Да ли су Видићи из Бачинаца/Шид (Сремски округ), Стевањдан, и Видићи из Парабућа -Ратково/Оџаци (Бачки округ) једни те исти Видићи?
Да ли је неко у контакту са овим Видићем из Бачинаца?
Потомкиња ових других Видића из Парабућа (која као најстаријег претка наводи Стевана Видића из Парабућа рођ.1790, док јој је најстарија преткиња из Бачинаца, рођ.1902 ) ми је аутосомално поклапање (2-4 рођака). Што не би било чудно јер су моји Станисављев-ићи из Бачке дошли у Банат.
Али ме занимају ти Видићи јер би ми могли бити веза по мушкој линији. Знам да су се испрофилисали. И да немамо сличан хаплотип. Али ту је и Стефановић који има нека одступања.
Видић, Св. Стеван, Бачинци (општина Шид), даље порекло из Парабућа (данас Ратково) у Бачкој, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича
Нисам успео пронаћи више о овим Видићима. Видим само да је становништво Раткова насељено углавном од стране колониста из Топлице и околине Лесковца.
Видић се по хаплотипу савршено уклапа у ову групу M205 са потеза Полимље-Крајина (385ab=15-18, 458=15). У том смислу би било занимљиво уколико је из тих југоисточних крајева, с обзиром да се овакви хаплотипови до сада тамо нису појављивали.
Ово је ујчевина нашег Ригел-а, па можда може да каже нешто више о Видићима. 
Хвала Небојша. 
Моји Видићи су у Бачинце (општина Шид) дошли крајем 19. века из Парабућа (данас Ратково). Претпостављам после велике епидемије колере која је избила у Парабућу 1873. и од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места.
У Парабућу се у попису 1828. помиње једна кућа Видића. На пописима 1728., 1743., 1752. и 1772. у Парабућу нема Видића.
Међутим, нашао сам Видиће пописане у близини Парабућа током 18. века:
- у Српском Милетићу (Racz Militics) 1752. и 1784.
- у Челареву (Cséb) 1743.
- у Сомбору 1796.
Да ли је нека од ових породица прешла у Парабућ крајем 18./почетком 19. века тешко је рећи.
О даљем пореклу немамо никаквих предања.
Пошто су Срби у Војводини, колико ми је познато, ретко мењали презиме (изузимајући узимање презимена по имену места одакле су, што овде није случај), рекао бих да су Видићи највероватније са овим презименом дошли у јужну Угарску.
Само презиме потиче од имена Вид или Вида, и сигурно се јављало на разним местима код неповезаних породица.
Једине Видиће који славе Св. Стевана сам нашао у области Прњавора и Босанског Брода. Нисам успео да откријем да ли они имају неко предање о даљем пореклу.
Такође су ми интересантне две друге групације Видића:
- у литератури о Пљевљима се Видићи помињу као једно од најстаријих племена/родова у том крају; каже се да су ту били у време доласка Турака; данас их у Пљевљима више нема; исељавали су се у Рашку (село Себимље и сам град Рашка) и уопштено по том делу југозападне Србије; неки су дошли и до Београда; овај род слави Св. Николу, али слава се некада и мењала; оно што је посебно интересантно код овог рода Видића је управо да потичу из пљеваљског краја који је један од центара хаплогрупе J2b1-M205 на овим просторима.
- други већи род Видића су они из ужичког краја са славом Св. Аранђела; они наводно сви потичу из Сирогојна код Ужица; од овог рода је и Немања Видић; међу коментарима о породици Видић на секцији ”Презимена” овог форума, неко је навео да се у њиховој породици прича да су ови Видићи из Сирогојна даљим пореклом из јужне Херцеговине; не знам колико је ово поуздано.
Видића има још по Босни и чини ми се на Кордуну, са разним славама, али то нигде није Св. Стеван.
Нисам се још срео са презименом Видић на простору југоисточне Србије.
У сваком случаји, само тестирање може потврдити неку везу или пут миграције до Бачке.
Дакле, нашао сам то што сам тражио и у томе добио потврду да се ради о истим Видићима.
Видим да је и пре неколико година дискусија била око славе. Та слава Свети Стефан мало буни. Имам осећај да то није њихова изворна слава. Уопште код свих Ј2б - М205 скоро да нема никаквих правила у погледу слава. Мноштво различитих слава.
Веома је занимљиво то моје поклапање са потомкињом Видића. Мислим да ми долази по очевој страни али не мора да буде по директној мушкој линији.
Можда нешто од овога што ћу написати буде корисно Видићима.
Ових дана чуо сам толико контрадикторних података о мојима. Мада се сва своде на то да су дошли из Аде или из Мола у шанац Карлово. И најновије, ни са чим поткрепљено, да су дошла два брата Стеван и Сава. По мојим проучавањима дошло је више браће, а међу именима нису поменута. Старије од Станисављевић би било презиме Црвенин (у попису Аде 1720 се појављује извесни Stanissav Czervenin, али извесни Stanissav се појављује и у попису Мола. Потиска војна граница. Слава Ђурђевдан.
То презиме Црвенин се јавља још и у Барањи нешто раније 1695 (Andrija Czervenin, Lőcs) и у Батањи, Чанад (Petko Czervenin). Име Андрија и Антоније се јављају међу том браћом Станисављевић крајем 18 века у Карлову.
И као што рече Паво - не да су презимена мењана него су мењана само тако, а често и погрешно записивана, што се десило са мојим презименом између два пописа од стране пореских органа почетком 18 века. Тако да и то презиме Видић не мора бити изворно.
Схватио сам да је Видић актуелно међу двојицом који славе Ђурђевдан (Стефановић и Перуничић) - Y155375.
Видећемо кад ја урадим дубље тестирање.
