дрниша (Далмација), односно са Кричковићима из села Читлук код Госпића (Лика). Осим тога, у Кричкама постоји храм Светог великомученика Георгија (црква Светог Ђурђа).


Резултатом Кличковића на Банији је потврђено постојање најмање двије од три постојеће гране кричког племена:
- J2b1-M205>Y155375>FT422756+
- J2b1-M205>Y155375>Y218405+

Првој припадају Кличковићи, док су унутар друге Стојаковићи (J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111+), односно Аџићи, Бадрићи, Демићи, Мујиџе и Сладојевићи (J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111>Y218595+).

[Небојша]

Два најновија M205 резултата са 23andMe:

- Мијатовић, Никољдан, Парцани, Сопот
- Милосављевић, Никољдан, Дучина, Сопот


За Мијатовиће се у литератури каже следеће:

"Мијатовићи и Радоичићи су из Драгачева, настанили су се у Лесковцу."
https://www.poreklo.rs/2013/11/28/poreklo-prezimena-selo-parcani-sopot-beograd/


Милосављевићи се у старијој литератури не спомињу у Дучини (https://www.poreklo.rs/2014/08/01/poreklo-prezimena-selo-ducina-sopot-beograd/)

Ипак, у Хроници села Дучина (2001), Милоја М. Радојевића, помињу се и Милосављевићи:

"Милосављевићи се презивају по Милосаву Јанковићу. Најстарији предак Јанко Петровић забележен је 1827. (има 27 оваца) и 1831. (у дому са синовима Милосавом и Танаском). Доселили су се из Рашке области (од Сјенице)."


Из Дучине су раније тестирани Поповићи (Никољдан), чије маркере имамо и који припадају подграни J2-Y155375. Због сличног предања и славе, сва је прилика да је реч о истом генетичком роду.

"Поповићи, славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Зову их „Ерама“. У Колетини (Јасеница) имају рођаке – Вујовиће."

Предање о пореклу "од Сјенице", надимак Ере и остало, иде у прилог чињеници да су Поповићи исти род са Баковићима (Никољдан) из околине Пријепоља и Поповићима (Никољдан) из Лопаша (Пожега).

[Петар М. Демић]

Дошло је до промјена на J-Y22059 стаблу, тј. коначно је издвојена грана J-Y218405 (id:YF125205 - Клаусен, непознато поријекло; id:YF077822 - Демић, Горњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан) и одређена јој је старост од 650 година: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

[Небојша]

Станоевски, Луке, Крива Паланка, J2b-M205>22059>Y155375

Становништво је углавном староседелачко, или досељено из суседне Горње Пчиње. Ово је практично тромеђа Србије, Бугарске и Македоније, област где већ има прилично J2b-M205>Y22059.

Појавио се на 23andMe и неки Цветановски из истог места (Луке), такође J2b-M205. Од раније имамо резултат Милковског, село Габар, Крива Паланка, J2b-M205>Y22059>Y22063.

Милковски су вероватно огранак староседелачког рода Милчовци, Св. Јован, док су Цветановски (чекам податак о слави) из села Луке по свему судећи огранак рода Цветановци, Аранђеловдан.

У сваком случају, од неких 15-ак тестираних из општине Крива Паланка, ово је већ трећи M205. Постоји очигледно и разноврност подграна на овако малом подручју које је, на основу ранијих резултата, деловало важно за разумевање шире слике балканских J2b-M205.

[Небојша]

Процењена старост подгране J-Y218405, којој припадају Клаусен и Банијски Кричи, око 650 година. Слично дакле као и читава J-Y155375. Нешто је млађа трећа грана J-BY173966 (Пљевља, Западна Србија, Срем), око 500 год.

[Ивица Јовановић]

Не говори превише, због оволике временске дистанце. Али може да указује на потенцијални правац ширења M205, па и ове подгране. Видећемо кад се појаве неки резултати "између".

Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о